Početak » Crna Lista azila za pse Srbija i Region
Category Archives: Crna Lista azila za pse Srbija i Region
Pravda za žrtve Vršačkog azila za pse. Ne zaboravimo ! Proces istrage završen.
Proces istrage u Vrščkom azilu je završen. Kako čujemo, slučaj ide kod tužioca.
U februaru smo pisali o nezapamćenom hororu koji se desio u Vršcu, kada je pretrpanom azilu, sa više od 500 pasa, smanjena količina hrane za pse na 300 grama dnevno. Kako se tih 300 grama delilo u uslovima gde psi jedni drugima sede na glavi , nemoguće je i zamisliti. I odakle ovakva odluka da se količina hrane smanji u zimskim mesecima, a pored činjenice da iznosi javnih nabavki za hranu nisu smanjeni.
Tako je počeo pokolj gde su svakodnevno radnici nalazili ubijene pse. Uprava nije reagovala. Radnica Snežana Mikulić je slučaj prijavila, posle brojnih neuspešnih pokušaja da razgovara sa upravom i poboljša situaciju i prekine horor.
Kako navodi na njenom fejsbuk profilu, ovih dana će se završiti istraga povodom njene prijave i biće predata tužiocu. Govori to sa zabrinutošću .
link Snežana Mikulić
Kako je uprava mogla ovo mirno da posmatra? Zašto su pokušali da ućutkaju i prikriju ovaj užas? Zašto su kao jedinu meru posle svega, preduzeli zabranu unošenja mobilnih telefona radnicima u azil, kako bi sprečili svako svedočanstvo? Da li takvi ljudi treba da upravljaju azilima, koji bi trebalo da budu spas, a ne koncentracioni logor?
I šta če reći tužilac? Da li je u Vršcu pravosudje nezavisno od uticaja sa strane???? Iskreno se nadamo da ovo neće proći nekažnjeno, kao u mnogim slučajevima.
Znamo da je sve moguće u zemlji u kojoj pravosudje nije nezavisno,u kojoj se zakoni selektivno primenjuju i gde je pravda unižena i bačena na kolena….Nije kriv onaj ko čini zlodela, već onaj ko se usudi da ih prijavi. Obično je tako , ali neka PRAVDA u ovom slučaju pobedi, u ime svih žrtava ljudske nebrige i korupcije. I neka azili budu mesta gde će namučeni psi nači dom, a ne mučenje i smrt.
Ovo su samo pojedini fotosi sa lica mesta, koje je dobio i tužilac. Hoće li ih videti ili obnevideti? U dokaznom materijalu ih ima mnogo više.
Politika i koncentracioni logori za pse u Srbiji
Politika je nažalost itekako povezana sa radom takozvanih prihvatilišta za pse po Srbiji. Direktora JKP, U okviru kojih je zoohigijena biraju opštine. Onda on bira podobnog Upravnika, kameleona koji će zapušiti i oči i uši i ne videti ništa protivzakonito. Zaposliće i veterinare koji će, umesto Hipokratove zakletve, da se zakunu na večno ćutanje i sprovode ubistva. Onda će ih kontrolisati veterinarska inspekcija iz jaranske bratije, pa će sve zauvek biti u redu. Drznete li se da ih prozovete za bilo kakvu nepravilnost, dobićete gomilu nesuvislih budalaština kao zvanična dokumenta, ako se i to desi, a ne dobijete žvrljotine pisane na burek papiru. A ako ih i tužite, onda će se rodbinski sudovi uortačiti , pa će vas tužiti za … šta god nadju. Zašto je sve to tako? Kome su interesantni napušteni psi? Njima jesu. Jer se debelo krade iz budžeta samo na ime njihovog „humanog zbrinjavanja“. Psi su zlatna koka, bogaćenje za lopove, koji glume njihove spasitelje. A ko to plaća? Narod, pa šta? Ionako je izdresiran da ih mrzi, a kupljeni mediji u tome zdušno pomažu. Poješće vas beskućni psi! Uješće vas, tražite odštete! Tako ćemo mi moći bolje i više da na njima zaradjujemo. Mislite da je Avenija MB nastala tek tako? Varate se. To je posledica sveobuhvatnog korupcionog procesa iskusnih lopova, čiji je put razvoja stigao daleko. I ne prezaju, ubistva i mučenja pasa su samo uvod u ostale zločine, na koje su spremni. To važi i za ostale, lažne azile, lažna prihvatilišta, gde gomila parazita bez obraza i ljudskosti živi na kostima i strahu namučenih jadnika, deportovanih u njihove koncentracione logore za pse.
Govorimo o neljudskosti , u koju su mahom uključeni baš oni koji bi trebalo da imaju saosećanja. Ali nemaju. Gramzivost je pojela Dr. Mr. Veterinarske diplome. Ostao je samo goli jad i gladne kandže lopova.
Govorimo o milionskim ciframa, u eurima, ne dinarima, koji se kradu u ime pomoći jadnicima koji nikoga nemaju.
Ako znate neko opštinsko prihvatilište , vredno spomena, kao pozitivno, javite nam. Mi nemamo pozitivne primere. Prva dva fotosa Vršac, treći Loznica, četvrti Davidovac Vranje. Drugi red Zrenjanin, pa kola Avenije MB Novo Selo .
I krv koja se cedi ispod kola.
