Koalicija Za Život NVO

BLOG AKTUELNO

PRIDRUŽITE NAM SE

Pozivamo sve Gradjane, Udruženja, koja su zainteresovana da zajednički rade na poboljšanju uslova života životinja u Srbiji i okruženju, na Zaštiti Prirode, na humanizaciji odnosa Čovek Priroda Životinje, da nam se pridruže. Neophodno je stvoriti jaku organizaciju , koja će moći da odgovori zahtevima sve goreg položaja farmskih životinja, napuštenih beskućnih pasa i mačaka, koji svi postaju deo užasne novostvorene profitabilne mašinerije korišćenja u sve moguće svrhe. Otvoreni smo za svaku saradnju. Svako od nas ume i zna nešto što svima može koristiti za bolje. Formular je na stranici PRIDRUŽITE SE.

ARHIVA ČLANAKA

NAŠIM NOVCEM SE FINANSIRA ZBRINJAVANJE BESKUĆNIH PASA U PRIHVATILIŠTIMA. NOVAC SE KRADE, A PROBLEM BESKUĆNIH PASA NA ULICAMA NE REŠAVA.

BESKUĆNI PSI ZLATNE KOKE ZA ZARADU.

OPŠTINSKA PRIHVATILIŠTA ZA PSE SU ZAPOSELI BESKRUPULOZNI LOPOVI

GRADJANIN CIVILIZOVANE ZEMLJE izlazi na ulicu. Vidi psa koji se dezorijentisano okreće u krug, ne zna kuda ide. Uzima psa, odvodi ga u prvu veterinarsku ambulantu , gde se očita čip, a veterinar nastavlja posao dalje. Gradjanin naziva broj lokalnog azila, čija služba dolazi po psa. U oba slučaja, veterinar ili služba iščitaju čip psa, nazovu vlasnika, ako ga ima.  Ako ga nema, što je redak slučaj, pas se zadržava u azilu, odakle se udomljava ili ostaje u njemu, dok se ne pronadje privremeni foster dom.

Kako jednostavno! Kako nemoguće u Srbiji !

IMAMO SVE USLOVE DA BESKUĆNIH PASA KOJE PRIMITIVNO I NAMERNO MEDIJI NAZIVAJU LUTALICAMA NA ULICI NE BUDE. IMAMO ZAKON O DOBOROBITI ŽIVOTINJA , KRIVIČNI KOJI IZBACIVANJE SANKCIONIŠE, ZAKON KOJI REGULIŠE OBAVEZU OPŠTINA DA PRIHVATILIŠTA IZGRADE,OGROMNA SREDSTVA IZ BUDŽETA KOJA SE U TU NAMENU ODVAJAJU, ALI…

NEMAMO LJUDE KOJI ĆE ZAKONE DA POŠTUJU I SPROVODE. NEMAMO IH JER SU MESTA NA KOJIMA TREBA DA RADE ZAUZELI ČLANOVI PSEĆE MAFIJE I TU BITIŠU GODINAMA KRADUĆI BUDŽETSKA SREDSTVA NAMENJENA ZBRINJAVANJU BESKUĆNIH PASA.

NEMAMO IH JER SE U DRUŠTVU AKTIVNO SPROVODI ŠIRENJE MRŽNJE PREMA POPULACIJI PASA I STRAHA OD NJIH KAKO BI SE PRIKRILA KRADJA.

PROSEČAN GRADJANIN SRBIJE SMATRA PSA DJUBRETOM ILI SREDSTVOM ZA ZARADU ILI GA NE ZANIMA. PAS JE OPASAN  OTPAD KOJI MOŽE DA NAŠKODI NAŠOJ DECI, TO JE MANTRA. A U SKLADU SA TIM SE VEĆINA I PONAŠA.

U DRUŠTVU SE KONSTANTNO NAGLAŠAVA OPASNOST OD UJEDA, KOJI SE, VEĆINOM NAMEŠTENI KORISTE ZA DODATNU KRADJU SREDSTAVA NAMENJENIH ZA ODŠTETU .

U takvoj atmosferi nemoguće je napraviti pomak jer su institucije kojima je posao da sprovode zakon i poštuju ih zarobljene od strane ljudi koji su postavljeni na mesta na kojima ne bi smeli nikada da budu.

