Koalicija Za Život NVO

Početak » Articles posted by Coalition For Life Koalicija za Zivot NGO

Author Archives: Coalition For Life Koalicija za Zivot NGO

Kategorije Categories

ARHIVA ČLANAKA

ČOVEK I ŽIVOTINJA


Mnogima će biti problematična jedna paralela između nacističke okrutnosti prema Jevrejima u varšavskom getu sa današnjom okrutnosti ljudi prema psima i farmera prema farmskih životinjama. Kad neko pokaže zabrinutost i revolt za postupanje prema životinjama, uvek se nađe značajan broj onih koji će pripomenuti da ima i prečih stvari od uličnih džukela, avlijanera, da treba, na primer, pomoći deci koja su gladna, napuštena, bolesna i takođe su izložena lošem postupanju. Taj je argument totalno promašen jer empatija nije diskriminatorna!!
Jer biti dobar prema životinjama nikako ne isključuje dobrotu prema deci, starima i nemoćnima ,šta više, samilost prema svim bićima je opšta bitka za čoveka. A na kraju, svi se ovi okrutni i gadni događaji svode sve na istu stvar: bilo da se radi o pripadnicima ugnjetavane manjine ili o nedužnom avlijaneru, o varšavskom getu ili o večnoj Treblinki, (kako Charles Patterson etiketira nehumani odnos čoveka prema drugim vrstama), na strani počinitelja, u jednakosti nasilja, ono što nedostaje je – ČOVEK. Ne treba više od prelistavanja crne hronike da se zaključi da je nešto alarmantno i vrlo uznemiravajuće skrenulo u patološkom pravcu u ovom društvu.

FOTO SA WEBA


Da li životinje imaju dušu? Životinje se tako nazivaju zato što savršeno jasno pokazuju da su žive, ali da li je duša isključivo svojstvo čoveka?!?Većina bi se sigurno složila sa tvrdnjom da životinje sasvim sigurno imaju dušu čak bolju,čistiju i humaniju od čoveka.
Često koristimo atribut animalno kada želimo da naglasimo da se neko u nekoj situaciji ponašao kao životinja. Koristimo reči kao što su: animalni urlik, animalni nagon, animalna snaga… Međutim, često zaboravljamo da latinska reč za životinju, animale, u samom svom korenu ima reč anima, što znači duša. Ona prema tome označava živo biće koje ima dušu. Još preciznije, anima označava dah, zbog čega se smatra da sve životinje koje dišu – imaju dah – moraju da imaju i dušu. Odatle dolazi onaj izraz – izdahnuti- u smislu ispustiti dušu.
Iako čovek oduvek živi u simbiozi sa određenim vrstama životinja, njegov odnos prema životinjama se drastično promenio i dalje se menja. Kada ljudi žive u zoni preživljavanja, ljudi životinje koriste za različite vrste poslova. Tako, na primer, pas- čuvar stada, čuvar kuće, pomoćnik u lovu, i njegovo mesto nije u kući, već u dvorištu, vrlo često na lancu. Emotivna veza čoveka i životinje postoji, ali je vremenski podređena preživljavanju pojedinca i zajednice. Međutim, kada zajednica ojača pa iz zone preživljavanja se „preseli” u zonu kvalitetnog života, ne menja se samo odnos čoveka prema drugim ljudima, menja se i njegov odnos prema životinjama! Kako preživljavanje više nije povezano sa životinjama, ljudi prekidaju taj emotivni odnos prema njima i životinje postaju nešto što je prljavo, bezkorisno i možda opasno. Sa druge strane opet, reagujući na to povećanje distance između ljudi, drugi opet sa životinjama uspostavljaju veoma jaku i čvrstu emotivnu vezu – nekada mnogo čvršću nego sa drugim ljudima! Recimo izraz ljubimac je reč koja jasno pokazuje da je u pitanju čvrst odnos ljubavi – čvrsto emotivno vezivanje.
Kada detetu roditelji obezbede da ima svog kućnog ljubimca, ono, osim što ima svog „drugara” za igru, ima jedinstvenu priliku da razvije čitav niz fantastično pozitivnih osobina. Dete uči da životinja nije igračka, već živo biće sa svim osećanjima i potrebama, razvija empatiju sa životinjom. Dete uči da je životinja nemoćna, da zavisi od čoveka i da ono treba da brine o njenim potrebama, čime razvija odgovornost u odnosu na drugoga. Ipak ne treba čekati da se ova saznanja kod deteta razviju spontano, samo po sebi time što je dobilo ljubimca, ipak je roditelj taj koji treba da ga uči empatiji i odgovornosti. Najgore je kada dete to ne nauči i postupa bezdušno i okrutni prema životinji. Oni koji se tako ponašaju prema životinjama u detinjstvu vrlo često, kada odrastu , imaju takav, možda još gori odnos prema drugim ljudima.
Treba samo pogledati učestalost neshvatljivog sadizma, iživljavanja, morbidne primitivne svireposti, čini se da je u pandemijskom porastu. Pogledajte oko sebe!! Obest balavih nasilnika u osnovnim školama, podivljali tinejdžeri koji, kao u Pekićevom romanu Besnilo, iz čista mira okrutno prebijaju slabije od sebe, ponekad i na smrt…. životinje im dođu kao kolateralna šteta.
Gdje je nestao čovek? To pitanje je danas vrlo aktualno kao što je pitanje ekonomske krize, nezaposlenosti….
A postoji li kakva uzročno posledična veza između ovog socijalno lomljivog vremena i patološke primitivne okrutnosti? Da li je pritisak ekonomske nesigurnosti i neimaštine okidač za sve rasprostranjeniju nečovečnosti? Društvene okolnosti nikako i nikada nisu opravdanje za nasilje i zločine, jer ima masa ljudi koji će u istim takvim okolnostima ostati savršeno normalni, humani. Dobar primer za to je rat; ta ekstremna situacija iz nekih je ljudi izvukla ono najbolje, to su bili heroji u ratu, dok su se drugi ponašali kao monstrumi i sadisti i dali na volju svim onim svojim najmračnijim porivima. Ljudi su u svojoj prirodi skloni da brane ideju čoveštva kojekakvim opravdanjima. Ipak, u praksi, iživljavanja, nehumanost i zatajenja savesti ne može “oprati” ni loša ekonomska situacija ni bilo kakva druga vrsta ugroženosti.
Izgovora, dakle, NEMA. Okrutni ljudi su oni koji imaju sadističke crte, narcisoidnost i sociopatske anomalije ličnosti.
Ljudi muče i iživljavaju se na životinjana, na slabijima i nemoćnijima kako bi dobili taj osećaj nekakve nadmoći, kako bi sačuvali krhki trulu bolesno frustriranu konstrukciju sopstvene ličnosti, to važi za sve vrste okrutnog ponašanja, od najobičnijeg otresitog ispoljavanja frustracije prema drugim ljudima do sadizma. Razlika između dobrih i zlih ljudi je to što zli, umesto da se suoče sa sopstvenim unutrašnjim monstruoznim demonima, okreću to spolja,prema drugima!
Da li je pravi čovek u fazi nestajanja, ili mu samo treba svim snagama pomoći da se seti da je – ČOVEK….

