Koalicija Za Život NVO

Početak » Crna Lista azila za pse Srbija i Region

Category Archives: Crna Lista azila za pse Srbija i Region

Kategorije Categories

ARHIVA ČLANAKA

PRIHVATILIŠTA ZA PSE ŠIROM SRBIJE CENTRI ZA ZLOUPOTREBU JAVNIH RESURSA I MUČENJE .

Rad svih prihvatilišta širom Srbije, uključujući i rad onih u većim gradskim centrima, Beograd, Niš, Novi Sad je netransparentan i samim tim omogućava sve vrste koruptivnih radnji.

U prihvatilištima se uhljebljuju oni bliski vlasti, koji će ćutati o kradji i poslušno je sprovoditi. Svi koji se razlikuju bivaju ekspresno udaljeni.

Prihvatilišta NISU OTVORENA ZA JAVNOST, sem na papiru, i to u vreme kad niko ko radi ili ide u školu, ne može da ih poseti.

U nekim prihvatilištima čak postoje i liste lica koja ne smeju da udju u javni objekat. Onima koji ukazuju na nepravilnosti se otvoreno preti.

U prihvatilištima je SLIKANJE ZABRANJENO.

Prihvatilišta NEMAJU SAJTOVE ZA UDOMLJAVANJE PASA. Prihvatilišta NE OBJAVLJUJU JAVNO OGLASE ZA ZAPOSLENJE.

JKPreduzeća NE OBJAVLJUJU JAVNO SVE TENDERE.

Prihvatilišta NE POŠTUJU ZAKON O DOBROBITI I UBIJAJU PSE POD IZGOVOROM DA SU AGRESIVNI.

Prihvatilišta NE SARADJUJU SA UDRUŽENJIMA ZA ZAŠTITU ŽIVOTINJA, SEM AKO IH SAMI NISU ODABRALI ZA POKRIĆE SVOJIH ZLODELA.

Prihvatilišta NISU PRIHVATILIŠTA, VEĆ ŠINTERAJI.

U prihvatilištima se psi muče, a na njima se zaradjuju milioni, koji nestaju u privatnim džepovima.

I sve je ovo posledica NEVLADAVINE PRAVA, IZIGRAVANJA I NESPROVODJENJA ZAKONA, ODSUSTVA SVAKE ODGOVORNOSTI I SAVESTI.

AZIL ŠABAC- PRIVLAČNO NAŠMINKANI CENTAR ZA MASOVNO EUTANAZIRANJE PASA POD RAZNIM „OPRAVDANIM „ RAZLOZIMA. STOPA SMRTNOSTI 90 POSTO.

Azil za pse u Šapcu je izgradjen 2013, kao najsavremeniji azil u Srbiji.

Na sajtu JKP Stari Grad , stranica zoohigijena, ovako je opisan. Idilično.Vreme kada je otvoren za posete, nije navedeno, a bavi se sakupljanjem pasa lutalica.

Grad je imao jedno vreme Pogram CNR, po kome su se psi sterilisali i vraćali na ulicu. Sada tog programa više nema. Psi se navodno udomljavaju ali u malom broju. U velikom broju umiru pod čudnim okolnostima.

Volonteri navode da je saradnja sa upravom azila veoma loša i da im se prati svaki korak kad u azil udju. Fotogafisanje pasa, u cilju udomljavanja je zabranjeno. Azil nema sajt za udomljavanje , niti se time bilo ko bavi. Ali, ono što najviše brine je stopa smrtnosti.Broj pasa, „eutanaziranih“, tj ubijenih u knjizi uginuća je alarmantan i upućuje na nepravilnosti i očito kršenje zakona o dobrobiti životinja. Eutanazija zdravih pasa u azilima je zabranjena. Nema vremenskog roka posle kog mogu ubiti ubijeni. Zakon ne zanimaju kapaciteti azila. U prevodu, ako nemate mesta, ne smeštajte pse u azil.

Izgleda, da su se JKP Stari grad šabac i Vet Stanica Šabac, koja ima ugovor sa JKP za brigu o zdravlju pasa, dosetili kako da njihov broj uspešno smanjuju izigravajući zakon . Pse ubijaju nemilice pod raznim „opravdanim“ razlozima. Od ukupno 592 uhvaćena psa u toku 2017. godine, njih 490 je “uginulo” ili eutanazirano. Preciznije, 48 pasa je udavljeno, 138 uspavano zbog agresivnosti, 43 zbog bolesti, 60 uginulo zbog povreda, 12 uspavano iz drugih razloga, a 189 pasa je uginulo iz “nepoznatih” razloga.“Znači, oko   90 posto pasa je ubijeno.

Na svakih deset, preživi jedan.

Liste „uginuća“ sa stranice sajta Pomoć Psima u Šapcu.

Ovo je nedopustivo . Ko je vet. stanica Šabac koja ih spašava muka , a ih bolesne uspavljuje?Na svom web sajtu se zaklinju u human odnos prema životinjama. Kako je ovo humano? Kako je moguće da je 138 pasa bilo agresivno? Kako je moguće da je 48 pasa udavljeno? Kad su to uspeli da udave jedni druge u savremenom azilu gde se o njima brinu? Kako je 60 uginulo zbog povreda, kad su veterinari tu da o njima brinu? Kojih je to 12 “drugih razloga”?I kojih je to 189 “nepoznatih razloga”?

Za svoje usluge vet stanica je jako dobro plaćena. Kada je 490 pasa iz raznih razloga iz azila otišlo na onaj svet, 2017. God. plaćeni su 2.898.320 dinara ili 24.152 eura. Oko 2000 eura mesečno.

Troškovi su ogromni, ali izgleda da beskućni psi od tolikog novca nemaju koristi.

Grad odvaja za usluge zoohigijene , stalne troškove 20 miliona dinara, a specijalizovane usluge 11 miliona dinara. Ukupno 31 milion dinara. Za šta? Koje su to specijalizovane usluge? Kada od 10 pasa jedan preživi, koliko je sterilizacija izvršeno? Koliko je pasa vakcinisano?

