Početak » AvenijaMB
Category Archives: AvenijaMB
PANDORINA KUTIJA NESREĆE BESKUĆNIH PASA
Za sve one koji smatraju da se mnogo odvaja i čini za te džukele, za te lutalice, za beskorisna bića, da svi oni mnogo koštaju ljudsku zajednicu, da svi ti nesretni psi padaju sa neba , da je rešavanje problema tolikog broja „tih džukela“ u patološkom maltretiranju, gnusnom ubijanju…a da niko za te duše ne odgovara.
Koliko koštaju svi oni koji gnusno profitiraju u ovom začaranom krugu psećeg holokausta.
Razlozi su toliko evidentni… patološki morbidni primitivizam, podla alavost i trulo koristoljublje. A to su sve ljudske osobine… a koje su pseće?!?
U lavirint Pandorine kutije ugrađeni su svi oni čije stope smrde nečoveštvom, neljudi
koji u skladu sa skorojevićko primitivnom tradicijom pse vide kao NEŠTO sto služi nečemu a ne iziskuje previše, kao “alarm” na metar lančuge, produžavanje i pothranjivanje bolesno frustriranog libida i psihe klađenjem u borbama pasa, besomučnom štancanje gde se štenad prodaje po svim vrstama pijaca natrpani u kaveze i kutije po vrućinčini ili jezivoj hladnoći,a sve one
neželjene štence koji se eto tako dese – izbacuju- bacaju po kantama za đubre u dobro zavezanim najlon kesama, u kutijama po žbunjima i sumama, po autoputevima,
gde god im na morbidno primitivan um padne…
A sa druge je strane ona vrsta ljudi koja ove nesretnike pronalazi,koji čine sve sto može učiniti da ih spasu iz ambisa agonije i mračne smrti i nadju im stalni dom….
Borba sa vetrenjačama, Sizifov posao jer je ovih nesretnih duša izbačenih sve više i više, a i broj patoloških primitivnih i morbidno zlih se virusno ekspanzivno uvećava sa čitavim spektrom apokaliptičnih ideja.
Od upiranja prsta i ismevanja humanosti i
ljudskosti pa na dalje…
Pošto su spasioci na crnoj listi lokalnih zoohigijena, jer im zagorčavaju parazitiranje na životima ovih nesrećnika svojim
bezobraznim kritikovanjem užasnih uslova koji vladaju u lokalnim
prihvatilištima, i oni će učiniti sve što je u njihovoj moći da im dodaju još soli na ranu.Pozivaće im komunalnu policiju , pretiće im svime što je u njihovim gnusnim mogućnostima.
Sve dok ih ne vaspitaju da je u Srbiji i regionu, humanost prema „džukelama” ne isplatljiva.
Potpirivaće medije i štampu, promovisati svoju malenkost pojavljivanjima u lokalnim medijima lažući zdušno i obilno o ogromnim sredstvima koja eto, oni tako humano troše na te mnogobrojne lutalice.
Njima svima ustvari svi ti likovi kojima ovi mučni psi predstavljaju razno razne korisne objekte, stvari, čine veliku uslugu ne smanjivanjem populacije beskućnih pasa sa nekontrolisanim razmnožavanjem,
da im kojim slučajem roba za trgovinu ne ponestane. Jedna tura pasa u lažnim prihvatilištima
se naplati, pobije totalnom nebrigom a druga već pristiže.
Oni koji su preplaćeni da o beskućnima brinu, ne brinu uopšte, a oni koji to
rade bez ikakve pomoći trpe frustrirana iživljavanja i ponižavanja.
Ovakva situacija radja i pojavu ostalih parazitarskih koristoljubaca.
Pansioni -niču kao pečurke posle kiše po svim mogućim i nemogućim rupama. Ovde se govori o lažnim pansionima, ne o onim pravim, jer takvih je izuzetno malo.
Kada se nađe napusteni pas ili mačka na ulici, a nemate kuda sa njim, umesto da ga odnesete u
normalno, pristojno prihvatilište, znajući situaciju, odnesete ga u privremeni smeštaj-
pansion, pa ga odatle udomljavate.
Lažni spasioci- vešti skupljači novca na ime zdušne brige o psima, vrlo često čak ni ne postoje. Ili strpaju pse po kojekakvim rupama, podrumima, budzacima, za ta nesretna bića nikad ništa ne plate, a patetično kamče pare upravo u to ime.
Izvoznici… ta vrsta “spasitelja” se takodje predstavljaju kao liga dobrotvora, „spašavajući” samo
odabrane pse koji očigledno donose zaradu, koje kanališu uz pomoć saradnika iz inostranstva, obično nelegalnim putem prodaju, tj „udomljavaju“ u to isto inostranstvo. Pse “udomljavaju”-prodaju, obično
prevoze bez odgovarajuće ili falsifikovane dokumentacije,bez obaveznog titar testa, čime direktno stavljaju sve te ose u visoko riskantne situacije da
budu zadržani na granici u karantinima i eutanazirani injekcijom zvanom “BOLJI ŽIVOT”.
Ovo je svakodnevnica, jer Zakon o dobrobiti, Krivični zakon, Program mera koje mnogi gradovi i nemaju, niko ništa ne poštuje, niko ništa ne sprovodi.