Lidija Mitrović Ćorković

NE MOŽE ZBOG KOVIDA ! IZGOVOR ZA SVAKU PRILIKU.

Do sada u brojna prihvatilišta za pse nije moglo da se udje zbog
sledećih razloga:
Bez razloga.
Zbog odluke direktora ili upravnika jer mu se hoće.
Zbog nesimpatične face.
Zbog dugog jezika.
Zbog želje da nešto poboljšate.

Od sada se svi gore podvedeni razlozi svrstavaju pod jedan a to je
Ne može zbog kovida.

Tako i u prihvatilište u Dimitrovgradu koje se nalazi u nedodjiji , na mestu nekadašne karaule, NE MOŽE ZBOG KOVIDA.
Vetrovi duvaju, otvoren prostor, al virus je otporan i baš voli da se uvuče u boksove i preti psima preko posetilaca, opasnost vreba.A tek kako je opasno za zaposlene.

Ne znamo ko bi to bio u opasnosti, jer se psi kovidom ne mogu zaraziti i ne prenose ga, a prisutnih zaposlenih sigurno nema mnogo, al za upravu pravi momenat, da konačno može da ima neki razlog da odugovlači ulazak ljudskih bića u taj prostor, daleko od svih , gde ko zna kako i pod kojim uslovima nesrećni psi provode svoje dane. Ako uopšte govorimo o danima.

Znamo da JKP radi, ne smeta im kovid, da se psi odvode, a šta dalje sa njima biva, ne možemo da utvrdimo.
Nadamo se da će nam uskoro poseta biti dozvoljena, jer živimo u društvu gde je ulazak u javne objekte, plaćene novcem gradjana zakonski dozvoljen, ali u praksi, uobičajeno, a protiv zakonito zabranjen.

Marina Mo

MUČITELJI ŽIVOTINJA SU PSIHOPATE.

Osobe koje ubijaju i muče životinje su psihopate ili šizoidne ličnosti. Onaj ko je danas povredio životinju, sutra isto može i da učini čoveku- JAKO JE TANKA LINIJA IZMEĐU. Psihijatrija i psihologija su odavno ukazali na ovaj problem. A kod nas se javnost laže, jer su životinje diskriminisane i smatraju se nižim bićima, na kojima svako može da se iživljava nekažnjeno.
Za patološko ponašanje prema životinjama, odgovorni su geni, ali i vaspitanje.

Glavna osobina psihopata je nedostatak saosećanja za druge. Sebični su, potpuno okrenuti svojim egoističnim ciljevima, ne uvažavajući ništa drugo osim sebe, dok ljude i druga živa bića doživljavaju kao predmete.
Ovakve osobe karakteriše nedostatak moralnog kodeksa, a uzroci za to se mogu pronaći u vaspitanju, ali i genetici. Neka deca od malih nogu matretiraju životinje, što može biti genetski poremećaj, ali i rezultat porodičnih odnosa. Često su ta deca i bila zanemarivana i zlostavljana, ali može da bude i obrnuto – da su roditelji potpuno bez agresije. Preterana agresivnost roditelja tera dete da sopstvenu agresivnost sabija u sebi i da je prazni gde može. Sa druge strane, preterana tolerancija ne može da obuzda agresivne nagone deteta, pa ono žrtve nalazi svuda oko sebe.
Agresivnost prema životinjama se ispoljava, a u tome su se svi stručnjaci složili, kao posledica društvene klime, odnosno nikakve kaznene politike i mišljenja ljudi da je dozvoljeno i sasvim normalno maltretirati životinje.
Dokazano je da nasilnici i psihopate od malena počinju sa praksom – prvo nasiljem prema životinjama, koje u Srbiji još uvek prolazi nekažnjeno ili sa vrlo simboličnim, nikakvim kaznama i to u jako retkim slučajevima . Kada takve iščašene ličnosti shvate da za mučenje i ubijanje životinja prolaze nekažnjeno, vrlo olako i brzo prelaze na ljude!! Tada postaje kasno za bilo kakvo preventivno delovanje!

Sada se dokazuje da su u pravu toliko osporavani, neshvaćeni pa i napadani zaštitnici životinja koji su na vreme upozoravali na ove činjenice, ali i dalje ih napadaju svi oni koji ne shvataju suštinu ove problematike pa kažu kako “psi imaju više prava nego ljudi”, zapravo podrazumevajući pod tim “pravo” čoveka da ih ubija- uzima ulogu Boga (ulični pa i vlasnički psi kojih “vlasnici” žele da se reše – itd. isl.)… Pod time se podrazumeva da nema osude nasilja prema životinjama jer smatraju da oni treba da odlučuju hoće li životinje živeti ili umreti!
Nebitno je da li su ovo posledice bilo kakvog posttraumatskog stresnog sidroma ili letargično neefikasnih državnih pravnih i drugih “aparata” – najstrašnije je što se ovo maligno ludilo i dalje širi… a bez adekvatne (RE)akcije nadležnih, problem se neće rešiti, nego će se nasilje pandemijski širiti.
Da li bi trebalo da se ugledamo na stanovnike razvijenih zemalja?
Oni ne samo da su svesni svojih prava i prava drugih (naravno uključujući i životinje), nego se ponašaju kao dežurna plaćena služba države: prijave odgovarajućim ustanovama sve što primete a što spada pod zlostavljanje bilo životinja, bilo ljudi, ili je kršenje zakona te države!!
To nije potkazivanje, nego briga o bližnjem!! Ali, za razliku od Srbije, tamo institucije države RADE kako treba svoj posao (policija, sudovi i svi ostali).

„Čoveče, ne ponosi se svojom ‘superiornošću’ nad životinjama jer one su bez greha – dok ti svojom veličinom zagađuješ Zemlju!” – Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Link sa facebook stranice Mučitelji bespomoćnog mačeta