Kako je moguće da vet stanica koja svoje veterinare  reklamira kao osobe od poverenja može da dozvoli smrtnost od 90 posto? Da li je to njima normalno?

Svojevremeno se digla bura oko nadaleko čuvenog konc logora u Požegi, gde je veterinar Božić, sadašnji predsednik opštine Požega, ubijao pse masovno I nemilice, a sada se ćuti o situaciji u Šapcu. Azil je uredan, u boksovima su posude sa vodom, čisto je, čak je u članku o otvaranju navedeno da ima I podno grejanje,  pa se suština “prijatnog boravka”pasa u njemu lako prikrije. Umivena klanica, tako ga zaštitnici životinja, koji su upoznati sa dešavanjima, zovu.

TROŠKOVI ZOOHIGIJENE

Zar se svaki dobar veterinar ne bi zabrinuo da mu je stopa smrtnosti u azilu 90 posto? I koje to usluge koštaju 2000 eura mesečno? Kako se biraju oni koji će preživeti ovaj azil I biti srećno udomljeni? I kako se uopšte udomljavaju, kad sajt za udomljavanje ne postoji, a posete azilu nisu česte, a ni poželjne. Ne možemo tvrditi da su zabranjene, ali ni podataka o otvorenosti azila na sajtu JKP nema. Postoji samo podatak da služba zoohigijene radi od 7 do 15h radnim danima, što se odnosi na – pozovite šintere.

U cifre je teško poverovati. Neefikasno utrošeno za zoohigijenu,  20 miliona dinara stalnih troškova  166.666 eura , 11 miliona dinara specijalizovanih usluga je 91.666 eura. Neefikasnim smatramo svaku sumu, koja ne rezultira smanjenjem populacije pasa na ulicama. Gde odlazi taj novac? Zašto se populacija pasa na ulicama ne smanjuje?

Kako je moguće da se godišnje ubije oko 500 pasa iako Zakon o dobrobiti životinja izričito zabranjuje eutanaziju zdravih životinja, jer očito je da nisu svi agresivni I bolesni I  da su se medjusobno  pojeli? Ubijanjem se problem ne rešava.  A I kažnjivo je. Koliko je nehumano , da I ne govorimo.

 Trošenje miliona iz budžeta , da bi se kolo vrtelo, a bez rešavanja poblema populacije beskućnih pasa, isključivo humanim putem, bez masovnog čipovanja vlasničkih, sterilizacije svih, baze podataka, neće dati nikakve rezultate, sem punjenja privatnih džepova.  Nezakonito ubijanje pasa,je krivično delo.  

Zašto opština Šabac nije drugačija I bolja od ostalih, kad se već naziva slobodnom i progresivnom opštinom? Šta na sve ovo kaže gradonačelnik slobodne opštine Šabac? Šta kaže direktor JKP Šabac? Pitaćemo ih.

 Nadamo se da nisu isti kao gradonačenici I upravnici JKPa opština pod vlašću vladajuće partije,  kad se pokrene pitanje transparentnosti I volje za poboljšanjem uslova života, tj preživljavanja beskućnih pasa, koji su u njihovoj brizi , za šta se sredstva iz budžeta I ovde više nego velikodušno koriste.

UBIJENI PAS MILUTIN.

Marina Mo

ODNOS PREMA BESKUĆNIM PSIMA U SRBIJI JE KATASTROFALAN. PSIMA JE SVEJEDNO KO JE NA VLASTI. SVI KOJI SE DOČEPAJU AZILA SU SKORO ISTI.

Zakon o dobrobiti životinja donesen je 2009 godine. Ni pre njegovog donošenja, ni posle, nije poštovan. Svi koji su bili i jesu, na čelu opština, na čelu javnih komunalnih preduzeća, u koja su utrpana prihvatilišta za pse, ili ono što se naziva azilima za lutalice, ili uopšte nisu imali pojma o njegovom postojanju, ili su činili sve da ga izigraju, tumače kako im se svidi i napuštene pse u svojoj nebrizi, iskoriste na najbolje moguće načine za sticanje lične koristi, kradući sredstva iz budžeta namenjena brizi o tim jadnim bićima. Bez obzira na partiju na vlasti u opštinama, odnos prema psima je uvek isti, primitivan i varvarski. Samo što je kradja i mučenje negde suptilnije prikriveno, a negde se uopšte ne prikriva.

Na čelo javnih komunalnih preduzeća svaka partija postavlja svoje izabranike, a svaki trči da odgrize svoj deo kolača. Tako se radi i sa prihvatilištima, azilima za pse, zlatnim kokama iz kojih se izvlače milioni dinara godišnje, na ime humanog cilja, smanjenja populacije beskućnih pasa, koje uporno nazivaju lutalicama, na ime njihovog zbrinjavanja, a ustvari mučenja i ubijanja.

Svako prihvatilište radi netransparentno. Na zakon o javnom informisanju se vise ne obaziru.  Podaci su vojna tajna. Vrata prihvatilišta, javnih objekata su ili otvorena u vreme kad niko ne može da stigne da ih poseti ili nikada. Sajtovi za udomljavanje ne postoje.A članovi udruženja za zaštitu su nepoželjni i ulaz im se zabranjuje. Snimanje pasa je zabranjeno. Snimanje objekta je zabranjeno. U prihvatilištima rade samo oni podobni, koji nikakve empatije ni razumevanja za  životinje nemaju. Imaju samo spremnost da ćute i prikrivaju sve što vide. Jedino što se još ne radi sa beskućnim psima jeste da se u Srbiji ne jedu. Sve ostalo je moguće. Eksperimenti, izvoz, mučenje, život bez hrane, u prljavštini, bez veterinarske nege, koja se naplaćuje, eutanazija zdravih, koja je zakonom zabranjena. Dakle, sve se to radi. Samo se ne prodaju za ishranu.

