Početak » Crna Lista azila za pse Srbija i Region
Category Archives: Crna Lista azila za pse Srbija i Region
Kome se i kako svojevoljno i nezakonito daju psi iz takozvanog prihvatilišta Davidovac Vranje?
Kome se i kako svojevoljno i nezakonito daju psi iz takozvanog prihvatilišta Davidovac Vranje? Finansiran od opštinskog novca a privatna prćija.
Ovaj pas, lovački pas je tavorio ispred hotela na Pržaru , Vranje, skotna kuja, samo što se nije oštenila.
Lokalno udruženje je bilo na putu da je skloni sa terena i odvede kod veterinara.
Neko pametan se u medjuvremenu setio da pozove lokalne šintere Komrad, koji su je odveli u tzv prihvatilište Davidovac. Na tom putu joj se gubi svaki trag.
Na poziv lokalnog udruženja Borba za život, dežurni Neško izjavljuje da pas nije u Davidovcu, već sa javio vlasnik, a možda je i udomljena. Kako to kad svaki pas koji tamo stigne mora tu da provede 15 dana, da se čipuje , tretira i da mu se obezbedi sva nega ????(Tako smo obavešteni kada je navodno ujedljiv pas, priča Vranje, imao udomitelja, ali.. nije mu dozvoljen izlaz jer mora tu da boravi 15 dana).
Ne, lovačka kujica je udomljena. To je poruka.
Tragajući za lažnim udomiteljem, ili vlasnikom, koji nije čipovao svog psa, po pozivu na broj, dobijenim od dežurnog u Davidovcu, udruženje otkriva da pas nije tu. Nema ga. Nikada nije ni bio.
Dakle, daju se lažna imena udomitelja, bez papira i provere podataka. Naknadno će se pokriti uobičajenim lažiranjem.
Pas nije imao vlasnika, nije bio čipovan, što sada, kada imamo i čitač mikročipa, možemo da tvrdimo. Dosta laži.
Nazvali smo i mi danas gospodu iz Davidovca.
Dobili smo sledeću informaciju.
O da, pas je vraćen, bio je udomljen, ali.. sad nema štenaca. Mora da su ih bacili, jer nisu bili lovački.
To je poruka. Mora da su ih bacili???? Ko????? Kome to dajete pse ?????
Šta to znači? U roku od 3 dana, kuja nema više stenaca. Pas je bio tu, pa nije bio, pa se odnekle opet stvorio u lažnom prihvatilištu gde se izgleda vrata otvaraju samo iz profiterskih pobuda.
Može li ova poruka , biti sumanutija, ludja? Ko ovde radi ? Šta se radi?
Po kom bezakonju? Ko sme da udje u ovaj objekat? Štanceri, kupci, izvoznici?
Svi sem poštenih i iskrenih, koji hoće da sve bude po zakonu.
Početkom avgusta su naši članovi, ostali ispred vrata, jer dežurni nije imao ključ. Ali , ovo smo snimili. Kavez za leševe. ?????
Pa dokle bahata upravo, od sve samih veterinara, dokle mislite da će ovo moći?
Dokle, koristoljubi negradjani, dokle ćete da iskorištavate sve što hoda ne 4 noge, samo ako može? Vi, koji pomažete kradju svojih sugradjana podsticanjem postojanja ovog šinteraja, koji postoji jer ste i vi najobičniji štanceri?
Gde su štenci ove jadne kuje? U nekoj kesi u kanti za djubre?
Lokalno udruženje je na putu u ovaj tužni šinteraj.
Mi smo napisali prijavu. Pa da vidimo dokle će vas štititi jarani?
A istina će se otkriti, ma koliko je bezdušna stvorenja , koja ne bi smela ni nacrtane pse da čuvaju, skrivala. Dosta je bezdušnosti, primitivizma, korupcije i korišćenja najjadnijh i bespomoćnih.
Sramota je da lokalne samouprave štite i pokrivaju ova zlodela, bezdušnost i bezakonje, a sve u cilju korupcije . Sramno. Koga bole muke ovih jadnika? Takve sigurno ne. A zato im i nije mesto u grupu lažnih dušebrižnika. Nek se bave nekim poslom koji ne zahteva ljudskost i humanost. A ne žice i laži. I smrt.
Dok ovo pišemo, dobijamo informaciju da je Udruženje Borba za Život preuzelo psa iz takozvanog Prihvatilišta, bez štenaca. Njih nema. Kao da nikada nisu ni postojali. ??????
Ne sumnjamo da će svoje „usluge“ debelo naplatiti, a udruženju, kao i nama, sledi da vadimo fleke, praznimo svoje džepove, dok se naveliko krade. Humani plaćaju, nehumani profitiraju.
