Azili za pse u Srbiji koji se ne mogu nazvati azilima.
Black list of dog’s „shelters“in Serbia and Region.
Azil u Beranama jeste konc logor za pse I teško psima koji u njega udju. A teško I onima koji se usude da govore istinu.Azil u Beranama je bruka i sramota uprave ovog konc logora, a progon zaštitnika životinja , gruba zloupotreba vlasti, kažnjiva zakonom.
. Koja god partija dodje na vlast, gleda da se dočepa javnog komunalnog, a samim tim i zoohigijene, pa nastavlja staru priču surovosti, bahatosti,primitivizma i kradje. Troškovi svega potrebnog za pse su ogromni,a oni umiru zanemareni i gladni.
IMAMO SVE RAZLOGE DA VERUJEMO DA SE U SRBIJI , NEZAKONITO, SPROVODI ORGANIZOVANO ISTREBLJENJE BESKUĆNIH PASA, PO SVIM OPŠTINAMA I GRADOVIMA.
Prihvatilišta za pse u Srbiji nisu prihvatilišta već šinteraji, gde se muče i ubijaju psi na kojima se kradu milioni i trpaju u privatne džepove.
Kako je moguće da se godišnje ubije oko 500 pasa iako Zakon o dobrobiti životinja izričito zabranjuje eutanaziju zdravih životinja, jer očito je da nisu svi agresivni I bolesni I da su se medjusobno pojeli? Ubijanjem se problem ne rešava. A I kažnjivo je. Koliko je nehumano , da I ne govorimo. Zašto opština Šabac nije drugačija I bolja od ostalih, kad se već naziva slobodnom i progresivnom opštinom? Šta na sve ovo kaže gradonačelnik slobodne opštine Šabac? Šta kaže direktor JKP Šabac? Pitaćemo ih.
Azili za pse u Srbiji su farsa , laž. Retki su izuzeci, ako ih ima. Pogrešni ljudi na pogrešnim mestima, opšta korumpiranost, I psi, žtve koje ne govore. To je situacija danas, bez obzira koja je partija na vlasti po opštinama. Ono što nas plaši je da će tako I ostati, bez obzira na promene ili ne , koje nastupe ili ne nastupe.
Ulaz u objekat je zabranjen. On zakonski i ne radi. Gde nestaju onda sakupljeni psi? Zašto predsednik opštine i direktor JKP ovo odobravaju, tj čine krivično delo ?
Beskrajna kradja budžeta opština na ime zbrinjavanja napuštenih pasa uzima razmere epidemije. Novac završava u džepovima lopova, psi se ubijaju i muče, a višedecenijski problem pasa na ulicama se ne rešava.
Biti beskrupulozan lopov je glavna preporuka u napredovanju na političkoj lestvici. Javna komunalna preduzeća su odlična odskočna daska. A zoohigijena, (odvratan i primitivan naziv), je omiljena. Psi ne govore, nema svedoka.
Izgladnjivani psi u Vršcu koji su se masovno klali i jeli jedni druge nikada neće progovoriti. Pobijeni psi iz Loznice, koji su služili kao pokretne mete, takodje neće reći ništa.
Možda će jednom kažnjivi zločini biti kažnjeni. Do tada, AVENIJA MB I JARANI IZ OPŠTINSKIH RUPA, mogu da nastave KRADJU BUDŽETA OPŠTINA. Sama ideja, dati RADNJI ZA ČIŠĆENJE , TJ AVENIJI MB da hvata pse i „zbrinjava“ ih, je ravna davanja maloletne dece psihopatskim pedofilima, da ih odvedu u „srećnu budućnost“. Uprava veterine nije tog mišljenja. Baš nasuprot, sve je legalno, kako oni misle. A svakom od uhvaćenih pasa na čelu piše 50 eura. To je cena njihovog života i obraza podpisnika ovog sramnog ugovora teškog preko 38.000 eura.