Sve je moguće u zemlji u kojoj pravosudje nije nezavisno,u kojoj se zakoni selektivno primenjuju i gde je pravda unižena i bačena na kolena….
Ovako izgleda ako ih tužite. Udruženje Solidarno za životinje.
Nije kriv onaj ko čini zlodela, već onaj ko se usudi da ih prijavi. Bezakonje i revanšizam .
Kontrola veterinarske inspekcije JKP Higijena Zaječar
Prema informacijama o javnim nabavkama veterinarskih usluga JKP Higijena Zaječar situacija je sledeća za 2016,
30.03.2016. Veterinarske usluge , naručilac: JKP Higijena Zaječar, iznos: 1.021.750,00 RSD
Prema kontroli vanredne veterinarske inspekcije, 43 psa su sterilisana, kastrirana. Ako je prosečan iznos tog zahvata oko 4.000 rsd, onda je to oko 172.000 rsd. Gde je razlika od 849.750 rsd? U čipovanju, vakcinaciji? Sve je nejasno. Ali evo izveštaja.
Šta tu piše?
Dana 22.03.2017 izvršena je vanredna kontrola, po zahtevu Koalicije za Život, u JKP Higijena Zaječar,RJ Zoohigijena -Prihvatiliste za pse u Gornjoj Prliti,opstina Zaječar ,gde je utvrdjeno sledeće:
Stanje 2016 godine. Ukupno sterilisanih 20 pasa, kastriranih 23. U 2016 20 pasa vraćeno je na lokaciju po odluci lokalne samouprave grada Zaječara koji su obeleženi i vakcinisani protiv besnila i na lokacijama su postavljene kućice za pse. U 2016 nije bilo udomljavanja pasa. (????????)( Dakle, iako grad nema Program mera do danas, psi su čipovani, a neki su i vraćeni na lokaciju.)
2017 . U momentu kontrole u objektu Prihvatilista zatecena su 102 psa od kojih 44 psa nisu mikrocipovana ni vakcinisana protiv besnila. Po izjavi sefa RJ čeka se odobrenje lokalne samouprave da se isti čipuju. ( Kako se to čeka?? Zar je za svako čipovanje potrebna dozvola???? Znaju li oni uopšte šta rade ????)
Naloženo je da se psi obeleze i vakcinišu protiv besnila. 44 psa koja se nalaze u objektu prihvatilišta. Rok izvrsenja 15 dana.
Na ovo smo poslali prigovor. Da li ćemo ikada dobiti odgovor iskreno zainteresovanih za poboljšanje ili ćemo se kretati po mraku nesuvislosti i prikrivanja nezakonitosti?
Dok Prihvatilišta žderu novac iz budžeta, namenjen zbrinjavanju beskućnih pasa i rešenjem prekobrojnosti napuštenih na ulicama, dok se sliva u privatne džepove, dok ništa ne rešavaju, Udruženja se grčevito trude, bez sredstava, sem ličnih da pomognu nesrećnicima, da ih iskreno zbrinu, a više nemaju ni od čega ni kuda. Sramno.
Psi se pate po ulicama izloženi svakodnevnoj agresiji, novac za lažne il prave ujede se isplaćuje, a odgovorne to ne zanima. Opštinskim higijenama upravljaju nedomaćini, raspikuće i koristoljupci. Sramno.
A ovo su napušteni psi Zaječara, kojih je sve više. Kada bi Prihvatilište to zaista i bilo, ne bi morali da lutaju ulicama, gladni i žedni. Ali Prihvatilište je beskorisno, bar psima. Kome koristi, jasno je.
Šta se dešava iza zaključanih vrata Avenije MB ?
Ulaz u lažno prihvatilište Avenije MB u Novom Selu, Vrnjačka Banja je naravno zabranjen. Iako Uprava veterine i veterinarski inspektori nemaju primedbi na uslove u kojima su smešteni deportovani psi iz svih krajeva Srbije i opština koje su sa ovim zloglasnim hvatačima pasa sklopili ugovore u milionskim sumama, na obostrano zadovoljstvo, iz nekog razloga narod, koji to sve plaća, nema pravo ulaska.
Ulazite, ako vam se dopusti , kao u vojni objekat. A kad već udjete, tražite svog psa koji je uhvaćen i čudnom igrom slučaja preživeo transport, onda plaćate nametnute dažbine bez pogovora i priznanica.
Interesantno je da sva svedočenja ljudi koji su ovde ušli govore samo o zlu i mučenju. Ljudi su u šoku, ne veruju sopstvenim očima. Ali Uprava veterine ne misli tako. Ni veterinarski inspektori. Njima je Avenija MB mila i draga.
Da li je to prećutno odobravanje mučenja pasa i njihovog ubijanja, koje je zakonski kažnjivo ? Prikrivanje zločina? Zašto ? Ko stoji iza cele ove tužne priče?
Da je sve po zakonu, da je ovaj objekat otvoren, da zaista i radi na humanom hvatanju i zbrinjavanju pasa, vraćanju, mi ne bismo imali razloga da sumnjamo da ovo nije prihvatilište već smrdljivi koncentracioni logor za pse. Ali zatvoren je i s pravom sumnjamo.
A ovo je poslednje svedočanstvo ljudi koji su u njega ušli 14og aprila 2017.
