Koalicija Za Život NVO

BLOG AKTUELNO

PRIDRUŽITE NAM SE

Pozivamo sve Gradjane, Udruženja, koja su zainteresovana da zajednički rade na poboljšanju uslova života životinja u Srbiji i okruženju, na Zaštiti Prirode, na humanizaciji odnosa Čovek Priroda Životinje, da nam se pridruže. Neophodno je stvoriti jaku organizaciju , koja će moći da odgovori zahtevima sve goreg položaja farmskih životinja, napuštenih beskućnih pasa i mačaka, koji svi postaju deo užasne novostvorene profitabilne mašinerije korišćenja u sve moguće svrhe. Otvoreni smo za svaku saradnju. Svako od nas ume i zna nešto što svima može koristiti za bolje. Formular je na stranici PRIDRUŽITE SE.

ARHIVA ČLANAKA

MASOVAN OTPOR I UPORNOST SE ISPLATI. MINI HIDROELEKTRANE NA STAROJ PLANINI STOPIRANE.ČEKA SE SAGLASNOST MIN GRADJEVINE.

Kako su Slobodna TV i N1 objavili, vlast u Pirotu i opozicija su zajednički podržali izbacivanje svih lokacija za izgradnju mini hidroelektrana iz prostornog plana Stare planine. Doneta je odluka da se Min gradjevine uputi apel da se stave van snage sve gradjevinske dozvole koje su izdate.

Mini hidroelektrane su bile planirane na 58 lokacija. Gradjani i NVO Odbranimo reke Stare Planine su protestvovali u Pionirskom Parku u Beogradu i u Parku prirode na Staroj Planini jer njihova višemesečna borba još nije okončana. Ali, donela je značajni pomak.
Masovan otpor i upornost se isplati.

Da su ćutali, voda bi bila strpana u cevi, gradjani pokradeni, a priroda opustošena, samo da bi pojedinci na vlasti profitirali.Mladi i stari su podigli svoj glas ne misleći o pretnjama, a bilo ih je. Na početku priče je i policija dolazila da štiti graditelje, a onda se situacija preokrenula. Ova akcija treba svima da nam posluži za primer.
Ko god da je u pitanju, sa bilo kojih pozicija moći da donosi pogrešne i pogubne odluke, moramo mu se suprotstaviti. Pravda i sloboda se ne nude na zlatnom poslužavniku, za njih se treba izboriti.
U ovom slučaju je u pitanju bila zaštita opšteg dobra, Prirode , Vode, od koje svi zavisimo, koja je javno dobro, vlasništvo svih nas. Otpor je počela grupica ljudi, čiji je broj rastao. A onda, kada naraste do odredjene kritične mase, situacija se menja, jer svaki od nas je glasač, utiče na javno mnjenje, a ono kreira i stav medija, koji takodje utiču na javnost, ljuljaju se tasovi vage, pa ko prevagne.
Inspirativna akcija koja mnogo govori i od koje može mnogo da se nauči.
Zato ne ćutimo, borimo se za prirodu i životinje, jer se time borimo i za same sebe i generacije koje posle nas dolaze!

Marina Mo

MUČENJE KONJA U NIŠU NIKOM BITNO. PRETVORENO JE U OBRAČUN DESNIČARA I ROMA.

Da li bi slučaj uopšte bio pomenut da su žene iz nekog udruženja, slučajni prolaznik ili bakice spasile konja iz ruku pobesnelog seoskog gazde koji ga je tukao? Naravno da ne bi. Jer konj nije bitan , mučenje nije vest. Nastavite sa čitanjem

Još jedno masovno trovanje pasa na ulicama Prokuplja

Na svom facebook profilu Biljana Vučetić je objavila fotose 7 otrovanih pasa u centru Prokuplja. Predpostavlja se da ima još žrtava ovog trovača. Većina je sterilisana po CNR programu. Bili su to pitomi, gradski psi. Ali, nekom bolesniku su smetali.

I opet, kao i uvek, radi se o NN licu. U kakvom mi to bolesnom društvu živimo?

Ovako je svakog dana širom zemlje. Ni jedan predsednik opštine se nikada nije uzbudio, ni dao izjavu za štampu, koja je nije ni tražila, jer radi se samo o beskućnim psima, zvanim „dzukele“.

Da se prisetimo zakona. Svako ko vidi trovača, dužan je da ga prijavi, policija je dužna da izadje na lice mesta i izvrši uvidjaj, a sudovi da postupe po prijavi. I zato, makar se radilo i o NN licu, prijave je potrebno dostaviti. Prijavljujte, posmatrajte, organizujte se.