Po opštinama se vrte iste garniture nesmenjivih, koji samo menjaju dresove političkih partija, kako bi i nadalje, zauvek mogli neometano da kradu. Oni imenuju direktore JKP, u okviru kojih se nalaze Prihvatilišta za pse ili „zoohigijene“, rogobatno nazvane. Upravnik prihvatilišta je uvek osoba koja je povezana sa direktorom a samim tim i sa opštinskom upravom.

Javna komunalna preduzeća su u svoje delatnosti tipa uklanjanja otpada i čišćenja dimnjaka, utrpale i delatnost zoohigijene. Verovatno, jer se u našem društvu psi tretiraju kao djubre.  

Mnogo je primera direktnih rodjaka koji rade kao upravnici prihvatilišta, pa imamo primer čak i žene tužioca, kao u Vršcu,takozvanom azilu, poznatom po smanjenju hrane psima, jer je nije bilo u zimskim mesecima, kada je nastalo klanje i kada je ubijeno više od 100 pasa.

Biti upravnik ili direktor Jkpa je profitabilan posao i daje mnoge mogućnosti za zloupotrebu javnih dobara, a u ovom slučaju, zoohigijena, zloupotrebu pasa o kojima se navodno brine.  Psi se muče, a gradjani čiji se novac nemilice, u milionima dinara, uzima iz budžeta, se drsko kradu, dok im opštinski oci preko medija serviraju laži o nerešivom problemu pasa na ulicama, besnilu, ujedima i opasnosti i svom radu na rešenju. Već decenijama nema pomaka. A na čelu opština se vrte isti ljudi, na čelu JKPa isti ljudi, koji su stvorili znatno lično bogatstvo kradući naš novac.

I ti ljudi se biraju od strane vladajuće partije , koja god da je. Ti ljudi nemaju rešenje i ne žele da ga imaju. Ne žele da reše ništa.

Žele da nastave da kradu dok dišu, da postavljaju svoje nove pijavice koje će nastaviti njihovo zlodelo.

U Loznici je godinama na čelu grada kameleon, koji menja partije, i svakoj je odan, samo da mu se pozicija ne ugrozi. Direktor JKPa je takodje večit. Milioni su izdvojeni za prihvatilište koje je uvek zatvoreno za posete. Ono služi za sve samo ne za dobrobit pasa.

U Vranju je jedan od vlasnika vetrinarske stanice koja je imala tada neregistrovano prihvatilište (registrovani su naknadno, po našoj prijavi, a prijavu je vet inspektorka razvlačila beskonačno, uz savete iz uprave veterine kako to da radi, što znamo jer nam je greškom prosledjen mejl uprave veterine) postao predsednik skupštine opštine.

Bivši veterinar zoohigijene u Požegi, poznate po stotinama nezakonito ubijenih pasa ( eutanazija zdravih nije dozvoljena u Srbiji) je očito dobio ugled u strukturi uprave, pa je promovisan u predsednika opštine. Kao da je slava po zlu , ulaznica u organe uprave. Što gori, to bolji. Zanimljiva je i ta veza ljudi koji se po kradji proslave pa domognu skupština opština. Ovo je samo mala crtica iz bogate menažerije likova iz opština koje imaju prihvatilišta.

Opštine koje nemaju svoja prihvatilišta , a po zakonu bi morale da ih imaju, od 2013e počinju da sklapaju ugovore sa firmom, registrovanom kao radnja za čišćenje objekata i ostale usluge u poljoprivredi, zvanoj Avenija MB. Broj sklopljenih ugovora dobija razmere epidemije tako da sada ima preko 50 opština u Srbiji koje sa njima imaju ugovor, za zbrinjavanje pasa. Avenija MB ima prihvatilište , navodno za 100 pasa u Novom Selu kod Vrnjačke Banje. U njega niko ne može da udje, sem vet inspektora koji ga obilaze po brojnim prijavama i nikada nemaju primedbi. Kako je moguće tu smestiti sve uhvaćene pse , preko 50 opština, kako se to svi brzo udome, kad je ulazak zabranjen a psi se nigde ne oglašavaju?

Zašto je ulaz zabranjen kad su tu psi koji su finansirani novcem iz opštinskih budžeta? Našim novcem. I zašto se svima koji dodju po psa ponovo naplaćuju usluge?