Nesprovodjenjem Zakona koji postoje cveta anarhija, gde svako može šta i kako hoće da radi.
Poenta je u podsticanju prljave trule gramzivosti i morbidne neljudskosti. Odatle i nekažnjavanje svih zločina počinjenih nad životinjama i evidentno i drsko nepoštovanje Zakona. A sve to vuče korene od vrha, jer…ako vrh krade mnogo,
onda su otvoreni svi putevi i kanali da i oni koji ga podržavaju smeju da kradu i kraduckaju. A to je njihovim podguznim muvama dovoljno.
Divlja anarhija, koju podstiču organi vlasti koji je koriste za svoj lov u mutnom. Humanost je na ivici potpunog istrebljenja, a oni koji još uvek u sebi imaju humanost veruju u nju su izloženi primitivnom ruglu od strane bezskrupuloznih lopova i hladnokrvnih ubica. Humani se ismevaju, a varvari tapšu po ramenu i glorifikuju na pijedestale koji smrde na patološko zlo. A svi oni pravi
ljudi i sve one osećajne duše duboko pate…. Kada sve ovo sagledamo, onda je sasvim jasno zašto je „nemoguće“ rešiti problem invazije napuštenih i beskućnih pasa po ulicama.
Jednostavno, medju odgovornima ne postoji nikakva želja da se ovo reši.
Na svest i odgovornost nesvesnih i neodgovornih ne možemo računati.
Njihovo obrazovanje, edukovanje će potrajati, a dok traje naštancaće još gomilu novih neodgovornih i totalno zatrovati svu ljudsku sredinu.
Možemo samo računati na jako sprovodjenje zakona. Na čvrste obaveze i drastične kazne i konstantno vršenje pritiska na sve one koji su dužni, koji moraju da ih sprovode.
Za ne tako dugo vreme situacija bi mogla da se promeni na bolje ali tek onda kada bi svi oni koji su direktno odgovorni hteli da učestvuju u registraciji svih vlasničkih, naročito
lovačkih pasa i pasa lažnih odgajivača, tj štancera- kotitelja u većini, u sterilizaciji,u preusmeravanju ukradenih sredstava po zoohigijenama i opštinama u programe
sterilizacija beskucnih pasa , smeštaj i propagiranje udomljavanja, u kažnjavanje svih nepoštovalaca zakona. U obaveznu smenu svih umešanih u dosadašnje kradje po zoohigijenama i besomučnu korupciju !!!!!
Naravno, sve je ovo izvodljivo, moguće, ali… postavlja se važno pitanje —
Kako će onda svi oni
redom krasti?!?!?!
Lidija Mitrović Ćorković
AVENIJA MB ŠIRI ZARAZU PASA PO SRBIJI, DOK DRŽAVNI MEDIJI ŠIRE PROPAGANDU O NJIHOVOJ HUMANOSTI.
Kao deo opšteg imaginarijuma u kome živimo, i Avenija MB se bacila na propagandu. Na TV ekranu sve je lepo i divno, kao u bajci, dok u stvarnosti krv pasa teče potocima.
U ovom prilogu RTS objavljuje slatku priču o kujici koja je spašena iz reke, a koja je našla srećan dom u prihvatilištu Novo Selo, gde je pregledaju humani čika veterinari, koji će joj pomoći da se okuci. Naravno, humani vlasnici Avenije , mama Andja i njen dobri sin Nenad će naći domove za njene štence, a ona će živeti srećno sterilisana do kraja života.
LINK VIDEA RTSa O HUMANOJ AVENIJI MB
Naravno, na pomenutom mediju, u vlasništvu države, nikada nećete čuti nijedno drugo mišljenje. Još jedan dokaz da neko u vrhu ima debele koristi od ove po zlu poznate firme.
A ovo je stvarnost.
Svi psi na silu pokupljeni iz Majdanpeka, a koji su vraćeni su zaraženi štenećakom. Njih 6 od 15. ostali su nestali, a objašnjenja nema .
Link našeg članka o tom nemilom dogadjaju.
Evo i svedočenja iz Velikog Gradišta. Udruženje Puž je objavilo slike psa, koji je u konc logoru Avenije proveo 4 dana. Peuzet bolestan, zaražen.
Ovakvih svedočenja ima na stotine, ali na alternativnim mrežama, ne i na javnom servisu, koji mi plaćamo.
Ogromne sume novca se kradu iz budžeta opština na ime zbrinjavanja pasa. Avenije MB se uhlebila u ovoj vlasti i postoje sumnje da svako ima svoj deo kolača. Nema drugog objašnjenja za ovoliku otimačinu oko ugovora sa opštinama. Psi plaćaju životima, ne govore, a zločinci, svi zadovoljni.
Krivične prijave, po jaranskom odnosu, propalo, korumpirano sudstvo, opštinski moćnici završavaju u fijokama. Uprava veterine tapše ručicama i nema ama baš nikakvih zamerki.
Marina Mo
Andjelija i Nenad Stevanović okrvarili ruke i u Majdanpeku. 15 novih žrtava porodične firme,koja sprovodi profitabilan genocid pasa Srbije.