Lidija Mitrović Ćorković

France 🇫🇷

Les personnes qui tuent et torturent les animaux sont des psychopathes ou des schizophrènes. Celui qui a blessé l’animal aujourd’hui peut faire de même avec l’homme demain – LA LIGNE TRÈS MINCE ENTRE
Les gènes sont responsables de ce modèle de comportement, tout comme l’éducation. Leur principale caractéristique est le manque de compassion pour les autres. Ils sont égoïstes d’une manière très primitive, car ils sont complètement tournés vers leurs objectifs égoïstes, ne respectant rien d’autre qu’eux-mêmes, alors qu’ils perçoivent les personnes et les autres êtres vivants comme des objets.
Ces personnes se caractérisent par un manque de code moral, et des échantillons pour cela peuvent être trouvés dans l’éducation, mais aussi dans la génétique. Certains enfants traitent les animaux dès leur plus jeune âge, ce qui peut être une maladie génétique, mais aussi le résultat de relations familiales. Souvent, ces enfants ont été négligés et maltraités, mais cela peut aussi être l’inverse – que les parents sont complètement sans agressivité. Une agression parentale excessive oblige l’enfant à réprimer sa propre agression et à la vider là où il le peut. D’autre part, une tolérance excessive ne peut pas freiner les pulsions agressives de l’enfant, il trouve donc des victimes tout autour de lui.
L’agression envers les animaux se manifeste, et tous les experts ont convenu que, en raison du climat social, c’est-à-dire de l’absence de politique pénale et de l’opinion des gens selon laquelle il est permis et tout à fait normal de maltraiter les animaux. S’agit-il de deux psychopathes en développement?!? OUI !! Il a été prouvé que les intimidateurs et les psychopathes commencent par la pratique dès le plus jeune âge – première violence contre les animaux, qui en Serbie reste impunie ou avec des punitions très symboliques, pas de punitions dans de très rares cas et qui sont généralement poursuivies. Quand de telles personnalités déformées réalisent qu’elles restent impunies pour avoir torturé et tué des animaux, elles transmettent des personnes très facilement et rapidement !! Alors il devient trop tard pour toute action préventive!
Il est maintenant prouvé qu’il y a tellement de protecteurs d’animaux disputés, incompris et même attaqués qui ont mis en garde contre ces faits à temps, mais ils sont toujours attaqués par tous ceux qui ne comprennent pas l’essence de cette question et disent que „les chiens ont plus de droits que les humains“. en fait, on entend par là le „droit“ de l’homme de les tuer – il assume le rôle de Dieu (chiens de rue et même propriétaires dont les „propriétaires“ veulent se débarrasser – etc., etc.) … Cela signifie justement la condamnation de la violence contre les animaux parce qu’ils croient que ils doivent décider si les animaux vivront ou mourront!
Qu’il s’agisse des conséquences d’un syndrome de stress post-traumatique ou des «appareils» légaux et autres de l’état léthargiquement inefficace – peu importe – le pire est que cette folie maligne continue de se propager … et cette fois probablement sans action (RE) adéquate des autorités, ce il ne sera pas résolu, mais la violence se propagera de manière pandémique.
Devrions-nous imiter les habitants des pays développés. Ils sont non seulement conscients de leurs droits et des droits d’autrui (y compris les animaux, bien sûr), mais ils agissent également en tant que service public rémunéré: ils signalent aux institutions compétentes tout ce qu’ils remarquent qui relève de la maltraitance des animaux ou des personnes, ou qui constitue une violation de la loi. !!
Ce n’est pas un indice, mais une préoccupation pour son prochain !! Mais, contrairement à la Serbie, les institutions de l’État font correctement leur travail (police, tribunaux et tout le monde).
„Homme, ne soyez pas fier de votre ‘supériorité’ sur les animaux parce qu’ils sont sans péché – pendant que vous polluez la Terre avec votre taille!“ – Fyodor Mikhailovich Dostoïevski
https://noizz.rs/noizz-news/zversko-ubijanje-maceta/ydzzyxd?fbclid=IwAR2fx6bSvHMjEFCm7RbT4iB3KYONGGaa1a9nLBAxLHvBV5C9XSRpzoYL0Ig

SUROVI ZLOČINI PREMA ŽIVOTINJAMA SVAKODNEVNA POJAVA

Ravnodušnost društva prema mučenju životinja prećutno ozakonjuje sadizam kao poželjno ponašanje, koje dovodi do prevlasti beskrupuloznih sadista i ostalih duševnih bolesnika.

Ovo nije minorna, beznačajna tema, kakvom se smatra u našem društvu , gde je diskrimacija na osnovu vrste, specizam, duboko ukorenjena.

(pas nadjen obešen u Somboru)

Retko ćete čuti , čak i najpametnije glave, istaknute ličnosti u sferi kulture i obrazovanja da ovu temu uopšte i pomenu, a o zalaganju na ukazivanje problema i potrebe za njegovim rešavanjem nema govora. To je viša matematika kojom se samo jako retki bave.

Kakva je to javnost kojoj se treba ulagivati kad joj ne smeta da mučitelji i ubice bespomoćnih žive baš tu, uz njih. Da li su možda kazne male i zašto se skoro niko ne kažnjava, zašto to nije pitanje? Kakvo smo to društvo kad se javno ne žigošu ?

(pas nadjen u kanti za djubre na 40 stepeni u selu kod Vranja)

Društvo bez empatije sa duboko ukorenjenom ravnodušnošću prema drugim vrstama, gde je sramota pokazati ljubav sem u slučaju populističkih jeftinih srcedrapateljnih scena.

U našem društvu nije to ništa strašno ubiti i mučiti životinju. To je normalno, Zakon o dobrobiti kao da je donesen u nekoj drugoj dimenziji i čudimo se zašto je uopšte donesen i ko ga je to doneo? Većina ionako ne zna da postoji, pa je svejedno. A pošto se ne sprovodi, kao i da ne postoji.

Kada govorimo o osobama,  koje su sposobne da planski, smišljeno odsecaju noge i vade oči, bacaju, šutiraju, vešaju, truju, mi uvek moramo da naglasimo da su to osobe koje su opasne po ljude, po okolinu, po nas i našu decu, jer nije dovoljno to što su opasne po životinje. Životinje su manje vredna vrsta, diskriminisana u našem društvu, kojima se ljudi bave utoliko da ih eliminišu, iskoriste što bolje za svoju korist ili  bace na njih pogled i odu dalje. Manjina je zaista zaintereseovana za njihovu dobrobit, ali se ne nalazi ni na jednom mestu gde se odlučuje o njihovoj sudbini. Upravo zato što ih zanima, su eliminisani, a i žigosani i izloženi  podsmehu .

(foto štene nadjeno sa odsečenim nogama.)

Kesa nadjena kod Kraljeva puna mrtvih štenaca, na deponiji.

U jednom slučaju, skorašnjem , na videu vidimo bakicu, kojoj bismo pomogli da predje ulicu, kad bismo je sreli, kad ona već u sledećim sekundama šutira nešto ulicom. Šta je to? Malo mače, bespomoćno, koje je sigurno nije ogrebalo. I da može, nije stiglo, bakica se zaletela.

Normalan čovek koji ima osećaj empatije se pita Zašto? Kakva je to osoba? Mnoge to upšte ne zanima, jer ona je ljudsko biće, pa šta? Jedna mačka manje, više. Bakica jeste sisar na dve noge, ali da li je ljudsko biće, to je diskutabilno. U zavisnosti šta ko smatra pod pojmom ljudskog bića.

Po javnim mrežama se vrti i priča o tinejdžerima koji su psa koji ih je pratio i mahao repom usput, doveli do šina i bacili na njih, baš kad je voz naišao. Posle su se time hvalili. Baš kao i momci koji su šutirali mačku umesto lopte. I to su stavili kao video na fejsbuk da se pohvale.https://www.facebook.com/Ko-zlostavlja-i-ubija-%C5%BEivotinje-u-Srbiji-875122092522465/photos/pcb.3618351424866171/3618350918199555

Ako tinejdžeri smatraju da je fudbal sa mačkom umesto lopte dobra šala i pohvala , onda žive u sredini koja to ne osudjuje. Ako smatraju da neće biti kažnjeni za učinjeno, a neće, onda će nastaviti sa svojom zabavom i proširiti je na svakoga ko je slabiji od njih.  Ako je to tako,a jeste, onda živimo u jednom veoma bolesnom društvu koje ne želi da prepozna i osudi patološko ponašanje .