Priča je jeziva. Izvor ne možemo sa razlogom da navedemo, ali je poznat onima koji se ovim slučajem bave. Postoje udruženja koja rade na ovom slučaju, ali uz teške opstrukcije I ometanja. Milionske sume su u pitanju, zato ih I ometaju. Korupcija na angro. Kršenje Zakona, kako Krivičnog, tako i Zakona o dobrobiti životinja, a ima toga još.
Svedočenje:
Dana 14.04.2017. godine otišao sam, sa suprugom u Novo selo, Vrnjačka banja u prihvatilište Avenije mb da preuzmem svog psa mešanca starog 1,5 godinu, koji je uhvaćen u Petrovcu dana 13.04.2017. godine od strane Avenije mb.
.
Dočekao nas je vet, Dragan Živković koji je trazio da vidi fotografije psa koje smo mu pokazali snimljene na telefonu. Pošto je izveo psa koji nije naš, dopustio mi je da udjem u unutrašnjost prihvatilišta i da pronadjem svog psa.
Prvo sam ušao u neki zatvoreni prostor koji liči na štalu, prljav, smrdljiv, sve je bilo mokro. U njemu se nalazilo izmedju 15-20 bokseva, veličine oko 1 m x1 m, u svakom je bilo toliko pasa da su lezali natrpani jedan preko drugog. Nigde nisam video tragove hrane, niti činije sa vodom. Psi su bilii, nobično mirni, kao drogirani.
.
Dozivao sam psa, razgrtao nogama pse ne bih li našao svog ljubimca, ali ga nije bilo. Prešli smo u spoljašnji deo gde su takodje bili natrpani kavezima. Ni tamo, uprkos pokušajima, da razgrnem natrpane pse, nisam našao. Napolju me je čekala supruga uplakana , rekla je da neće ići bez Džekija.,ona je insistirala da udje i da ona pokuša da ga pronadje.
Ušla je u zatvoreni deo, dozivala ga je, ali se nije odazivao, što je inače, uvek radio. Prolazeći pored kaveza, videla ga je kako viri ispod jednog većeg psa. Ja sam morao da ga vadim iz kaveza, ponovo razgrćući pse. Pri iznošenju, pas je delovao kao drogiran, i kada sam ga izneo napolje, ujeo me je tako da mi je tekla krv.
.
Na moje oči, dali su mu samo sedativ, jer je bio izuzetno agresivan. To pas kog sam odgajio kao štene pronadjeno na ulici i koje je uvek bilo dobroćudno i veselo. Dali su mu predamnom, samo tu inekciju.
.
Platio sam 2,500 dinara, nisam dobio račun. Dobio sam samo pasoš br RSXXXXXX sa brojem čipa 688XXXXX2.
Pas je bio mokar, prljav, spavao je u kolima vrlo dugo.I dalje, danas, uglavnom spava, pokazuje znake straha kada se probudi, u snu skače.
.
Kada smo stigli, morali smo ga okupati. Bio je neobično žedan i gladan. Na njemu se mogu videti manje ranice i mošnice su mu bile plave.
Stojimo na raspolaganju da se zaustavi užasno zlostavljanje tako velikog broja životinja. Avenija je plaćena od strane naše opštine da radi humano sa životinjema .
************************************************************************************
Da podsetimo. Ovaj prevoz je veterinarskim inspektorima opravdan I normalan. Sve je u redu. Kao i krvavi tragovi koji ostaju iza vozila. Ko su oni koji mogu da ovakav prevoz proglase humanim? Gde je to humano? U kom veku I u kojoj zemlji? Mikrotalasna peć na 40 stepeni celzijevih. Humano? Zašto se PRIKRIVAJU ZLOČINI ???????????
Vranjanski bermudski trougao za pse
Bermudski trougao za pse. Nestaju. Netragom.
Vranje je Bermudski trougao gde psi , uhvaćeni od JKP Komrad, smešteni u Davidovac tzv prihvatilište, nestaju bez traga. Samo fakture za njihovo hvatanje i boravak u tom Domu Sreće ne nestaju. One su jedine realne u toj zoni sumraka.
Kako ih uhvate radnici , šinteri JKP Komrad, vrlo često i uz pratnju policije koja maše pendrecima i viče Odbij, deportuju u lažno prihvatilište, Davidovac, plaćeno od budžeta opštine da bude pravo, a ne lažno, oni nestanu. Naravno, Davidovac, (koji vode veterinari, direktor Veličković i jedan od vlasnika Tričković, koji je ujedno i predsednik skuštine opštine, trenutno, pa „nije vlasnik“) nema pojma. Oni sve rade po zakonu. Tako im i psi nestaju, po zakonu. a svaki košta preko 6.000 dinara budžet grada, trošak Davidovac „prihvatilište“, plus troškovi JKP KOmrad, sve zajedno oko 100 eura po psu.
Uvek su vraćeni na teren, propisno sterilisani, a na terenu sterilisanih nema. Nema ni čipovanih. Mada i kada bi ih bilo, KOmrad , koji se skoro hvalio kako je kupio čitač čipa, za celih 16 000 din, ga ne koristi. Tako psi ni čipovani, ni vraćeni, ni čipovi iščitani, a sve po zakonu. Naravno, verujemo vam. Kako ne bi.
Kad vas veterinarska inspekcija proglašava ispravnim, ko vam ne bi verovao?
Kad pse skupljate uz prisustvo policije, ko vam ne bi verovao?