Sve je moguće, jer je ljudski faktor truo. Prihvatilištima rukovode gmizavci zainteresovani samo za iskorištavanje beskućnih pasa. Ljudi bez integriteta i savesti. Primitivci kojima pseći život ne znači ništa. Žrtve su idealne za korišćenje . Ne govore. A mržnja prema psima se konstantno podstiče. Beskućni psi se nazivaju lutalicama, manipuliše se ujedima, koji odlično služe kao dimna zavesa za opravdanje kradje. Sama činjenica da se zanimanje šinter, u šifarniku zanimanja, Službeni glasnik   56/2018,     nalazi u grupi UKLANJANJE OTPADA, uz FEKALISTA i ODNOŠENJE SMEĆA govori sve. To je prava istina o odnosu prema ovim bićima, na kojima javna komunalna zaradjuju milione. Sva dubina primitivizma i zaostalosti je oličena u ovom šifarniku. „Psi lutalice“ su otpad. A njima se bave šinteri. Članom 2. Zakona o komunalnim delarnostima, zoohigijenske sluzbe su proglasene za komunalne sluzbe, cime se zivotinje svrstavaju u komunalni otpad.

Najgori primeri , ako je poredjenje izmedju gori i najgori uopšte moguće su

Vršac  2017. god. zbog kradje hrane za pse, u zimskim mesecima, količina hrane je smanjena,  , što je dovelo do masovnog pokolja medju psima, što je upravnica prikrivala.Krivične prijave nisu procesuirane, radnica je dobila otkaz jer je sve obelodanila. Azil je prekriven izmetom, psi su u jezivom stanju.Fotografije kruže internetom. Niko nikada nije kažnjen. Upravnica prihvatilišta je ostala na svom radnom mestu iako postoje dokazi o njenoj direktnoj krivici za pokolj pasa. Priča se da je njen muž opštinski javni tužilac.

Bačka Palanka–  Ulaz zabranjen. Azil u Gajdobri zatvoren na 60 dana  zbog loših uslova po nalogu inspektora. Ipak neometano radi.  Radnik ne dozvoljava ulazak ekipi N1. decembar 2018.

Postoje podaci da se psi iz azila koriste za eksperimente . U toku oktobra meseca na psima iz prihvatilišta vršeno je istraživanje od strane zaposlenih lica u veterinarskoj ambulanti VA VA VET u koje je uključeno 60 kuja iz prihvatilišta . Ovo istraživanje evidentirano je kroz Mesečni izveštaj obavljenih veterinarskih usluga za oktobar mesec koji je ova veterinarska ambulanta podnela opštini Bačka Palanka, kada je i konstatovano da je stopa smrtnosti u ovom istraživanju bila 10% .
Član 42. Zakona o dobrobiti jasno zabranjuje bilo kakva istraživanja na napuštenim  životinjama u prihvatilištu.
Obzirom da je ne tako davno veliki broj pasa „Udomljen“ iz ovog prihvatilišta preko inostranih organizacija pitamo se i kakva je njihova dalja sudbina? Da li su i kako udomljeni ili su žrtve trgovaca psima?

Avenija MB Novo Selo Vrnjačka Banja. Ulaz za sve zabranjen. Prihvatilište privatno. Ali, sredstva iz budžeta više od 50 opština Srbije se slivaju u Aveniju MB. Vlasnik Avenije Nenad Stevanović, bliski saradnik Zorana Babića, u periodu kada su radili u JKP Beli izvor Vrnjačka Banja. Zarada za 4 godine preko million eura. Ugovor sa Vranjem zaključen 2018 na 37.500 eura. Preživelih pasa u Novom Selu sigurno nema.

Loznica Azil KJP Naš Dom. Ulaz zabranjen. Istorija kivičnih prijava protiv direktora KJP Janka Aleksića. Nikada nisu procesuirane. Stanje u azilu katastrofalno. Postoje prijave vezane za šverc oružja iz azila I prodaju.

Vranje Imalo je ugovor sklopljen sa veterinarskom stanicom Vranje, čiji je jedan od vlasnika, bio I predsednik opštinskog veća. Prihvatilište je godinama radilo neregistrovano. Onda je proglašeno registrovanim. U februaru 2018  Ugovor se medjutim sklapa sa Avenijom MB koja nema prihvatilište na teritoriji grada, u tom periodu, pa pse odvozi u Novo Selo, više od 200 km udaljeno. Svi koji su otišli da spasu pse iz tog konc logora su ucenjivani, vredjani, a usluge čuvanja pasa sui m naplaćivane, iako su već plaćene iz budžeta grada Vranja. Sada se psi opet smeštaju u prihvatilište vet stanice Vranje , detalji novog ugovora su još nepoznati. Link članka

Šabac  –Pihvatilište za pse izgradjeno po svetskim standardima , 2013. , ulickano,  sa kapacitetom 150 pasa , iako godišnje prima oko 600 pasa, (podaci za 2017) nikada ne prelazi svoje kapacitete.

U godini 2017oj od 592 psa, eutanazirano je njih 490. ( 48 pasa je udavljeno, 138 uspavano zbog agresivnosti, 43 zbog bolesti, 60 uginulo zbog povreda, 12 uspavano iz drugih razloga, a 189 pasa je uginulo iz “nepoznatih” razloga.)

Pošto je eutanazija zdravih pasa u Srbiji zabranjena, očito je da su razlozi ubijanja izmišljeni , lažirani. Za ove usluge , veterinarskoj stanici Šabac , koja se zaklinje u etičnost , je isplaćeno po ugovoru 2017 oko 2.900.000 din, 24.166 eura. Šta se to radi za oko 2000 eura mesečno?

Direktor vet stanice Šabac, davor Šašić je I predsednik Vet Komore Srbije. Da li smemo posumnjati u njegovu etičnost?

Dimitrovgad Azil za pse , nedovršen, neregistrovan je primao pse. Ulaz zabanjen. Pošto je brzinski, posle prijave registrovan, ulaz je I nadalje zabranjen. Psi iz azila , po svedočenju zaštitnika nestaju.

Ovo je samo deo podataka u vezi tzv azila koje smo stigli da ispratimo. Istraživanje zahteva dug rad velike ekipe . Na nivou zemlje ne postoji organ koji bi se ovim bavio.

Po postovima svedoka na internetu , možemo videti da je situacija skoro svuda ista.

