Koalicija Za Život NVO

BLOG AKTUELNO

PRIDRUŽITE NAM SE

Pozivamo sve Gradjane, Udruženja, koja su zainteresovana da zajednički rade na poboljšanju uslova života životinja u Srbiji i okruženju, na Zaštiti Prirode, na humanizaciji odnosa Čovek Priroda Životinje, da nam se pridruže. Neophodno je stvoriti jaku organizaciju , koja će moći da odgovori zahtevima sve goreg položaja farmskih životinja, napuštenih beskućnih pasa i mačaka, koji svi postaju deo užasne novostvorene profitabilne mašinerije korišćenja u sve moguće svrhe. Otvoreni smo za svaku saradnju. Svako od nas ume i zna nešto što svima može koristiti za bolje. Formular je na stranici PRIDRUŽITE SE.

ARHIVA ČLANAKA

KOMUNALAC DIMITROVGRAD Prihvatilište za pse.Još jedan NEHUMANI ŠINTERAJ.

Prihvatilište za pse Dimitrovgrad, pod upravom JKP Komunalac, koje je počelo sa radom neregistrovano 2018 god, a registrovano posle naše prijave kao potpuno izgradjeno i sredjeno, se i nadalje gradi.

Kako je registrovano, valjda nam je svima jasno. Obrazloženje zašto nije, je bilo da im nije bilo poznato da je to potrebno. Toliko o upravi.

Pošto smo tražili pre mesec dana podatke o uhvaćenim, udomljenim i uginulim psima, odgovor nismo dobili ni do danas. Da li treba da verujemo da podaci postoje? Kad ih vidimo, verovaćemo.

Prihvatilište je naravno zatvoreno za bilo kakve posete, psi se hvataju kleštima, koja nisu dozvoljena. Gde nestaju? Ima li ih u prihvatilištu ? Ne znamo. Ne zna niko ko tamo ne radi, a šinteri Dimitrovgrada su poznati po pokazivanju srednjeg prsta gradjanima koji se usude da ih pogledaju.

DA LI JE OVO DEO OBUKE ZA RAD SA PSIMA?


Po svemu sudeći još jedan konc logor za pse je procvetao u Dimitrovgradu.
Koliko košta gradjane i budžet opštine, proverićemo.

Na ulazu je katanac, a materijal za gradnju samo pristiže. Katanac je zaključan, za sve, poseta nema.


Od izuzetne je vežnosti da se svi borimo da JAVNI OBJEKTI , kao što su prihvatilišta, plaćeni našim novcem, odakle se psi mogu udomiti samo ako su otvoreni za posete, i budu OTVORENI ZA POSETE, što i jeste po zakonu, ali nismo sigurni da uprava može da shvati da takve stvari ne zavise od njene dobre volje. Previše se bahatosti i samovolje omogućilo samozvanim bogovima života i smrti, nepoštovanjem zakona i njegovim nesprovodjenjem. Psi pate, muče se, a gradjani nemilosrdno potkradaju. Ako korupcije nema,ako je psima dobro, otvorite vrata svi vi koji nemate šta da krijete.

Hoćemo da prihvatilištima upravljaju ljudi koji imaju razumevanje i empatiju i kojima životi životinja koje štite vrede više od djubreta za koje ih sada smatraju.

Hoćemo humana Prihvatilišta otvorena za posete, a ne tajne konc logore gde psi nestaju.

ŠTA KRIJETE IZA ZATVORENIH VRATA ? SMRT OVIH MUČENIKA?

Marina Mo.

Patnja i bol na svakom koraku.

Neki od njih imaju sreću što su pronašli kutak u nečijim životima, što ih je našao neko ko jeste čovek, dok drugi umiru sami u agoniji i patnji. Nastavite sa čitanjem

Teško beskućnim psima i mačkama Srbije !

Od novoizabranog starog saziva skupštine, koji je iz zlo i gore prešao u zlo i još gore, ne očekujemo nikakve promene nabolje u odnosu na Zakon o dobrobiti i tretman životinja. Jedan od najboljih Zakona u Evropi, se konstantno ne sprovodi. Krši se svakodnevno bez posledica. Kako na vrhu , pri Upravi veterine, tako i na nivou lokalnih samouprava.