05og aprila su beskrupulozni šinteri radnje za čišćenje zgrada i ostale usluge u poljoprivredi, nazvane zvučno Avenija MB na silu potrpali u svoju prikolicu 15 pasa, od toga dva šteneta starosti oko 7 meseci. I pored protivljenja prisutnih članova grupe Ortaci Majdanpek, Monika Jukić i Belka Majdanpek, Igor Janković i pored objašnjavanja da su psi sterilisani, vakcinisani, da imaju staratelje, bahati šinteri su ih na silu strpali u svoju dušegupku i odvezli u svoj konc logor Novo Selo, udaljen oko 235km, skoro 4 sata vožnje. Usluge, pa makar i bespotrebne, izmišljene i nezakonite, moraju da se naplate. Pasa nikad dosta za apetite vlasnika ove takozvane firme i njihove jarane iz koruptivnih opština. A pravde ni na vidiku. Opština nema prihvatilište koje je po zakonu odavno trebala da izgradi, ali zato ima milione dinara koje iz budžeta zdušno ubacuje u duboki džep AV MB. Koliki je procenat, ne zna se, kao što se ne znaju ni detalji ugovora sa ovom firmom.
Posle upornog zvanja, dopisa koji je poslat inspekciji, stigao je odgovor da se tamo nalazi 6 pasa. Gde su ostali nestali i kako verovati inspekciji, koja se do sada pokazala nekooperativnom?
Onda je 6 pasa vraćeno na teren, posle 20 dana. Svi do jednog zaraženi štenećakom. Svi neuhranjeni, kosti im se vide. Zatim je pronadjen još jedan pas, sa izbodenim ušima, u bezuspešnim pokušajima stavljanja bespotrebne, odvratne markice, koja ionako ne sprečava bezdušnike da ga ponovo hvataju. Gde su ostali, to niko ne zna, a kako proveriti kad je ulazak u konc lager strogo zabranjen. Ni novinare ne puštaju u svoje carstvo smrti. Veterinarski inspektori koji saradjuju sa zlatnom kokom, nemaju primedbi. Nema primedbi ni Uprava veterine. Opštinske vlasti su gluve, slepe i neme, može im se. Svi se verovatno sećate razgovora od prošle godine, koji je Igor Janković imao sa upravom opštine, kada je toliko izvredjan da je završio na hitnoj pomoći.
Bahata uprava opštine, bahatih drskih moćnika, ugovor sa firmom bahate bezosećajne porodične firme bezosećajnih ljudi, namerno gluvi veterinarski inspektori, nezakoniti ugovori i slatke pare od pseće krvi, tj od krvi džukela, jer to su za takve samo džukele, al korisne. Zato i ne čine ništa da se populacija pasa na ulicama smanji humanim putem. Zašto bi? Na kome će onda krasti budžet?
FOTOSI VRAĆENIH PASA.
Link video Igor jankovic Jedan od zaraženih pasa se bori za život
Sada , te jadne pse, one vraćene, koje je Avenija zarazila u svom smrdljivom logoru il dušegupki, na svoj račun leče zaštitnici životinja. Nadamo se da će preživeti sva zla koja su prošli zbog zlih ljudi, koji su se domogli mesta, na kojima ne bi smeli biti, da živimo u zemlji u kojoj sklonost ka korupciji nije ulaznica u „visoko društvo“.
LINK video Igor jankovic .Još jedan od bolesnih.
Sve ovo nije bilo potrebno. Ali zli i gramzivi ne umeju da urade ništa dobro, već samo zlo.
Treba li više dokaza za zlodela Avenije MB i njenih vlasnika i radnika ?
GDE SUROVE UBICE AVENIJE MB PRODJU, TU VIŠE NI TRAVA NE RASTE. SAMO LEŠEVI PASA OSTAJU ZA NJIMA .
Zoran Babić (Koridor) i Nenad Stevanović su svojevremo radili zajedno u JKP Beli izvor, Vrnjačka Banja. Protiv obojice su podnete krivične prijave zbog zloupotrebe položaja i preprodaje grobova. Da li ta saradnja ima veze sa nedodirljivošću Avenije MB i njenim neometanim haranjem po Srbiji i ogromnim zaradama iz ugovora sa opštinama, koje pustoše gradske budžete, na ime „humanog zbrinjavanja uličnih pasa“?????
Avenije MB, registrovana radnja za čišćenje i ostale usluge u poljoprivredi u vlasništvu Andjelije Stevanović, čije će ime ostati krvavim slovima upisano u APR, hara i dalje Srbijom. I pored brojnih krivičnih prijava, svakodnevnog kršenja zakona, oni su iznad zakona.
Njihova dušegupka na 4 točka se kotrlja drumovima, njihovi surovi, bahati, primitivni šinteri, u pravom smislu te reči, dakle, ubice bez ikakvog osećaja empatije i ljudskosti surovo hvataju pse, trpaju ih u smrdljivu prikolicu i deportuju u konc logor Novo Selo, a sve pod velom „humanog hvatanja pasa Lutalica“, i „rešavanja problema uličnih pasa“ brojnih opština sa kojima imaju sumnjive ugovore.
Često pse uhvaćene u jednoj opštini istovare u sledećoj, u zavisnosti od popunjenosti kapaciteta i brzine ubijanja.
U njihov konc logor nema ulaska.