Azili za pse u Srbiji su farsa , laž. Retki su izuzeci, ako ih ima. Pogrešni ljudi na pogrešnim mestima, opšta korumpiranost, I psi, žtve koje ne govore. To je situacija danas, bez obzira koja je partija na vlasti po opštinama. Ono što nas plaši je da će tako I ostati, bez obzira na promene ili ne , koje nastupe ili ne nastupe.

Marina Mo

Prihvatilište za pse u Dimitrovgradu još neregistrovano, a šinteri hvataju pse po ulicama

 

Prema izjavama svedoka, u Dimitrovgradu se nastavlja hvatanje pasa, iako je prihvatilište za pse još neregistrovano.Svima koji pokušaju ovo kršenje zakona da snime, se otvoreno preti. Ulaz u objekat je zabranjen. On zakonski i ne radi. Gde nestaju onda sakupljeni psi? Zašto predsednik opštine i direktor JKP ovo odobravaju, tj čine  krivično delo ? Više se ne pitamo da li je ovo moguće. Moguće je. Na prijave nema odgovora. Samovolja se nastavlja. 
Još jedna opština u kojoj takozvana vlast krši zakon i radi šta hoće.
Javnim dobrom, prihvatilištem, se upravlja kao da je privatni posed javnih službenika koji su sebe proglasili apsolutnim vladarima, a sve na račun javnih sredstava.Gradjani malo o ovome znaju ili ih uopšte ne interesuje, jer je mnogima najvažnije ukloniti pse sa ulica, bez obzira šta se sa njima dešava i da li se zakon krši ili ne. Prilično mračna slika ljudske nehumanosti i bezakonja, koja postavlja veoma važna pitanja: Sa kim mi to živimo ? Kako opstati okružen bezosećajnima i zlima? Kako živeti pod beskrupuloznima?

 

Link našeg članka o ovoj temi

Kradja budžetskih sredstava opština pod velom zbrinjavanja napuštenih pasa.

 

Zakon obavezuje opštine da formiraju prihvatilišta za takozvane lutalice, tj beskućne pse, napuštene ili rodjene na ulici, u okviru komunalnih preduzeća, gde su ove ustanove koje bi trebale imati humani karakter, strpane kao 13 prase i pretvorene u sabirne centre za utamničenje, mučenje i eliminaciju, koja je dostigla razmere genocida. U opštinama gde su ova prihvatilišta i otvorena, slika je sumorna i nedostojna čovečnosti.
Medjutim, u mnogim opštinama, prihvatilišta nikada nisu otvorena. Odgovorni za
nepoštovanje zakona nikada nisu kažnjeni.
Pravdaju se nedostatkom sredstava. U isto vreme odvajaju ogromne sume za
plaćanje novoizumljenih hvatača pasa, koji pse navodno odvode u svoj sabirni
centar, jedan jedini za preko 50 opština sa kojima imaju ugovore, a gde psi
nestaju. Novac iz budžeta opštine se bukvalno baca u džepove firmi, tipa
Avenija MB (registrovana radnja za čišćenje), Aza , koje su sebe proglasile
stručnima za takvu vrstu posla. Uprave opština u kojima pobedjuju na nameštenim
tenderima, sasvim sigurno imaju koristi, jer se deo sredstava vraća u njihove
džepove. A pojava sklapanja ugovora sa gore navedenim je dostigla razmere
epidemije.

oglas
Na primeru opštine Vranje, koja ima svoje komunalno preduzeće, imala je i
prihvatilište(istina neuslovno, u vlasništvu vet stanice Vranje, koje je radilo
neregistrovano i nekontrolisano godinama, dok nismo pokrenuli pitanje
registracije) možemo videti koliko je primamljiva ideja saradnje sa Avenijom
MB, gramzivima i nezasitnima, nemoralnima i beskrupuloznima. Dakle, i pored
svih uslova da po zakonu otvori svoje prihvatilište, ova opština je izabrala da
nešto više od 38.500 eura baci u vetar, kako bi ulice Vranja očistila od
nepoželjnih pasa.(Pošto ovo ne rešava problem brojnosti populacije napuštenih
pasa sistematski, već privremeno i nezakonito, nehumano, ubijanjem, jasno je da
se ne radi o želji za njegovim rešenjem , već za brzom kradjom. Psi su
kolateralna šteta.) Ko se sve ugradio u ovu sumu, možemo da nagadjamo. Logično,
potpisnici ugovora i izvršioci. Komunalni inspektori sluze kao obezbedjenje surovim ubicama,  kao kapoi prate hvatače Avenije MB,kako bi ulili dozu lažne zakonitosti i pravdali ovo bezumlje, a pri tome plašili i vredjali one retke stanovnike koji ovo smatraju
divljaštvom. Hvatači se šunjaju sa mrežama u rukama, kao tipovi iz
socrealističkih filmova gde se primitivni, osorni i surovi šinteri iživljavaju
nad bespomoćnim životinjama. Pare su ukradene, psi ne svedoče, mrtva usta ne
govore, troškova sem, radne snage i benzina, nema. Čista zarada i laka dobit.

50 EURA
Stanovništvo, otrovano decenijskom propagandom o opasnim čoporima, koje je
postalo imuno na bilo kakvu empatiju prema životinjama, ovo ne uzbudjuje. Sem
retkih, a za te postoje pretnje komunalnih inspektora. U širenju mržnje prema
psima, delotvorna je i lokalna televizija, na kojoj će se pojaviti predsednik
opštine da obavesti kako je spašen grad od najvećeg problema kojeg imaju,
beskućnih pasa. I kako se za to izdvajaju ogromna sredstva. Neće pomenuti gde
ta sredstva idu, kao ni da to nikako i nikada neće rešiti problem.
Vrlo je bitno da se dotok pasa na ulice i ne zaustavi, jer će onda ova
mogućnost beskrajne kradje, zauvek presušiti.
Ako vam padne na pamet, kao što je nama palo, da podnesete krivičnu prijavu,
sprega opština, sudstvo, veterinarska inspekcija, će se potruditi da se krivična prijava razvlači po fijokama, dok ne zastari.

Opštine koje imaju svoja prihvatilišta. Objasnićemo mogućnosti kradje na primeru Vršca i Loznice.

