Koalicija Za Život NVO

BLOG AKTUELNO

PRIDRUŽITE NAM SE

Pozivamo sve Gradjane, Udruženja, koja su zainteresovana da zajednički rade na poboljšanju uslova života životinja u Srbiji i okruženju, na Zaštiti Prirode, na humanizaciji odnosa Čovek Priroda Životinje, da nam se pridruže. Neophodno je stvoriti jaku organizaciju , koja će moći da odgovori zahtevima sve goreg položaja farmskih životinja, napuštenih beskućnih pasa i mačaka, koji svi postaju deo užasne novostvorene profitabilne mašinerije korišćenja u sve moguće svrhe. Otvoreni smo za svaku saradnju. Svako od nas ume i zna nešto što svima može koristiti za bolje. Formular je na stranici PRIDRUŽITE SE.

ARHIVA ČLANAKA

Ljudi Arogantna Rasa Samoproklamovanih Vladara Planete moraju postati zaista LJUDI

Činjenica da hodate na 2 noge, da ste rodjeni kao ljudsko biće, ne čini vas I evoluiranim čovekom. Ako ste naučili 3 pravila za preživljavanje u svetu ljudi

U se, Na se I Poda se, nemate I pravo  da se smatrate gospodarem planete. Ipak, I najgori medju ljudskim bićima, krajnje nemoralni I stupidni , smatraju sebe bogovima , čudom prirode. Što su manje obrazovani I amoralniji, to sebe više dižu u visine. Interesantno je da takvi , samoživi, najbrže I jure ka centrima moći, ne obraćajući pažnju na potrebe onih oko sebe.

Samim pripadanjem ljudskom rodu, bićima koja poseduju samosvest, čovek je sebi  dao za  pravo da se izdigne iznad svih ostalih i smatra sebe gospodarom planete. Ako je zaista gospodar, da li mu samosvest nameće i odgovornosti za sve one, koje posmatra sa visine , kao niža bića? Da li mu položaj koji je sebi dao nameće i odgovornost za opstanak planete kojom gospodari, odgovornost za dobrobit svoje vrste i ostalih vrsta? Trebalo bi da je tako, ali nije.

Sem samosvesti, osobine koje  bi  čoveka trebale da zaista učine evoluiranim čovekom, su Saosećanje, Milosrdje, Humanost. Nažalost, poseduju ih samo retke jedinke.  Većina  su baloni napunjeni egom, kojima rukovode najniži instikti. Većina nije odmakla od nivoa pećinskog čoveka iako se presvukla u odela i stavila kravate, umesto životinjskih koža, kojima su se pokrivali naši daleki preci.

I to je kamen spoticanja, te retke ljudske osobine, osobine poštovanja prirode, brige o njoj,brige o slabijima od sebe, ostalim vrstama, sa kojima delimo planetu,  osobine ljudskosti, ČAST, SAOSEĆANJE, MILOSRDJE , HUMANOST, koji nikako da preskočimo i zakoračimo u Civilizaciju.

Razvili smo tehnologiju, ali ne i ljudsku dušu.  Ona je ostala zarobljena u večitoj mantri  U se, na se i poda se, u najnižim instiktima. Jedi, grabi za sebe, razmnoži se i osvajaj teren. I danas, u 21om veku, većina se rukovodi samo ličnim interesima. Mala razlika od homo sapiensa , iz daleke praistorije.

To će i biti poslednja podela medju ljudskim bićima. Ne ona na rase, nacije, religije, već na evoluirana, civilizovana ljudska bića i na ona koja to nisu. U ovom svetlu, iz ovog ugla, posmatrajmo i naš odnos prema prirodi i ostalim živim bićima.

 Odnos prema životinjama, koje se svuda , širom planete, smatraju nižim, nesvesnim bićima, a u mnogima i bićima, koja nisu sposobna da osećaju bol i patnju svedoči o aroganciji rase ljudi , samoproklamovanih vladara planete.

Većini ljudi sama pomisao na životinje donosi samo jednu ideju- kako ih što bolje iskoristiti za ličnu korist. Životinje postoje da bi ih superiorni ljudi koristili. Da nije tako, ne bi trebale ni da postoje.

Retki su svesni da smo svi deo eko sistema i da je naše postojanje neraskidivo povezano.

Tako još uvek, u 21om veku, većina društava živi u mraku primitivizma, prostakluka, divljaštva. Pa i naše.

Sa neljudskim odnosom prema prirodi i životinjama  se susrećemo svaki dan.

Nivo razvoja jednog društva meri se odnosom prema slabijima u njemu.

Koliko smo zaostali na lestvici razvoja? Koliko se razlikujemo medjusobno, samo u okviru jednog društva, jedne zemlje?

Veoma smo zaostali i jako se medjusobno razlikujemo. Odatle i nepoštovanje postojećih zakona koji štite prirodu, životinje, jer većina jednostavno nema sluha ni  interesovanja da ih poštuje i sprovodi. Jako smo primitivni i to treba otvoreno da priznamo. Da, živimo u jednom primitivnom društvu u kom su evoluirani manjina. Manjina je zabrinuta zbog pomora pčela pesticidama i svesna da će to doprineti kolapsu celog ekološkog lanca, manjinu brine trovanje retkih vrsta ptica, manjinu brine gmo seme, manjinu boli sakaćenje i mučenje životinja koje žive uz nas, profitiranje na njima, dok se većina smeje u svojoj gluposti i samozadovoljstvu , nesvesna dubine idiotizma u koji je potonula. Mantra im je mržnja svega i svih koji nisu isti. Da, u takvom društvu živimo.

Kome je stalo do časti, morala, saosećanja i milosrdja? Gde su nestale te osobine? A bez njih, kako se možemo nazivati ljudskim bićima?Ne možemo.  

U društvu gde su institucije okupirali lezilebovići i koristoljupci, gde se zakon ne sprovodi, čovečnost ismejava, moramo uložiti nadljudske napore da isplivamo iz blata i krenemo u razvoj evoluiranog čoveka, svim raspoloživim sredstvima. Ne smemo odustati od insistiranja na poštovanju zakona, od prijava svih zločina, od širenja istine, jer neophodno je izmeniti mišljenje javnog mnjenja, koje će recipročno uticati i na okorele medije, koji ne umeju da propagiraju pozitivno i humano, da izmene stavove.

Moramo uporno raditi na promeni, ma koliko to teško i mučno bilo u ovom trenutku. Ne želimo da živimo medju bezosećajnim zombijima, jer je bolno gledati oko sebe i ne videti ljudskost, već glupost i samoživost. To nije društvo kom težimo.

Čast, humanost, saosećanje i milosrdje, to treba da budu odlike čoveka. Odgovornost prema prirodi i životinjama, koji zavise od nas, a nemaju glas da se za sebe bore. U takvom društvu želimo da živimo dostojanstveno i tek tada ćemo moći reći da živimo u CIVILIZACIJI.

Marina Mo

TROJANSKI KONJ

Svima nam je više ili manje poznata priča o Trojanskom konju.

Elem, videći da ni posle deset godina opsade ne mogu da probiju zidine Troje , Grci su smislili lukavstvo, napravili su šupljeg drvenog konja i u šupljinu smestili ratnike . Grčka vojska je kao tobož napustila ratište a Trojanci su konja , pošto ih je u to ubedio grčki špijun , prihvatili kao znak dobre volje i simbol prekida dugogodišnje opsade. Bilo je u Trojanaca i onih koji su upozoravali da je u pitanju klopka i zla namera, ali im niko nije verovao. I tako, dok su Trojanci proslavljali „pobedu“, iz konja su izašli sakriveni grčki ratnici i otvorili kapije Troje kako bi ostatak vojske ušao u grad. Epilog – grad je opljačkan, muškarci pobijeni a žene i deca odvedeni u ropstvo.

U Srbiji je 2009 godine donet Zakon o dobrobiti životinja , koji je jedan od naprednijih zakona u svetu, posebno u delu koji se odnosi na kućne ljubimce. Precizno je definisana obaveza svih lokalnih samouprava da obezbede na svojoj teritoriji prihvatilišta za napuštene životinje kao i službu koja će ih sklanjati sa ulice .