Zašto opštine pristaju da izdvoje ogromne sume za hvatanje i zbrinjavanje pasa od strane Avenije MB, kada bi od tih izdvojenih sredstava mogle da izgrade ne jedno, već više prihvatilišta, pitanje je.

Zašto zubima brane Aveniju MB i šalju svoje komunalne inspektore da prate njene hvatače pasa, dok gradjani negoduju?

Odgovor na većinu pitanja je novac , korist. Zloupotreba.

Tako je i ovde.

Interesantno je da je i takozvana slobodna opština Paraćin, sklopila ugovor sa Avenijom MB. Da li je njihovom kvalitetu usluga teško odoleti ili je teško odoleti lakoj zaradi na beskućnim psima?

I da li se iza svih ovih priča krije dobro organizovan odliv novca na mnogo više distance?

Vrlo moguće. Ovo je kompleksna tema i duga priča koja zahteva obiman istraživački rad, o kojoj smo već mnogo pisali, a sa kojom se javnost, koja je izlagana , kao i na sve ostale teme, mora upoznati.

Radi se o korupciji širokih razmera, o psećoj mafiji, jer i to postoji.

Javna komunalna preduzeća i zoohigijene, prihvatilišta su centar našeg interesovanja i centar problema. Mi ih finansiramo i red se mora uspostaviti.

Beskućni psi su zlatne koke na kojima se besomučno i bezočno krade. I to treba svako da zna. Ova priča je mnogo gora od bilo koje druge korupcije, jer se radi o surovom mučenju živih bića, a sve u ime profitiranja na njima, jer se radi o užasnoj slici divljaštva koje sramoti Srbiju i njene gradjane.

ŠVERC PASA I MAČAKA SA BALKANA TRAJE DECENIJAMA. MNOGO „ZAŠTITARA“ UMEŠANO.

Lažni zaštitnici koji dobro zaradjuju na psima su sramota i uvreda upućena svima nama, kojima je stalo da beskrajno mučenje beskućnih pasa i mačaka prestane za uvek. Da prestane višedecenijska agonija kojoj su izložene nesrećne životinje i svesni ljudi koje to duboko povredjuje. Nastavite sa čitanjem

JOŠ JEDNA DEPONIJA NA KOJOJ PSI UMIRU. BOGUTOVAC KOD KRALJEVA.

Prizori sa videa su užasni. Ovi mali se bore za život jedući leševe. Prizori su užasni, ali su istiniti. Ovo je Bogutovac, kod Kraljeva . Ubedjeni smo da je opština jako dobro upoznata sa ovom situacijom, jer ovo je mesto gde se djubre izbacuje. Poznato je svima, ali tu retko pojedinci zalaze, sem ako ne dodju da istovare , izbace psa,ostave ga na milost i nemilost ili slučajno vide sa puta, kao prijatelj čoveka koji je ovo objavio, užasnut , na facebook stranici.

Ono što je strašno u celoj priči je da ovo nije jedina deponija na kojoj se nalaze napušteni psi. Ima ih širom Srbije, a psi na njima umiru, baš kao i ovde.

Ovo je ogledalo primitivizma i surovosti počinitelja ovog zločina i nezainteresovanosti onih kojima je posao da ih ili prosvećuju ili kažnjavaju, a i sami da preduzmu akciju za rešenje problema, za koju su plaćeni našim novcem.

Link videa Gorana Marinkovića sa facebooka.

Ne mora ovako da bude u zemlji u kojoj je mučenje životinja kažnjivo. Ali samo u teoriji. I ne bi bilo, kada bi na mestima odlučivanja sedeli ljudi.

MASOVAN OTPOR I UPORNOST SE ISPLATI. MINI HIDROELEKTRANE NA STAROJ PLANINI STOPIRANE.ČEKA SE SAGLASNOST MIN GRADJEVINE.

Kako su Slobodna TV i N1 objavili, vlast u Pirotu i opozicija su zajednički podržali izbacivanje svih lokacija za izgradnju mini hidroelektrana iz prostornog plana Stare planine. Doneta je odluka da se Min gradjevine uputi apel da se stave van snage sve gradjevinske dozvole koje su izdate.

Mini hidroelektrane su bile planirane na 58 lokacija. Gradjani i NVO Odbranimo reke Stare Planine su protestvovali u Pionirskom Parku u Beogradu i u Parku prirode na Staroj Planini jer njihova višemesečna borba još nije okončana. Ali, donela je značajni pomak.
Masovan otpor i upornost se isplati.