Normalne osobe, bilo kog uzrasta, deca, stari, nemaju potrebu da se dokazuju izazivanjem bola kod drugih, nemaju potrebu da svoj bes iskaljuju na slabijima od sebe. To rade psihički poremećene osobe, kojima je potrebna i pomoć stručnog lica i kazna. Pomoć kako bi se možda promenile, a kazna kako bi snosile odgovornost za svoja dela.

MUK PRAVOSUDJA

Ako na ulici naidjete na leš obešenog psa, na psa kom je vilica razneta petardom, mačku kojoj su iskopane oči, pozovete policiju, načekaćete se. I kada dodju, nevoljno će sačiniti zapisnik, posle koga se više ništa neće desiti. Niko neće pokrenuti tužbu, pa makar i protiv NN lica, a niko se neće ni potruditi da otkrije počinioca.

Udruženja za zaštitu životinja pokreću krivične prijave , ali do sada nam je poznat samo jedan slučaj gde je počinilac otkriven i osudjen na 6 meseci zatvora. Radilo se o agresivnom , surovom , odraslom čoveku koji je malom maltezeru odsekao uši, posle čega je pas iskrvario. Počinilac je osudjen , uz pritisak ljubitelja životinja , ali kaznu nije dočekao jer je izvršio samoubistvo. Nakon toga se saznalo da je maltretirao i porodicu i susede. Šta bi se sve saznalo kad bi neko pročeprkao po svim onim prijavama za mučenje i ubijanje , koje sede po fiokama tužilaštva.

Ko truje pse i mačke, golubove, sve što hoda i leti, a jede na ulicama? Zašto to nije tema, kad je trovanje uzelo razmere epidemije? Ili nije zgodno o tome govoriti kad je javna tajna da se brojne opštinske vlasti trovanjem rešavaju beskućnih pasa i mačaka po ulicama. Verovatno se taj problem prosipanja otrova po ulicama neće rešiti dok ne nastrada neki član porodice opštinskih moćnika.

Nekada smo taj problem rešavali lovcima, rečenica koju je javno izgovorio predsednik opštine Apatin pre par godina je velika surova istina o ovom društvu.

Pucanje po ulicama, trovanje, sadističko ponašanje takozvanih hvatača pasa lokalnih šinteraja, Avenije MB, AZE, i sličnih, sve su to takodje oblici teškog mučenja životinja, koje se stalno sprovodi po Srbiji. Pošto ga sprovode vladajuće strukture, zašto bi se kažnjavali sitni , mali trovači i kasapi životinja. Loš primer.

Tako ostajemo u blatu , na ulazu u civilizaciju već decenijama, jer kad se pojavi neko bolji, neko umniji, kog zanima, ostali blatnjavi i surovi mu sapletu noge i vrate ga u blato, samo da se ništa ne promeni.

Vrti se vrzino kolo pećinara, koje zakon ne zanima, koji ga ne sprovode, a javno mnjenje i njegov nivo razboritosti pliva u kanalizaciji bezumlja. Zato mučenje životinja nije tema, zato nema osude počinalaca, jer svi na kraju bivaju isti, kao u Beštijama Živka Nikolića. I oni koji zlo čine, i oni koji ćute. Zli ljudi, nesvesni ljudi, spremni na diskriminaciju svakog ko je različit čak i iz svoje vrste, a o ostalim vrstama da i ne govorimo.

Zločin prema životinji nije manje važan od zločina prema bilo kom čoveku, jer se radi o patologiji ličnosti, o nanošenju bola biću koje ga oseća, bez obzira na broj nogu na kojima hoda, ili leti.

Sve je važno u civilizovanom društvu, a naše je daleko od civilizovanog. I zato je tako mnogo patnje oko nas. Ako ne promenimo odnos prema svojoj okolini, tonućemo i nadalje u primitivizam i beščašće.

Nove žrtve za nove ili stare psihopate koje su takodje izbacili na ulicu neki koji sebe zovu ljudima. Kraljevo.

Marina Mo

DEKLARACIJA KOALICIJE ZA ŽIVOT

Pozivajući se na Deklaraciju o pravima životinja, oslanjajući se na Zakon o dobrobiti životinja

Mi građani Srbije, Mi koji smo primorani da budemo svedoci njihovih svakodnevnih stradanja i patnje ,Mi koji se godinama suočavamo sa najokrutnijim oblicima zlostavljanja životinja, Mi koji moramo da se borimo i protiv zlostavljača i protiv države koja zlostavljače ne sankcioniše, Mi koji smo spremni da u toj borbi istrajemo do kraja

Uz ljubav prema svim živim bićima, Uz veru da su promene moguće, Uz nadu da će dobro i ovog puta pobediti zlo

Donosimo ovu DEKLARACIJU .

LJUDI I ŽIVOTINJE SU DELOVI EKO SISTEMA U KOME TREBA DA ŽIVE U HARMONIJI.

LJUDI IMAJU OBAVEZU DA URADE SVE ŠTO JE U NJIHOVOJ MOĆI DA HARMONIJU MAKSIMALNO OBEZBEDE.

Zato se zalažemo za :

Primenu zakonskih odredbi kojima se štite životinje i njihovo pravo na život bez patnje i zlostavljanja.

Strogo sankcionisanje kršenja odredbi kojima se štite životinje.

Transparentnost u radu državnih organa koji se bave pitanjima dobrobiti životinja.Otvorenost Ministarstava , Uprave za veterinu i drugih državnih organa i službi prema organizacijama civilnog društva, aktivistima i građanima i njihovu uzajamnu saradnju .

Hitno uspostavljanje sistema odgovornog vlasništva na životinjama. Zabranu korišćenja životinja u eksperimentima. Zabranu korišćenja životinja u cirkusima. Zabranu trka pasa i konja. Zabranu borbi sa bikovima. Zabranu držanja životinja u zoo vrtovima u uslovima neprimerenim njihovoj vrsti. Zabranu akva parkova sa delfinima i kitovima. Zabranu uvoza i prodaju ptica i gmizavaca, kao i svih životinja netipičnih za naše podneblje. Zabranu prodaje životinja u pet shopovima. Zabranu držanja papkara(konji,ovce, koze, krave, svinje) i peradi u nehumanim uslovima u fabrikama farmama.

U oblasti dobrobiti kućnih ljubimaca, pasa i mačaka, zalažemo se za:

Registrovanje svih odgajivačnica pri APRu . Zatvaranje svih neregistrovanih odgajivačnica. Obavezno čipovanje i registraciju svih vlasničkih pasa. Subvencionisanu sterilizaciju pasa i mačaka i porez na nesterilisane kućne ljubimce.