Marina Mo

Nerešen problem beskućnih pasa na ulicama je posledica vladavine korumpiranih i surovih neljudi kako u opštinama tako i u republičkim organima.

Istraživačkim radom kojim smo se bavili od osnivanja 2015 godine,  na temu uzroka ogromne populacije beskućnih pasa i mačaka na ulicama Srbije, došli smo do sledećih zaključaka:

Situacija u ovoj oblasti je odraz opšte situacije u zemlji, korupcije i partokratije. Organi kojima je posao da rešavaju problem , od državnih do opštinskih, ne rade svoj posao i samo simuliraju zainteresovanost i rad, dok ustvari rade jedino na kradji budžetskih sredstava namenjenih za rešenje problema. Ljudski faktor je osnovni uzrok. Na mesta uprave postavljeni su ljudi, kojima je jedini cilj lična korist, bez znanja, empatije i razumevanja. Svako ko je drugačiji i slučajno zaluta u redove ove hobotnice, koja se može nazvati psećom mafijom, se eliminiše.

Zakoni koji regulišu situaciju postoje, ali se ne primenjuju. Ne poštuju se. Zakon o dobrobiti životinja. Zakon koji sankcioniše njihovo mučenje, Krivični zakon član 269. Zakon kojim se propisuje obaveza lokalnih samouprava da izgrade prihvatilišta

Proučavanjem tendera smo došli do ogromnih suma, koje se izdvajaju za zbrinjavanje beskućnih pasa, (azila za mačke i nema, sem na papiru) ali se psi ne zbrinjavaju uopšte, već se prepuštaju svim mogućim situacijama dok sami ne uginu ili se ubijaju , pod različim razlozima (agresivnost, najčešće, iako ti neki agresivni imaju možda samo 3 meseca).

Svako prihvatilište radi po istom sistemu uništavanja pasa, bez izuzetka. Čak i prihvatilište Šabac, koje je izgradjeno kao najmodernije u Srbiji, ubija pse u ogromnom broju.

Svaka opština, opštinska uprava i direktor JKP, bez izuzetka, na psima trpa sebi pare u džep, ma šta oni o sebi govorili i veličali svoje nepostojeće uspehe. Možda izuzetci postoje, ali mi ih nismo našli.

Opštine, koje su izgradile prihvatilišta kao i one  koje , iako su bile obavezne nisu izgradile prihvatilišta, već sklopile ugovore sa jaranima iz Avenije MB, Aze , sa kojima dele dobit , koja je ogromna, jer su im troškovi minimalni, svi koriste pse za ličnu dobit.

U celoj Srbiji na ovu temu, vlada mrak, blato i smrad, korupcija, partokratija i ljudska beda, gde su najgori na površini. I ovo jeste odraz cele situacije u društvu.

Licemerno pretvaranje da se o slabima brine, dok se uništavaju, a na ime brige, krade novac, toj brizi namenjen.

Ova vrsta koruptivne kradje je mnogo gora od ostalih, jer se ovde radi o živim bićima. Ne radi se o švercu cigareta. Mnogo je gora jer svedoči o potpunom nedostatku empatije i ljudskosti kod ljudi u Upravi veterine, u opštinskim skupštinskim odborima,medju predsednicima opština, direktorima JKP, zoohigijena, upravnicima zoohigijena.

Ovde možemo dodati i republičke veterinarske inspektore, koji rade na dugme, pa se sve prikriva. I sudove, koji ne postupaju po prijavama, ignorišu ih ili odbacuju, takodje na dugme.

I baš zbog užasne situacije gde se Srbija ubraja medju najnehumanije zemlje po odnosu prema životinjama, moramo istrajati u svojoj borbi za njih, za humano društvo u kom ćemo živeti.

Mi nismo isti, mi smo ljudi i mi brinemo.

Marina Mo

LJUDI I NELJUDI ILI LJUBITELJI I NELJUBITELJI

Ljudi I ne ljudi ili ljubitelji I neljubitelji

Ako se nivo razvoja jednog društva meri  odnosom prema slabijima u njemu, onima koji zavise od nas, onda je  nivo našeg društva ispod svakog nivoa.

Neću ovde govoriti o odnosu prema deci, invalidima I starima, jer su oni deo naše, takozvane ljudske rase, već o odnosu prema prirodi I životinjama, vrstama koje to nisu , a od kojih zavisi I preživljavanje ljudi na planeti Zemlji, jer svi smo deo jednog eko Sistema, što naravno, većini nije jasno I ne zanima ih.

Sa malim razlikama , društva, zemlje, na skoro celoj planeti ne mogu da se pohvale humanim odnosom prema prirodi I životinjama.