Pravilnikom o uslovima koje trebaju da ispunjavaju prihvatilišta i pansioni , a koji je na Zakonu o dobrobiti zasnovan akt ,određeni su uslovi koje ovi objekti moraju da ispune da bi se mogli upisati u Registar objekata i da bi mogli dobiti rešenje za rad.

http://www.vet.minpolj.gov.rs/legislativa/pravilnici/Pravilnik%20o%20uslovima%20koje%20moraju%20da%20ispunjavaju%20prihvatilista%20i%20pansioni%20za%20zivotinje.pdf

Takav, na Zakonu zasnovan pravilnik postoji i za odgajivačnice.

http://www.zzps.rs/novo/kontent/stranicy/propisi_podzakonski_akti/odgajivacnice.pdf

Zakon je predvideo sankcije i za pravna i za fizička lica , za različite vidove zlostavljanja, zanemarivanja i nehumanog postupanja sa životinjama .

2015 Udruženja su se srela sa mogućnošću izmene Zakona o dobrobiti životinja . Promene koje je tada pripremilo Ministarstvo poljoprivrede bile su takve da bi njihovim usvajanjem „prava“ životinja bila i te kako redukovana . Jedna od najopasnijih predviđenih izmena bila je suštinska izmena definicije dobrobiti koja je po novom predlogu trebala da označava stepen prilagodljivosti životinje na spoljne uslove . U praksi je to značilo da čovek nije dužan da obezbedi uslove dobrobiti već je dobrobit životinje njena mogućnost da se prilagodi spoljnim uslovima. Bilo je tu još toga, predlog uspostavljanja karantina za napuštene životinje , iz kojeg bi se one mogle otuđivati i prodavati trećim licima, recimo za eksperimente. Tada smo branili, i odbranili Zakon o dobrobiti.

Ono na šta smo tada ukazivali, ponavljamo i sada kada su okolnosti nešto drugačije a zagovornik promena nije država već pojedinci koji traže pooštravanje zakona , zanemarujući činjenicu da se ni postojeće odredbe nisu primenjivale i da od donošenja Zakona, do danas država i njeni organi nisu učinili ništa da bi obezbedili njegovu primenu. Da jesu, red bi odavno već bio uveden u oblasti dobrobiti životinja.

Poznavaocima situacije jasno je da svaki ulazak Zakona u skupštinsku raspravu gde poslanici SNS imaju većinu za predlaganje amandmana i odlučivanje ,otvara mogućnost vraćanja uzgoja krznašica, uvođenje zakonite eutanazije nakon određenog vremenskog perioda koje životinje provedu u prihvatilištima po ugledu na evropske zakone, dozvoljene trke pasa, prodaju napuštenih pasa i mačaka trećim licima i mnogo štošta još.Jer,niko nakon ulaska Zakona u skupštinu nema kontrolu nad time šta će se u njemu menjati.Može se promeniti sve, oni predlože, imaju većinu i usvoje.To je svima jasno.Ili bar svima.

Zato se pitamo šta je pozadina zahteva Fondacije Levijatan za čačkanje Zakona o dobrobiti radi pooštravanja kazni ako se zna da se zakon nije adekvatno primenjivao ? Zar nije logično i svrsishodno izvršiti pritisak , koji već veliki broj organizacija civilnog društva vrši na Ministarstvo i Upravu i tražiti da državni organi obezbede primenu Zakona, i tako doći do cilja bez rizika .Ne otvarati Pandorinu kutiju , koja se neće zatvoriti tek tako. Koja nosi različita zla a koju niko od nas ne može da zatvori. To može samo vlast koja ima skupštinsku većinu.

Upućeni kažu da se inicijativi već raduje Marjan Rističević , predsednik skupštinskog odbora za poljoprivredu koji zastupa interese UNO Serbia odgajivača činčila . I eto nama, u Trojanskom konju, povratka uzgoja krznašica. A onda i ostalo. Učinjena šteta biće nepopravljiva.

Zato se vraćamo na početak priče o Trojanskom konju. Pročitajete je još jednom. Poučna je. Kaže da je danas i ovde u pripremi nešto slično .

. MiRa

***********************************

Deo iz „Zakona o dobrobiti životinja“

https://www.youtube.com/watch?v=6j_6JqjYrlQ&list=UU716yrYJ37dyw9MgVkz1dRw&index=24

VI KAZNENE ODREDBE

Član 82

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako:

1) prema životinji ne postupa sa pažnjom dobrog domaćina u skladu sa članom 6. stav 4. tačka 1) ovog zakona;

2) ne obezbedi blagovremeno veterinarsku pomoć životinji u skladu sa članom 6. stav 4. tačka 2) ovog zakona;

3) zlostavlja životinju (član 7. stav 1. tačka 1);

4) napusti, odnosno odbaci životinju čiji opstanak zavisi neposredno od čoveka (član 7. stav. 1. tačka 2);

5) drži, odnosno reprodukuje životinju na način kojim joj se nanosi bol, patnja, strah i stres (član 7. stav 1. tačka 4);

6) prisiljava životinju na uzimanje hrane, ako to nije u zdravstvene ili naučnoistraživačke svrhe (član 7. stav 1. tačka 5);

7) koristi tehničke uređaje ili druga sredstva kojima se životinja kažnjava i kojima se utiče na njeno ponašanje, uključujući bodljikave ogrlice ili sredstva za obuku ili gonjenje upotrebom električne energije ili hemijskih materija, osim u obuci službenih pasa, suprotno članu 7. stav 1. tačka 6) ovog zakona;

8) hvata životinju zamkama kojima joj se nanosi bol ili povreda (član 7. stav 1. tačka 7);

9) povećava agresivnost životinje selekcijom ili mehaničkim metodama (član 7. stav 1. tačka 8);

10) vrši nahuškavanje životinje na ljude ili druge životinje, osim u postupku dresure službenih životinja (član 7. stav 1. tačka 9);

11) koristi žive životinje za ishranu drugih životinja, osim ako je to jedini način za ishranu tih životinja (član 7. stav 1. tačka 10);

12) koristi žive životinje kao mamce za lov ili obuku drugih životinja (član 7. stav 1. tačka 11);

13) organizuje trke životinja na način kojim se prevazilaze fizičke mogućnosti životinja i životinjama nanosi povreda, bol, patnja, strah i stres (član 7. stav 1. tačka 12);

14) reprodukuje životinju suprotno članu 7. stav 1. tačka 13) ovog zakona;

15) pusti u divljinu reprodukovanu, othranjenu i pripitomljenu divlju životinju ako nije prethodno pripremljena za preživljavanje u takvom životnom okruženju (član 7. stav 1. tačka 14);

16) dodeljuje životinje kao nagradu u igrama na sreću (član 7. stav 1. tačka 15);

17) koristi doping, stimulanse i druge supstance koje se koriste radi bržeg razvoja životinje i poboljšanja proizvodnih i fizičkih osobina (član 7. stav 1. tačka 16);

18) hrani ili napaja životinju supstancama koje načinom upotrebe ili sadržajem mogu da izazovu nepotrebnu patnju ili bol životinje (član 7. stav 1. tačka 17);

19) izlaže životinju direktnom uticaju nepovoljnih vremenskih prilika ili nedostatku kiseonika (član 7. stav 1. tačka 18);

20) propagira aktivnosti koje su ovim zakonom zabranjene, osim ako se time ukazuje na negativne posledice takvih aktivnosti (član 7. stav 1. tačka 20);

21) održava borbe između životinja ili između životinja i ljudi, odnosno organizuje klađenje ili se kladi u borbama između životinja (član 7. stav 1. tačka 22);

22) drži, reprodukuje, obučava ili vrši promet životinja, kao i ako stavlja na raspolaganje objekte, zemljište ili materijalna sredstva drugom licu radi borbe između životinja ili između životinja i ljudi (član 7. stav 1. tačka 23);

23) ubija i zlostavlja životinju radi proizvodnje filmova, reklama i drugih dela na filmskoj traci, video traci i drugim nosačima slike i tona ili ako stavlja u promet, iznajmljuje i javno prikazuje takav film, reklamu ili drugo delo (član 7. stav. 1. tačka 24);

24) daje lekove, medicinska sredstva i druga slična sredstva koja nemaju za cilj dijagnostiku, preventivu, lečenje životinje i poboljšanje njenog zdravstvenog stanja, a koje mogu dovesti do promene u ponašanju, fizičkim i psihičkim sposobnostima životinje (član 7. stav 1. tačka 25);