I to one iste, koja je pravila nered početkom februara, izazivala ulučne pse i tukla ih, pa posle pretila odvodjenjem u šinteraj, a što se ispostavilo kao obična laž. Kad to kaže načelnik, mora da je tako.
Dopisi i tučeni pas.
I tako nastavljate, a sve po zakonu, nikad pasa dosta. Da im se dobronamerno pomogne.
Link šinterske deportacije u Davidovac Pseća Sreća
Još samo da napišete na ulasku u srećno „prihvatilište! – Der Tod macht frei , Sieg Heil !
Oslobodjeni ne mogu da svedoče. Šteta. Ali vam verujemo.
Vi ste svi ozbiljni dobrotvori, koji rade za korist gradjana i dobrobit pasa. Uopšte niste korupcijske lopovčine , kojima se mučenje i smrt ne gadi. Ne, to je nemoguće. Vi ste samo deo zone sumraka, koja je obavila beskućne pse Srbije, a koja nam se pričinjava.
Bor Šinteraj još jedan Konc logor
Koliko se pasa nezakonito ubija u lažnom prihvatilištu za pse Bor? Prihvatilište nije mesto gde se izvršava egzekucija nad deportovanima. Zato je i lažno. Šta je „trijažna komisija“? Grupa za odstrel?
Borska opština je dala sebi za pravo, mimo svakog Zakona da osnuje grupu, koja se zove Trijažna Komisija. Šta je to ? To je grupa koja odlučuje o životu i o smrti pasa, uhvaćenih od strane borskog JKP, nedozvoljenim kleštima za hvatanje, poluudavljenim i sprovedenim, deportovanim u takozvano prihvatilište za pse Bor.
Ta dotična komisija, sastavljena od svih palih sa konca i konopca, al nekima dobrih i podobnih, dakle, odlučuje o ubijanju. Koliko je pasa tačno ubijeno do sada od 2011, kad su nezakonito osnovani, ne znamo. Govori se o oko 1500.
Dokumentacija o Komisiji za ubijanje.
Znamo da je po Zakonu o dobrobiti zabranjeno ubijati pse i mučiti ih. U Boru nije. Trijažna komisija, koja podseća na najgore likove iz filmova o gestapou i konc logorima, zdušno radi. Ovaj je agresivan, ovaj nije. Ovaj je smrtno bolestan, ovaj nije. Stravično. Ko su ti ljudi? Čija je ideja ova gnusoba? I zašto predsednik opštine ćuti? Šta kaže gospodja rukovodilac službe Zoohigijena, pri tome i Dr veterinarske medicine, Nevenka Mirošević, a i predsednik ove „Komisije“? Gde nestade Hipokratova zakletva? Zar se ovako olako ubija i zašto?
Ovo je njena tvrdnja: Psima je divno. Još iz 2014. U tekstu sajta Pravda za Mikija. A i tada se ubijalo.
Koliko košta ljudska savest? Bar ljudska, ko je ima i ko je čovek.
A ovo su psi osudjeni na smrt, slike iz 2017 prestrašenih pogleda, glava zabijenih u zid. I malo dete bi videlo da se ovde radi o prestrašenim stvorenjima, bez nade, izmučenim. Ne, oni su agresivni. Nisu agresivni, borili su se za dah, za život, dok su ih vaši radnici davili.
Bilo ih je 6 , osudjenih na smrt, to koliko znamo, što su objavile Borske šape i zahvaljujući donacijama , koje su sakupili , izvučeni su iz te rupe, bez svetla i nade, koja se zove prihvatilište. Neki su prebačeni u pansione, neki udomljeni. Više o ovome imate na sajtu udruženja.
Ali, njih nije samo 6. Ubijani su i ubijaće se nezakonito, dok svi odgovorni ćute i rade mimo Zakona.
Dok radnici šinteraja napadaju aktiviste za zaštitu , dok se sve to prikriva, jer psi su za lažna prihvatilišta zlatne koke za zaradu. Bez njih bi i zoohigijene i njihova uprava mogli da pasu travu kad nikne. Ostali bi bez debele zarade. Umesto da poštuju posao koji rade, odali su se bezakonju i ubistvima. Nikada dovoljno zlim neljudima.
U 2014 je ubijeno 677 pasa.
Toga se čak i ne stide i otvoreno to nazivaju ubijanjem, iako je navedeno da se psi smeju eutanazirati samo neizlečivo bolesni. Ovde se radi kako Komisija i njen predsednik odluče. A predsednik je sada, 2017, Nevenka Mirošević, veterinar i to doktor veterine.
Smenjuju se, ali pomaka na bolje nema. Ko su ti ljudi? Ljudi ?????? Zar ovo mogu da rade ljudi?????
Kako legalizovati ubijanje zvano eutanazija i sakriti dosadašnje zločine i kradju?
Kako legalizovati ubijanje zvano eutanazija i sakriti dosadašnje zločine i kradju? Ispiranjem mozga.