Ali,  naše je zaglibilo u duboko, smrdljivo blato.

Mi se sa neljudskim odnosom prema prirodi i životinjama   susrećemo svaki dan, na svakom koraku, od momenta kada izadjemo iz svog doma. Na selu, u gradu, na putevima, u parkovima, svuda.

Srećemo napuštene pse, koji nas prate, prose hranu, mačke koje iskaču iz kontejnera kao u soc realističkim filmovima, a svi jadni I gladni,leševe zgaženih, povredjene, osakaćene, otrovane. Onda prodje skupljač metala, ošine mršavog konja bičem I tako unedogled. Onda preskočimo kese pored kontejnera I tako unedogled.  

Većina gluvih, slepih I nemih, koje zanima samo Ja I Moje, to ne vidi I ne interesuje ih.

Jedan deo tzv-ih  ljudi,  I sami učestvuju u mučenju životinja I zagadjivanju prirode. I pored postojanja zakona, ne sankcionišu se, jer u organima čiji je to posao, rade neevoluirani I nezainteresovani da ovo smatraju kršenjem zakona. Zaposlili su se da primaju platu I budu poslušni.

Jedan deo, koji ima finansijske koristi od prikrivanja mučenja, podlo ćuti.

Mediji, s obzirom na nezainteresovanu javnost, to I ne smatraju temom.

Dakle, celokupno društvo, zajednica u celini je nenaklonjena zaštiti prirode I humanom odnosu prema drugim vrstama. Primitivna, jednostavno rečeno. I veoma sklona ličnom koristoljublju.

Pošto sankcionisanja kršenja zakona skoro I da nema, na ovu temu, prećutna dozvola je data da svako radi šta hoće. Ako imate dovoljno novca, da potkupite, s obzirom na nivo korupcije, sve vam je dozvoljeno. Onda možete da radite šta hoćete, što , po zlu čuvena Avenija MB I koristi. Njima je baš sve dozvoljeno. Veterinarski inspektori su im u džepu.

Trovače pasa , koji su masovna pojava, niko nikada ne uhvati. Možda I zbog toga što se iza njih kriju I brojna komunalna preduzeća koja tako rešavaju problem pasa beskućnika na ulicama.

Pretučeni konji, obogaljeni, nikoga I ne zanimaju.

Stanje takozvanih, proizvodnih životinja, krava, ovaca, koza, koji svoj kratkotrajni život provode proizvodeći mleko, bez sunca, bez slobode, dok ne stignu do klanice, nikog ne zanima. Smeše nam se sa pakovanja u supermarketima I poručuju kako su srećni, jer nas usrećuju.

Medjutim, u svoj ovoj gomili onih koje ne zanima, postojimo I mi, koje zanima, koji osećamo njihovu patnju I bol, koji imamo tu čudnu osobinu, koju bi trebao da ima svaki čovek, SAOSEĆANJE.

Nazivaju nas LJUBITELJI ŽIVOTINJA I PRIRODE. Nismo mi nikakvi ljubitelji, mi smo LJUDI SA LJUDSKIM OSOBINAMA. Osećamo , saosećamo, vodi nas humanost I milosrdje. I boli nas patnja. Uopšte ne moramo da ih volimo, da bismo leti ostavili vodu da piju, pravili skloništa zimi, vodili unesrećene kod veterinara, plaćali od svog novca, ono za šta se izdvaja opet od našeg novca, a što nikada ne stiže do tih jadnika, jer neki drugi ne ljudi, to pokradu usput.

Ne moramo uopšte da volimo sedenje u prirodi, dok pažljivo bacamo djubre na mesto za to odredjeno, a ne kroz prozor I ne u reke.

Ne moramo da volimo konje, da bi nas duboko potreslo njihovo batinanje I bičevanje do iznemoglosti, dok ih prisiljavaju da vuku terete koje ni Golijat ne bi mogao da pomeri.

Svakodnevnica nam govori da smo okruženi brojnim neljudima, dvonošcima sisarima, koji nisu odmakli od zadovoljavanja osnovnih instikata, koji se nazivaju životinjskim, jedi, razmnoži se i spavaj. Po ovome se čini da su mnoge životinje mnogo manje životinjske od ovakvih , koji sebe svrstavaju u ljudsku rasu I smatraju se superiornim.

Kako je moguće da postoje ljudi koji nikakvo saosećanje sa ostalim bićima nemaju?

To mišljenje o superiornosti ljudske rase, naziva se specizam. Nešto slično ideji da arijevska rasa vredi više od svih ostalih.