Na sramotu Srbije , ova slika strašne bezdušnosti i nemoralnosti svih koji sa njima imaju ugovore, kao i same ove takozvane firme, nikako da prestane.
Predpostavljamo da su se tako i ova 4 psa, našla u mestu Gračac, kod Vrnjačke banje, čije je slike objavila Dragana Zdravkovic na fejsbuku pre 2 dana. Psi su u jezivom stanju totalne iznurenosti.
Da se prisetimo, ko bi to mogao biti veliki zaštitnik ovih“ iskusnih hvatača pasa“ koji su omastili brkove unosnim poslom? Krvavim istina, ali to njih ne uzbudjuje. Zarada samo preko podataka dostupnih preko javnih tendera od 2014 do 2018 je preko MILION EURA. Bez nedostupnih podataka.
Od poslova čišćenja su se naglo 2013 god preorijentisali na hvatanje pasa i od tada iako bez ikakve obuke, (imaju lažnu za koju tvrde da je verodostojna) sklapaju ugovore u milionima dinara sa opštinskim vlastima. Firmu su preregistrovali na Beograd, pa se sad vode kao beogradska firma.
Sin vlasnice Andjelije je Nenad Stevanović, koji zaista i upravlja firmom je bivši uravnik groblja JKP Beli izvor, koji je radio sa Zoranom Babićem, tadašnjim direktorom JKP Beli izvor, (ista osoba koja je kasnije avanzovala do skupštinskog odbornika, direktora Koridora, da bi prinudno dao ostavku na taj položaj)a protiv obojice su pokrenute krivične prijave zbog zloupotrebe položaja u vezi preprodaje grobova. Zoran Babić , naravno, nikada nije stigao do suda, jer nisu mogli da ga nadju. Stevanović nikada nije osudjen. Obojica su karijeru nastavili nesmetano.
LINK TEKSTA O PREPRODAJI GROBOVA.
Početkom 2011. protiv tadašnjeg upravnika groblja Nenada Stevanovića i Zorice Jovanović podignute su optužnice za zloupotrebu službenog položaja. Naime, otkriveno je da za oko stotinu grobnih mesta prodatih od 2004. do 2008. u preduzeću „Beli izvor“ ne postoje dokazi da su plaćena ili je dokumentacija o tome sumnjiva.
Slučaj je završio na sudu, a gonjeni su samo poslovođa sektora za groblje Zorica Jovanović i upravnik groblja Nenad Stevanović, ali ne i Babić. Babić je, kako nam je nezvanično rečeno u Osnovnom sudu u Kraljevu, dva puta pozivan, ali se nije pojavio.
– Na sudu su bili oni koji su bili bliski Babićevi saradnici, ali ne i on – kažu u sudu. ——————————————
O tom slučaju postoje brojni linkovi na guglu. Interesantno je da je link Blica, članak iz 2011 netragom nestao. Ali ostalih ima.
Interesantna je ta veza dvojice kolega. Avenije MB se pokazala nedodirljivom. Šta mislite zašto? I dokle će zbog ovakvih prljavih igara slika Srbije koju šaljemo u svet biti jadna, bedna i sramotna?Zemlja u kojoj je čak i pseća smrt, krv i poslednji dah mogućnost kradje miliona dinara iz opštinskih budžeta. Smrt na kojoj najgori ponosno i nekažnjeno profitiraju, a uprava veterine i veterinarski inspektori ih štite. Tako su nisko pali.
Na našem sajtu je kategorija Avenija MB, gde se možete bolje upoznati sa radom ove monstruozne firme.
Marina Mo
Likvidaciju 320 pasa Vranje platilo 4.500.000 dinara!Odgovaraćete!!
Do januara 2018 napuštene pse u Vranju je sakupljala zoohigijenska služba koja je radila u okviru JKP Komrad, a psi su vođeni u neregistrovan azil u selu Davidovac koji je vlasništvo privatne Veterinarske stanice Vranje DOO.Jedan od vlasnika stanice,Dejan Tričković višegodišnji je predsednik Skupštine grada ,te je jasno kako je azil u koji su se slivala milionska sredstva iz gradskog budžeta nesmetano radio i bez upisa u registar Uprave za veterinu.
Logor Davidovac na ovaj način neškodljivo uklanja leševe ubijenih pasa.
Koalicija za život je od 2016 godine započela borbu za zatvaranje neregistrovanog azila u kome su psi ubijani na najbrutalnije načine,uz pomoć lopata,domestosa,mišomora…
Stotine podnesaka,prijava,zahteva za zatvaranje koje smo uputili na adresu Ministarstva za poljoprivredu rezultirali su upisom prihvatilišta Davidovac u registar iako ovaj objekat nije ispunjavao ni minimum potrebnih uslova.
O tome možete pročitati ovde.
U januaru 2018 ,nakon što je Davidovac dobio broj u Upravi veterine, nakon što je grad doneo Program mera u kojem je jasno naznačio da poslove sakupljanja napuštenih pasa obavlja zoohigijenska služba pri JKP Komrad a da se psi smeštaju u prihvatilište Davidovac što je takođe i Zapisnikom o kontroli obavljanja komunalnih delatnosti koje je sprovelo Ministarstvo građevinarstva ,saobraćaja i infrastrukture potvrđeno, nadležni u Vranju raspisuju tender za usluge zbrinjavanja napuštenih pasa koji pri tom „crtaju“za Aveniju MB.