U oblasti pasa i mačaka bez vlasnika, a u prihvatilištima zalažemo se za:

Javnost konkursa pri zapošljavanju osoblja i uprave. Otvorenost azila za udruženja i građane obavezno dva dana u nedelji i jedan dan vikendom. Transparentnost rada i dostupnost fotografija pasa na web sajtu u cilju udomljavanja. Obaveznu saradnju sa udruženjima i volonterima u cilju smanjenja populacije beskućnih pasa i mačaka. Zabranu eutanazije pasa i mačaka sem u slučaju neizlečive bolesti. Zahtevamo Zaustavljanje šverca napuštenih pasa i mačaka.

Momentalnu zabranu rada AvenijeMB i svih ostalih nezakonitih zoohigijenskih službi. ZahtevamoMomentalni prestanak ubijanja napuštenih životinja po šinterajima, Odgovornost za zloupotrebe javnog novca namenjenog poboljšanju uslova dobrobiti napuštenih pasa i mačaka.Pridružite nam se!

France 🇫🇷 Se référant à la Déclaration des droits des animaux S’appuyer sur la loi sur la protection des animaux Nous, citoyens de Serbie, Nous qui sommes obligés d’assister à leurs souffrances quotidiennes, Nous qui sommes confrontés aux formes les plus cruelles de maltraitance animale depuis des années, Nous qui devons lutter à la fois contre les agresseurs et contre l’État qui ne sanctionne pas les agresseurs, Nous qui sommes prêts à persévérer dans ce combat jusqu’au bout, Avec amour pour tous les êtres vivants Avec la conviction que le changement est possible Avec l’espoir que le bien vaincra aussi le mal cette fois Nous apportons celui-ci DÉCLARATION LES HUMAINS ET LES ANIMAUX SONT DES PARTIES DU SYSTÈME ECO DANS LEQUEL ILS DOIVENT VIVRE EN HARMONIE. LES GENS ONT L’OBLIGATION DE FAIRE TOUT EN LEUR POUVOIR POUR FOURNIR L’HARMONIE LE PLUS MAXIMUM POSSIBLE. C’est pourquoi nous défendons Application des dispositions légales protégeant les animaux et leur droit à la vie sans souffrance ni abus Sanctionner strictement les violations des réglementations protégeant les animaux. Transparence dans le travail des organes étatiques traitant des questions de bien-être animal. Ouverture des ministères, de l’administration vétérinaire et d’autres organes et services de l’État envers les organisations de la société civile, les militants et les citoyens et leur coopération mutuelle Mise en place urgente d’un système de propriété animale responsable. Interdiction d’utiliser des animaux dans les expériences. Interdiction d’utiliser des animaux dans les cirques. Interdiction des courses de chiens et de chevaux. Interdiction de la tauromachie. Interdiction de garder les animaux dans les zoos dans des conditions inadaptées à leur espèce. Interdiction des parcs aquatiques avec des dauphins et des baleines. Interdiction d’importer et de vendre des oiseaux et reptiles, ainsi que tous les animaux atypiques pour notre climat. Interdiction de la vente d’animaux dans les animaleries. Interdiction de garder les ongulés (chevaux, moutons, chèvres, vaches, porcs) et les volailles dans des conditions inhumaines dans les usines agricoles. Dans le domaine du bien-être des animaux de compagnie, des chiens et des chats, nous nous engageons à: Enregistrement de tous les chenils avec APR Fermeture de tous les chenils non enregistrés. Chipping et enregistrement obligatoires de tous les chiens propriétaires. Stérilisation subventionnée des chiens et des chats et taxe sur les animaux non stérilisés. Dans le domaine des chiens et chats sans propriétaires, et dans les refuges nous préconisons: Publicité du concours dans l’emploi du personnel et de la direction L’ouverture d’asile pour les associations et les citoyens est obligatoire deux jours par semaine et un jour le week-end Transparence du travail et disponibilité des photos de chiens sur le site internet aux fins d’adoption Coopération obligatoire avec les associations et les bénévoles afin de réduire la population de chiens et de chats sans abri. Interdiction de l’euthanasie des chiens et des chats sauf en cas de maladie incurable. Nous demandons Arrêter la contrebande de chiens et de chats abandonnés Interdiction immédiate du travail d’AvenijaMB et de tous les autres services zoohygiéniques illégaux. Nous demandons Arrêt immédiat de l’abattage des animaux abandonnés sur les asiles Responsabilité pour l’utilisation abusive des deniers publics destinés à améliorer le bien-être des chiens et des chats abandonnés. Rejoignez-nous‼️

English 🏴󠁧󠁢󠁥󠁮󠁧󠁿 Referring to the Declaration of the Rights of Animals Relying on the Animal Welfare Act We, the citizens of Serbia, We who are forced to witness their daily suffering, We who have been facing the most cruel forms of animal abuse for years, We who have to fight both against the abusers and against the state that does not sanction the abusers, We who are ready to persevere in that fight to the end, With love for all living beings With the belief that change is possible, With the hope that good will defeat evil this time as well

We bring this DECLARATION.

HUMANS AND ANIMALS ARE PARTS OF THE ECO SYSTEM IN WHICH THEY SHOULD LIVE IN HARMONY. PEOPLE HAVE THE OBLIGATION TO DO EVERYTHING IN THEIR POWER TO PROVIDE HARMONY AS MAXIMUM AS POSSIBLE.

That is why we stand for Application of legal provisions protecting animals and their right to life without suffering and abuse Strictly sanction violations of animal protection regulations. Transparency in the work of state bodies dealing with animal welfare issues. Openness of Ministries, Veterinary Administration and other state bodies and services towards civil society organizations, activists and citizens and their mutual cooperation. Urgent establishment of a responsible animal ownership system. Prohibition of the use of animals in experiments. Prohibition of the use of animals in circuses. Prohibition of dog and horse racing. Prohibition of bullfighting. Prohibition of keeping animals in zoos in conditions unsuitable for their species. Prohibition of aqua parks with dolphins and whales. Prohibition of import and sale of birds and reptiles, as well as all animals atypical for our climate. Ban on the sale of animals in pet shops. Prohibition of keeping ungulates (horses, sheep, goats, cows, pigs) and poultry in inhumane conditions in farm factories. In the field of welfare of pets, dogs and cats, we are committed to: Registration of all kennels with APR Closure of all unregistered kennels. Mandatory chipping and registration of all owner dogs. Subsidized sterilization of dogs and cats and tax on undesexed. pets.

In the field of dogs and cats without owners, and in shelters we advocate for: Publicity of the competition in the employment of staff and management Asylum openness for associations and citizens is mandatory two days a week and one day on weekends Transparency of work and availability of photos of dogs on the website for the purpose of adoption Mandatory cooperation with associations and volunteers in order to reduce the population of homeless dogs and cats. Prohibition of euthanasia of dogs and cats except in case of incurable disease. We demand Stopping the smuggling of abandoned dogs and cats Immediate ban on the work of AvenijaMB and all other illegal zoohygienic services. We demand Immediate cessation of killing of abandoned animals in shelters. Responsibility for the misuse of public money intended to improve the welfare of abandoned dogs and cats. Join us.