Oni koji čine zločine prema životinjama, koji sakate prirodu oko nas, nisu svesni tog naziva I ne razmišljaju o tome.  Isto bi se poneli I prema svom rodu, slabijima od sebe, deci I starima. Brojne studije su potvrdile da većina masovnih ubica obično vežba na životinjama u detinjstvu.

Pa ipak, u našem društvu se o tome malo govori, kao da je sramno imati saosećanje I nepopularno.

Veoma smo zaostali i jako se medjusobno razlikujemo. Odatle i nepoštovanje postojećih zakona koji štite prirodu, životinje, jer većina jednostavno nema sluha ni  interesovanja da ih poštuje i sprovodi. Jako smo primitivni i to treba otvoreno da priznamo. Da, živimo u jednom primitivnom društvu u kom su evoluirani manjina. Manjina je zabrinuta zbog pomora pčela pesticidama i svesna da će to doprineti kolapsu celog ekološkog lanca, manjinu brine trovanje retkih vrsta ptica, manjinu brine gmo seme, manjinu boli sakaćenje i mučenje životinja koje žive uz nas, profitiranje na njima, dok se većina smeje u svojoj gluposti i samozadovoljstvu , nesvesna dubine idiotizma u koji je potonula. Mantra im je mržnja svega i svih koji nisu isti. Da, u takvom društvu živimo.

Kome je stalo do časti, morala, saosećanja i milosrdja? Gde su nestale te osobine? A bez njih, kako se možemo nazivati ljudskim bićima?Ne možemo.  

U društvu gde su institucije okupirali lezilebovići i koristoljupci, gde se zakon ne sprovodi, čovečnost ismejava, moramo uložiti nadljudske napore da isplivamo iz blata i krenemo u razvoj evoluiranog čoveka, svim raspoloživim sredstvima. Ne smemo odustati od insistiranja na poštovanju zakona, od prijava svih zločina, od širenja istine, jer neophodno je izmeniti mišljenje javnog mnjenja, koje će recipročno uticati i na okorele medije, koji ne umeju da propagiraju pozitivno i humano, da izmene stavove.

Moramo uporno raditi na promeni, ma koliko to teško i mučno bilo u ovom trenutku. Ne želimo da živimo medju bezosećajnim zombijima, jer je bolno gledati oko sebe i ne videti ljudskost, već glupost i samoživost. To nije društvo kom težimo.

Čast, humanost, saosećanje i milosrdje, to treba da budu odlike čoveka. Odgovornost prema prirodi i životinjama, koji zavise od nas, a nemaju glas da se za sebe bore. U takvom društvu želimo da živimo dostojanstveno i tek tada ćemo moći reći da živimo u CIVILIZACIJI.

Mi nismo ljubitelji životinja, mi smo LJUDI. 

A vi ? Kad ste poslednji put uradili neko dobro delo, a da niste očekivali korist za uzvrat? Ovo treba pitati svakog ko nema ljudske osobine I koga tudja patnja ne pogadja.

foto sa facebook

Marina Mo

Životinje se zlostavljaju , zar ne? Zašto većina ćuti?

Zlostavljanje životinja označava mučenje, zanemarivanje ili nepotrebno ubijanje životinja. Pod zlostavljanjem životinja ne podrazumeva se samo mučenje i ubijanje pasa i mačaka, zlostavljanjem se smatra i nehumano držanje i ophodjenje kako prema kućnim ljubimcima tako i prema svim ostalim domaćim i divljim životinjama. Na žalost svedoci smo svakodnevnog mučenja životinja i često možemo u medijima čuti i pročitati naslove: „Došli na slavu, pa mučili štene i polivali ga kiselinom“ „Dva psa obešena o drvo pored magistralnog puta“ „Silovao psa na novosadskoj plaži“ „Vezao psa lancem pa ga ostavio da umre od gladi“ „Terali izgladnelog konja dok se nije srušio“…

Razlozi za zlostavljanje su razni od toga da vlasnici zanemaruju životinje usled drugih problema pa ih drže vezane ili zatvorene bez hrane i vode , ne retko srećemo sa slučajem da uslede smrti vlasnika životinje ostaju prepuštene same sebi jer rodbina ne želi ili ne može da se brine o njima