O tome pročitajte ovde
Protiv dolaska Avenije MB građani Vranja u organizaciji Udruzenja Borba za život protestvovali su u više navrata.
O tome smo pisali ovde
Na protestu govorila je i predsednica Koalicije za život Mirjana Raščanin
Protiv odgovornih lica Avenije MB i odgovornih lica Gradske Uprave Vranje Koalicija za život je podnela krivičnu prijavu.
(deo krivične prijave koja je po poslednjim informacijama kojima raspolažemo prosledjena Višem tužilaštvu u Nišu)
Godinu dana Avenija MB nezakonito otima napuštene pse grada Vranja i odvozi ih u smrt. Za ovaj period ,po zapisnicima koje smo dobili od odgovornih lica komunalne inspekcije Avenija je trajno „zbrinula“ 322 psa za ukupno 4.500.000 dinara koliko je bio težak Ugovor koji je grad je zaključio na iznos od 3360 dinara po psu bez dodatnih troškova. Podaci koje posedujemo jasno pokazuju da se radi o planiranoj pljački budžeta. Nažalost, nije samo budžet Vranja stradao.Stradali su i „zbrinuti“psi koji su likvidirani.Oni su najveće žrtve prevare zvana Avenija MB. Krivičnu prijavu za krivično delo iz člana 269.KZ Republike Srbije ,za smišljeno ubijanje više stotina životinja na području Vranja prosledićemo nadležnom tužilaštvu bez obzira što je Grad Vranje na sednici Skupštine od 18.12.2018. doneo odluku o organizaciji zoohigijenske službe u okviru JKP Komrad čime je nakon godinu dana naša borba da se AvenijaMB izbaci iz Vranja dobila pozitivan epilog.
Odgovaraćete za sve nevine duše koje su žrtve vaših kriminalnih aktivnosti.
Odgovaraćete za bol koju ste im naneli.
Odgovaraćete za svaki krvavi dinar koji ste na njima zaradili.
Odgovaraćete za sve!
Kradja budžetskih sredstava opština pod velom zbrinjavanja napuštenih pasa.
Zakon obavezuje opštine da formiraju prihvatilišta za takozvane lutalice, tj beskućne pse, napuštene ili rodjene na ulici, u okviru komunalnih preduzeća, gde su ove ustanove koje bi trebale imati humani karakter, strpane kao 13 prase i pretvorene u sabirne centre za utamničenje, mučenje i eliminaciju, koja je dostigla razmere genocida. U opštinama gde su ova prihvatilišta i otvorena, slika je sumorna i nedostojna čovečnosti.
Medjutim, u mnogim opštinama, prihvatilišta nikada nisu otvorena. Odgovorni za
nepoštovanje zakona nikada nisu kažnjeni.
Pravdaju se nedostatkom sredstava. U isto vreme odvajaju ogromne sume za
plaćanje novoizumljenih hvatača pasa, koji pse navodno odvode u svoj sabirni
centar, jedan jedini za preko 50 opština sa kojima imaju ugovore, a gde psi
nestaju. Novac iz budžeta opštine se bukvalno baca u džepove firmi, tipa
Avenija MB (registrovana radnja za čišćenje), Aza , koje su sebe proglasile
stručnima za takvu vrstu posla. Uprave opština u kojima pobedjuju na nameštenim
tenderima, sasvim sigurno imaju koristi, jer se deo sredstava vraća u njihove
džepove. A pojava sklapanja ugovora sa gore navedenim je dostigla razmere
epidemije.
Na primeru opštine Vranje, koja ima svoje komunalno preduzeće, imala je i
prihvatilište(istina neuslovno, u vlasništvu vet stanice Vranje, koje je radilo
neregistrovano i nekontrolisano godinama, dok nismo pokrenuli pitanje
registracije) možemo videti koliko je primamljiva ideja saradnje sa Avenijom
MB, gramzivima i nezasitnima, nemoralnima i beskrupuloznima. Dakle, i pored
svih uslova da po zakonu otvori svoje prihvatilište, ova opština je izabrala da
nešto više od 38.500 eura baci u vetar, kako bi ulice Vranja očistila od
nepoželjnih pasa.(Pošto ovo ne rešava problem brojnosti populacije napuštenih
pasa sistematski, već privremeno i nezakonito, nehumano, ubijanjem, jasno je da
se ne radi o želji za njegovim rešenjem , već za brzom kradjom. Psi su
kolateralna šteta.) Ko se sve ugradio u ovu sumu, možemo da nagadjamo. Logično,
potpisnici ugovora i izvršioci. Komunalni inspektori sluze kao obezbedjenje surovim ubicama, kao kapoi prate hvatače Avenije MB,kako bi ulili dozu lažne zakonitosti i pravdali ovo bezumlje, a pri tome plašili i vredjali one retke stanovnike koji ovo smatraju
divljaštvom. Hvatači se šunjaju sa mrežama u rukama, kao tipovi iz
socrealističkih filmova gde se primitivni, osorni i surovi šinteri iživljavaju
nad bespomoćnim životinjama. Pare su ukradene, psi ne svedoče, mrtva usta ne
govore, troškova sem, radne snage i benzina, nema. Čista zarada i laka dobit.