Predsednici opština, upravnici šinteraja nazvanih zoohigijene i prihvatilišta, koja su strpane u JK Preduzeća koriste budžete opština i sredstva za beskućne pse kako hoće. Račune ne polažu nikome.

Sudstvo je mahom podobno , pa kazni nema, a predmeti završavaju u fijokama. Sa jednoumnim parlamentom će se i nadalje ponašati isto, kršeći zakon o Dobrobiti, životinje će stradati a tenderi za njihovo „humano zbrinjavanje“ cvetati, pa ko šta ukrade.

Pri Upravi za veterinu postoji Grupa za dobrobit životinja, koja do sada nije uradila ama baš ništa da se situacija promeni. Prijavljujmo sve nepravilnosti, dok se ne ogoli njihova „dobrobit“ i primanje plata za nerad.

Ne preostaje nam ništa drugo, nego da se borimo za sterilizacije, obelodanjujemo istinu, sprećavamo zločine nad životinjama , obilazimo prihvatilišta, mahom zatvorena za posete, kako znamo i umemo.

Držite oči otvorene, jer od „dušebrižnika“ ne možemo očekivati ništa dobro.
Iako su im puna usta dobrobiti , nalog medijima je da šire mržnju prema beskućnim psima , a da zlodela zataškavaju. Narod je i inače slabo zainteresovan za empatiju prema drugim vrstama, a uz pomoć medija se usmerava ka netrpeljivosti, kako bi agresivni šinteri delovali kao spasioci, a tenderi sa patološkim ubicama Avenije MB i Aze , prolazili neprimećeno.

Priča o beskućnim psima Srbije je priča o decenijskom mučenju i koristoljublju koruptivnih organa vlasti i pojedinaca.

Primitivizam plus koristoljublje, minus empatija, jednako mučenje , bol i patnja životinja na svakom koraku.

Držite oči otvorene, snimajte, pišite prijave, objavljujte, jer ako i toga ne bude, biće još gore nego što već jeste.

ŠTA BOLI VIŠE?

Šta više boli?

Svakodnevna agonija namučenih životinja ili saznanje da živimo uz „ljude“ koji su spremni na svako zlo, samo zato što ne podnose te mačketine i one dzukele.

Svaki jutarnji izlazak na ulicu obojio je strah od onoga što ćemo videti. Još jedan grozan dan, još jedno zlo. Da li ćete naleteti na leš beskućnog psa, koji umire od otrova, da li ćete ugledati sugradjanku koja izbacuje kesu sa tek rodjenim mačićima u kantu, a onda se brzo udaljava, da li ćete naleteti na pregazen leš na putu, da li ćete gledati te pse, mačke, kako šepaju, vuku se gladni, smzavaju ili umiru od žedji, dok ih vaši „sugradjani“ teraju, gadjaju čim stignu, psuju, vrište, a onda to isto rade i vama, ako pokažete i trunčicu empatije. Da li ćete se otimati sa iskeženim , neandertalskim facama šintera da ne odvuku nekog jadnika u svoj logor, gde će nestati, „srećno udomljen“.

Da li ćete se zapitati Šta je to sa ovim ljudima i da li su uopšte ljudi? Gde su im ljudske osobine? Milosrdje, empatija? dok se deru na vas sa Vodi ih kući.

Šta boli više? Muke nesrećnih, beskućnih životinja koje gledamo I proživljavamo svaki dan ili saznanje da rod kom I sami pripadamo, u našem društvu , ima odnos prema njima kao čopor besnih kromanjonaca, spremnih samo da ubija I mrzi. I da li su ti kromanjonci većina???????

Vaši sugradjani su ti koji bacaju otrov po ulicama, prave grupe čiji je cilj da osmisle najefikasnije ubistvo beskućnih pasa i mačaka po ulicama, gde razmenjuju recepte tipa kilo mesa sa ekserima, ili sa staklom , daju savete jedni drugima gde da nabave otrov i kako da ga filuju pa raseju po ulicama. Vaše komšije prosipaju leti vodu iz šerpi da ti odvratni stvorovi ne bi pili na 40 stepeni, vaši sugradjani daju gas kad vide psa kako prelazi ulicu, deca vaših sugradjana im guraju petarde u usta i pale ih, lome štencima noge, vade im oči. Ne svi, ali većina je spremna na tako nešto, jer je opšta sramota pokazati ljubav i samilost. Medju većinom se tumači kao slabost. Teško shvatljivo ljudima koji imaju ljudske osobine, saosećanje za svaku patnju, a ne samo za svoju. Većina tih koji ne podnose te dzukele i te šugave mačketine su odrasli uz primitivne roditelje koji su ih učili da su životinje prljave i moraju da služe za bar nešto, da bi imale pravo da postoje. I nikada se nisu izdigli iz tog blata. Neki jesu. I za to što su bolji ljudi, plaćaju cenu uvreda, podsmeha I blaćenja.