Nemojmo podcenjivati lukave podlace medju grupom koja se izdaje za dobrotvore beskućnih pasa, direktore zoohigijena, njihove saradnike, lepo plaćene javnim nabavkama
vet inspektore, republičke veterinarske inspektore,koji imaju svoj deo kolača, predsednike opština koji aminuju kradje iz budžeta, uz svesrdno podizanje ruku
podguznih muva iz opštinskih skupština. A sve u ime dobrobiti tih istih živih bića, koja smatraju predmetima, na kojima kradu, na sve moguće načine. A i u ime
spašavanja zajednice od strašne opasnosti koja im preti. Beskućni psi su opasni, oni ujedaju i šire zarazne bolesti. To je mantra, koja se povlači svaki put kad se ukaže na korupciju na ovu temu i kada je potrebno uzbuniti prosečan narod, koji je učen i uči se redovno, putem prodane žute štampe, da mrzi i ubija te grozne štetočine , zvane psi.
Dokle doseže moć opštinskih lopova, kada mogu da kupe članke u novinama, koji će slepo širiti njihove laži? Do Skupštine? Do Uprave veterine? Ko je kome rod i
pobratim, u to ne ulazimo. Ali, činjenica je, da postoji organizovan sistem koji podržava kradju, korupciju na psima i prikriva sva zlodela i kršenje zakona. Korupcija
i nepoštovanje zakona je dobrodošlo.
Kada se i nasluti mogućnost obelodanjivanja ove korupcije, kreću ujedi, opasni psi, nastradale bake i mala deca. Stari scenario, uvek isti, ali obično gradjanstvo guta
udice. Tako se održava dovoljan broj mrzitelja i pasa, i satanizuju Udruženja koji ih štite.
I prikriva kradja u kojoj profitiraju baš naručioci ovih priča.
Ni to nije dovoljno. Pošto je u javnost procurela vest kako se radi na izmeni Zakona o dobrobiti životinja, na nameri da se uvede ubijanje pasa , licemerno nazvano
eutanazija ( ne zaboravimo, eutanazija je milosrdna smrt, koju dobrovoljno bira bolesnik, koji se muči i podpisuje, a ne ubijanje zdravih bića), kreću isprazne i lažne
vesti o odjednom, gomili ujeda pasa. Slike koje uz to idu su slike pasa opasnih rasa, sa sve ogrlicama, razjapljenih čeljusti i sa namerom se ne kaže da se ovde ne
radi o uličnim psima, koji beže od ljudi , poučeni iskustvom ili ako su još mali i naivni, dozvoljavaju da ih pale, truju, seku staklom il dižu u vazduh petardama.
Podmeću se lažne slike. Veoma podlo, licemerno i zlonamerno. Sa gadjenjem objavljujemo ove linkove takozvanih novina, koje su dopustile sebi iznošenje poluistina, a u cilju obmanjivanja javnosti i kreiranja javnog mnjenja. Novinari bi trebali da imaju odgovornost, ukoliko sebe smatraju novinarima, a ne sredstvima za postizanje
prljavih ciljeva.
Ovakve zveri se objavljuju.
Ovo se ne objavljuje. Nije zgodno. Mogao bi neko i da se sažali na te pse zlotvore što šetaju ulicom. I što ih muče po šinterajima.
Dakle, ako Ministarstvo poljoprivrede i Uprava veterine žele da legalizuju ubijanje pasa po takozvanim prihvatilištima, od kojih su 90 posto konc logori, onda treba
prvo da podjare već postojeću mržnju. To i rade.
Šta se postiže uvodjenjem legalizacije ubijanja, koje se i do sada vršilo i vrši, ali je bilo i jeste još uvek,nelegalno ? Postiže se uspostavljanje kontinuiteta
korupcionog korišćenja pasa, uz nemogućnost kazne. Čisti su. Koristiće i dalje budžetska sredstva, ali bez obaveze sterilizacije, bez obaveze održavanja pasa u životu.
Psi će biti njihovo vlasništvo. Rasne će prodati, ostale ubiti. Neke koristiti za izvoz krvi, radiće šta hoće. To rade i sada, ali.. nezakonito.
Takodje, ovde je i farmaceutska industrija i prodaja ogromnih količina injekcija za takozvanu eutanaziju. I tu će se krasti, kao i do sada.
Moguće je da će mnoge dosadašnje zoohigijene, po jeftinoj ceni, preći i u privatne ruke izabranih. Pa ćemo imati gomilu novo nastalih Avenija MB, sve zlotvore
dobrotvore.
Tako ćemo se vratiti 25 godina unazad, što možda i jeste cilj mnogih u vlasti.
Ukoliko se ubijanje ozakoni, broj pasa po prihvatištima koji se i sada lažira, će biti nemoguće pratiti.
Ili će biti bolesni na smrt, ili agresivni, ili će im prosto isteći rok života. A zlotvori će se već snaci , bez brige.
Situacija trenutno nije lepa, užasna je, ali… ovo ne smemo dozvoliti.
Ubijanje zdravih pasa, ubijanje života, bez prava, ko ga daje? je isto ako ne i gore od ždranja tih istih pasa.
Nema razlike. Da li bismo bili bolji od Kine? Ne. A otkud da znamo da te jadnike osudjene na smrt nećete i izvoziti? I žive i mrtve.
Probajte, lažite po novinama, radite šta god hoćete, nećemo dozvoliti.
Nije vam prošlo ni 2015, pod čuvenom Snežanom ministarkom, pa neće ni sada.
Udruženja više nisu mačji kašalj, sa kojim ste se ismevali. Ima tu i obrazovanih ljudi, i pravnika, i iskrenih boraca. I mnogo nas je,a i mi smo glasačko telo.