25) poseduje, upotrebljava i prodaje lekove i supstance u cilju dopingovanja životinja (član 7. stav 1. tačka 26);

26) podstiče, podržava, pomaže i prikriva doping životinja (član 7. stav 1. tačka 27);

27) obavlja obuku životinja suprotno članu 7. stav 1. tačka 28) i članu 10. stav 2. ovog zakona;

28) upotrebljava otrove i druga hemijska sredstva koje izazivaju bol, patnju i smrt životinja, osim u cilju kontrole populacije glodara (član 7. stav 1. tačka 29);

29) prodaje ili poklanja kućne ljubimce licima mlađim od 18 godina bez dozvole roditelja ili staratelja (član 7. stav 1. tačka 30);

30) lovi izgubljene i napuštene kućne ljubimce (član 7. stav 1. tačka 31);

31) zanemaruje životinje lišavanjem osnovnih životnih potreba (član 7. stav 1. tačka 32);

32) zloupotrebljava lekove na životinjama (član 7. stav 1. tačka 33);

33) navikava životinje na aktivnosti koje su za nju neprirodne i samouništavajuće (član 7. stav 1. tačka 34);

34) drži, reprodukuje i koristi divlje životinje u cilju izlaganja u cirkusima i na takmičenjima i priredbama i izložbama suprotno članu 7. stav 1. tačka 35) ovog zakona;

35) drži, reprodukuje, uvozi, izvozi i lišava života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože (član 7. stav 1. tačka 37);

36) organizuje cirkuse, izložbe, takmičenja i priredbe suprotno odredbama člana 8. st. 1, 2. i 4. ovog zakona;

37) promeni lokaciju javnog prikazivanja životinja suprotno članu 8. stav 5. ovog zakona;

38) ne poseduje rešenje o odobrenju korišćenja životinje radi proizvodnje filma, reklame i drugog dela na filmskoj traci, video traci i drugom nosaču slike i tona (član 9. stav 1);

39) obučava životinje, a nije upisan u Registar lica za obuku životinja iz člana 11. stav 1. ovog zakona;

40) koristi životinje za rad suprotno članu 12. ovog zakona;

41) obavlja intervencije na životinjama suprotno čl. 13. i 14. ovog zakona;

42) liši životinju života suprotno članu 15. ovog zakona;

43) liši životinju života na javnom mestu suprotno članu 16. ovog zakona;

44) liši životinju života bez prethodnog omamljivanja u slučaju koji nije predviđen ovim zakonom (član 17. stav 2);

45) liši životinju života suprotno članu 17. stav 3. ovog zakona;

46) drži, uzgaja i stavlja u promet životinju u objektima koji nisu upisani u Registar objekata (član 18. stav 2);

47) drži životinju, a nije obezbedio uslove iz čl. 20. i 21. ovog zakona;

48) prevozi životinju a nije upisan u Registar prevoznika životinja, odnosno prevozi životinju bez ovlašćenja za prevoz iz člana 22. ovog zakona;

49) prevozi životinju a ne poseduje plan prevoza životinje u skladu sa članom 24. stav 1. ovog zakona;

50) životinje u toku prevoza ne prati pratilac u skladu sa članom 24. stav 3. ovog zakona;

51) prilikom gonjenja, utovara, pretovara, istovara i u toku prevoza nanosi bol, patnju, povrede, odnosno lišava životinju osnovnih fizioloških potreba ili prouzrokuje smrt životinje (član 25. stav 1);

52) mesta na kojima vrši utovar, pretovar ili istovar životinje, kao i mesta za odmor i kontrolne stanice ne ispunjavaju uslove za zaštitu života i dobrobiti životinja (član 25. stav 4);

53) prevozi životinje suprotno članu 26. ovog zakona;

54) radi obuzdavanja životinja koristi sredstva koja prouzrokuju bol i patnju (član 28. stav 3);

55) vrši klanje životinja bez stručnog i na propisan način izvedenog omamljivanja (član 29. stav 1);

56) radi omamljivanja životinja koristi sredstva iz člana 29. stav 2. ovog zakona;

57) vrši klanje životinja bez prethodnog omamljivanja u slučaju koji nije propisan ovim zakonom (član 30. stav 1);

58) omamljivanje i klanje životinja ne obavlja obučeno lice u skladu sa članom 31. stav 1. ovog zakona;

59) sprovodi ogled na životinjama, a ne poseduje rešenje o odobrenju sprovođenja ogleda na životinjama (član 34);

60) ne odredi stručno lice za zaštitu dobrobiti životinja (član 35. stav 2);

61) sprovodi ogled na životinjama suprotno odredbama člana 36. ovog zakona;

62) sprovodi ogled na životinjama koje nisu u vlasništvu, odnosno posedu lica registrovanih za držanje, reprodukciju i promet oglednih životinja (član 37. stav 1);

63) sprovodi ogled na životinjama u nedozvoljene svrhe (član 38);

64) sprovodi ogled na životinjama suprotno odredbama čl. 39, 40, 41. i 42. ovog zakona;

65) ne vodi i ne čuva evidenciju o držanju, reprodukciji, prometu i sprovođenju ogleda na životinjama (član 43. st. 1. i 5);

66) sprovodi ogled na životinjama u obrazovne svrhe suprotno članu 44. ovog zakona;

67) vrši publikovanje naučnih radova, u slučaju da je ogled na životinjama sproveden suprotno odredbama ovog zakona (član 45);

68) sprovodi genetske modifikacije i manipulacije u ogledima na životinjama suprotno svrsi za koju je odobreno sprovođenje ogleda (član 46);

69) ne obezbedi kućnom ljubimcu uslove iz člana 53. ovog zakona;

70) se bavi reprodukcijom kućnih ljubimaca u komercijalne svrhe, a ne brine o zaštiti zdravlja, života i dobrobiti legla (član 56. stav 1);

71) drži, odnosno reprodukuje i koristi kućne ljubimce u nedozvoljene svrhe (član 57);

72) drži i reprodukuje divlje i egzotične životinje kao kućne ljubimce bez odobrenja (član 58. stav 1);

73) divljim i egzotičnim životinjama koje se drže i reprodukuju kao kućni ljubimci ne obezbedi uslove iz člana 58. stav 2. ovog zakona;

74) prodaje kućne ljubimce u objektima za prodaju kućnih ljubimaca ili odgajivačnicama koje nisu upisane u Registar objekata, kao i ako vrši promet pasa i mačaka u prodavnicama životinja (član 59. stav 1);

75) ne vodi evidenciju o broju prodatih životinja, kretanju, ishrani i lečenju životinja (član 59. stav 2);

76) ne izda pismeno uputstvo o načinu držanja za svaku prodatu životinju (član 59. stav 3);

77) ne ispunjava uslove za zaštitu dobrobiti životinja u pansionu i prihvatilištu (član 61. stav 1);

78) ne vodi i ne čuva evidencije iz člana 63. stav 3. ovog zakona;

79) ne obezbedi veterinarsku pomoć životinji (član 65. stav 1. tačka 2);

80) drži i uzgaja životinje u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu, prihvatilištu, odnosno odgajalištu za divlje životinje, a ne ispunjava uslove (član 71);

81) zoološki vrt, prihvatilišta, odnosno odgajališta za divlje životinje ne ispunjavaju uslove propisane u članu 72. ovog zakona;

82) vrši promet divljih životinja koje su pod posebnim režimom zaštite suprotno članu 73. ovog zakona

IZJAVA UDRUŽENJA

U nastavku prenosimo zajedničku izjavu Udruženja povodom peticije Fondacije Levijatan

Obaveštavamo zainteresovanu javnost da se ne slažemo sa tekstom peticije koju je u promet pustila Fondacija Levijatan kojom se iniciraju izmene Zakona o dobrobiti zivotinja i izmene člana 269 KZRS.
Udruzenja su 10 godina naporno radila na tome da se donese i da opstane Zakon o dobrobiti životinja koji je kvalitetan Zakon i zato se ne slazu sa predlogom da se Zakon o dobrobiti zivotinja stavi na Skupstinsku raspravu jer takav potez nije u interesu zivotinja. 
Dugogodišnje iskustvo nam govori da se trenutno svaki pokusaj izmene Zakona moze zloupotrebiti na štetu životinja, a za šta postoje konstantni pritisci zadnjih par godina. 
Zakon o dobrobiti životinja je dobar Zakon koji se ne sprovodi, potrebno je APSOLUTNO SPROVODJENJE POSTOJECEG ZAKONA, a ne menjanje. 
Vodjeni najboljim interesom zivotinja, imajuci u vidu navedeno pozivamo Gradjane da ne ucestvuju u distribuciji i potpisivanju peticije dok se ista ne izmeni.