Zoohigijene se bave zoologijom
Zoohigijene se bave zoologijom.
Kako se zlonamernom obmanom javnosti prikrivaju najobičniji ŠINTERAJI. Ali opisi su zvučni i ko ne zna, može u svašta da poveruje.
Zoohigijena je nauka koja proučava uticaj faktora životne sredine na zdravstveno stanje i proizvodne osobine životinja. Predaje se kao predmet na fakultetu Veterine.
Zoologija (od grčkog zoon „živo biće“) je biološka disciplina koja se bavi proučavanjem životinja, odnosno, oblikom i građom tela (morfologija, anatomija), životnim aktivnostima (psihologijom), razvojem i poreklom (uključujući paleontologiju), naslednim odlikama (genetikom), odnosom s okolnom (ekologijom), rasprostranjenošću (zoogeografijom) i ponašanjem životinja.
Kada je donesen zakon, po kome opštine moraju osnovati svoja Prihvatilišta za napuštene životinje , opštinske skupštine, potpuno neupućene u problematiku, a tradicionalno usmerene na rešenja tipa, šinteraji, lovci, odvuci sa ulica, ubij, su se našle u nebranom groždju. Tako su osnovane takozvane „zoohigijene“ (naziv nauke) u okviru javnih komunalnih preduzeća, koja nikakve veze sa humanošću nemaju, a nemaju ni pojma kako se postupa sa beskućnim životinjama. Ali, negde su strpali takozvana prihvatilišta, koja se ni pored sve opreme, za koju su izdvojena ogromna sredstva, nikada nisu preobrazila u prava prihvatilišta, jer nikada nije ni postojao ljudski faktor koji bi ih preobrazio, sem u lične posede i novostvorene izvore korupcijskog korišćenja novih žrtava. Sve aminovano zakonom o komunalnim delatnostima. Ko ga je pisao?
Javna komunalna preduzeća su poslednje mesto na koje se može smestili prihvatilište za pse. Zna se čime se bave, i o čemu moraju da brinu. To nisu humanitarne ustanove. A delatnost „zoohigijene “ je opisana ovako: 14) delatnost zoohigijene obuhvata poslove: hvatanja, prevoza, zbrinjavanja, smeštaja napuštenih i izgubljenih životinja u prihvatilište; kontrole i smanjenja populacije izgubljenih i napuštenih pasa i mačaka; neškodljivog uklanjanja i transporta leševa životinja sa javnih površina i objekata za uzgoj, držanje, dresuru, izlaganje, održavanje takmičenja ili promet životinja do objekata za sakupljanje, preradu ili uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla na način koji ne predstavlja rizik po druge životinje, ljude ili životnu sredinu; sprovođenja mera za smanjenje populacije glodara, insekata i štetnih mikroorganizama merama dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije na javnim površinama.
Oni se uporedo bave i uništavanjem gamadi, dezinsekcijom, uklanjanjem leševa sa ulica i brigom o beskućnim životinjama. Vrlo često se sakupljanje zdravih pasa sa ulica vrši istim prevoznim sredstvom, kojim se i leševi uklanjaju i to nedezinfikovanim. Imamo podatke i o tome.
Koliko je neiskrena sama pobuda da se ovim jadnim beskućnim životinjama uopste ikako pomogne, govori sama činjenica kome je i kako poverena briga o njima. O čemu svedoči i činjenica da su za sve direktore JKPa do sada, beskućne životinje, u ovom slučaju psi, uvek i zauvek u rečniku „lutalice“, gamad, koju treba da deratizuju, što je i jedino što znaju, kad je gamad u pitanju.
Mi ne možemo ni očekivati od ljudi koji nisu obrazovani za humanitarni rad, ništa bolje. Njihov posao je vodovod, pogrebne usluge, sadjenje cveća, održavanje čistoće u gradu, i to je za svaku pohvalu. Ali prihvatilištima za pse tu nije mesto. Šinteraji su prevazidjena kategorija, svuda u svetu. Kod nas postoje, preodenuti u ruho naučne organizacije, zoohigijene, u kojoj ne rade naučnici, već je profil zaposlenog hvatača pasa maksimum srednja škola, ako se i to desi. Nivo većine je osnovna. Obuku o dobrobiti životinja niko nije prošao. A i da jeste, teško da bi razlike u odnosu prema onima koje bi trebalo da zaštite, a ne muče, bilo.
Čak i veterina Beograd ima interesantan opis delatnosti. I oni se bave zoohigijenom.