Beranski konc logor za pse krvava mrlja na ulickanoj košulji JKPa I jarana.

Ovako govori direktor Komunalnog preduzeća u Beranama Savo Vučetić.za Novosti.rs u avgustu 2019.

– Naš azil nije mučilište za životinje, kako se to želi predstaviti. Tretman napuštenih ljubimaca je potpuno usaglašen sa zakonom i svako ko to želi da proveri može da dođe, naravno, u skladu sa kućnim redom. Uostalom, mnogobrojne inspekcijske kontrole nisu pokazale bilo kakve nepravilnosti – naglašava Vučetić.

PITAMO : DA LI ZAKON DOZVOLJAVA DA PSI ZIMI BUDU IZLOZENI TEMPERATURAMA MINUS 10 I LETI PLUS 40? DA LI ZAKON DOZVOLJAVA EUTANAZIJU ZDRAVIH PASA?DA LI ZAKON DOZVOLJAVA DA PSI BUDU BEZ VODE? DA LI ZAKON DOZVOLJAVA DA NESTAJU BEZ TRAGA PO DOLASKU? DA LI  KUĆNI RED PODRAZUMEVA I ZABRANU ULASKA? DA LI SU INSPEKCIJE KONTROLE NEZAVISNE OD UTICAJA OŠTINSKIH MOĆNIKA?

Kaže i da shvata želju nekih nevladinih organizicija da dođu do novca, ali ne i to da se bave podvalama i služe dnevnoj politici.

PITAMO : KOJE TO NVO DOLAZE DO NOVCA BAVECI SE PODVALAMA? KAKVE TO VEZE IMA SA RADOM TZV AZILA.

– Ovde vlada besprekoran red, a kakvo je stanje u jednom nelegalnom, privatnom azilu za pse u Donjim Lugama, čija vlasnica prednjači u ovoj hajci, trebalo bi da se zapitaju državni organi. Pritom, ti navodni NVO aktivisti su u nekoliko navrata pokušali da na silu uđu u azil, ali su se obrukali lošim namerama i neznanjem – tvrdi Vučetić.

PITAMO: ZAŠTO MORA DA SE ULAZI U AZIL NA SILU KAD JE OTVOREN ZA POSETE? KAKVO JE TO STANJE U TOM PRIVATNOM AZILU, KAD U BERANAMA NE POSTOJI PRIVATNI AZIL?

Od marta 2015. do danas, kroz našu ustanovu je prošlo 708 pasa, udomljen je 441, eutanazirano ih je 227, a trenutno brinemo o 40 napuštenih ljubimaca. Sve životinje su pod veterinarskim nadzorom i, po potrebi, tretmanom. Štaviše, svake godine iznova raspisujemo tender za pružanje ovih usluga, što je svako dobronameran odavno mogao da primeti – zaključuje direktor Komunalnog preduzeća, i naglašava da su redovne i kontrole Ministarstva poljoprivrede, te predstavnika veterinarske struke.

PITAMO: GDE JE EVIDENCIJA PRIJEMA I IZLASKA PASA? RAZLOZI EUTANAZIJE, KOME SE UDOMLJAVAJU? KOME JE DATA NA UVID? TENDERI SE SIGURNO RASPISUJU, A KAKO SE NOVAC TROŠI?KOLIKO PSI IMAJU KORISTI OD TENDERA? KO IMA KORISTI?

Kako kaže, od početka ove svojevrsne afere, jedino su dobili sugestiju da oforme ambulantu i instaliraju takozvani mokri čvor, te da, ako postoje uslovi, prošire kapacitete.

ZAR JE POTREBNO DA DOBIJU SUGESTIJU ZA MOKRI CVOR? DA OFORME AMBULANTU? A GDE TO RADI VETERINAR ZA KOGA JE RASPISAN TENDER? NA VETROMETINI U BOKSOVIMA?

foto sa fb stranice Radio Berane

ISTINA JE SASVIM DRUGAČIJA OD IZJAVE. Ne samo što ništa nije uradjeno da azil to stvarno I bude, već se sprovodi dugogodišnji obračun sa svima koji ukazuju na istinu. I to ne bilo kakav obračun,već zatiranje, uništavanje do kraja. I to zna I direktor ove ustanove, koga nije sramota da iznosi neistine, jer vlast, pa makar kakva ona bila je u pitanju. Sve za vlast pa makar razum , ljudskost i empatiju gazili prljavim cipela i davili golim rukama.

Ovako izgleda već godinama „takozvani azil“, kako ga i sama komunalna policija naziva u svojim dokumentima . Grupa kaveza na vetrometini. Zar gospodin direktor ne zna kakve su temperature zimi I leti na ovoj visini? Ili je to normalno, sem ostalih “normalnosti”? Sam tvrdi da je skoro trećina pasa eutanazirana. Zašto? A gde su to ostali udomljeni? Mnogo je pitanja na koja neće biti odgovora. Biće demantija I friziranja istine.

Dok psi u kavezima na vetrometini, na minus 20 I plus 40, sede bez mogućnosti da se leti rashlade, zimi zagreju, često leti bez vode, a zimi sa smrznutim činijama, direktor besramno govorin o zakonskom tretmanu. U kavezima, ne u prostoriji izgradjenoj za azil, na otvorenom. To se zove azilom I samo još ambulanta fali. Imali su 5 godina da izgrade azil. Nisu uradili ništa i sada to ništa treba prikriti.

Kako se udomljavaju psi kad ih nigde ne objavljujete? Kad se ne dopušta ulazak svima koji nisu podobni saradnici?

Da li neko u upravi zna šta je Zakon o dobrobiti životinja?

Plitkoumnost političara zadriglih od vlasti, a sve preko kože I kostiju nesrećnih beskućnih pasa I pijenja krvi njihovih zaštitnika I boraca za humanost I pravdu, izlazi još jednom na videlo. U toku je borba za tron, pa prljavi veš isplivava na svetlo dana, dok se oni koji su ga ispoganili trude svim silama da ga praznim, već hiljadu puta ponovljenim rečima operu.

Jure po medijima voljnim da im demantije objave I bez ijedne valjane činjenice ponavljaju svoju mantru Mi smo nepogrešivi, sve je po zakonu.  

Niste čisti, gospodo iz JKPa Berane I svi oni koji sa vama saradjuju, bar ne kad je konc logor za pse koji ste proglasili azilom uz pomoć saradnika iz inspekcije, koji žmure I ćute , u pitanju.

Na tom ispitu ste pali, jer ste pokazali svu neljudskost I nehumanost I nekompetenciju za posao bavljenja nedužnim životinjama koje su vam dopale šaka.