Kada su u pitanju kućni ljubimci, pit bul, rotvajler, staford i mnoge druge rase imaju epitet „borbenih pasa“ i „opasnih pasa“ iako je svaki pas onakav kakvog ga vlasnik napravi jer svaki pas je po rodjenju miran i dobar a vlasnik od životinje bilo to nebrigom ili namernim dresurama od psa stvara opasno i agresivno biće. Pored zakonske zabrane u našoj zemlji se i dalje treniraju psi za borbe i organizuju borbe pasa u koje ne samo da su umešani građani – pojedinci nego su često te borbe pasa sakrivene iza odredjenih policiskih službi , koje uprkos saznanju o njihovom postojanju ne reaguju. Veterinari su ljudi koji takodje jako lako mogu preći tanku granicu od misije pomoganja i spašavanja životinja do zlostavljača čiji rad predstavlja mučenje, maltretiranje i zlostavljanje životinja , i koji ponekad čak može dovesti i do stradanja i ubijanja nedužnih životinja. Zakonom o dobrobiti životinja su jasno zabranjeni bilo kakvi estetski zahvati na životinji – pod ovim se podrazumevaju kupiranje ušiju i sečenje rea kod pasa. Ove intervencije za kojima vlasnici pasa odredjenih rasa često posežu veterinari i pored zakonskih zabrana i visokih kazni opet rade . Ohrabrujuća činjenica je to da sve više veterinara odbija da radi takve bespotrebne i zabranjene zahvate na životinjama.

Eutanazija je jasno propisana Zakonom o dobrobiti životinja u Članu 15. koji kaže da životinja može biti uspavana ako je neizlečivo bolesna ili ako je agresivna što veterinari često kao „neupućeni“ namerno zažmure pred ovim i često posežu za eutanazijom pa čak u nekim situacijama i zloupotrebljavaju je. Ne retko usled ličnog neznanja veterinar koji ne može ili ne zna da postavi pravu dijagnozu i da sprovede adekvatnu terapiju da bi prikrio svoje nedostatke ili neznanje, životinju proglašava teško bolesnom i predlaže eutanaziju kao jedino rešenje. Takođe postoje i veterinari koji radi u okviru prihvatilišta za napuštene životinje i koji često posežu za eutanazijom zdravih životinja samo da bi smanjili njihov broj.

Ne samo kućni ljubimci već i sve ostale životinje izložene su strahovitim zlostavljanjima.

Sečenje rogova goveda, sečenje zuba kod prasadi i štrojenje svinja je za životinju izuzetno bolan i stresan postupak koji se u našoj zemlji radi bez anestezije na živoj i potpuno svesnoj životinji dok se svi ti zahvati u razvijenijim zemljama rade pod opštom ili lokalnom anestezijom. Pored svega ovoga često se mogu videti primeri nehumanog i „bolesnog“ ophodjenja radnika na farmama koji tuku, povredjuju pa čak iz zabave ubijaju farmske životinje.Farme su strahota danasnjeg društa.Istina je da kada bi one imale staklene zidove, čovečanstvo bi plakalo.

U pojedinim delovima Srbije, najviše u Južnom Banatu ima puno odgajivača boraca – rase živine koja se koristi prvenstveno kao izložbena živina ali ima i ljudi koji se bave organizovanjem borbi petlova iako je to strogo zabranjeno i smatra se bespotrebnim mučenjem životinje. Ove ptice neretko posle borbe završavaju sa teškim povredama a nekad se borbe završavaju smrću jednog od učesnika.

Po članu 3. Zakona o dobrobiti životinja dužnost je svakog građanina, da spreči i prijavi ministarstvu nadležnom za poslove veterinarstva ili ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, sve oblike zlostavljanja životinja i ugrožavanja njihovog života, zdravlja i dobrobiti. Kada su u pitanju kazne za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja 2006. godine ovo krivično delo uvedeno u naše krivično pravo. Društva za zaštitu životinja neka u većoj a neka u manjoj meri bore se protiv nasilja nad životinjama.

Zato, prijavite svako zlostavljanje životinja-one imaju samo nas

Miloš Vlaškalić

NA PUTU RAŠKA KRALJEVO PRONADJENE KESE PUNE LEŠEVA ŠTENADI A OKO NJIH IZBAČENI ŽIVI SE BORE ZA ŽIVOT.OSNOVANE SUMNJE DA JE OVO ZLODELO ZLOGLASNE AVENIJE MB I VLASNIKA ANDJELIJE I NENADA STEVANOVIĆA!