Da su ćutali, voda bi bila strpana u cevi, gradjani pokradeni, a priroda opustošena, samo da bi pojedinci na vlasti profitirali.Mladi i stari su podigli svoj glas ne misleći o pretnjama, a bilo ih je. Na početku priče je i policija dolazila da štiti graditelje, a onda se situacija preokrenula. Ova akcija treba svima da nam posluži za primer.
Ko god da je u pitanju, sa bilo kojih pozicija moći da donosi pogrešne i pogubne odluke, moramo mu se suprotstaviti. Pravda i sloboda se ne nude na zlatnom poslužavniku, za njih se treba izboriti.
U ovom slučaju je u pitanju bila zaštita opšteg dobra, Prirode , Vode, od koje svi zavisimo, koja je javno dobro, vlasništvo svih nas. Otpor je počela grupica ljudi, čiji je broj rastao. A onda, kada naraste do odredjene kritične mase, situacija se menja, jer svaki od nas je glasač, utiče na javno mnjenje, a ono kreira i stav medija, koji takodje utiču na javnost, ljuljaju se tasovi vage, pa ko prevagne.
Inspirativna akcija koja mnogo govori i od koje može mnogo da se nauči.
Zato ne ćutimo, borimo se za prirodu i životinje, jer se time borimo i za same sebe i generacije koje posle nas dolaze!

MUČENJE KONJA U NIŠU NIKOM BITNO. PRETVORENO JE U OBRAČUN DESNIČARA I ROMA.

Da li bi slučaj uopšte bio pomenut da su žene iz nekog udruženja, slučajni prolaznik ili bakice spasile konja iz ruku pobesnelog seoskog gazde koji ga je tukao? Naravno da ne bi. Jer konj nije bitan , mučenje nije vest. Nastavite sa čitanjem

Još jedno masovno trovanje pasa na ulicama Prokuplja

Na svom facebook profilu Biljana Vučetić je objavila fotose 7 otrovanih pasa u centru Prokuplja. Predpostavlja se da ima još žrtava ovog trovača. Većina je sterilisana po CNR programu. Bili su to pitomi, gradski psi. Ali, nekom bolesniku su smetali.

I opet, kao i uvek, radi se o NN licu. U kakvom mi to bolesnom društvu živimo?

Ovako je svakog dana širom zemlje. Ni jedan predsednik opštine se nikada nije uzbudio, ni dao izjavu za štampu, koja je nije ni tražila, jer radi se samo o beskućnim psima, zvanim „dzukele“.

Da se prisetimo zakona. Svako ko vidi trovača, dužan je da ga prijavi, policija je dužna da izadje na lice mesta i izvrši uvidjaj, a sudovi da postupe po prijavi. I zato, makar se radilo i o NN licu, prijave je potrebno dostaviti. Prijavljujte, posmatrajte, organizujte se.

Nerešen problem beskućnih pasa na ulicama je posledica vladavine korumpiranih i surovih neljudi kako u opštinama tako i u republičkim organima.

Istraživačkim radom kojim smo se bavili od osnivanja 2015 godine,  na temu uzroka ogromne populacije beskućnih pasa i mačaka na ulicama Srbije, došli smo do sledećih zaključaka:

Situacija u ovoj oblasti je odraz opšte situacije u zemlji, korupcije i partokratije. Organi kojima je posao da rešavaju problem , od državnih do opštinskih, ne rade svoj posao i samo simuliraju zainteresovanost i rad, dok ustvari rade jedino na kradji budžetskih sredstava namenjenih za rešenje problema. Ljudski faktor je osnovni uzrok. Na mesta uprave postavljeni su ljudi, kojima je jedini cilj lična korist, bez znanja, empatije i razumevanja. Svako ko je drugačiji i slučajno zaluta u redove ove hobotnice, koja se može nazvati psećom mafijom, se eliminiše.