Šta radi sudstvo koje ne postupa po brojnim krivičnim prijavama, šta radi Grupa za dobrobit životinja pri Upravi veterine u kojoj sede sve sama zvučna imena već godinama, šta rade mediji kojima ova tema skoro nikada nije tema, a ako i jeste onda pozovu nekog od tih istih zvučnih imena da demantuje svoj nerad i da se sve nastavi kao i pre.

I tako decenijama. Svest neljudi se ne razvija, ljudi pate, beskućnici pate, samo zato jer naše društvo u podilaženju neljudskosti ne vidi problem, jer je za mnoge, pa i za one koji su plaćeni da bi brinuli, ovo samo priča o bekućnim džukelama i onim šugavim mačketinama.

Zakon se ne sprovodi, a ako se zakon ne sprovodi svesno I namerno, da li ga treba uzeti u svoje ruke????? Da li nam je samo to preostalo? Ili ipak ima nade da postanemo civilizovano društvo, koje brine o slabijima i nemoćnima, u kome bismo se svi osećali mnogo bolje?

Link celog albuma ubijenih , izbačenih i otrovanih, na fejsbuk stranici Koalicija za Život.

Marina Mo

PASJI ŽIVOT U SRBIJI II DEO OPŠTINSKA PRIHVATILIŠTA

. Koja god partija dodje na vlast, gleda da se dočepa javnog komunalnog, a samim tim i zoohigijene, pa nastavlja staru priču surovosti, bahatosti,primitivizma i kradje. Troškovi svega potrebnog za pse su ogromni,a oni umiru zanemareni i gladni. Nastavite sa čitanjem

U Srbiji se sprovodi istrebljenje beskućnih pasa koje Uprava Veterine prećutno odobrava. Extermination of homeless dogs in Serbia.

IMAMO SVE RAZLOGE DA VERUJEMO DA SE U SRBIJI , NEZAKONITO, SPROVODI ORGANIZOVANO ISTREBLJENJE BESKUĆNIH PASA, PO SVIM OPŠTINAMA I GRADOVIMA. Nastavite sa čitanjem

PASJI ŽIVOT U SRBIJI I DEO ULICA (VIDEO ). DOG’S LIFE IN SERBIA PART I STREET.

Od momenta rodjenja do smrti, oni žive u paklu. Bilo da su rodjeni na ulici ili izbačeni iz kuće, na deponije, u kante za djubre, bore se da prežive , dok ih muče, tuku, truju, seku im noge, uši, oslepljuju ih, hvataju i stavljaju u logore, zvane prihvatilišta, gde ih izgladnjuju a onda ubijaju. Retki su spašeni.

From the moment they are born to the moment they die, they live in hell. Wether born on the street or kicked out from homes,thrown into garbage dump,  they struggle to survive, while being tortured, beaten, poisoned, hanged, while they cut their legs, ears, blind them, catch them and put them in camps called shelters, where they starve and end up killed. Just rare are rescued.

NAJAVA NACIONALNE STRATEGIJE ZA KONTROLU POPULACIJE NAPUŠTENIH PASA 2020 TROŠENJE VREMENA U IZGRADNJI OPASNE ZAOBILAZNICE SPROVODJENJA ZAKONA.

Veoma moguće manipulacije, opet i opet, po ko zna koji put, bez iskrene namere da se humano reši bilo šta. Sprovodite zakone, dovoljno je. Nastavite sa čitanjem

PITANJE DOBROBITI NAPUŠTENIH ŽIVOTINJA. KRIVAC NEPOSTUPANJE DRŽAVNIH ORGANA I NEPOŠTOVANJE ZAKONA.