Do 15. 04. 2019. u 14:00 Izjavu su podržale sledeća Udruženja i organizacije

Ažuriranje podataka o potpisnicima možete pratiti na našoj facebook stranici preko linka

https://www.facebook.com/KoalicijaZaZivotSrbijaNoKillCoalition/?__tn__=kCH-R&eid=ARDJHNYOx2N8q6FR_HNGjxKQoFV9T5RZrIpfolghxSDWICGSL7jp59Jw4474yO9RZYeSn47VGmZk2UNK&hc_ref=ARQMytgzWAWMRYrNDv_8zp9KoJPPW5UasKQZpU1ER1jMb1AiTgc1msrCJhqBQuBI7XM&fref=nf&__xts__[0]=68.ARD_H2O6oBCQ7nKfLtVBp-kvyRqhFpcxCJO68h3tN0RdDgIL83wuBaOj7G_nIzRfhRksi8D8FN3ncvD-aOwXmQWlkW2aTH4U4QsxHpsIC8rJ0y_ZidjNtYCDkD0EwVKBVnXBHwXQu7K8vJEtbcOxiozQA6IJqZZjeHNrmA1qjxIE2GD7-mhkTE8xSiDiVPlLUYoO3Qw_YMQl0va2jmRpvQpHPQP58ZpG9DDhrbF5v1SmOFOv4l5NXSY3FkF9dNG9hBLyT0Mv10XvVmjOECkBn2hEFTh8-bkWkBzJ5kdGvouZCJhvhJRtSuefyKChzqDMFeSCgbYg-MLPWjgaXApjkQ

Help Animals, Zlata Korjenic 
Udruzenje za prava i zastitu zivotinja MIA, Jelena Zaric 
Solidarno za zivotinje i prirodu, Aleksandra Dudic
Nezavisni Aktivisti Srbije, Zvezdana Radovanovic 
Udruzenje Feniks, Milica Rankovic
Udruzenje za prava i zastitu zivotinja Belka, Igor Jankovic
Nada za Zivotinje – Riska, Milja Krivokuca 
Link Plus, Natasa Vukmirovic
Udruzenje ALFA, Tanja Ostojic 
Drustvo za zastitu zivotinja Spaske, Danijela Jovic
Organizacija za prava i zastitu zivotinja Krusevac ORPAK, Lela Bucek 
Koalicija za zivot, Mirjana Raščanin
Udruzenje za zastitu zivotinja Kladovske sapice, Gabrijela Draganovic
Earth Thrive – medjunarodna organizacija za prava prirode i sprecavanje ekocida na Balkanu, zastupnik Zoe Lujic
Udruzenje za zastitu zivotinja Jupiter Ruma, zakonski zastupnik Smiljana Kolundzic
Udruzenje Kanis Sremska Mitrovica, Adrijana Nedeljkovic
Udruzenje Alisa, Zvezdana Radojcic
Udruženje za prava i zaštitu životinja i životne sredine TERA Zemun, Tomislav Krantić
P.U.Z. Veliko Gradiste, Sladjana Bogicic

Koalicija za život smatra da se ovom peticijom za promenu Zakona o dobrobiti otvara Pandorina kutija koju niko neće moći da zatvori,i da se utire put usvajanju promena Zakona koje će imati katastrofalne posledice po životinje. Pomenućemo samo neke- povratak uzgoja krznašica, trke pasa, eutanazija kao sredstvo za smanjenje brojnosti populacije napuštenih,prodaja pasa iz azila trećim licimima, promena suštine dobrobiti od uslova koje čovek mora da obezbedi životinji na njenu prilagodljivost spoljnim uslovima, i još mnogo drugih
Sve ovo Udruženja su sprečila 2015 godine, jer izmene Zakona nisu ušle u skupštinsku proceduru.Zakon o dobrobiti životinja je jedan od boljih u svetu , pre svega u delu koji se bavi kućnim ljubimcima, ali država od 2009 nije ništa uradila da bi obezbedila njegovu primenu.


Koalicija za život smatra da organizacije civilnog društva treba da pritisak usmere na zahteve za primenu zakona a ne na promociju kroz peticiju koja otvara mogućnosti za manipulaciju, koja će inicijatorima sigurno povećati publicitet ali životinjama sigurno donosi još teže dane.Obaveštavamo aktiviste i simpatizere NVO Koalicija za život da ne potpisuju i ne dele ovu peticiju.

MiRa

POTRAGA ZA ISTINOM KOME SU I KAKO UDOMLJENI PSI IZ PRIHVATILIŠTA U NOVOJ GAJDOBRI ?

Prihvatilište u Novoj Gajdobri, Bačka Palanka jedan je u nizu zloglasnih logora za napuštene pse u Srbiji. Za sve njih , zajednička je tortura koju psi preživljavaju od trenutka ulaska u ove kazamate do „udomljenja“ . Udomljenje koje bi trebalo da otvori novu stranicu u životu napuštenog psa, vrlo često je naziv za njegovo „trajno … Nastavite sa čitanjem

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE- UPRAVA VETERINE I KINOLOŠKI SAVEZ SRBIJE SAUČESNICI U OPSTRUKCIJI REGISTROVANJA NEREGISTROVANIH ODGAJIVAČA PASA

Foto Psi iz jedne nekontrolisane odgajivačnice.

Od preko 3000 neregistrovanih odgajivačnica pasa, upisanih u Kinološki Savez Srbije, samo 13 je registrovano i u Privredom registru. To znači da svi neregistrovani NE PLAĆAJU POREZ I NIKO NE KONTROLIŠE LEGLA ŠTENACA.

Nečuveno u svetu, normalno u Srbiji.
Samo u Srbiji možete sebe zvati odgajivačem pasa, a ne biti registrovani ni u Privrednom registru, ni u Ministarstvu poljoprivrede.

I pored brojnih dopisa, na sve odgovorne institucije, situacija je i nadalje ista. Iz toga možemo samo da zaključimo da haos u ovoj oblasti odgovara kako Kinološkom Savezu, koji svoje članove ne upućuje na registraciju, tako i odgovornima u Upravi Veterine. Zašto? To oni najbolje znaju.

Crno tržište prodaje pasa cveta, a ogroman broj neželjenih a jeftinih štenaca i odraslih pasa sa tzv pediogreom, neregistrovanih, zavšava na ulici i povećava broj napuštenih i mučenih, iskošćenih po ko zna koji put, sada kao žrtava lažnih prihvatilišta i naknadne preprodaje.

Ovaj članak smo pisali u januaru 2016 godine. Situacija je ista. Tada su 3 odgajivača bila registrovana, sada ih je 13. U Kinološkom savezu ih ima preko 3000.

Link Članka Odgajivačnice Izvor beskućnih pasa na ulicama.

Šta treba da se desi da se situacija izmeni? Da se promene večito isti ljudi koji se vrte i u Ministarstvu i u Kinološkom savezu. Zakone imamo, ali se njihovo sprovodjenje ne poštuje. Ovo je još jedan primer bezakonja i samovolje.

NEREGISTROVAN NAPUŠTEN ISKORIŠĆEN.

Marina Mo.

ISTRAŽIVANJE NA PSIMA U PRIHVATILIŠTU NOVA GAJDOBRA!!!?

U objektu koji nije imao dozvolu za rad , vršena nezakonita istraživanja na napuštenim psima.U istraživanju učestvovala i veterinarska ambulanta kojoj je istekao Ugovor o pružanju veterinarskih usluga !!! Zdrave pse ubacili u legla krpelja!!!

Napušteni psi u logorima u Srbiji svakodnevno su izloženi najraznovrsnijim načinima zlostavljanja. Za njih se iz budžeta izdvajaju milionske sume a oni stradaju gladni, žedni, bolesni… Na njima se zarađuje . U tom lancu svako uzima svoj deo kolača , šinteri, veterinari, zaštitari , a stradaju životinje.