Glavni ključ je nedostupnost informacija, prikrivanje i zatvorenost azila. Tako
sve ostaje iza zatvorenih vrata.
Kradja počinje već pri samoj izgradnji prihvatilišta. Sume su ogromne, pa se
stiče utisak da će izrasti luksuzni objekat, a na kraju to bude samo gomila
žica i cementa.
Zatim se krade na lažiranom broju izlazaka na teren, na broju uhvaćenih pasa,
na broju izdatih vakcina protiv besnila, na naručenoj hrani, na izvršenim
veterinarskim uslugama, kojih mahom nema.
U Vršcu je 2015 navodno počela izgradnja azila(dakle, trajni smeštaj do
udomljenja), za koju je predsednik opštine izjavio da će koštati 15 miliona
dinara, prema navodima u novinama. Medjutim, direktor javnog komunalnog 22
Oktobar preduzeća je prostor, koji liči na hangar sa ispustom, u blizini
svinjca (pravi svinjac za uzgoj svinja) iznajmio od lokalnog privatnika, za
preko 2.000 eura mesečno. Izgradjene su žičane pregrade, navodna ambulanta i
mali magacin. Ogradjeno je dvorište. Kućica nema. Postoje samo drvene palete.
Ulaz je zabranjen. Najam se i dan danas plaća.Ko deli ?
U zimu 2016 je došlo do pomora pasa, jer je količina hrane smanjena ( po izjavi
upravnice nije bilo novca), pa su se psi ubijali medjusobno. Kradja novca
namenjenog za hranu, a i kupljene hrane. U roku od 3 meseca je stradalo više
od 200 pasa. Dokumentacija o uginulim psima je lažirana, a kada je priča
procurela u javnost, nije poboljšano ništa, već je donesena zabrana radnicima,
unosa mobilnih telefona, kako bi se sprečilo slikanje. Radnicima je naredjen
progon koleginice koja je ovo obelodanila, ponudjeno joj je da predje u drugu
službu i tako se svedok ukloni, što ona nije prihvatila, pa je dobila otkaz.
Posle toga joj je i kao gradjaninu zabranjen ulaz u azil. Da li je sve ovo znao
i predsednik opštine? Pa naravno. Sve krivične prijave su odbačene. Nije
zgorega napomenuti da je muž upravnice zaposlen u sudstvu.

Slike iz Vršca, kada je obelodanjen masakr pasa.

Prihvatilište KP Naš Dom Loznica je odličan primer netransparentnosti, dakle,
prikrivanja svih mogućih kradja, koje su očite. O ogromnim ulaganjima u ovo
poluraspadnuto prihvatilište, sada skriveno iza krpa i korova, možemo da čujemo
iz usta predsednika opštine i direktora komunalnog preduzeća, koji godinama
caruju ovom opštinom.Ulaganja su svake godine sve veća, od 10 miliona din do 15
miliona u prošle tri godine. Žice u boksovima su zardjale, kućice raspadnute,
hrana bačena na zemlju, posude retke. Veterinarskih usluga nema. ove podatke
imamo sa snimaka tajno snimljenih, jer je ulazak zabranjen. (A članovi
udruženja za zaštitu su proterani iz prihvatilišta. Čak im se i preti). Zašto je
ulazak zabranjen? Citiramo direktora JKP : Da se psi ne bi uznemiravali. Da se
ne bi hranili neodgovarajućom hranom. (objavljeno u Blicu). Pa na šta se onda
troši toliki novac?

I na primeru opštine sa svojim prihvatilištem i na primeru onih koji koriste
usluge hvatača dolazimo do istog, do zloupotrebe položaja u svrhu sticanja
lične koristi, do kradje budžeta opštine, kradje gradjana, do kršenja zakona,
dok se licemerno predstavlja kako se ogromna sredstva izdvajaju za rešenje
„nerešivog “ problema beskućnih pasa na ulicama i huška javnost na mržnju prema
tim opasnim bićima, kako bi se lakše i bez opstrukcija uništavali, a pri tome
neometano kralo.
Pošto su javna komunalna preduzeća veoma poželjne pozicije u podeli vlasti, jer
pružaju ogromne mogućnosti kradje, tu mesta prihvatilištima za pse ne sme da
bude. Ona moraju biti samostalna u okviru opština, bez ikakvog upliva lokalne
vlasti na izbor njihove uprave. I moraju biti strogo kontrolisana. Namenjena
onom što i treba da budu. Mesto za odmor do novog doma. Mesto gde će se psi
sterilisati, odakle će se udomljavati i koje će se baviti saradnjom sa
udruženjima za zaštitu životinja, edukacijom stanovništva i promenom sadašnjeg
stanja. U ovakvim uslovima, sada, teško da pomaka može biti.

KORUPCIJA I PARTOKRATIJA UZROK KRADJE I MUČENJA U KONC LOGORIMA ZVANIM PRIHVATILIŠTA ZA PSE

 

Mnogima je poznato da se na mesto direktora javnih komunalnih preduzeća
postavljaju partijski podobni, poslušni , gramzivi. Kradu na veliko, a
mesto im je nagrada za poslušnost ili mito za ćutanje. Kada je preprodaja
grobova u igri, lažiranje računa za nepotrebne ili nepostojeće usluge, govorimo
samo o kradji, ali, kada se radi o mučenju živih bića u takozvanim
prihvatilištima za pse, govorimo i o zločinu, ubistvima nevinih životinja,
pasa, na ime čijeg zbrinjavanja se iz budžeta kradu ogromna sredstva, koja
završavaju u džepovima direktora jkp a, njihovih saradnika, a i predsednika
opština. Pošto se radi o uigranoj mafiji, koja po lokalnim opštinama, vlada i
sudstvom i policijom, a naravno i veterinarskim inspektorima, jasno je zašto su
jezivi uslovi u kojima se psi nalaze dobro prikriveni, a krivične prijave
završavaju po fijokama. Zanimljiva je činjenica da se takvi lopovi i zločinci ne kažnjavaju, već naprotiv, to im je preporuka za dalje napredovanje na lestvici gramzivaca.
Tako pošto se nakradu, postaju gradonačelnici(Požega), vlasnici unosnih firmi (Avenija MB), odakle mogu još više i brže da kradu.
Biti beskrupulozan lopov je glavna preporuka u napredovanju na političkoj lestvici. Javna komunalna preduzeća su odlična odskočna daska. A zoohigijena, (odvratan i primitivan naziv), je omiljena. Psi ne govore, nema svedoka.
Izgladnjivani psi u Vršcu koji su se masovno klali i jeli jedni druge nikada neće progovoriti. Pobijeni psi iz Loznice, koji su služili kao pokretne mete, takodje neće reći ništa. Ni poluudavljeni iz Zrenjanina, ni ubijeni iz Avenije MB, koja nije opštinsko prihvatilište, ali radi za brojne opšstine, pa na neki način i jeste.