Zato je najveći zlotvor za napuštene životinje država, odnosno njeni korumpirani organi i službenici.
Zato dobrobit u Srbiji odavno već nije priča samo o kucama i macama već je prevashodno priča o svemu ovome .
Kada rešimo pitanje korupcije i nepoštovanja zakona onda ćemo moći da se šapicama bavimo baš tako..kao šapicama Nastavite sa čitanjem

PROTEST PROTIV UBIJANJA I ZLOSTAVLJANJA ŽIVOTINJA.GRADJANI U ODBRANI ZAKONA.

Protest protiv zlostavljanja i ubijanja životinja biće održan 9og Februara 2020. u Beogradu u 12h. Brojna udruženja, aktivisti i svi kojima je stalo do humanog i civilizovanog odnosa prema životinjama, do zaustavljanja , jednom za uvek, svakodnevnog nekažnjenog mučenja životinja u našoj zemlji, okupiće se u Pionirskom parku .

Povod za održavanje protesta je trovanje pasa u brojnim gradovima Srbije, Pančevo, Valjevo, Topola, Velika Plana. Užasni prizori pasa koji umiru u mukama, preplavili su javne mreže. Niko ko ima ljudske osobine, ne može ostati ravnodušan na takve pojave, koje se već duže vremena dešavaju u našoj sredini. Beskućni psi, mačke, ptice, svako ko dodje u dodir sa otrovom, čije je širenje zabranjeno, umire u mukama, a vlasti to ne uzbudjuje. Ni jedna vest ovome nije bila posvećena. Zakon o dobrobiti životinja, kao i brojni drugi zakoni je mrtvo slovo na papiru.

Uzrok protesta nije samo masovno trovanje, već i višedecenijska gluvoća vlasti kako u lokalnim samoupravama, tako i na nivou Uprave veterine, na kršenje Zakona o dobrobiti životinja, nepostupanje sudskih organa po krivičnim prijavama, nepostupanje veterinarskih inspektora . U našoj zemlji organi uprave kao da promovišu mučenje životinja, kao da to treba da postane praksa, kao da je potrebno stvoriti bića bez empatije prema drugim bićima, a samim tim i prema aktivistima koji životinje štite i koji su diskriminisani u svakom pogledu.

Promoviše se nezakonit rad firme za dezinsekciju , koja se nezakonito bavi hvatanjem pasa od 2013. god. , Avenije MB, a koja ustvari vrši prikriveni genocid pasa, pod velom njihovog zbrinjavanja. U prikolici ove firme, zvanoj dušegupka, u boksovima njihovog lažnog prihvatilišta umrlo je na hiljade pasa od dana od kada im je omogućen rad, kojim ne bi smeli nikada, ni u jednom civilizovanom društvu, da se bave. Ovom prilikom će biti predat Zahtev za njihovo zatvaranje i prestanak rada na ovim poslovima Ministarstvu poljoprivrede, Uprava veterine, sa obrazloženim tačkama zakona , koje su prekšene i krše se svaki dan. Zahtev je potpisalo 37 udruženja za zaštitu životinja i još se potpisuje.

Avenija MB ne samo što sistematski sprovodi ubijanje i mučenje pasa po celoj Srbiji, već njeni radnici i vlasnik vredjaju i ponižavaju sve dobre ljude koji sa njima dodju u kontakt.

Tu je i AZA, zloglasna firma koja takodje hvata pse po Vojvodini, muči ih i ubija. Tu su i brojna prihvatilišta JKPa, koja u ime zbrinjavanja nenamenski troše sredstva iz budžeta ,a psi umiru od gladi. (Vršac, Loznica)

Lista mučitelja je duga. Kažnjenih nema.

I zato, dižemo svoj glas protiv necivilizovanog odnosa prema životinjama, protiv primitivizma, sa željom da živimo u društvu koje je humano, zdravo i koje tretira slabije od sebe na ljudski način.

Mi smo gradjani, mi smo glasačko telo, mi imamo pravo na život u zemlji u kojoj se poštuju zakoni koji štite one bez glasa, u čije ime mi govorimo.

Dodjite, govorimo zajedno u njihovo ime!

Upišite vaš email kako biste bili obavešteni o novim postovima

Kategorije