U oktobru mesecu 2018 godine na psima u Prihvatilištu za napuštene pse u Novoj Gajdobri, Bačka Palanka, sprovedeno je istraživanje pod nazivom „Kožne bolesti pasa lutalica u Bačkoj Palanci“. Istraživanje je sprovedeno u suorganizaciji Veterinarske ambulante Va Va Vet , a sprovela ga je dr Lidija Plojević iz Beograda, sa ciljem kako se u izveštaju kaže da se potkrepi teza da bi betoniranjem azila, deratizacijom i dezinsekcijom potpuno nestao problem krpeljske epidemije a zamenom žice kojom je ograđen azil a koja je dotrajala i oštećena , nestali bi troškovi lečenja pasa od ubodnih rana koje nastaju provlačenjem pasa kroz žicu!?

Bez dozvole nadležnog Ministarstva, ova studija slučaja sprovedena je na 60 ženki, koje su hvatane na ulici, za koje je izveštajem utvrđeno da su bile dobrog zdravstvenog stanja , da nisu bile zaražene piroplazmozom, i da nisu imale spoljne parazite. Ženke su sterilisane, zatim su im stavljeni zaštitni spoton preparati , ogrlice protiv buva i krpelja i kao poptpuno zdrave odnete su u Prihvatilište.

U vreme ovog nezakonitog eksperimentisanja , već je bio istekao Ugovor između Opštine Bačka Palanka i VA VA Veta o pružanju veterinarskih usluga psima u Prihvatilištu, pa je jedno od pitanja koje se postavlja sa kojim ovlašćenjima i dozvolama su veterinari ove ambulante vršili nadzor nad životinjama. Zatražili smo odgovore nadležnih u opštini Bačka Palanka.

Dakle, 60 živih i potpuno zdravih ženki odneto je i ostavljeno u objekat koji je radio bez dozvole nadležnog ministarstva, za koji je u avgustu mesecu u izveštaju konstantovano da je okružen njivama sa naseobinama krpelja , da istih naseobina sa milionskim brojem krpelja ima i u samom prihvatilištu i to 7 rupa iz kojih su izvirali krpelji svih sojeva…

Posle desetodnevnog boravka među krpeljima rezultati su bili šokantni

6 pasa je uginulo od posledica piroplazmoze

54 pasa je bilo invadirano krpeljima

Kod 20 pasa koji su bili prekriveni ogromnim brojem krpelja , krvnim analizama utvrđeno je prisustvo piroplazmoze , a ostale 34 ženke, kaže se u izveštaju, bile su prekrivene krpeljima ali kako su bile dugodlake nije primećeno prisustvo zaraze.

Pitamo učesnike u ovom nezakonitom ogledu, da li su obilazili pse tokom boravka u objektu, i zašto nisu? Doveli ste zdrave pse i ostavili ih da ih deset dana jedu stotine krpelja? Postojanje krpelja je već bilo očigledno i znalo se da su čitave kolonije u nebetoniranom delu, šta se ovim zaista istraživalo ? Koliko su preparati (ne)efikasni ? Šta je stvarna pozadina ovog nehumanog eksperimenta? Ono što je sigurno jeste da se radi o nezakonitom eksperimentisanju sa napuštenim životinjama u Prihvatilištu , koje za cilj ima testiranje nekih, ko zna kakvih preparata, za ko zna čiji račun . Naravno , sve je to lepo upakovano u humanost i požrtvovanost onih koji bi morali da štite te pse a ne da ovako saučestvuju u njihovom zlostavljanju i ubijanju.

Vrhunac licemerja učesnika u ovom, protiv života životinja usmerenom istraživanju, jeste „udomljavanje“ sva 54 psa preko dr Plojević i kako se kaže u izveštaju VA VA Veta , „pronadjeni su im domovi preko njenih kontakata sa udruženjima u Beogradu i dalje preko njih sa udruženjima iz Srednje Evrope!!!“

Da li treba da se pitamo gde su završili psi iz ovog istraživanja ? Mi mislimo da treba, jer svi koji se bave aktivnostima udomljavanja znaju koliko je teško udomiti jednog psa , a ne desetine pasa u toku jednog meseca. Gotovo je nemoguće, osim ako se kojim slučajem ne radi o organizovanim transportima pasa u prihvatne centre u okruženju , odakle se oni kasnije prodaju i završavaju kao žrtve između ostalog u bordellima i u borbama pasa. Naravno, sve pod plaštom udomljavanja !

Zakon o dobrobiti životinja čl. 42 . tačka 4. jasno kaže da se ogled ne sme sprovoditi na napuštenim životinjama i životinjama u Prihvatilištu. To bi morali da znaju i predstavnici struke , a i pojedinci iz društva za zaštitu životinja koji su u tome učestvovali. Prijave Etičkom komitetu i drugim nadležnim organima su poslate.

Napušteni psi su idealna meta za trgovce psima i takozvanu pseću mafiju. Kontigenti pasa koji nezakonito izlaze iz Srbije završavaju u azilima širom Rumunije, Bugarske, Madjarske ,Austrije, i koji se odatle se dalje distribuiraju širom Evrope nisu plod mašte, već surova istina koja se neće svideti svima koji profitiraju od pseće nesreće.

M.Raščanin.

AZIL ŠABAC- PRIVLAČNO NAŠMINKANI CENTAR ZA MASOVNO EUTANAZIRANJE PASA POD RAZNIM „OPRAVDANIM „ RAZLOZIMA. STOPA SMRTNOSTI 90 POSTO.

Azil za pse u Šapcu je izgradjen 2013, kao najsavremeniji azil u Srbiji.

Na sajtu JKP Stari Grad , stranica zoohigijena, ovako je opisan. Idilično.Vreme kada je otvoren za posete, nije navedeno, a bavi se sakupljanjem pasa lutalica.

Grad je imao jedno vreme Pogram CNR, po kome su se psi sterilisali i vraćali na ulicu. Sada tog programa više nema. Psi se navodno udomljavaju ali u malom broju. U velikom broju umiru pod čudnim okolnostima.

Volonteri navode da je saradnja sa upravom azila veoma loša i da im se prati svaki korak kad u azil udju. Fotogafisanje pasa, u cilju udomljavanja je zabranjeno. Azil nema sajt za udomljavanje , niti se time bilo ko bavi. Ali, ono što najviše brine je stopa smrtnosti.Broj pasa, „eutanaziranih“, tj ubijenih u knjizi uginuća je alarmantan i upućuje na nepravilnosti i očito kršenje zakona o dobrobiti životinja. Eutanazija zdravih pasa u azilima je zabranjena. Nema vremenskog roka posle kog mogu ubiti ubijeni. Zakon ne zanimaju kapaciteti azila. U prevodu, ako nemate mesta, ne smeštajte pse u azil.

Izgleda, da su se JKP Stari grad šabac i Vet Stanica Šabac, koja ima ugovor sa JKP za brigu o zdravlju pasa, dosetili kako da njihov broj uspešno smanjuju izigravajući zakon . Pse ubijaju nemilice pod raznim „opravdanim“ razlozima. Od ukupno 592 uhvaćena psa u toku 2017. godine, njih 490 je “uginulo” ili eutanazirano. Preciznije, 48 pasa je udavljeno, 138 uspavano zbog agresivnosti, 43 zbog bolesti, 60 uginulo zbog povreda, 12 uspavano iz drugih razloga, a 189 pasa je uginulo iz “nepoznatih” razloga.“Znači, oko   90 posto pasa je ubijeno.

Na svakih deset, preživi jedan.

Liste „uginuća“ sa stranice sajta Pomoć Psima u Šapcu.

Ovo je nedopustivo . Ko je vet. stanica Šabac koja ih spašava muka , a ih bolesne uspavljuje?Na svom web sajtu se zaklinju u human odnos prema životinjama. Kako je ovo humano? Kako je moguće da je 138 pasa bilo agresivno? Kako je moguće da je 48 pasa udavljeno? Kad su to uspeli da udave jedni druge u savremenom azilu gde se o njima brinu? Kako je 60 uginulo zbog povreda, kad su veterinari tu da o njima brinu? Kojih je to 12 “drugih razloga”?I kojih je to 189 “nepoznatih razloga”?