Profitiranje na psima je na putu propasti, ma koliko lokalne zoohigijene pretile pojedincima, izmišljale nove načine za kradju. Neće moći !
Korupcija je provaljena, narodski rečeno.
Put bezakonja. Konc logor za pse Loznica košta oko 138 hiljada eura 2017 ?????
Put bezakonja Ko je kriv ?
Primer, takozvani azil Loznica.Naš Dom JKP zoohigijena.
Prihvatilišta Srbije koštaju više nego hoteli za pse u Švajcarskoj, a psi umiru u blatu i izmetu, dok se na njima krade od budžeta, dok se ubijaju ili prodaju nezakonito, nečipovani i nesterilisani udruženjima, koja ih šalju u med i mleko il neznano kuda. Teško je reći ima li i od zla gore, jer kad govorimo o psima u azilu Loznica, tu im svakako nije dobro. Blago rečeno, radi se o konc logoru u koji je pretvoren azil, koji je azil zaista i mogao da bude. Samo da ljudski faktor nije truo.
Ali tema je kršenje Zakona o dobrobiti životinja, Krivičnog Zakona i koruptivna zarada.
Loznica ima svoj azil za koji i direktor zoohigijene, Janko Aleksic i predsednik opštine tvrde po javnim glasilima, gde se pojavljuju uvek, kad treba demantovati zlodela i korupciju, da je azil na svetskom nivou. I hvale se kako je u njega 2015 ulozeno 10 miliona din, 2016e 12 miliona dinara, a 2017, čak 17 miliona dinara. To je 138.211 eura. Gde ide taj ogroman novac?
Plan im je da u 2017 udome 500 pasa. ???????
Kako se potrebe povećavaju ako azil vrši sterilizacije, i kako to misle da udome 500 pasa? Možda da omoguće njihov izvoz? To bi bilo logičnije.
Azil nema veterinara od septembra 2016, (po izveštaju veterinarske inspekcije koji smo tražili)., sterilizacije se ne vrše, psi se ne čipuju, sem ako stigne poseta, pa se psi preuzimaju u većem broju, a poseta je strogo najavljena kod direktora, jer azil nije otvoren za posete, iako se po medijima tvrdi da jeste.
Lokalnom udruženju je zabranjen ulaz jer je „zlonamerno“.
Dakle, sve usluge oko brige o psima se naplaćuju, ali po stanju pasa, izgledu azila i boksova, očito ne vrše. Plaćaju gradjani, a naplaćuje se iz budžeta.
I umesto da ljube te pse od kojih žive, oni ih šikaniraju i tretiraju kao poslednje djubre.
Do sada je azil posećivao Tiršuc Direkt iz Austrije, donirao tablete protiv glista, što i piše na sajtu Loznica JKP (zar su donacije za tako nešto potrebne?), od koga i potiču slike užasa iz novembra 2016.
Skoro je azil posetio i Humanimal , grupa Rescue Požega, na čijem sajtu piše u opisu da preuzimanje po psu košta 28 eura. Da li je zato potrebno prethodno zvati direktora, da omogući plaćeni ulaz u javni objekat i prodaje pse kao svoje lično vlasništvo?
ovako je stanje predstavio Tiršuc Austrija Novembar 2016
ovako Humanimal Februar 2017 preko Požega dogs stranice
a ovo kaže direktor i predsednik opštine
„O psima u azilu brinu stručni ljudi iz Zoohigijenske službe, i to doktor veterine, dva veterinarska tehničara i dva higijeničara. Koliko je briga detaljna pokazuje i to što se psi hrane posebnom, odgovarajućom hranom sa potrebnim procentom proteina. Sem toga, azil je otvorenog tipa i prima posete svakog dana od 10 do 14 sati.“ LAŽ.
a preds opštine – Sve ovo što pričam, pričam kao čovek, a ne kao političar. Ovo što se dogodilo nema nikakve veze s politikom. Upravo ovom prilikom pozivam predstavnike medija da dođu i posete naš azil kad god požele – zaključio je na kraju gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović. LAŽ.
Ovo je samo deo, više možete pročitati u našim člancima na ovu temu.
Link naših prethodnih članaka o ovom tužnom mestu
Jedno je jasno. Psi su žrve organizovane kradje, na svim mogućim sredstvima, potrebnim za njihovu dobrobit, a vrlo verovatno i predmet trgovine, I UBIJANJA. Broj pasa ušlih u azil se ne može pratiti, jer su svedoci eliminisani, zabranjen im je ulaz, a evidencija se lako lažira.
Prihvatilišta za pse Loznica,je zatvoreno za običnu boraniju, kao što su gradjani, koji ih plaćaju, čije pare koriste i od njih žive. I pored svih apela, nije otvoreno za posete lokalnog stanovništva.
Ko je kriv, sem lokalne samouprave i JKP? Pre svega, veterinarski inspektori, koji ne postupaju po prijavama, Uprava veterine, koja ne postupa po prijavama, i koja indirektno prećutno dozvoljava ovo bezakonje. Jer, ako smatra da je ovakav način postupanja sa psima u skladu sa zakonom o dobrobiti, onda tu nešto nije u redu. Zašto se korupcija, nehumanost i neljudski odnos prema jadnim nevinim bićima, na kojima se toliko mnogo zaradjuje, podstiče? Možda baš zbog toga. Zbog korupcije, koja, ako postane opšta, onda više i ne postoji.