Fotosi, Vršac, Loznica, Zrenjanin, Avenija MB.

 


Da bi se istina o mučenju pasa prikrila, prihvatilišta su zatvorena za javnost,
iako se radi o javnim objektima. Čuvana su kao vojni objekti, slikanje je
zabranjeno, a svako ko se usudi da ih kritikuje, tuži, ukoliko je dostupan 
lokalnim moćnicima biva proganjan, preti mu se i iznalazi bilo kakav razlog da
mu se nameste prijave za bilo šta što je dostupno.
Neretko se gube i radna mesta, ako se glasno izgovori istina o kradji i mučenju , kao u Vršcu, preti se udruženjima, kao u Loznici, u Majdanpeku, u Boru, u Zrenjaninu itd.itd. Klasičan mafijaški stil.
LINK ČLANKA ZA OTVORENE AZILE
Prihvatilišta za pse su zlatne koke za kradju. A da bi se lako i nesmetano kralo, urednici novina, prodatih moćnicima, su uvek spremne da razglase uzbune o razjarenim psima koji jedu malu decu i napadaju stare bakice i tako šire mržnju prema beskućnim odbačenim psima, koji tako mnogo koštaju gradjane. Ne koštaju oni mnogo, već se na njima mnogo krade.
Da bi se sva ta kradja zaustavila a problem rešio, neophodno je na prava mesta postaviti ljude, a ne točkiće jedne mafije, koja ždere Srbiju. Potrebno je otvoriti takozvana prihvatilišta za posete. Potrebno je konačno početi sprovoditi zakon. Sa ovakvom lokalnom samoupravom nema pomaka. Sa ovakvim Ministarstvom Poljoprivrede, Uprava veterine, nema pomaka. Trošimo energiju i vreme pišući dopise i boreći se za sprovodjenje zakona i humanost, obraćamo se gluvima i slepima za sve, sem za sopstvenu korist. Ali ne smemo odustati, jer ako i to ne budemo radili, situacija će biti još gora. Obilazite „azile“, ako možete da udjete, a ako ne možete, suprotstavite se tome i javno objavite, jer te žrtve bez glasa, bez ono malo dobronamernih nemaju nikoga u ovom zmijskom leglu korupcije i zla.

PUT VRANJE – NOVO SELO VODI PSE U MUČNU KRVAVU SMRT ZVANU „TRAJNO ZBRINJAVANJE“

 

Korumpirana vlast opštine Vranje je u februaru 2018 sklopila ugovor sa notornom Avenijom MB za hvatanje i trajno zbrinjavanje pasa u objektu koji nema nikakvih uslova za to u Novom Selu. Navodno su i posetili objekat i javno se oglasili o ispunjenosti uslova.  Tako se deportovanje u konc logor, u neuslovnom prevoznom sredstvu nastavlja, mimo zakona. 

U hvatanju pasa 28.8.2018. je navodno uhvaćeno 17 pasa, kako u izveštaju piše.

41602490_1837914779657962_5069367989871050752_n

Kako su uspeli da stanu u dušegubku, nejasno je. Zašto su fotosi, koje smo tražili nejasni, odjednom crno beli, zašto na njima nema svih pasa, jasno je. Dokaze treba prikrivati, a zločine učiniti manje upadljivim, kad je već nemoguće, nevidljivim, jer možda će jednom, kad zavlada vladavina prava, doći na naplatu. Možda će jednom i kažnjivi zločini biti kažnjeni. 

41611784_1837926602990113_8418974067322781696_n

(Krivična prijava podneta pre više od mesec dana, nekima,  koji bi trebalo da predstavljaju i sprovode Zakon.)  

Do tada, AVENIJA MB I JARANI IZ OPŠTINSKIH RUPA, mogu da nastave KRADJU BUDŽETA OPŠTINA. Sama ideja, dati RADNJI ZA ČIŠĆENJE , TJ AVENIJI MB da hvata pse i „zbrinjava“ ih, je ravna davanja maloletne dece psihopatskim pedofilima, da ih odvedu u „srećnu budućnost“. Uprava veterine nije tog mišljenja. Baš nasuprot, sve je legalno, kako oni misle. A svakom od uhvaćenih pasa na čelu piše 50 eura. To je cena njihovog života i obraza podpisnika ovog sramnog ugovora teškog preko 38.000 eura.

Gde će nas ovo dovesti, teško je reći. U civilizovane zemlje, svakako ne. A ako ove pse, srećno zbrinute, potražimo u konc logoru Novo Selo, pre svega, nećemo ni moći da ih potražimo, jer ulaska nema, kao ni u svim konc logorima, a izvestiće nas kako su srećno udomljeni, mada nije jasno kako, kada ih niko nije ni video. 

Ovakvo zlo, korupcija i nakaznost, onih koji sebe ubrajaju medju ljude, svojstveno je samo krajnjem potonuću svake ljudskosti u prostoru . beznadja

Ovo su fotosi onih „srećno zbrinutih“, koji više ne dišu. Neka im je laka, mala, nesrećna duša. Na nama je da i dalje širimo istinu, šaljemo prijave, po zakonu, ne bi li se svetlo pojavilo u ovom smrdljivom tunelu lopova i ubica. 