Zakoni koji regulišu situaciju postoje, ali se ne primenjuju. Ne poštuju se. Zakon o dobrobiti životinja. Zakon koji sankcioniše njihovo mučenje, Krivični zakon član 269. Zakon kojim se propisuje obaveza lokalnih samouprava da izgrade prihvatilišta

Proučavanjem tendera smo došli do ogromnih suma, koje se izdvajaju za zbrinjavanje beskućnih pasa, (azila za mačke i nema, sem na papiru) ali se psi ne zbrinjavaju uopšte, već se prepuštaju svim mogućim situacijama dok sami ne uginu ili se ubijaju , pod različim razlozima (agresivnost, najčešće, iako ti neki agresivni imaju možda samo 3 meseca).

Svako prihvatilište radi po istom sistemu uništavanja pasa, bez izuzetka. Čak i prihvatilište Šabac, koje je izgradjeno kao najmodernije u Srbiji, ubija pse u ogromnom broju.

Svaka opština, opštinska uprava i direktor JKP, bez izuzetka, na psima trpa sebi pare u džep, ma šta oni o sebi govorili i veličali svoje nepostojeće uspehe. Možda izuzetci postoje, ali mi ih nismo našli.

Opštine, koje su izgradile prihvatilišta kao i one  koje , iako su bile obavezne nisu izgradile prihvatilišta, već sklopile ugovore sa jaranima iz Avenije MB, Aze , sa kojima dele dobit , koja je ogromna, jer su im troškovi minimalni, svi koriste pse za ličnu dobit.

U celoj Srbiji na ovu temu, vlada mrak, blato i smrad, korupcija, partokratija i ljudska beda, gde su najgori na površini. I ovo jeste odraz cele situacije u društvu.

Licemerno pretvaranje da se o slabima brine, dok se uništavaju, a na ime brige, krade novac, toj brizi namenjen.

Ova vrsta koruptivne kradje je mnogo gora od ostalih, jer se ovde radi o živim bićima. Ne radi se o švercu cigareta. Mnogo je gora jer svedoči o potpunom nedostatku empatije i ljudskosti kod ljudi u Upravi veterine, u opštinskim skupštinskim odborima,medju predsednicima opština, direktorima JKP, zoohigijena, upravnicima zoohigijena.

Ovde možemo dodati i republičke veterinarske inspektore, koji rade na dugme, pa se sve prikriva. I sudove, koji ne postupaju po prijavama, ignorišu ih ili odbacuju, takodje na dugme.

I baš zbog užasne situacije gde se Srbija ubraja medju najnehumanije zemlje po odnosu prema životinjama, moramo istrajati u svojoj borbi za njih, za humano društvo u kom ćemo živeti.

Mi nismo isti, mi smo ljudi i mi brinemo.

LJUDI I NELJUDI ILI LJUBITELJI I NELJUBITELJI

Ljudi I ne ljudi ili ljubitelji I neljubitelji

Ako se nivo razvoja jednog društva meri  odnosom prema slabijima u njemu, onima koji zavise od nas, onda je  nivo našeg društva ispod svakog nivoa.

Neću ovde govoriti o odnosu prema deci, invalidima I starima, jer su oni deo naše, takozvane ljudske rase, već o odnosu prema prirodi I životinjama, vrstama koje to nisu , a od kojih zavisi I preživljavanje ljudi na planeti Zemlji, jer svi smo deo jednog eko Sistema, što naravno, većini nije jasno I ne zanima ih.

Sa malim razlikama , društva, zemlje, na skoro celoj planeti ne mogu da se pohvale humanim odnosom prema prirodi I životinjama.

Ali,  naše je zaglibilo u duboko, smrdljivo blato.

Mi se sa neljudskim odnosom prema prirodi i životinjama   susrećemo svaki dan, na svakom koraku, od momenta kada izadjemo iz svog doma. Na selu, u gradu, na putevima, u parkovima, svuda.

Srećemo napuštene pse, koji nas prate, prose hranu, mačke koje iskaču iz kontejnera kao u soc realističkim filmovima, a svi jadni I gladni,leševe zgaženih, povredjene, osakaćene, otrovane. Onda prodje skupljač metala, ošine mršavog konja bičem I tako unedogled. Onda preskočimo kese pored kontejnera I tako unedogled.  

Većina gluvih, slepih I nemih, koje zanima samo Ja I Moje, to ne vidi I ne interesuje ih.

Jedan deo tzv-ih  ljudi,  I sami učestvuju u mučenju životinja I zagadjivanju prirode. I pored postojanja zakona, ne sankcionišu se, jer u organima čiji je to posao, rade neevoluirani I nezainteresovani da ovo smatraju kršenjem zakona. Zaposlili su se da primaju platu I budu poslušni.