Plaćaju psi, životima. Mi, koji hoćemo bolje , plaćamo atakom na mentalno zdravlje, jer nismo neljudi. Ali , nećemo odustati. Može bolje, može mnogo bolje. Samo LJUDSKI TRULI FAKTOR SMRDI KO POSLEDNJA NEUKLONJENA MRCINA.
Tierschutz Photos. Ovo je azil Lepote???
Ovako je izgledao pas spašen iz azila.
A ovo se predstavlja medijima . Pasoši. Ma zaista.
Brojevi su veoma zanimljivi. Proverite.
A ovo je link cele priče, koga zanima. Priče za sada, biće još. Nadamo se, na bolje.
Za otvorena prihvatilišta za pse za sve posetioce svuda u Srbiji i regionu
Za otvorena prihvatilišta za pse za sve posetioce svuda u Srbiji i regionu.
Doba praistorijskih šintera je prošlo, al se ukorenjeni, sramotni odnos prema
životinjama teško menja.A sklonost korupciji još teže. Sva prihvatilišta za pse moraju biti otvorena za posete. Ona koja to nisu, moraju promeniti upravu neljudi i otvoriti se. Pravo je nas, gradjana, da možemo da udjemo u javni objekat, plaćen našim novcem. Ne tražimo ulazak u vojnu bazu, vec u prihvatiliste za pse, koje bi trebalo imati humanitarni karakter. Dosta je primitivaca i divljaka, koji nas sve brukaju pred svetom, samo da bi oni beskrajno krali na životima nemoćnih.
Prihvatilišta za pse moraju biti otvorena za posete i udomljavanje.
Žalosno je što moramo da se borimo za osnovno, što je svakom dobronamernom
čoveku jasno, a iz nekih, veoma diskutabilnih razloga, upravi prihvatilišta
nije. Ti diskutabilni razlozi se zovu Korišćenje budžetskih sredstava u privatne svrhe, Korupcija, Neljudski odnos prema beskućnim životinjama.
Prihvatilišta za pse su U SUŠTINI ZATVORENA, SEM PONEKAD.
Neka su otvorena samo dva dana u nedelji, i to u vreme kada svi rade ili
idu u školu, pa niko i ne može da ih obidje. Od 10 do 12 pre podne.
Posete se ne podržavaju i nisu dobrodošle. Neka prihvatilišta u unutrašnjosti
su otvorena samo kada se to upravi čefne i samo za odabrane posetioce. Oni ih nazivaju DOBRONAMERNIMA. A to su oni koji ne kritikuju i ćute. Ili u nekim slucajevima cak i placaju ulaz.
Mnogim udruženjima, koja su pokazala istinsku brigu i drznula se da kritikuju i hoće
bolje za pse, je javno, bez pardona onemogućen, zabranjen ulaz. Nezakonito, jer žive od budzetskih sredstava, sredstava gradjana. To je slučaj sa
Loznicom, JKP Naš dom, Vranje Davidovac, JKP II Oktobar Vršac, od skoro i Pančevo, Smederevo, Požega, Ruma, Zrenjanin…… i mnogim drugima
gde radi kako ko hoće od samozvanih vladara, bahatih i oholih.
Naravno, sve se ovo odvija sa znanjem predsednika opština i direktora JKP zoohigijena, koji rade udruženo. Ne na dobru, već na zlu. Za bolje ne znaju, a do skoro ih niko i nije za bolje pitao. Prosto su navikli tako, da im se može. Decenijski jarani.
Avenija MB ni ne pomišlja da otvori svoja vrata, iako je debelo plaćena i preplaćena od
strane tih istih gradjana, koji nemaju pristupa u njihovu nadaleko poznatu oazu
dobrobiti. A ako se neko tu i nadje, prinudjen je, da bi izvukao svog psa iz smrada govana, da potpiše kako je sve divno i po zakonu. Nateran da potpiše LAŽ.
Iza ovih peći u kojima prevoze pse ostaju samo krvavi tragovi.
Krvi je svuda do kolena, al to ne uznemirava republičke veterinarske inspekore. Saradjuju. Saradjuju i sudije. Pa se zlodela JKP Zrenjanin ne podvode pod mučenje pasa, Njima je nepoznat član 269 Krivičnog zakonika, gde se kaže, da je to kažnjivo. Jarani.
Ovo nije mučenje u Zrenjaninu. Po presudi sudije.
Ovo je divan Loznički azil, u kog ulaza nema, al ga predsednik opštine samo hvali.
Ovo je Ćopa iz Davidovca, Vranje, koji je navodno pušten srećan i sterilisan, po primljenoj dokumentaciji. Umire u kavezu. A ovo je štene koje je navodno sterilisano sa mesec dana, na tom istom mestu.
Sva prihvatilišta su plaćena novcem gradjana, ali saradnje nema. Odbija se svaka pomoć i uvid Udruženja u prljave radnje koje se tu vrše. Odbija se pomoc za bolje, jer ONI NECE BOLJE.
Nema transparentnosti rada, nema dobre volje. A posle svega što se svuda po tim
takozvanim prihvatilištima dešava, jedino što je definitivno jasno je, da su to
mesta gde se na psećim životima krade na sve moguće načine.
Zato su i zatvorena, da se ne vidi i ne zna kako se sa psima postupa.