U utorak je Danijela Jović, predsednica udruženja „Spaske“ Kraljevo na putu Raška Kraljevo, u selu Gokčanica pronašla dve kese pune mrtvih štenaca, a okolo su bežali prestrašeni, još živi štenci i veći psi. Poznato je da se na ovom mestu već duže vremena pojavljuju psi, za koje se sumnja da ih iz svojih vozila izbacuju šinteri Avenije MB, jer ona jedina krstari ovim putem na putu u, i iz Novog Sela, u kojem je tzv azil(po svim svedocima konc logor za pse). Nastavite sa čitanjem

PANDORINA KUTIJA NESREĆE BESKUĆNIH PASA

Za sve one koji smatraju da se mnogo odvaja i čini za te džukele, za te lutalice, za beskorisna bića, da svi oni mnogo koštaju ljudsku zajednicu, da svi ti nesretni psi padaju sa neba , da je rešavanje problema tolikog broja „tih džukela“ u patološkom maltretiranju, gnusnom ubijanju…a da niko za te duše ne odgovara.
Koliko koštaju svi oni koji gnusno profitiraju u ovom začaranom krugu psećeg holokausta.
Razlozi su toliko evidentni… patološki morbidni primitivizam, podla alavost i trulo koristoljublje. A to su sve ljudske osobine… a koje su pseće?!? 
U lavirint Pandorine kutije ugrađeni su svi oni čije stope smrde nečoveštvom, neljudi
koji u skladu sa skorojevićko primitivnom tradicijom pse vide kao NEŠTO sto služi nečemu a ne iziskuje previše, kao “alarm” na metar lančuge, produžavanje i pothranjivanje bolesno frustriranog libida i psihe klađenjem u borbama pasa, besomučnom štancanje gde se štenad prodaje po svim vrstama pijaca natrpani u kaveze i kutije po vrućinčini ili jezivoj hladnoći,a sve one
neželjene štence koji se eto tako dese – izbacuju- bacaju po kantama za đubre u dobro zavezanim najlon kesama, u kutijama po žbunjima i sumama, po autoputevima,
gde god im na morbidno primitivan um padne…
A sa druge je strane ona vrsta ljudi koja ove nesretnike pronalazi,koji čine sve sto može učiniti da ih spasu iz ambisa agonije i mračne smrti i nadju im stalni dom….
Borba sa vetrenjačama, Sizifov posao jer je ovih nesretnih duša izbačenih sve više i više, a i broj patoloških primitivnih i morbidno zlih se virusno ekspanzivno uvećava sa čitavim spektrom apokaliptičnih ideja.
Od upiranja prsta i ismevanja humanosti i
ljudskosti pa na dalje…
Pošto su spasioci na crnoj listi lokalnih zoohigijena, jer im zagorčavaju parazitiranje na životima ovih nesrećnika svojim 
bezobraznim kritikovanjem užasnih uslova koji vladaju u lokalnim
prihvatilištima, i oni će učiniti sve što je u njihovoj moći da im dodaju još soli na ranu.Pozivaće im komunalnu policiju , pretiće im svime što je u njihovim gnusnim mogućnostima.
Sve dok ih ne vaspitaju da je u Srbiji i regionu, humanost prema „džukelama” ne isplatljiva.
Potpirivaće medije i štampu, promovisati svoju malenkost pojavljivanjima u lokalnim medijima lažući zdušno i obilno o ogromnim sredstvima koja eto, oni tako humano troše na te mnogobrojne lutalice.
Njima svima ustvari svi ti likovi kojima ovi mučni psi predstavljaju razno razne korisne objekte, stvari, čine veliku uslugu ne smanjivanjem populacije beskućnih pasa sa nekontrolisanim razmnožavanjem,
da im kojim slučajem roba za trgovinu ne ponestane. Jedna tura pasa u lažnim prihvatilištima
se naplati, pobije totalnom nebrigom a druga već pristiže.
Oni koji su preplaćeni da o beskućnima brinu, ne brinu uopšte, a oni koji to
rade bez ikakve pomoći trpe frustrirana iživljavanja i ponižavanja.
Ovakva situacija radja i pojavu ostalih parazitarskih koristoljubaca.