Jedan deo, koji ima finansijske koristi od prikrivanja mučenja, podlo ćuti.

Mediji, s obzirom na nezainteresovanu javnost, to I ne smatraju temom.

Dakle, celokupno društvo, zajednica u celini je nenaklonjena zaštiti prirode I humanom odnosu prema drugim vrstama. Primitivna, jednostavno rečeno. I veoma sklona ličnom koristoljublju.

Pošto sankcionisanja kršenja zakona skoro I da nema, na ovu temu, prećutna dozvola je data da svako radi šta hoće. Ako imate dovoljno novca, da potkupite, s obzirom na nivo korupcije, sve vam je dozvoljeno. Onda možete da radite šta hoćete, što , po zlu čuvena Avenija MB I koristi. Njima je baš sve dozvoljeno. Veterinarski inspektori su im u džepu.

Trovače pasa , koji su masovna pojava, niko nikada ne uhvati. Možda I zbog toga što se iza njih kriju I brojna komunalna preduzeća koja tako rešavaju problem pasa beskućnika na ulicama.

Pretučeni konji, obogaljeni, nikoga I ne zanimaju.

Stanje takozvanih, proizvodnih životinja, krava, ovaca, koza, koji svoj kratkotrajni život provode proizvodeći mleko, bez sunca, bez slobode, dok ne stignu do klanice, nikog ne zanima. Smeše nam se sa pakovanja u supermarketima I poručuju kako su srećni, jer nas usrećuju.

Medjutim, u svoj ovoj gomili onih koje ne zanima, postojimo I mi, koje zanima, koji osećamo njihovu patnju I bol, koji imamo tu čudnu osobinu, koju bi trebao da ima svaki čovek, SAOSEĆANJE.

Nazivaju nas LJUBITELJI ŽIVOTINJA I PRIRODE. Nismo mi nikakvi ljubitelji, mi smo LJUDI SA LJUDSKIM OSOBINAMA. Osećamo , saosećamo, vodi nas humanost I milosrdje. I boli nas patnja. Uopšte ne moramo da ih volimo, da bismo leti ostavili vodu da piju, pravili skloništa zimi, vodili unesrećene kod veterinara, plaćali od svog novca, ono za šta se izdvaja opet od našeg novca, a što nikada ne stiže do tih jadnika, jer neki drugi ne ljudi, to pokradu usput.

Ne moramo uopšte da volimo sedenje u prirodi, dok pažljivo bacamo djubre na mesto za to odredjeno, a ne kroz prozor I ne u reke.

Ne moramo da volimo konje, da bi nas duboko potreslo njihovo batinanje I bičevanje do iznemoglosti, dok ih prisiljavaju da vuku terete koje ni Golijat ne bi mogao da pomeri.

Svakodnevnica nam govori da smo okruženi brojnim neljudima, dvonošcima sisarima, koji nisu odmakli od zadovoljavanja osnovnih instikata, koji se nazivaju životinjskim, jedi, razmnoži se i spavaj. Po ovome se čini da su mnoge životinje mnogo manje životinjske od ovakvih , koji sebe svrstavaju u ljudsku rasu I smatraju se superiornim.

Kako je moguće da postoje ljudi koji nikakvo saosećanje sa ostalim bićima nemaju?

To mišljenje o superiornosti ljudske rase, naziva se specizam. Nešto slično ideji da arijevska rasa vredi više od svih ostalih.

Oni koji čine zločine prema životinjama, koji sakate prirodu oko nas, nisu svesni tog naziva I ne razmišljaju o tome.  Isto bi se poneli I prema svom rodu, slabijima od sebe, deci I starima. Brojne studije su potvrdile da većina masovnih ubica obično vežba na životinjama u detinjstvu.

Pa ipak, u našem društvu se o tome malo govori, kao da je sramno imati saosećanje I nepopularno.