A ogromne sume koje nestaju u privatnim džepovima lako je sabrati, samo preko
javnih nabavki i tendera, koji su na nesreću uprave javni podaci. I čak i kada
se obelodane, moćna ruka saradnika, čitave mreže korupcijskih paukova, stupa na
scenu sa već čuvenim demantijima i uvek istim pričama o zlobnim udruženjima,
koja nemaju druga posla nego da ih blate.
Baš zato, da bi lepota i čistota namera uprave, koja za ogroman novac, brine o
jadnim, napuštenim psima, bila svima jasna, da biste dokazali da ste čisti,
poštenih namera, a ne surove ubice i lopovi, kako vas zlonamerno neki
prozivaju, otvorite vrata, u vreme kada svako može da vas poseti.
Zaposlite kulturne ljude, ljubitelje životinja, svakog pristiglog psa oglasite
na sajtu, pozovite škole, da vas posete, propagirajte udomljenje.
Sve je to moguće, ali …… ljudi ne menjaju ćud samo sa jednom obukom o
dobrobiti, koju niko i nije prošao. A i da jeste, ne bi se promenio preko noći.
Mi ne želimo da sa psima rade podobni, bezosećajnici.Želimo da budemo prisutni.
Doba praistorijskih šintera je prošlo, al se ukorenjeni, sramotni odnos prema
životinjama teško menja.A sklonost korupciji još teže.
Zapanjeni smo činjenicom da je čak i na teritoriji Beograda, prihvatilište
Zemun otvoreno samo utorkom i sredom od 10-12,
a Rakovica svaki dan, ali od 10 do 12. Ko to može da dodje u to doba? Da li je
bolje da što manje ljudi dodje? Za koga je to bolje?
Ima nas mnogo i nećemo odustati. Ne mogu nas prevatiti ni lažne slike idile, dok
blato, prljavština i glad caruju iza zaključanih vrata.
Hoćemo azile otvorene bar tri dana u nedelji od 2 do 5 i bar jedan dan
vikendom. To je minimum.
Pravo je nas, gradjana, da možemo da udjemo u javni objekat, plaćen našim
novcem. Ne tražimo ulazak u vojnu bazu, vec u prihvatiliste za pse, koje bi trebalo imati humanitarni karakter. Dosta je primitivaca i divljaka, koji nas sve brukaju pred svetom, samo da bi oni beskrajno krali na životima nemoćnih.
.
Vršac“azil za pse“HOROR
Kratko je trajala nada da će azil za pse u Vršcu to zaista i biti. Pretvorio se vrlo brzo, zahvaljujući neodgovornosti odgovornih u konc logor. Truo ljudski faktor, koji uništava sve dobro i humano . I ne samo to. Problem napustenih pasa ne moze se resiti njihovim sabiranjem i trpanjem u azile bez pratecih aktivnosti koje bi resavale uzroke njihove brojnosti..Niko nije imao iskrenu nameru da se napusteni psi humano zbrinu, i na human nacin smanji njihova populacija.
Ogorčeni smo i zgadjeni monstruoznim postupanjem nadležnih , koji su dozvolili da se ovo dogodi.
Neljudskost, krajnja bezosećajnost, korišćenje položaja, kršenje zakona, mučenje životinja, pretnje svima, koji hoce bolje i humanije. Na koliko godina se u civilizovanim zemljama za takva nedela ide na robiju?
Hoće li iko odgovarati ili će se sve zataškati smenom jednih , da bi se na čelo uprave doveli isti?
Ovo je proces ubijanja koji je trajao , a o kome su odgovorni ćutali i okretali glavu, dok se još uvek za ovaj logor mesečno odvaja preko 2000 eura na ime najma. Monstrumi. Nemamo više od toga da kažemo.
Linkovi i fotosi sve govore.
Link Dosta je bilo gde je opisan ceo slucaj mucenja gladju . KO je doneo odluku da se kolicina hrane smanji? Ko ?
Link južni banat rs o korupciji u vezi istog objekta
Da li je predsednik opštine ikada posle ušao u ovaj „azil“?
Dopis poslat na Predsednika opštine u decembru 2015. Bez potvrde prijema.Po dogadjajima koji su usledili, verovatno odmah bačen u kantu za djubre.
Samo posle godinu i po dana od otvaranja , psi jedu jedni druge.
Zaposlena u azilu, Snežana Mikulić, posle dugotrajnih, bezuspešnih pokušaja da prizove savest „odgovornih“, a koje savršeno ne zanima šta se dešava, uprkos pretnjama, podnosi krivičnu prijavu protiv JKP. Da li će zločini biti kažnjeni????
Mediji progovaraju, svako na svoj nacin. ??????????
****************************************************************
Ovako je izgledao tzv azil dok je još bilo nade da će azil i postati.Dok ga nisu unistili NELJUDI.
Azili moraju biti otvoreni za javnost. Dosta je zabrana ulaska, zabrana slikanja , zabrana……pretnji, sakrivanja.
Dosta je kradje u ime lažne brige o nemoćnim životinjama. Dosta je bahatosti nesposobnih iz JKPa, kojima je dato da se brinu o živim bićima, a za šta ni stručnosti, ni sposobnosti, ni interesovanja nemaju. Dosta je postavljanja podobnih upravnika. Dosta je ove besramne korupcije. Dosta ubijanja, kršenja zakona i prikrivanja.
Evo i peticija ide. Najnovije.