Za svoje usluge vet stanica je jako dobro plaćena. Kada je 490 pasa iz raznih razloga iz azila otišlo na onaj svet, 2017. God. plaćeni su 2.898.320 dinara ili 24.152 eura. Oko 2000 eura mesečno.

Troškovi su ogromni, ali izgleda da beskućni psi od tolikog novca nemaju koristi.

Grad odvaja za usluge zoohigijene , stalne troškove 20 miliona dinara, a specijalizovane usluge 11 miliona dinara. Ukupno 31 milion dinara. Za šta? Koje su to specijalizovane usluge? Kada od 10 pasa jedan preživi, koliko je sterilizacija izvršeno? Koliko je pasa vakcinisano?

Kako je moguće da vet stanica koja svoje veterinare  reklamira kao osobe od poverenja može da dozvoli smrtnost od 90 posto? Da li je to njima normalno?

Svojevremeno se digla bura oko nadaleko čuvenog konc logora u Požegi, gde je veterinar Božić, sadašnji predsednik opštine Požega, ubijao pse masovno I nemilice, a sada se ćuti o situaciji u Šapcu. Azil je uredan, u boksovima su posude sa vodom, čisto je, čak je u članku o otvaranju navedeno da ima I podno grejanje,  pa se suština “prijatnog boravka”pasa u njemu lako prikrije. Umivena klanica, tako ga zaštitnici životinja, koji su upoznati sa dešavanjima, zovu.

TROŠKOVI ZOOHIGIJENE

Zar se svaki dobar veterinar ne bi zabrinuo da mu je stopa smrtnosti u azilu 90 posto? I koje to usluge koštaju 2000 eura mesečno? Kako se biraju oni koji će preživeti ovaj azil I biti srećno udomljeni? I kako se uopšte udomljavaju, kad sajt za udomljavanje ne postoji, a posete azilu nisu česte, a ni poželjne. Ne možemo tvrditi da su zabranjene, ali ni podataka o otvorenosti azila na sajtu JKP nema. Postoji samo podatak da služba zoohigijene radi od 7 do 15h radnim danima, što se odnosi na – pozovite šintere.

U cifre je teško poverovati. Neefikasno utrošeno za zoohigijenu,  20 miliona dinara stalnih troškova  166.666 eura , 11 miliona dinara specijalizovanih usluga je 91.666 eura. Neefikasnim smatramo svaku sumu, koja ne rezultira smanjenjem populacije pasa na ulicama. Gde odlazi taj novac? Zašto se populacija pasa na ulicama ne smanjuje?

Kako je moguće da se godišnje ubije oko 500 pasa iako Zakon o dobrobiti životinja izričito zabranjuje eutanaziju zdravih životinja, jer očito je da nisu svi agresivni I bolesni I  da su se medjusobno  pojeli? Ubijanjem se problem ne rešava.  A I kažnjivo je. Koliko je nehumano , da I ne govorimo.

 Trošenje miliona iz budžeta , da bi se kolo vrtelo, a bez rešavanja poblema populacije beskućnih pasa, isključivo humanim putem, bez masovnog čipovanja vlasničkih, sterilizacije svih, baze podataka, neće dati nikakve rezultate, sem punjenja privatnih džepova.  Nezakonito ubijanje pasa,je krivično delo.  

Zašto opština Šabac nije drugačija I bolja od ostalih, kad se već naziva slobodnom i progresivnom opštinom? Šta na sve ovo kaže gradonačelnik slobodne opštine Šabac? Šta kaže direktor JKP Šabac? Pitaćemo ih.

 Nadamo se da nisu isti kao gradonačenici I upravnici JKPa opština pod vlašću vladajuće partije,  kad se pokrene pitanje transparentnosti I volje za poboljšanjem uslova života, tj preživljavanja beskućnih pasa, koji su u njihovoj brizi , za šta se sredstva iz budžeta I ovde više nego velikodušno koriste.

UBIJENI PAS MILUTIN.

Marina Mo

ODNOS PREMA BESKUĆNIM PSIMA U SRBIJI JE KATASTROFALAN. PSIMA JE SVEJEDNO KO JE NA VLASTI. SVI KOJI SE DOČEPAJU AZILA SU SKORO ISTI.

Zakon o dobrobiti životinja donesen je 2009 godine. Ni pre njegovog donošenja, ni posle, nije poštovan. Svi koji su bili i jesu, na čelu opština, na čelu javnih komunalnih preduzeća, u koja su utrpana prihvatilišta za pse, ili ono što se naziva azilima za lutalice, ili uopšte nisu imali pojma o njegovom postojanju, ili su činili sve da ga izigraju, tumače kako im se svidi i napuštene pse u svojoj nebrizi, iskoriste na najbolje moguće načine za sticanje lične koristi, kradući sredstva iz budžeta namenjena brizi o tim jadnim bićima. Bez obzira na partiju na vlasti u opštinama, odnos prema psima je uvek isti, primitivan i varvarski. Samo što je kradja i mučenje negde suptilnije prikriveno, a negde se uopšte ne prikriva.

Na čelo javnih komunalnih preduzeća svaka partija postavlja svoje izabranike, a svaki trči da odgrize svoj deo kolača. Tako se radi i sa prihvatilištima, azilima za pse, zlatnim kokama iz kojih se izvlače milioni dinara godišnje, na ime humanog cilja, smanjenja populacije beskućnih pasa, koje uporno nazivaju lutalicama, na ime njihovog zbrinjavanja, a ustvari mučenja i ubijanja.

Svako prihvatilište radi netransparentno. Na zakon o javnom informisanju se vise ne obaziru.  Podaci su vojna tajna. Vrata prihvatilišta, javnih objekata su ili otvorena u vreme kad niko ne može da stigne da ih poseti ili nikada. Sajtovi za udomljavanje ne postoje.A članovi udruženja za zaštitu su nepoželjni i ulaz im se zabranjuje. Snimanje pasa je zabranjeno. Snimanje objekta je zabranjeno. U prihvatilištima rade samo oni podobni, koji nikakve empatije ni razumevanja za  životinje nemaju. Imaju samo spremnost da ćute i prikrivaju sve što vide. Jedino što se još ne radi sa beskućnim psima jeste da se u Srbiji ne jedu. Sve ostalo je moguće. Eksperimenti, izvoz, mučenje, život bez hrane, u prljavštini, bez veterinarske nege, koja se naplaćuje, eutanazija zdravih, koja je zakonom zabranjena. Dakle, sve se to radi. Samo se ne prodaju za ishranu.

Sve je moguće, jer je ljudski faktor truo. Prihvatilištima rukovode gmizavci zainteresovani samo za iskorištavanje beskućnih pasa. Ljudi bez integriteta i savesti. Primitivci kojima pseći život ne znači ništa. Žrtve su idealne za korišćenje . Ne govore. A mržnja prema psima se konstantno podstiče. Beskućni psi se nazivaju lutalicama, manipuliše se ujedima, koji odlično služe kao dimna zavesa za opravdanje kradje. Sama činjenica da se zanimanje šinter, u šifarniku zanimanja, Službeni glasnik   56/2018,     nalazi u grupi UKLANJANJE OTPADA, uz FEKALISTA i ODNOŠENJE SMEĆA govori sve. To je prava istina o odnosu prema ovim bićima, na kojima javna komunalna zaradjuju milione. Sva dubina primitivizma i zaostalosti je oličena u ovom šifarniku. „Psi lutalice“ su otpad. A njima se bave šinteri. Članom 2. Zakona o komunalnim delarnostima, zoohigijenske sluzbe su proglasene za komunalne sluzbe, cime se zivotinje svrstavaju u komunalni otpad.

Najgori primeri , ako je poredjenje izmedju gori i najgori uopšte moguće su

Vršac  2017. god. zbog kradje hrane za pse, u zimskim mesecima, količina hrane je smanjena,  , što je dovelo do masovnog pokolja medju psima, što je upravnica prikrivala.Krivične prijave nisu procesuirane, radnica je dobila otkaz jer je sve obelodanila. Azil je prekriven izmetom, psi su u jezivom stanju.Fotografije kruže internetom. Niko nikada nije kažnjen. Upravnica prihvatilišta je ostala na svom radnom mestu iako postoje dokazi o njenoj direktnoj krivici za pokolj pasa. Priča se da je njen muž opštinski javni tužilac.