Veoma smo zaostali i jako se medjusobno razlikujemo. Odatle i nepoštovanje postojećih zakona koji štite prirodu, životinje, jer većina jednostavno nema sluha ni  interesovanja da ih poštuje i sprovodi. Jako smo primitivni i to treba otvoreno da priznamo. Da, živimo u jednom primitivnom društvu u kom su evoluirani manjina. Manjina je zabrinuta zbog pomora pčela pesticidama i svesna da će to doprineti kolapsu celog ekološkog lanca, manjinu brine trovanje retkih vrsta ptica, manjinu brine gmo seme, manjinu boli sakaćenje i mučenje životinja koje žive uz nas, profitiranje na njima, dok se većina smeje u svojoj gluposti i samozadovoljstvu , nesvesna dubine idiotizma u koji je potonula. Mantra im je mržnja svega i svih koji nisu isti. Da, u takvom društvu živimo.

Kome je stalo do časti, morala, saosećanja i milosrdja? Gde su nestale te osobine? A bez njih, kako se možemo nazivati ljudskim bićima?Ne možemo.  

U društvu gde su institucije okupirali lezilebovići i koristoljupci, gde se zakon ne sprovodi, čovečnost ismejava, moramo uložiti nadljudske napore da isplivamo iz blata i krenemo u razvoj evoluiranog čoveka, svim raspoloživim sredstvima. Ne smemo odustati od insistiranja na poštovanju zakona, od prijava svih zločina, od širenja istine, jer neophodno je izmeniti mišljenje javnog mnjenja, koje će recipročno uticati i na okorele medije, koji ne umeju da propagiraju pozitivno i humano, da izmene stavove.

Moramo uporno raditi na promeni, ma koliko to teško i mučno bilo u ovom trenutku. Ne želimo da živimo medju bezosećajnim zombijima, jer je bolno gledati oko sebe i ne videti ljudskost, već glupost i samoživost. To nije društvo kom težimo.

Čast, humanost, saosećanje i milosrdje, to treba da budu odlike čoveka. Odgovornost prema prirodi i životinjama, koji zavise od nas, a nemaju glas da se za sebe bore. U takvom društvu želimo da živimo dostojanstveno i tek tada ćemo moći reći da živimo u CIVILIZACIJI.

Mi nismo ljubitelji životinja, mi smo LJUDI. 

A vi ? Kad ste poslednji put uradili neko dobro delo, a da niste očekivali korist za uzvrat? Ovo treba pitati svakog ko nema ljudske osobine I koga tudja patnja ne pogadja.

foto sa facebook

Životinje se zlostavljaju , zar ne? Zašto većina ćuti?

Zlostavljanje životinja označava mučenje, zanemarivanje ili nepotrebno ubijanje životinja. Pod zlostavljanjem životinja ne podrazumeva se samo mučenje i ubijanje pasa i mačaka, zlostavljanjem se smatra i nehumano držanje i ophodjenje kako prema kućnim ljubimcima tako i prema svim ostalim domaćim i divljim životinjama. Na žalost svedoci smo svakodnevnog mučenja životinja i često možemo u medijima čuti i pročitati naslove: „Došli na slavu, pa mučili štene i polivali ga kiselinom“ „Dva psa obešena o drvo pored magistralnog puta“ „Silovao psa na novosadskoj plaži“ „Vezao psa lancem pa ga ostavio da umre od gladi“ „Terali izgladnelog konja dok se nije srušio“…

Razlozi za zlostavljanje su razni od toga da vlasnici zanemaruju životinje usled drugih problema pa ih drže vezane ili zatvorene bez hrane i vode , ne retko srećemo sa slučajem da uslede smrti vlasnika životinje ostaju prepuštene same sebi jer rodbina ne želi ili ne može da se brine o njima

Kada su u pitanju kućni ljubimci, pit bul, rotvajler, staford i mnoge druge rase imaju epitet „borbenih pasa“ i „opasnih pasa“ iako je svaki pas onakav kakvog ga vlasnik napravi jer svaki pas je po rodjenju miran i dobar a vlasnik od životinje bilo to nebrigom ili namernim dresurama od psa stvara opasno i agresivno biće. Pored zakonske zabrane u našoj zemlji se i dalje treniraju psi za borbe i organizuju borbe pasa u koje ne samo da su umešani građani – pojedinci nego su često te borbe pasa sakrivene iza odredjenih policiskih službi , koje uprkos saznanju o njihovom postojanju ne reaguju. Veterinari su ljudi koji takodje jako lako mogu preći tanku granicu od misije pomoganja i spašavanja životinja do zlostavljača čiji rad predstavlja mučenje, maltretiranje i zlostavljanje životinja , i koji ponekad čak može dovesti i do stradanja i ubijanja nedužnih životinja. Zakonom o dobrobiti životinja su jasno zabranjeni bilo kakvi estetski zahvati na životinji – pod ovim se podrazumevaju kupiranje ušiju i sečenje rea kod pasa. Ove intervencije za kojima vlasnici pasa odredjenih rasa često posežu veterinari i pored zakonskih zabrana i visokih kazni opet rade . Ohrabrujuća činjenica je to da sve više veterinara odbija da radi takve bespotrebne i zabranjene zahvate na životinjama.