Ne ulazimo u vaše tendere za nabavku hrane, za veterinarsku negu, za sve one usluge za koje se isisava novac budžeta opštine, a ne troši namenski. To vi najbolje znate. Znate dobro zašto vam je taj konc logor bitan. Ne zbog pomoći psima, koje su vaši gradjani izbacili na ulice, već zbog koristi koje od nesrećnika imate I zbog “brige o ujedima” kojima se takodje brsti opštinski budžet.

Naveliko poturate po medijima svoju ulogu spasioca gradjana od “opasnih pasa” koje vi sklanjate , da bi sakrili svoju nekompetentnost. U isto vreme ocrnjujete I progonite sve koji se usude da progovore o istini.

Ocrnjujete druge, iskrene borce za dobrobit pasa I poštovanje zakona. Bavite se tračevima I PROGONITE IH.

Govorimo o onome što je vidjeno na licu mesta, od strane retkih, iskrenih  zaštitnika životinja  kojima  je I pored svih mera obezbedjenja I zabrani, (koje ste ustanovili da onemogućite ulaz u konc logor I poštene ljude da vide šta se tamo dešava,)  uspelo da udju I slikaju istinu o mučenju životinja I nebrizi o njima.

Kako udomljavate pse kad ih nigde ne objavljujete? Kad ne dopuštate ulazak svima koji nisu vaši saradnici? Da li ste čuli za Zakon o dobrobiti životinja?

Azil u Beranama jeste konc logor za pse I teško psima koji u njega udju. A teško I onima koji se usude da govore istinu.

U sredini u kojoj se mržnja prema psima i mačkama samo podstiče, gde se psi nazivaju kučištima i džukelama, a mrzitelji i trovači se tapšu po ramenu, „TZV AZIL“, kako ga sama u svojoj neukosti uprava naziva, služi da se psi pokupe sa ulica, bace u kaveze i ostave da umru u mukama, kako bi opština navodno „spašavala gradjane od ujeda strašnih zveri“, trošila budžetska sredstva i glumila tobožnju brigu o „napuštenim ljubimcima“ kako ih licemerno direktor JKPa naziva.

Nije zgodno da se misli drugačije, naročito pred izbore koji slede.

Azil u Beranama je bruka i sramota uprave ovog konc logora, a progon zaštitnika životinja , gruba zloupotreba vlasti, kažnjiva zakonom.  

Marina Mo.

SMRTNA UVREDA

ZAŠTITNIK GRADJANA POKREĆE REM

MINISTARKA GRADJEVINARSTVA ZGROŽENA

Zaštitnika gradjana nije pokrenulo konstantno nasilje , propagiranje nacionalizma, etiketiranje političkih protivnika, orgijanje u rijalitiju na TV Happy, koje je sprovodi godinama, da pokrene postupak kontrole rada te TV sa nacionalnom frekvencijom, ali krave jesu.

I to ne bilo kakve krave, već one o čijem osemenjavanju govori Uroš Davidović u emisji koja se sada zove Bolja zemlja. Nekada se zvala Dobra zemlja, u kojoj je naveliko veterinar, a sada novinar Uroš sprovodio podjarivanje hajke na beskućne pse, što sada i nadalje radi na svojoj facebook stranici Dobra zemlja.  

U svojoj emisiji, govoreći o uspešnosti osemenjavanja krava, dao je savet kako bi se i lekari koji se bave veštačkom oplodnjom žena mogli ugledati na rad veterinarske struke u ovoj oblasti ,  otići na kurs na fakultet veterine, pa bi natalitet porastao, a i troškovi bi bili manji.

Nama je zanimljiva ta osetljivost na poredjenje sa životinjama, tako mrska i strašna i ne bi da raspravljamo o reproduktivnom sistemu ženskih jedinki ljudskog roda, tj žena sa ženskim jedinkama kravljeg roda, tj kravama. A ni veterinar, novinar Uroš Davidović, nam baš nije simpatičan.

Ono što mnogo govori o položaju životinja u našem društvu je ta bura koja se digla oko ovoga i strašna uvredjenost pojedinih , koja je dovela do toga da se oglase Poverenik za rodnu ravnopranost, Zaštitnik gradjana , Ministarka Gradjevine, a verovatno uskoro i mnogi drugi. REM, na primer.

Orgijanje u Parovima, prosipanje prostakluka , divljaštvo, ništa nije bilo dovoljno da se REM uznemiri, ali eto, KRAVE i ŽENE se ne smeju porediti, pa makar bilo reči i o veštačkom osemenjavanju, koje je kao ideja u slučaju krava, monstruozno. Bar za nas, kojima je stalo do njihove dobrobiti.

Ovo je divan primer u kakvom su položaju životinje, koliko ih naše društvo smatra prljavim, odvratnim, vrednim samo gnušanja i iskorišćavanja do krajnjih granica. I nemoj da bi neko slučajno rekao da imamo bilo šta zajedničko sa njima. Nikada.

Imamo čitav niz uvreda povezanih sa životinjama:

Crkni ko pas. Glupa ko krava. Ovco jedna. Džukela ti mama. Životinjo prokleta. Svinjo prljava. Magarčino!   Itd.itd.

Pa kako onda možemo, tako uzvišeno suptilni i divni, prava ljudska bića, a posebno na TV Happy, koja je tako duboko misaona, umna, da se poredimo sa životinjama, koje nisu sisari kao i mi, nemaju reproduktivni sistem kao i mi, nemaju matericu i jajnike kao i mi, kako da se poredimo? Ni slučajno.

I zato će REM da se pozabavi kontrolom zakonitosti rada gore pomenute TV. Ništa nikada nije strašnije ni rečeno ni uradjeno.

Dobro je što će se pozabavati zakonitošću rada TV Happy, odavno je trebao.

Hvala vam, krave namučene po svim poljoprivrednim dobrima! Pokrenule ste proveru rada jedne TV sa visoko obrazovnim programom, a konačno je i gospodin Uroš rekao nešto što i nije bilo tako zlobno prema životinjama, kao obično. Koliko je bilo pametno, nije na nama da sudimo.

Koliko primitivizma caruje ovim prostorima, prosudjivaće neke druge generacije, nadamo se !!

VRNJAČKA BANJA INVESTITORI BABIĆI I ŠINTERI STEVANOVIĆI

Kockice slagalice se slažu polako a naše sumnje da iza uspona Nenada Stevanovića i njegovog naglog uzdizanja od male radnjice za dezinsekciju buba švaba i ostale gamadi, od 2012 god. do nelegalnih, ugovorenih tendera sa preko 40 opština Srbije za hvatanje i „zbrinjavanje pasa“ stoji njegov jaran iz JKP Beli izvor, tadašnji direktor Zoran Babić i cela bratija povezanih, se pokazuju ispravnim.