Pansioni -niču kao pečurke posle kiše po svim mogućim i nemogućim rupama. Ovde se govori o lažnim pansionima, ne o onim pravim, jer takvih je izuzetno malo.
Kada se nađe napusteni pas ili mačka na ulici, a nemate kuda sa njim, umesto da ga odnesete u
normalno, pristojno prihvatilište, znajući situaciju, odnesete ga u privremeni smeštaj-
pansion, pa ga odatle udomljavate.
Lažni spasioci- vešti skupljači novca na ime zdušne brige o psima, vrlo često čak ni ne postoje. Ili strpaju pse po kojekakvim rupama, podrumima, budzacima, za ta nesretna bića nikad ništa ne plate, a patetično kamče pare upravo u to ime.
Izvoznici… ta vrsta “spasitelja” se takodje predstavljaju kao liga dobrotvora, „spašavajući” samo
odabrane pse koji očigledno donose zaradu, koje kanališu uz pomoć saradnika iz inostranstva, obično nelegalnim putem prodaju, tj „udomljavaju“ u to isto inostranstvo. Pse “udomljavaju”-prodaju, obično
prevoze bez odgovarajuće ili falsifikovane dokumentacije,bez obaveznog titar testa, čime direktno stavljaju sve te ose u visoko riskantne situacije da
budu zadržani na granici u karantinima i eutanazirani injekcijom zvanom “BOLJI ŽIVOT”.
Ovo je svakodnevnica, jer Zakon o dobrobiti, Krivični zakon, Program mera koje mnogi gradovi i nemaju, niko ništa ne poštuje, niko ništa ne sprovodi.
Nesprovodjenjem Zakona koji postoje cveta anarhija, gde svako može šta i kako hoće da radi. 
Poenta je u podsticanju prljave trule gramzivosti i morbidne neljudskosti. Odatle i nekažnjavanje svih zločina počinjenih nad životinjama i evidentno i drsko nepoštovanje Zakona. A sve to vuče korene od vrha, jer…ako vrh krade mnogo,
onda su otvoreni svi putevi i kanali da i oni koji ga podržavaju smeju da kradu i kraduckaju. A to je njihovim podguznim muvama dovoljno.
Divlja anarhija, koju podstiču organi vlasti koji je koriste za svoj lov u mutnom. Humanost je na ivici potpunog istrebljenja, a oni koji još uvek u sebi imaju humanost veruju u nju su izloženi primitivnom ruglu od strane bezskrupuloznih lopova i hladnokrvnih ubica. Humani se ismevaju, a varvari tapšu po ramenu i glorifikuju na pijedestale koji smrde na patološko zlo. A svi oni pravi 
ljudi i sve one osećajne duše duboko pate…. Kada sve ovo sagledamo, onda je sasvim jasno zašto je „nemoguće“ rešiti problem invazije napuštenih i beskućnih pasa po ulicama.
Jednostavno, medju odgovornima ne postoji nikakva želja da se ovo reši.
Na svest i odgovornost nesvesnih i neodgovornih ne možemo računati.
Njihovo obrazovanje, edukovanje će potrajati, a dok traje naštancaće još gomilu novih neodgovornih i totalno zatrovati svu ljudsku sredinu.
Možemo samo računati na jako sprovodjenje zakona. Na čvrste obaveze i drastične kazne i konstantno vršenje pritiska na sve one koji su dužni, koji moraju da ih sprovode.
Za ne tako dugo vreme situacija bi mogla da se promeni na bolje ali tek onda kada bi svi oni koji su direktno odgovorni hteli da učestvuju u registraciji svih vlasničkih, naročito
lovačkih pasa i pasa lažnih odgajivača, tj štancera- kotitelja u većini, u sterilizaciji,u preusmeravanju ukradenih sredstava po zoohigijenama i opštinama u programe 
sterilizacija beskucnih pasa , smeštaj i propagiranje udomljavanja, u kažnjavanje svih nepoštovalaca zakona. U obaveznu smenu svih umešanih u dosadašnje kradje po zoohigijenama i besomučnu korupciju !!!!!
Naravno, sve je ovo izvodljivo, moguće, ali… postavlja se važno pitanje —
Kako će onda svi oni 
redom krasti?!?!?!