Eutanazija je jasno propisana Zakonom o dobrobiti životinja u Članu 15. koji kaže da životinja može biti uspavana ako je neizlečivo bolesna ili ako je agresivna što veterinari često kao „neupućeni“ namerno zažmure pred ovim i često posežu za eutanazijom pa čak u nekim situacijama i zloupotrebljavaju je. Ne retko usled ličnog neznanja veterinar koji ne može ili ne zna da postavi pravu dijagnozu i da sprovede adekvatnu terapiju da bi prikrio svoje nedostatke ili neznanje, životinju proglašava teško bolesnom i predlaže eutanaziju kao jedino rešenje. Takođe postoje i veterinari koji radi u okviru prihvatilišta za napuštene životinje i koji često posežu za eutanazijom zdravih životinja samo da bi smanjili njihov broj.

Ne samo kućni ljubimci već i sve ostale životinje izložene su strahovitim zlostavljanjima.

Sečenje rogova goveda, sečenje zuba kod prasadi i štrojenje svinja je za životinju izuzetno bolan i stresan postupak koji se u našoj zemlji radi bez anestezije na živoj i potpuno svesnoj životinji dok se svi ti zahvati u razvijenijim zemljama rade pod opštom ili lokalnom anestezijom. Pored svega ovoga često se mogu videti primeri nehumanog i „bolesnog“ ophodjenja radnika na farmama koji tuku, povredjuju pa čak iz zabave ubijaju farmske životinje.Farme su strahota danasnjeg društa.Istina je da kada bi one imale staklene zidove, čovečanstvo bi plakalo.

U pojedinim delovima Srbije, najviše u Južnom Banatu ima puno odgajivača boraca – rase živine koja se koristi prvenstveno kao izložbena živina ali ima i ljudi koji se bave organizovanjem borbi petlova iako je to strogo zabranjeno i smatra se bespotrebnim mučenjem životinje. Ove ptice neretko posle borbe završavaju sa teškim povredama a nekad se borbe završavaju smrću jednog od učesnika.

Po članu 3. Zakona o dobrobiti životinja dužnost je svakog građanina, da spreči i prijavi ministarstvu nadležnom za poslove veterinarstva ili ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, sve oblike zlostavljanja životinja i ugrožavanja njihovog života, zdravlja i dobrobiti. Kada su u pitanju kazne za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja 2006. godine ovo krivično delo uvedeno u naše krivično pravo. Društva za zaštitu životinja neka u većoj a neka u manjoj meri bore se protiv nasilja nad životinjama.

Zato, prijavite svako zlostavljanje životinja-one imaju samo nas

Miloš Vlaškalić

NA PUTU RAŠKA KRALJEVO PRONADJENE KESE PUNE LEŠEVA ŠTENADI A OKO NJIH IZBAČENI ŽIVI SE BORE ZA ŽIVOT.OSNOVANE SUMNJE DA JE OVO ZLODELO ZLOGLASNE AVENIJE MB I VLASNIKA ANDJELIJE I NENADA STEVANOVIĆA!

U utorak je Danijela Jović, predsednica udruženja „Spaske“ Kraljevo na putu Raška Kraljevo, u selu Gokčanica pronašla dve kese pune mrtvih štenaca, a okolo su bežali prestrašeni, još živi štenci i veći psi. Poznato je da se na ovom mestu već duže vremena pojavljuju psi, za koje se sumnja da ih iz svojih vozila izbacuju šinteri Avenije MB, jer ona jedina krstari ovim putem na putu u, i iz Novog Sela, u kojem je tzv azil(po svim svedocima konc logor za pse). Nastavite sa čitanjem

Upišite vaš email kako biste bili obavešteni o novim postovima

Kategorije