 

NEREGISTROVANO PRIHVATILIŠTE ZA PSE DIMITROVGRAD „RADI“ NEZAKONITO

 

Takozvano prihvatilište za pse u Dimitrovgradu je počelo sa „radom“, tj. sa trpanjem uhvaćenih pasa u prve boksove. Psi se smeštaju u neuslovni,nedovršeni objekat,koji ne poseduje minim uslova za život i smeštaj životinja. Na lokaciji bivšeg vojnog radara na mestu zvanom Oštri vrh se nalazi objekat koji je trebalo da bude adaptiran za korišćenje – izjavljivao je Vasil Taškov, tehnički rukovodilac JP Komunalac, napominjući da u blizini nema naselja, niti vodotokova, što ovaj objekat čini najadekvatnijim za takvu namenu. ??? 

Objekat je počeo sa radom uprkos činjenici da nema resenje o ispunjenosti uslova za prihvatilište. 

PRIHVATILIŠTA NEMA U REGISTRU PRIHVATILIŠTA  MIN.POLJOPRIVREDE. RADNICI NEMAJU OBUKU. ULAZ JE ZABRANJEN.
JOŠ JEDAN KONC LAGER ZA PSE, KOJI ĆE SLUŽITI ZA KRADJU NOVCA IZ BUDŽETA.

SVE OVO NE OMETA PREDSEDNIKA OPŠTINE NI JKP DA RADE ŠTA HOĆE I KAKO HOĆE. 

Predsednik opštine i direktor JKPa nikada nisu čuli za sledeće:
Zakon o dobrobiti životinja 

Član 62

Vlasnik pansiona, odnosno prihvatilišta, dužan je da pre upisa u Registar objekata Ministarstvu dostavi dokaz da je obezbedio:

1) finansijska sredstva za nesmetani rad;

2) sprovođenje zdravstvene zaštite životinja;

3) odgovarajući prostor za smeštaj životinja na način koji će obezbediti dobrobit životinja i neće narušiti javni red i mir;

4) lica koja su obučena za postupanje sa životinjama.

Možda i jesu čuli, ali u malim opštinama, ti I ti takvi sebe smatraju nedodirljivim bogovima. A razmišljaju ovako : I za šta uopšte te džukele služe, sem da se koriste?
ZAHTEV ZA ZATVARANJE JE UREDNO, ZAKONSKI POSLAT.  DA LI ĆE GA RAZMATRATI PODOBNI POSLUŠNICI ILI ODGOVORNI LJUDI  ILI NIKO?

zahtev zahtvaranje objekta

šIRENJE NEISTINA NA RTSCARIBROD. OBMANA JAVNOSTI. ALEKSANDAR GEORGIJEV IZJAVA . 

foto tzv azil u izgradnji

 

KJP NAŠ DOM LOZNICA – DOM STRAVE I UŽASA ZA PSE LOZNICE. SMRT IZA ZABRAVLJENIH VRATA STROGO OBEZBEDJENIH SKUPIM KAMERAMA.

 

Takozvano Prihvatilište za pse KJP NAŠ DOM LOZNICA, samovoljom direktora tog preduzeća, Janka Aleksića, je već godinama zabranjena teritorija za sve članove lokalnog udruženja za zaštitu životinja. I ne samo za njih, za sve, koji bi da posete JAVNI OBJEKAT FINANSIRAN IZ DŽEPOVA GRADA. I to bogato finansiran. Sam predsednik opštine je izjavio za Blic, kako je u azil uloženo u 2017, 17 MIILIONA DINARA. (KUĆICE ZA PSE SU RASPADNUTE, POSUDA NEMA, VETERINARSKE NEGE NEMA.) GDE ODOŠE 17 MILIONA?

 

A Vidoje Petrović, gradonačenik, kaže: „O psima u azilu brinu stručni ljudi iz Zoohigijenske službe, i to doktor veterine, dva veterinarska tehničara i dva higijeničara. Koliko je briga detaljna pokazuje i to što se psi hrane posebnom, odgovarajućom hranom sa potrebnim procentom proteina. Sem toga, azil je otvorenog tipa i prima posete svakog dana od 10 do 14 sati.“ .
Ali, čak ni vreme kada je azil navodno otvoren, nije tačno, o čemu svedoči ovaj dokument, koji je potpisao direktor KJP , Janko Aleksić.
On je doneo sopstvena pravila. (Snimanje uznemirava pse, pa je zabranjeno !?)A ULASKA NEMA. 

jkp-dozvola

 

Jedino u šta su sredstva uložena je sistem promatranja ulaska, kamere. Veoma zanimljiv podatak, naročito kada se uzme u obzir nedavna priča, koja je i zvanično potvrdjena, o švercu oružja, koje se skrivalo u azilu, a koja je brzo zataškana i pojavila se samo u retkim sredstvima informisanja. Postoje čak i fotosi pasa ubijenih iz vatrenog oružja, a i svedoci.
LINK  ČLANKA  ŠVERC ORUŽJA PREKO AZILA

http://www.ekspres.net/brejking/u-loznici-sverceri-oruzja-ubijaju-pse-zar-ne#comment-21009

upucan pas

I posle brojnih krivičnih prijava, dopisa, nema pomaka. Azil je i nadalje zatvoren, sada je obrastao trnjem i nadalje zastrt krpama, kako se ništa ne bi videlo.

39922695_1844329712320945_6537116717603094528_n

Stiče se utisak da je prihvatilište za pse PRIVATNI POSED JANKA ALEKSIĆA GDE MU JE OMOGUĆENO DA RADI ŠTA GOD HOĆE I KAKO HOĆE. PRIVATNI POSED KOJI FINASIRA BUDŽET GRADA.
I sve ovo uz podršku gradonačelnika, Vidoja Petrovića, čoveka sa impresivnom karijerom.Nosilac je visokih priznanja, među kojima su i dva odlikovanja Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve – ordeni Svetog Nikolaja i kralja Milutina. Dobitnik je i prestižnog priznanja „Kapetan Miša Anastasijević“ kao lider društvene odgovornosti za 2015. godinu, priznanja koje se dodeljuje najuspešnijima iz oblasti privrednog i društvenog stvaralaštva u Srbiji.
Impresivni rezime.