Bačka Palanka–  Ulaz zabranjen. Azil u Gajdobri zatvoren na 60 dana  zbog loših uslova po nalogu inspektora. Ipak neometano radi.  Radnik ne dozvoljava ulazak ekipi N1. decembar 2018.

Postoje podaci da se psi iz azila koriste za eksperimente . U toku oktobra meseca na psima iz prihvatilišta vršeno je istraživanje od strane zaposlenih lica u veterinarskoj ambulanti VA VA VET u koje je uključeno 60 kuja iz prihvatilišta . Ovo istraživanje evidentirano je kroz Mesečni izveštaj obavljenih veterinarskih usluga za oktobar mesec koji je ova veterinarska ambulanta podnela opštini Bačka Palanka, kada je i konstatovano da je stopa smrtnosti u ovom istraživanju bila 10% .
Član 42. Zakona o dobrobiti jasno zabranjuje bilo kakva istraživanja na napuštenim  životinjama u prihvatilištu.
Obzirom da je ne tako davno veliki broj pasa „Udomljen“ iz ovog prihvatilišta preko inostranih organizacija pitamo se i kakva je njihova dalja sudbina? Da li su i kako udomljeni ili su žrtve trgovaca psima?

Avenija MB Novo Selo Vrnjačka Banja. Ulaz za sve zabranjen. Prihvatilište privatno. Ali, sredstva iz budžeta više od 50 opština Srbije se slivaju u Aveniju MB. Vlasnik Avenije Nenad Stevanović, bliski saradnik Zorana Babića, u periodu kada su radili u JKP Beli izvor Vrnjačka Banja. Zarada za 4 godine preko million eura. Ugovor sa Vranjem zaključen 2018 na 37.500 eura. Preživelih pasa u Novom Selu sigurno nema.

Loznica Azil KJP Naš Dom. Ulaz zabranjen. Istorija kivičnih prijava protiv direktora KJP Janka Aleksića. Nikada nisu procesuirane. Stanje u azilu katastrofalno. Postoje prijave vezane za šverc oružja iz azila I prodaju.

Vranje Imalo je ugovor sklopljen sa veterinarskom stanicom Vranje, čiji je jedan od vlasnika, bio I predsednik opštinskog veća. Prihvatilište je godinama radilo neregistrovano. Onda je proglašeno registrovanim. U februaru 2018  Ugovor se medjutim sklapa sa Avenijom MB koja nema prihvatilište na teritoriji grada, u tom periodu, pa pse odvozi u Novo Selo, više od 200 km udaljeno. Svi koji su otišli da spasu pse iz tog konc logora su ucenjivani, vredjani, a usluge čuvanja pasa sui m naplaćivane, iako su već plaćene iz budžeta grada Vranja. Sada se psi opet smeštaju u prihvatilište vet stanice Vranje , detalji novog ugovora su još nepoznati. Link članka

Šabac  –Pihvatilište za pse izgradjeno po svetskim standardima , 2013. , ulickano,  sa kapacitetom 150 pasa , iako godišnje prima oko 600 pasa, (podaci za 2017) nikada ne prelazi svoje kapacitete.

U godini 2017oj od 592 psa, eutanazirano je njih 490. ( 48 pasa je udavljeno, 138 uspavano zbog agresivnosti, 43 zbog bolesti, 60 uginulo zbog povreda, 12 uspavano iz drugih razloga, a 189 pasa je uginulo iz “nepoznatih” razloga.)

Pošto je eutanazija zdravih pasa u Srbiji zabranjena, očito je da su razlozi ubijanja izmišljeni , lažirani. Za ove usluge , veterinarskoj stanici Šabac , koja se zaklinje u etičnost , je isplaćeno po ugovoru 2017 oko 2.900.000 din, 24.166 eura. Šta se to radi za oko 2000 eura mesečno?

Direktor vet stanice Šabac, davor Šašić je I predsednik Vet Komore Srbije. Da li smemo posumnjati u njegovu etičnost?

Dimitrovgad Azil za pse , nedovršen, neregistrovan je primao pse. Ulaz zabanjen. Pošto je brzinski, posle prijave registrovan, ulaz je I nadalje zabranjen. Psi iz azila , po svedočenju zaštitnika nestaju.

Ovo je samo deo podataka u vezi tzv azila koje smo stigli da ispratimo. Istraživanje zahteva dug rad velike ekipe . Na nivou zemlje ne postoji organ koji bi se ovim bavio.

Po postovima svedoka na internetu , možemo videti da je situacija skoro svuda ista.

Azili za pse u Srbiji su farsa , laž. Retki su izuzeci, ako ih ima. Pogrešni ljudi na pogrešnim mestima, opšta korumpiranost, I psi, žtve koje ne govore. To je situacija danas, bez obzira koja je partija na vlasti po opštinama. Ono što nas plaši je da će tako I ostati, bez obzira na promene ili ne , koje nastupe ili ne nastupe.

Marina Mo

PODRŽAVAMO PROTESTE #1 OD 5 MILIONA# ZAHTEVAMO SPROVODJENJE ZAKONA O DOBROBITI ŽIVOTINJA! OTVORENO PISMO

Nivo razvoja jednog društva meri se odnosom zajednice prema slabijima.

Državni organi u Srbiji od donošenja Zakona o dobrobiti 2009 godine do danas , nisu imali nameru da obezbede njegovu primenu niti da sankcionišu njegovo kršenje.

Mi , građani sa razvijenim osećajem empatije prema životinjama, bićima koja zavise od čoveka, mi koji svakog dana, svakog momenta, gledamo njihovu bol i patnju, mi, koji se svakodnevno suočavamo sa ljudskom surovošću, bezosećajnošću i arogancijom prema životinjama, mi smo ,
opozicijo,glasačko telo, kao i ostali građani .
Mi podržavamo građanske proteste i obraćamo se onima koji pretenduju da postanu vlast.


Mi smatramo da nema potpune slobode, sve dok se prema životinjama ne postupa humano, sa empatijom, dostojanstveno. Naša sloboda da živimo i radimo u miru je ugrožena činjenicom da smo svakodnevno svedoci nemerljive patnje životinja u svakom gradu , svakom selu naše države. Životinje se zlostavljaju svugde , nema razlike da li je reč o takozvanim slobodnim opštinama ili o gradovima gde vlada Srpska napredna stranka.
U Srbiji je Zakon o dobrobiti životinja donet 2009 godine, sa zakašnjenjem od 100 godina u odnosu na razvijenija društva u kojima je potreba suživota svih bića na ovoj planeti , mnogo ranije nego u Srbiji prepoznata. Od tada pa do danas, Zakon se ne poštuje.
Tretman takozvanih proizvodnih životinja, divljih životinja, ugroženih vrsta ptica, je daleko ispod svakog nivoa na kome bi se društvo i moglo nazvati civilizovanim. Tretman domaćih životinja i najboljeg čovekovog prijatelja, psa, je za svaku osudu.
Zlodela, mučenja, sakaćenja , trovanja, beskućnih ali i vlasničkih pasa i mačaka koje dele prostor sa ljudima se ne kažnjavaju. Mržnja prema njima se podstiče. Predstavnici vlasti po gradovima Srbije su u saradnji sa javno-komunalnim preduzećima razvili čitav mafijaški sistem njihovog iskorišćavanja preko takozvanih prihvatilišta. Novac namenjen brizi o životinjama se zloupotrebljava . Korupcija na tenderima za njihovo navodno zbrinjavanje je dostigla nivo epidemije. U ovom kolu su i takozvane slobodne opštine iste kao i one koje su u rukama vladajućeg SNSa. Sve je gotovo isto kao i pod svakom vlašću ranije, samo je sistem korupcije usavršen. Mediji uglavnom ćute, istina o korupciji se prikriva i narod malo zna o ovome.
Iz budžeta svih opština se kradu milioni eura godišnje na ime brige o napuštenim psima i mačkama, problem ulične populacije se ne rešava, a isti ljudi, neljudi, samo menjaju dresove, kako bi se kradja nastavila. I ne samo kradja, već i mučenje. Mučenje tih jadnih bića i mučenje nas, koji smo svesni njihove patnje i kojima je zaista toga dosta. Dosta nam je i zahtevamo da i državni i sudski organi konačno počnu da rade svoj posao i na ovom polju, koje nije nebitno ako želimo da postanemo civilizovano društvo i zauvek prekinemo tradicionalno tradicionalno primitivan odnos prema životinjama.