Lidija Mitrović Ćorković

BESKUĆNI PSI-PRE NEGO ŠTO KAŽEŠ“VODI IH KUĆI“, TREBA DA ZNAŠ …..

PRE NEGO ŠTO KAŽEŠ

VODI IH KUĆI   TREBA DA ZNAŠ

POPULACIJA BESKUĆNIH PASA NA ULICAMA JE POSLEDICA

1.KRADJE SREDSTAVA ZA NJIHOVU STERILIZACIJU I HUMANO SMANJENJE BROJNOSTI .

SREDSTVA IZ BUDŽETA, NAŠ NOVAC , KRADU SVI ONI KOJI SU OBAVEZNI DA O TOME BRINU. A TO SU:

UPRAVA VETERINE KOJA NE SPROVODI KONTROLU

PREDSEDNICI OPŠTINA U SPREZI SA DIREKTORIMA JAVNIH KOMUNALNIH PREDUZEĆA, ZOOHIGIJENAMA.

2. NEODGOVORNI LJUDI , TVOJE KOMŠIJE, A MOŽDA BAŠ I TI, KOJI NEODGOVORNO NE STERILIŠU SVOJE PSE A NJIHOVA LEGLA, ŽIVA BIĆA BACAJU PO ULICAMA, U KANTE, U ŽBUNJE, IZBACUJU NA ULICU

3. LAŽNI ODGAJIVAČI, ŠTANCERI, KOJI IH SVESNO RAZMNOŽAVAJU PA ŠTO SE NE PRODA IZBACE NAPOLJE.

4. KINOLOŠKI SAVEZ SRBIJE KOJI NE OBAVEZUJE SVOJE ČLANOVE DA LEGLA PRIJAVE I KONTROLIŠU.

5. LOVCI KOJI O SVOJIM PSIMA NE BRINU

6. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE UPRAVA VETERINE KOJA NE SPROVODI ZAKONE.

PRE NEGO ŠTO POČNEŠ DA MRZIŠ ŽIVA BIĆA KOJA NE MOGU DA KONTROLIŠU SAMA SVOJE RAZMNOŽAVANJE I KOJA PRIRODNO NE MRZE I NE NAPADAJU  LJUDSKI ROD, POMOZI NAMA KOJI ŽELIMO DA VLADA HARMONIJA U NAŠEM DRUŠTVU, A NE MRZI.

CILJ ONIH KOJI NA NJIMA KRADU JE DA SE MRZIMO MEDJUSOBNO , KAKO BI ONI I NADALJE KRALI. BESKUĆNI PSI NISU OPASNOST, ONI SU ŽRTVE. BESKUĆNIM PSIMA NIJE MESTO NA ULICI. TO DONOSI PATNJU I NJIMA I LJUDIMA. POMOZI DA SE PROBLEM REŠI HUMANO. NE MRZI . CIVILIZOVANOST JEDNOG DUŠTVA SE MERI ODNOSOM PREMA SLABIJIMA.

UČINIMO SVE ŠTO JE U NAŠOJ MOĆI DA ŽIVIMO U HUMANOM DRUŠTVU.

################################################################

Napravili smo ovaj flajer, kako bi svako mogao da ga sačuva, isprinta i udeli onome ko mu kaže, dok hrani napuštenog psa, „Vodi ga kući“, sav važan a jadan u svom neznanju, neobaveštenosti i mržnji prema tim nesretnim bićima. Nema tu šta da se objašnjava, papir u ruke, pa ko hoće pročitaće, ko neće, baciće, ali znaćemo da smo bar pokušali. Jer, zaista, mnogo ljudi ne zna celu priču. Mnogo ljudi je i ostrašćeno u svojoj mržnji, jer lakše je mrzeti nego preduzeti nešto za bolje.

Mi i nemamo tradiciju poštovanja dugih vrsta, a Zakon o dobrobiti smo dobili tek 2009 godine, 200 godina posle prvog takvog zakona u svetu. Ali sve to nije opravdanje.

Nezamisliva je količina mržnje prema beskućnim psima, širenje recepata za efikasno trovanje po internetu, sasvim otvoreno pozivanje na organizovano ubijanje. Svakoga dana se pojavi po neko sa svojom idejom o efikasnom ubijanju te strašne pošasti, beskućnih pasa. I sve to prolazi nekažnjeno.

Postoje samo dva načina borbe protiv mržnje i zla. Jedan je zlom, istim sredstvima, a drugi je objašnjavanjem, učenjem, edukacijom. Ne verujemo da su svi ti koji pominju Vodite ih kući ili Bolje brini o deci, beznadežni slučajevi. Ima tu dosta ljudi koji ne znaju, koji su prosto slabi i ophrvani svojom bedom, pa je najlakše biti bezosećajan i okrenuti agresiju prema slabijima od sebe, kad već ne mogu prema jačima. Naravno, i to svedoči o karakteru, ali čovek je kvarljivo stvorenje i promenljive ćudi. Nekada se menja i nabolje.

U nadi da možda nekome promenimo mišljenje, evo flajera, jer svadje nemaju efekta i samo troše energiju.

Ima nas mnogo koji želimo da živimo u humanom društvu, gde ljudi imaju dušu i ljudske osobine, milosrdje, razumevanje i saosećanje. A takvo društvo nam niko neće pokloniti. Moramo sami učiniti poneki korak.

Marina Mo

VETERINARI SPROVODILI NEZAKONITA ISTRAŽIVANJA NAD PSIMA U BAČKOJ PALANCI

Podsećanja radi, pre par meseci smo objavili tekst o sumnji da je veterinarska ambulanta VA VA VET iz Bačke Palanke koja obavlja veterinarsku delatnost u opštinskom Prihvatilištu za napuštene pse u Novoj Gajdobri, radila istraživački rad na napuštenim psima u oktobru mesecu 2018. godine. U proteklom periodu uz velike napore uspeli smo da prikupimo dovoljno … Nastavite sa čitanjem

Upišite vaš email kako biste bili obavešteni o novim postovima

Kategorije