Avgust 2020

Kako mediji javljaju usred izvorišta Snežnik, na 6 m od samog banjskog izvora Vrnjačke Banje, investitor Goran Babić,( bliski rod  Zorana Babića, bišeg direktora propalog JKPaBelog izvora, direktora Koridora Srbije u dugom procesu ostavke ) podiže objekat površine 4000 m2, sa 84 stana. Dozvolu je izdao Odsek za urbanizam, iako se radi o strogom centru . Iako se slučaj nalazi na sudu, radovi se ne obustavljaju. Zanimljivo je da je Ministarstvo gradjevine bilo u obavezi da pošalje inspekciju, što je i učinilo. Ono isto Ministarstvo koje je u tako dobrim odnosima sa bliskim rodjakom investitora, Nenadom Stevanovićem, a koje je odbacilo sve prijave protiv nezakonitog i nelegalnog prevoza pasa od strane dobrog jarana Zorana Babića, tog istog Nenada Stevanovića i koje je na sastancima sa NVO u vezi ove teme, uvek pozivalo i Nenada Stevanovića, ne zna se u kom svojstvu.

Procenjuje se da bi zarada od prodatih stanova bila oko 3.500 000 eura. Odakle investitoru novac za ovu investiciju? LINK TEKST NOVA RS.

JKP Beli izvor Vrnjačka Banja je propao. Zoran Babić je ušao u Skupštinu Srbiju kao poslanik 2012 god, a od tada , firma Andjelije Stevanović Avenija MB, majke Nenada Stevanovića,  sa dezinsekciju i deratizaciju prelazi na hvatanje pasa po celoj Srbiji. Registrovani kao Radnja za čišćenje i ostale usluge u poljoprivredi nemaju nikakve kompetencije i obuku da bi se bavili hvatanjem, sterilizacijom i smeštajem živih bića, ali to kao da nikoga ne zanima. Imaju auto i malo vozilo za vožnju do 6 pasa, u koje „može da stane 30 pasa“, kako Nenad Stevanović tvrdi u jednom svoj intervjuu.

Psi se ubacuju jedni na druge, voze i preko 250km u jednom pravcu, a onda „zbrinjavaju“ u neuslovnom objektu, koji je gori od svinjca. Tom , kasnije nešto proširenom objektu, koji navodno ima mesta za 150 pasa, vet inspektori Uprave veterine daju dozvolu za rad i proglašavaju ga za prihvatilište.

Tenderi Avenije MB se gomilaju, opštine ih zaključuju kao po komandi, broj pasa dovučenih u tzv prihvatilište se meri na desetine hiljada. Toliki je i broj usmrćenih, sem retkih koji su imali sreće da odande izadju živi. Konc logor je zatvoren za sve, sem za inspektore koji nikada ne nalaze zamerke u njegovom radu , opet kao po komandi.

U medjuvremenu, imperija Babić i Stevanović raste.Nenad Stevanović je sebi obezbedio i vet stanicu u Kraljevu . Avenija Vet Vitanovac.

Ovako nastaju novopečeni bogataši. 

Oni koji se bogate na krvi i kostima beskućnih pasa nikoga ne zanimaju. Zašto je to tako?  

Nenad Stevanović i njegova porodična firma za dezinksenciju nikom od medija nije interesantna, jer ko se još sistematskim ubijanjem i mučenjem beskućnih pasa bavi, sem retkih ljubitelja životinja i boraca za njihova zakonska prava, koja čudom postoje u Zakonu o dobrobiti životinja i Krivičnom zakonu, ali su u Srbiji gurnuta pod tepih. Nadamo se da će ipak jednom na red doći i ovaj užas, koji se dešava svakog dana u Srbiji, naočigled svih. Možda će se neko zainteresovati, jer nisu samo pseći životi u pitanju, već i budžetska sredstva opština , koja se nemilice prazne na ime „zbrinjavanja pasa lutalica“ i odlaze u mnoge privatne džepove. U čije, na istraživačkim novinarima i sudstvu je da istraže. Na ovo drugo se ne možemo osloniti, pa nam ostaje nada da će istraživački novinari pokazati interesovanje. Radi se o milionima eura.

KOMUNALAC DIMITROVGRAD Prihvatilište za pse.Još jedan NEHUMANI ŠINTERAJ.

Prihvatilište za pse Dimitrovgrad, pod upravom JKP Komunalac, koje je počelo sa radom neregistrovano 2018 god, a registrovano posle naše prijave kao potpuno izgradjeno i sredjeno, se i nadalje gradi.

Kako je registrovano, valjda nam je svima jasno. Obrazloženje zašto nije, je bilo da im nije bilo poznato da je to potrebno. Toliko o upravi.

Pošto smo tražili pre mesec dana podatke o uhvaćenim, udomljenim i uginulim psima, odgovor nismo dobili ni do danas. Da li treba da verujemo da podaci postoje? Kad ih vidimo, verovaćemo.

Prihvatilište je naravno zatvoreno za bilo kakve posete, psi se hvataju kleštima, koja nisu dozvoljena. Gde nestaju? Ima li ih u prihvatilištu ? Ne znamo. Ne zna niko ko tamo ne radi, a šinteri Dimitrovgrada su poznati po pokazivanju srednjeg prsta gradjanima koji se usude da ih pogledaju.

DA LI JE OVO DEO OBUKE ZA RAD SA PSIMA?


Po svemu sudeći još jedan konc logor za pse je procvetao u Dimitrovgradu.
Koliko košta gradjane i budžet opštine, proverićemo.

Na ulazu je katanac, a materijal za gradnju samo pristiže. Katanac je zaključan, za sve, poseta nema.


Od izuzetne je vežnosti da se svi borimo da JAVNI OBJEKTI , kao što su prihvatilišta, plaćeni našim novcem, odakle se psi mogu udomiti samo ako su otvoreni za posete, i budu OTVORENI ZA POSETE, što i jeste po zakonu, ali nismo sigurni da uprava može da shvati da takve stvari ne zavise od njene dobre volje. Previše se bahatosti i samovolje omogućilo samozvanim bogovima života i smrti, nepoštovanjem zakona i njegovim nesprovodjenjem. Psi pate, muče se, a gradjani nemilosrdno potkradaju. Ako korupcije nema,ako je psima dobro, otvorite vrata svi vi koji nemate šta da krijete.

Hoćemo da prihvatilištima upravljaju ljudi koji imaju razumevanje i empatiju i kojima životi životinja koje štite vrede više od djubreta za koje ih sada smatraju.

Hoćemo humana Prihvatilišta otvorena za posete, a ne tajne konc logore gde psi nestaju.

ŠTA KRIJETE IZA ZATVORENIH VRATA ? SMRT OVIH MUČENIKA?

Patnja i bol na svakom koraku.

Ulice Srbije, Balkana su pune užasnog bola i tuge…

Ova slika jasno prikazuje bačene bebe koje su na ulici, napuštene od onih koji sebe nazivaju sa punim pravom čovekom. Izbačene od nemilosrdnih kao poslednje đubre.

Neki od njih imaju sreću što su pronašli kutak u nečijim životima, što ih je našao neko ko jeste čovek, dok drugi umiru sami u agoniji i patnji.

Pogledajte dobro ovu sliku.

STERILIŠITE, KASTRIRAJTE životinje‼️
UČINITE SVE sto je u vasoj moći da sprečite holokaust nesretnih duša‼️

Budite rešenje, a ne deo problema‼️‼️