Zato i zahtevamo sledeće


Da se državni organi kako na lokalnom tako i na republičkom nivou obavežu na saradnju sa predstavnicima organizacija civilnog društva , i to ne samo sa onim organizacijama koje su im dopadljive već sa svim organizacijama i udruženjima koje iskažu nameru da se bave pitanjima
dobrobiti.


Zahtevamo otvorenost svih prihvatilišta za pse i mačke za javnost, transparentnost rada, prisustvo predstavnika udruženja u radu prihvatilišta , javne konkurse za radnike, izmenu dosadašnjeg profila hvatača pasa i drugih zaposlenih u objektima od surovih ,polupismenih osionih šintera u ljude sa empatijom za životinje .


Zahtevamo momentalnu zabranu nezakonite saradnje skoro 50 opština sa Avenijom MB, u kojoj se kradu milioni budžetskog novca, kao i saradnju opština sa Azom, sestrinskom firmom, koje rade mimo svih zakona i uredbi državnih organa .

U cilju smanjenja brojnosti populacije napuštenih uličnih pasa i mačaka, zahtevamo da država dotira sterilizacije, porez na nesterilisane pse i mačke u vlasništvu, kazne za vlasnike koji ne postupaju u skladu sa zakonskim odredbama.Da podsetimo, obeležavanje životinja je zakonska obaveza koju
veliki broj vlasnika ne poštuje, a državni organi ne obezbeđuju primenu mnogih postojećih zakonskih odredbi pa i ove o obaveznom obeležavanju.


Zahtevamo zakonsku registraciju svih odgajivačnica pasa i mačaka. Zahtevamo strožiju regulaciju obaveza odgajivača i kontrolu legla. Zahtevamo kazne za one odgajivače koji ne ispune zakonom
propisanu obavezu upisa u registar odgajivačnica Ministarstva poljoprivrede , šumarstva i vodoprivrede.


Zahtevamo kažnjavanje svih onih veterinarskih inspektora, koji omogućavaju kradju sredstava iz budžeta lokalnih samouprava tako što prikrivaju nezakonitosti kako u državnim prihvatilišta, tako i
zločine Avenije MB i Aze, koji potpisuju zapisnike sa lažnim podacima o broju, tretmanu i sudbini uhvaćenih životinja .


Zahtevamo ostavke ozloglašenih službenika Uprave veterine, zahtevamo ukidanje lažnog etičkog komiteta za dobrobit životinja i formiranje novog sa predstavnicima udruženja i nevladinih organizacija .
Ukratko , zahtevamo da država obezbedi primenu Zakona o dobrobiti životinja .
Za nas, nema slobodnih opština dok se u Srbiji odnos ljudi prema životinjama ne postavi u okvire
humanosti i ljudskosti, koji će se obezbediti i primenom zakonskih sankcija ako kao društvo nismo dostigli taj stepen razvoja na kome se empatija podrazumeva kod većine građana. Slobodna opština slobodnih građana je ona, u kojoj se sprovode i poštuju i oni zakoni koje mnogi smatraju nebitnim i marginalnim, što je, mi znamo , slučaj i sa Zakonom o dobrobiti životinja.
Ne prihvatamo da i nadalje živimo u državi u kojoj je briga o slabijima mrtvo slovo na papiru, prazna ljuštura, forma bez sadržaja, licemerje koje služi samo za kradju sredstava iz budžeta i ličnu korist podobnih pojedinaca.
Srbija je i naša država.

KOALICIJA ZA ŽIVOT nevladina organizacija

LEŠEVI PASA NA DEPONIJI DOKAZ UBIJANJA U KONC LOGORU ZA PSE KJP„NAŠ DOM“LOZNICA. 17 MILIONA GODIŠNJE IDE U PRIVATNE DŽEPOVE.

GRADONAČELNIK VIDOJE PETROVIĆ I DIREKTOR KJP JANKO ALEKSIĆ GODINAMA OBMANJUJU JAVNOST.

Godinama u Prihvatilište KJP Naš Dom Loznica ne može da se udje. Od kada su volonteri Udruženja Etika obelodanili zločinačko ponašanje prema psima, mučenje, zapuštenost objekta, prljavštinu, septičku jamu,počinje progon njihovih članova, a vrata lažnog prihvatilišta im se zatvaraju ispred nosa. U isto vreme se po tabloidima pojavljuju izjave brižnih gradonačelnika i direktora Komunalnog, u kojima izjavljuju kako se psi hrane specijalnom hranom, pa ne sme niko od posetilaca da ih hrani, kako nedobronamerni nisu dobrodošli, ( a zlonamerni su svi koji govore istinu),  kako je psima u „azilu“ divno, a iz azila se čuje zavijanje, a pri svemu tome uzimanja iz budžeta za njihovu dobrobit samo rastu, katanac je na vratima,  kamere postavljenje. Ipak, istina je procurela.

VIDEO „LEVIJATANA“  POGLEDAJTE

Na deponiji KJP, Udruženje za zaštitu životinja Levijatan je otkrilo gomilu leševa pasa, koji nisu stradali na ulici u saobraćajnim nesrećama. Nadjeni su bačeni na gomilu, neki u kesama, neki ne. Ko je to mogao da odjednom baci veliki broj leševa pasa na deponiju? Samo i jedino KJP Naš Dom.

Naravno, sada će krenuti prikrivanje tragova, kao i uvek do sada. Samo, tragove je nemoguće prikriti. Iako su gradonačelnik Vidoje Petrović i direktor KJP Janko Aleksić bog i batina u Loznici, bahati moćnici koji arče i tabače, istina je izašla na videlo.

Brojne krivične prijave koje je lokalno Udruženje za zaštitu životinja Etika podnosilo , kao i brojna udruženja Srbije, završavala su u fioci, po dobro proverenom receptu , saradnja u korupciji izvršne i zakonodavne vlasti. Nekažnjeno kršenje brojnih zakona nastavljalo se godinama. Postoji osnovana sumnja da je azil služio i kao mesto za šverc oružja i preprodaju. Nadjeni su brojni leševi pasa koji su, sumnja se, služili kao žive mete u isprobavanju oružja.

FOTOSI PASA PROSTRELJENIH MECIMA

Naravno da je katanac na vratima bio i jeste, još uvek , neophodan kršiteljima. Da se ne zna.

FOTO ZABRAVLJENOG AZILA.

LINK ČLANKA O DEŠAVANJIMA U TAKOZVANOM AZILU.

LINK ČLANKA ŠVERC ORUŽJA

Bahatost osionih je dostigla maksimum. Veliki novac je u pitanju. A ovaj konc logor za pse je zlatna koka za izvlačenje novca iz budžeta i pljačkanje sopstvenog grada.

„Azil“ je zastrt krpama, da se ništa ne vidi. Ulaz u javni objekat je samovoljom direktora zabranjen. Kako će objasniti leševe na deponiji? Možda pojavom lokalnog MASOVNOG UBICE PASA, manijaka koji juri po Loznici i ubija masovno pse, koje ostavlja na deponiji. Ili je ceo video lažan?

Ogorčeni smo ćutanjem medija, nepostupanjem sudskih organa i smatramo da je krajnje  vreme da se stane na put ovakvim zločinima nad psima i  kradji budžeta preko njihovih leševa.

Korupcija i kradja nisu ništa manji zločin ako su njihove žrtve psi, mada u ovom slučaju  žrtve su i svi gradjani grada Loznice, jer iz njihovog džepa se krade već godinama.  Gospodinu direktoru je ukraden samo sef.

Psima se kradu životi, a gradjanima dostojanstvo i novac. Ponižava se duh čitavog grada, pljuje na humanost i ljudskost. To rade oni kojima su ruke krvave od pseće krvi i ne može ništa da ih opere.

Mala je satisfakcija krivična kazna. Mala, ali neophodna, kako se više ovakvi slučajevi ne bi ponavljali.

Upišite vaš email kako biste bili obavešteni o novim postovima

Kategorije