Stanovništvo, otrovano decenijskom propagandom o opasnim čoporima, koje je
postalo imuno na bilo kakvu empatiju prema životinjama, ovo ne uzbudjuje. Sem
retkih, a za te postoje pretnje komunalnih inspektora. U širenju mržnje prema
psima, delotvorna je i lokalna televizija, na kojoj će se pojaviti predsednik
opštine da obavesti kako je spašen grad od najvećeg problema kojeg imaju,
beskućnih pasa. I kako se za to izdvajaju ogromna sredstva. Neće pomenuti gde
ta sredstva idu, kao ni da to nikako i nikada neće rešiti problem.
Vrlo je bitno da se dotok pasa na ulice i ne zaustavi, jer će onda ova
mogućnost beskrajne kradje, zauvek presušiti.
Ako vam padne na pamet, kao što je nama palo, da podnesete krivičnu prijavu,
sprega opština, sudstvo, veterinarska inspekcija, će se potruditi da se krivična prijava razvlači po fijokama, dok ne zastari.
Opštine koje imaju svoja prihvatilišta. Objasnićemo mogućnosti kradje na primeru Vršca i Loznice.
Glavni ključ je nedostupnost informacija, prikrivanje i zatvorenost azila. Tako
sve ostaje iza zatvorenih vrata.
Kradja počinje već pri samoj izgradnji prihvatilišta. Sume su ogromne, pa se
stiče utisak da će izrasti luksuzni objekat, a na kraju to bude samo gomila
žica i cementa.
Zatim se krade na lažiranom broju izlazaka na teren, na broju uhvaćenih pasa,
na broju izdatih vakcina protiv besnila, na naručenoj hrani, na izvršenim
veterinarskim uslugama, kojih mahom nema.
U Vršcu je 2015 navodno počela izgradnja azila(dakle, trajni smeštaj do
udomljenja), za koju je predsednik opštine izjavio da će koštati 15 miliona
dinara, prema navodima u novinama. Medjutim, direktor javnog komunalnog 22
Oktobar preduzeća je prostor, koji liči na hangar sa ispustom, u blizini
svinjca (pravi svinjac za uzgoj svinja) iznajmio od lokalnog privatnika, za
preko 2.000 eura mesečno. Izgradjene su žičane pregrade, navodna ambulanta i
mali magacin. Ogradjeno je dvorište. Kućica nema. Postoje samo drvene palete.
Ulaz je zabranjen. Najam se i dan danas plaća.Ko deli ?
U zimu 2016 je došlo do pomora pasa, jer je količina hrane smanjena ( po izjavi
upravnice nije bilo novca), pa su se psi ubijali medjusobno. Kradja novca
namenjenog za hranu, a i kupljene hrane. U roku od 3 meseca je stradalo više
od 200 pasa. Dokumentacija o uginulim psima je lažirana, a kada je priča
procurela u javnost, nije poboljšano ništa, već je donesena zabrana radnicima,
unosa mobilnih telefona, kako bi se sprečilo slikanje. Radnicima je naredjen
progon koleginice koja je ovo obelodanila, ponudjeno joj je da predje u drugu
službu i tako se svedok ukloni, što ona nije prihvatila, pa je dobila otkaz.
Posle toga joj je i kao gradjaninu zabranjen ulaz u azil. Da li je sve ovo znao
i predsednik opštine? Pa naravno. Sve krivične prijave su odbačene. Nije
zgorega napomenuti da je muž upravnice zaposlen u sudstvu.
Slike iz Vršca, kada je obelodanjen masakr pasa.
Prihvatilište KP Naš Dom Loznica je odličan primer netransparentnosti, dakle,
prikrivanja svih mogućih kradja, koje su očite. O ogromnim ulaganjima u ovo
poluraspadnuto prihvatilište, sada skriveno iza krpa i korova, možemo da čujemo
iz usta predsednika opštine i direktora komunalnog preduzeća, koji godinama
caruju ovom opštinom.Ulaganja su svake godine sve veća, od 10 miliona din do 15
miliona u prošle tri godine. Žice u boksovima su zardjale, kućice raspadnute,
hrana bačena na zemlju, posude retke. Veterinarskih usluga nema. ove podatke
imamo sa snimaka tajno snimljenih, jer je ulazak zabranjen. (A članovi
udruženja za zaštitu su proterani iz prihvatilišta. Čak im se i preti). Zašto je
ulazak zabranjen? Citiramo direktora JKP : Da se psi ne bi uznemiravali. Da se
ne bi hranili neodgovarajućom hranom. (objavljeno u Blicu). Pa na šta se onda
troši toliki novac?
I na primeru opštine sa svojim prihvatilištem i na primeru onih koji koriste
usluge hvatača dolazimo do istog, do zloupotrebe položaja u svrhu sticanja
lične koristi, do kradje budžeta opštine, kradje gradjana, do kršenja zakona,
dok se licemerno predstavlja kako se ogromna sredstva izdvajaju za rešenje
„nerešivog “ problema beskućnih pasa na ulicama i huška javnost na mržnju prema
tim opasnim bićima, kako bi se lakše i bez opstrukcija uništavali, a pri tome
neometano kralo.