Kako je ovo moguće ?

I gradonačelnik i direktor KJP Naš Dom, su već godinama na ovim funkcijama, a mnogi tvrde da su u gradu zaveli strahovladu, da svako ko im se suprotstavi, dobija pretnje, pa se retki i usudjuju da pokušaju da udju u azil.
Šta se sve dešava iza katanca na KUĆI STRAVE I UŽASA, kako je ovo nesrećno mesto nazvano medju gradjanima?
I za koje svrhe služi? Ko od toga ima koristi? I ko stoji iza cele priče ?

Više o ovome možete pročitati pod kategorijom Loznica Azil za pse

Danka Usiljanin, predstavnica zloglasne Avenije MB širi neistine u emisiji Tako stoje stvari RTS

U emisiji RTS Tako stoje stvari ,novinarka Vera Aksentijević, je intervjuisala predstavnicu, koja se predstavila kao direktorka firme, Danku Usiljanin, 6.6.2018.

rts tako stoje stvari avenija mb

Link emisije. Intervju je na samom početku.

U intervjuu, koji je vodjen ispred vrata takozvanog Prihvatilišta Novo Selo, „direktorka“ je iznela niz neistina, sve jednu za drugom. Moramo da reagujemo, jer se svakome ko je upoznat sa situacijom, ko poznaje činjenice i ima dokaze, od njenih reči, diže kosa na glavi. Firma, koja ima ugovore sa 30 0pština u Srbiji, a kapacitet do 300 pasa, u koju je svima, pa i vlasnicima ULAZ ZABRANJEN, tvrdi da pse udomljava, da ih humano zbrinjava, čipuje, steriliše, vraća na teren, želi da saradjuje sa Udruženjima. Pri tome, 4 veterinara radi 24 sata. Zaista, kao u naučno fnatastičnom filmu. Kakvo licemerje, smišljeno da zavara javnost i prikrije kradju i nepoštovanje zakona.

Psi se trpaju u DUŠEGUPKU, vozilo za koje „direktorka“ tvrdi da je humano i atestirano kao takvo. Trpaju se jedni na druge, pa ko preživi. Veliki na male, štenad , svi djuture, kao krompiri, samo što to nisu krompiri, već ŽIVA BIĆA. U prilogu sa RTS možete videti kako to izgleda.

Troškovi čipovanja se naplaćuju ako nekom spasiocu i podje za rukom, da izvuče ponekog uhvaćenog psa, iako su več naplaćeni opštini. Sterilizacije nema. Vraćanja pasa nema.

Šta se sa njima dešava, možemo samo sa tugom da nagadjamo. A aktivisti su primetili veliki broj nepoznatih pasa na svojim opštinama, ali ne i one, koji su odvedeni u ovu „oazu za pse“.

Kako se to psi udomljavaju? Kako, kad je svima ulaz zabranjen? I oni koji su , uspeli da spasu ponekog psa, pa čekali da ga dovedu, tvrde da su psi  izvodjeni u stanju totalnog šoka, što je posledica izloženosti strujnim udarima, električnih klešta, koja su zakonom zabranjena. Kako to nisu primetila 4 veterinara, koja rade 24 sata, kako direktorka tvrdi.

Inače, ne bismo ni znali da je ona direktorka, jer se izvesni Miomir Stevanović, pred onima koji dodju po psa, predstavlja kao direktor i odlučuje o zabrani ili dozvoli ulaska. Imamo dokaze za ovo što tvrdimo. (A čudno je i da firma registrovana kao RADNJA ZA ČIŠĆENJE OBJEKATA PRI APRu , može da ima DIREKTORKU. DAKLE, OVO JE ONDA LAŽNO PREDSTAVLJANJE.)

Iz ovog konc logora, psi nestaju, vlasnici se preko telefona lažu, kako su navodno udomljeni . I za ovo imamo dokaze.

RTSu je poslato Pismo Reakcije na izjave direktorke ove firme registrovane za ČIŠĆENJE RADNJI I DEZINSEKCIJU, A NE HUMANO HVATANJE PASA,  u kome izražavamo naše mišljenje, koje , iz nekih razloga, niko ne želi da objavi, a ni čuje. Kao da se iz nekih volšebnih razloga prikriva, namerno i smišljeno, istina o zloglasnoj šinterskoj službi zvanoj Avenija MB. Prvo od strane Uprave Veterine, pa onda nadalje.

odgovor danki usiljanin av mb

 

odgovor str2

Ovo je Ugovor Avenije MB i opštine Vranje, a i nova faktura, sa trostrukom cenom. Pasa nema. Nikada nisu vraćeni, i nikada ih ni jedan veterinarski inspektor, nije preuzeo.

vranje cene ugovor feb 2018

 

 

vranje faktura od 26.4.2018

A ovo su linkovi naših prethodnih članaka na ovu temu.

Još jedan članak. 

A ovako je izgledao pas Žuća, koji nije prepoznao našu aktivistkinju iz Vranja. Šta kažu veterinari na izgled ovog psa?

žuća 22.02.18 - Copy

Gospodjo ili gospodjice Usiljanin, Istina je možda spora, ali dostižna. A u laži su kratke noge.

O transparentnosti rada firme Avenija MB, svedoči i činjenica da nemaju web site, nemaju zvanični mejl, nemaju ništa, samo zatvorena vrata . A goste primate u dvorištu. Privatna firma, a živi od budžeta opština i sredstava gradjana, koje ponižava. To vam je lice i obraz.

Brojna Udruženja su poslala svoje reakcije. Da li smo svi mi baba roge, koje ne žele dobro za životinje? Mi nemamo interesa da lažemo, a vaša firma ima.

Spremni smo za svako sučeljavanje, ali se plašimo da firma Avenija MB to ne sme sebi da dopusti.  Krši brojne zakone već godinama, nekažnjeno. A radi se o stotinama hiljada eura, što je dovoljan razlog za svaki pokušaj manipulacije javnošću. Samo, svedoka je sve više i više. Istina se ne može zaustaviti. A radi se o krvavom novcu, nehumanosti, nemoralu i velikom ZLU.