Pošto su javna komunalna preduzeća veoma poželjne pozicije u podeli vlasti, jer
pružaju ogromne mogućnosti kradje, tu mesta prihvatilištima za pse ne sme da
bude. Ona moraju biti samostalna u okviru opština, bez ikakvog upliva lokalne
vlasti na izbor njihove uprave. I moraju biti strogo kontrolisana. Namenjena
onom što i treba da budu. Mesto za odmor do novog doma. Mesto gde će se psi
sterilisati, odakle će se udomljavati i koje će se baviti saradnjom sa
udruženjima za zaštitu životinja, edukacijom stanovništva i promenom sadašnjeg
stanja. U ovakvim uslovima, sada, teško da pomaka može biti.
KORUPCIJA I PARTOKRATIJA UZROK KRADJE I MUČENJA U KONC LOGORIMA ZVANIM PRIHVATILIŠTA ZA PSE
Mnogima je poznato da se na mesto direktora javnih komunalnih preduzeća
postavljaju partijski podobni, poslušni , gramzivi. Kradu na veliko, a
mesto im je nagrada za poslušnost ili mito za ćutanje. Kada je preprodaja
grobova u igri, lažiranje računa za nepotrebne ili nepostojeće usluge, govorimo
samo o kradji, ali, kada se radi o mučenju živih bića u takozvanim
prihvatilištima za pse, govorimo i o zločinu, ubistvima nevinih životinja,
pasa, na ime čijeg zbrinjavanja se iz budžeta kradu ogromna sredstva, koja
završavaju u džepovima direktora jkp a, njihovih saradnika, a i predsednika
opština. Pošto se radi o uigranoj mafiji, koja po lokalnim opštinama, vlada i
sudstvom i policijom, a naravno i veterinarskim inspektorima, jasno je zašto su
jezivi uslovi u kojima se psi nalaze dobro prikriveni, a krivične prijave
završavaju po fijokama. Zanimljiva je činjenica da se takvi lopovi i zločinci ne kažnjavaju, već naprotiv, to im je preporuka za dalje napredovanje na lestvici gramzivaca.
Tako pošto se nakradu, postaju gradonačelnici(Požega), vlasnici unosnih firmi (Avenija MB), odakle mogu još više i brže da kradu.
Biti beskrupulozan lopov je glavna preporuka u napredovanju na političkoj lestvici. Javna komunalna preduzeća su odlična odskočna daska. A zoohigijena, (odvratan i primitivan naziv), je omiljena. Psi ne govore, nema svedoka.
Izgladnjivani psi u Vršcu koji su se masovno klali i jeli jedni druge nikada neće progovoriti. Pobijeni psi iz Loznice, koji su služili kao pokretne mete, takodje neće reći ništa. Ni poluudavljeni iz Zrenjanina, ni ubijeni iz Avenije MB, koja nije opštinsko prihvatilište, ali radi za brojne opšstine, pa na neki način i jeste.
Fotosi, Vršac, Loznica, Zrenjanin, Avenija MB.
Da bi se istina o mučenju pasa prikrila, prihvatilišta su zatvorena za javnost,
iako se radi o javnim objektima. Čuvana su kao vojni objekti, slikanje je
zabranjeno, a svako ko se usudi da ih kritikuje, tuži, ukoliko je dostupan
lokalnim moćnicima biva proganjan, preti mu se i iznalazi bilo kakav razlog da
mu se nameste prijave za bilo šta što je dostupno.
Neretko se gube i radna mesta, ako se glasno izgovori istina o kradji i mučenju , kao u Vršcu, preti se udruženjima, kao u Loznici, u Majdanpeku, u Boru, u Zrenjaninu itd.itd. Klasičan mafijaški stil.
LINK ČLANKA ZA OTVORENE AZILE
Prihvatilišta za pse su zlatne koke za kradju. A da bi se lako i nesmetano kralo, urednici novina, prodatih moćnicima, su uvek spremne da razglase uzbune o razjarenim psima koji jedu malu decu i napadaju stare bakice i tako šire mržnju prema beskućnim odbačenim psima, koji tako mnogo koštaju gradjane. Ne koštaju oni mnogo, već se na njima mnogo krade.
Da bi se sva ta kradja zaustavila a problem rešio, neophodno je na prava mesta postaviti ljude, a ne točkiće jedne mafije, koja ždere Srbiju. Potrebno je otvoriti takozvana prihvatilišta za posete. Potrebno je konačno početi sprovoditi zakon. Sa ovakvom lokalnom samoupravom nema pomaka. Sa ovakvim Ministarstvom Poljoprivrede, Uprava veterine, nema pomaka. Trošimo energiju i vreme pišući dopise i boreći se za sprovodjenje zakona i humanost, obraćamo se gluvima i slepima za sve, sem za sopstvenu korist. Ali ne smemo odustati, jer ako i to ne budemo radili, situacija će biti još gora. Obilazite „azile“, ako možete da udjete, a ako ne možete, suprotstavite se tome i javno objavite, jer te žrtve bez glasa, bez ono malo dobronamernih nemaju nikoga u ovom zmijskom leglu korupcije i zla.
PUT VRANJE – NOVO SELO VODI PSE U MUČNU KRVAVU SMRT ZVANU „TRAJNO ZBRINJAVANJE“
Korumpirana vlast opštine Vranje je u februaru 2018 sklopila ugovor sa notornom Avenijom MB za hvatanje i trajno zbrinjavanje pasa u objektu koji nema nikakvih uslova za to u Novom Selu. Navodno su i posetili objekat i javno se oglasili o ispunjenosti uslova. Tako se deportovanje u konc logor, u neuslovnom prevoznom sredstvu nastavlja, mimo zakona.
U hvatanju pasa 28.8.2018. je navodno uhvaćeno 17 pasa, kako u izveštaju piše.
Kako su uspeli da stanu u dušegubku, nejasno je. Zašto su fotosi, koje smo tražili nejasni, odjednom crno beli, zašto na njima nema svih pasa, jasno je. Dokaze treba prikrivati, a zločine učiniti manje upadljivim, kad je već nemoguće, nevidljivim, jer možda će jednom, kad zavlada vladavina prava, doći na naplatu. Možda će jednom i kažnjivi zločini biti kažnjeni.
(Krivična prijava podneta pre više od mesec dana, nekima, koji bi trebalo da predstavljaju i sprovode Zakon.)
Do tada, AVENIJA MB I JARANI IZ OPŠTINSKIH RUPA, mogu da nastave KRADJU BUDŽETA OPŠTINA. Sama ideja, dati RADNJI ZA ČIŠĆENJE , TJ AVENIJI MB da hvata pse i „zbrinjava“ ih, je ravna davanja maloletne dece psihopatskim pedofilima, da ih odvedu u „srećnu budućnost“. Uprava veterine nije tog mišljenja. Baš nasuprot, sve je legalno, kako oni misle. A svakom od uhvaćenih pasa na čelu piše 50 eura. To je cena njihovog života i obraza podpisnika ovog sramnog ugovora teškog preko 38.000 eura.
Gde će nas ovo dovesti, teško je reći. U civilizovane zemlje, svakako ne. A ako ove pse, srećno zbrinute, potražimo u konc logoru Novo Selo, pre svega, nećemo ni moći da ih potražimo, jer ulaska nema, kao ni u svim konc logorima, a izvestiće nas kako su srećno udomljeni, mada nije jasno kako, kada ih niko nije ni video.
Ovakvo zlo, korupcija i nakaznost, onih koji sebe ubrajaju medju ljude, svojstveno je samo krajnjem potonuću svake ljudskosti u prostoru . beznadja
Ovo su fotosi onih „srećno zbrinutih“, koji više ne dišu. Neka im je laka, mala, nesrećna duša. Na nama je da i dalje širimo istinu, šaljemo prijave, po zakonu, ne bi li se svetlo pojavilo u ovom smrdljivom tunelu lopova i ubica.
REVANŠIZAM KOMUNALNE INSPEKCIJE PARAĆINA I BAHATOST ŠINTERA „AVENIJE MB“
Zaposleni u komunalnom preduzeću u Paraćinu uz pomoć komunalnog inspektora, bez ikakvog razloga su onemogućili slobodno kretanje građaninu koji je pratio i snimao nezakonit rad Avenije Mb, izbušili mu gumu na automobilu i maltretirali ga u krugu javnog preduzeća. Ovo je uvod u totalno bezvlašće, poniženje svih koji se protive koruptivnim radnjama i kršenje zakona i ljudskih prava. Ovo je uvod u nešto još mnogo gore, a što se zove…. prosudite sami.
Bahati , ogrezli u kradju budžeta opština pokušavaju da zaplaše, unište svaku ljudskost, ponize razum svesnog naroda. Takozvani moćnici i njihovi izvršitelji.
Napad na Vladimira Savića, Paraćin, za koji će biti podneta prijava nadležnom tužilaštvu.
Koliko novca je u igri ? Koliko košta tender i ko to ima koristi od ovog krvavog novca?
Koga štite komunalni inspektori Paraćina? Štite bezakonje, pokrivaju osione šintere Avenije MB, po njihovom nalogu zovu policiju zbog snimanja, zakonitog, samo da bi zastrašivali, ako mogu one koji ne znaju. A onda, bilo kakva podla osveta………
Vladimiru je neko izbušio gumu na vozilu. A očito je da bi iznervirani šinter i nasrnuo, samo da nije slikan. Navikli su da arče i tabače, pa im čudno. To je nivo ovih kerbera i njihovih zaštitnika, koji žderu budžet grada, kradu od gradjana, a sve u ime “ humanog“ „zbrinjavanja pasa“.
SAMO IH SLIKAJTE! ŠTO VIŠE! NEKA SE VIDI I ŠIRI KO SU I KAKVI SU! SLIKANJE NIJE ZABRANJENO! SLIKAJTE NA VREME, JER OVI I OVAKVI NE PREZAJU NI OD ČEGA.
DANAS PSI, SUTRA LJUDI! NEMORALNIMA JE SVEJEDNO, DOK IMAJU KORISTI !
KAKO BI IZGLEDAO OGLAS ZA ŠINTERA?
Kada bi se zapošljavali preko oglasa, kako bi izgledao taj oglas za šintera ?