Preduzeće obavalja komunalnu delatnost zoohigijene u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima koji obuhvata:
– Hvatanje,zbrinjavanje,veterinarsku negu i smeštaj napuštenih i izgubljenih životinja (pasa i mačaka) u prihvatilišta za životinje;
– Lišavanje života za neizlečivo bolesne napuštene i izgubljene životinje;
– Kontrola i smanjenje populacije napuštenih pasa i mačaka;
– Neškodljivo uklanjanje leševa životinja sa površina javne namene do do objekta za sakupljanje;
– Preradu ili uništavanje otpada životinjskog porekla;
– Sprovođenje mera kontrole i smanjenja populacije štetnih organizama,glodara i insekata;
– Sprovođenje mera dezinfekcije,dezinsekcije i deratizacije na površinama javne namene.
Preduzeće ima ISKLJUČIVO PRAVO obavljanja komunalne delatnosti zoohigijene na teritoriji Grada Beograda.
To što je neko veterinar, ne daje mu neprikosnoveno pravo na razumevanje potreba napuštenih pasa i brigu o njima. To ne znači da je i human, na žalost. Da nas neko pita, veterinari ne bi smeli nikako biti upravnici prihvatilišta, zbog opasne mogućnosti sukoba interesa. A kakvog, to oni znaju najbolje.
Iz „zoohigijena“ smeštenih na pogrešno mesto, kreće i sva dalja zloupotreba, nebriga, kršenje zakona o dobrobiti životinja , krivičnog zakona, zakona o veterinarstvu i sve dalje mućke i problemi neotvorenosti prihvatilišta, lažne otvorenosti samo za odabrane, korupcije, nezakonitog ubijanja i sveg zla sa kojim se srećemo širom Srbije.
U medjuvremenu su novostvorene zoohigijene, (firme prvobitno registrovane za dezinsekciju kao Avenija MB, AZA , najnovija, počele da sklapaju ugovore sa opštinama , delatnost zoologije. To piše kao šifra javne nabavke. Opet nauka.
Da li je moguće podvesti nehumano i agresivno mučenje pasa pri hvatanju , trpanje u ovo vozilo, tandrkanje po 200 km po temperaturama od plus 40 do minus 10, pa trpanje u takozvano prihvatilište, zatvoreno za sve, ili izbacivanje usput, pod šifru zoologija ???
Po rečima gospodina Stevanovića, ovo je vozilo u koje može da stane 30 pasa. ????
Koji veterinarski inspektor može da stavi svoj potpis na ovo? Mnogi mogu i znaju zašto mogu. Imaju opipljive razloge.
Ono što želimo da kažemo jeste da, prihvatilišta ne smeju da budu u okviru javnih komualnih preduzeća, da hvatanjem pasa ne smeju da se bave firme tipa Avenije MB, Aza i hvatači javnih komunalnih. Nikako. Prihvatilišta za pse moraju biti samostalna u okviru opština, ali pod upravom iskrenih i osvedočenih ljubitelja životinja, stalno otvorena za posete, bez upliva bilo kakvih netransparentnih i partokratskih uticaja. Takvi će i oformiti sopstvene , zaista humane službe za humano hvatanje beskućnih mučenika, kako i treba da se nazivaju ta jadna bića.
Javni konkurs, nezavisna komisija, otvoren rad. Rezultati rada će biti vidljivi, udomljavanje pasa mnogo veće, a troškovi mnogo manji. A kradje će presahnuti.
Naravno, ovo zahteva zajedničku akciju , koju bi mnogi koji bi i morali da je pokrenu, najradije izbegli. Iskrenim udruženjima za zaštitu životinja, gradjanima kojima je prekipelo se ne gadi. Rado će je pokrenuti. Dosta nam je svima ovakvih naučnika !
Prihvatilište za pse Loznica javni objekat zatvoren za posete
Jedno od gorih, takozvanih prihvatilišta za pse, a teško je reći ko je gori, je i prihvatilište KJP Naš Dom Loznica. I oni imaju zoohigijenu .
( Zoohigijena je nauka koja proučava uticaj faktora životne sredine na zdravstveno stanje i proizvodne osobine životinja. Toliko o sveopštem primitivizmu, ludilu i upotrebi neodgovarajućih termina u jeziku neobrazovanih.)
Ta „zoohigijena“ ne nalazi za shodno da na svom sajtu, na kom teče med i mleko, objavi vreme kada su otvoreni za javnost. Ne nalazi za shodno da nama, boraniji od udruženja, koji ih ometamo u njihovom neradu i kradji na ime „humanog zbrinjavanja pasa“, odgovori na 3 mejla, koje smo poslali, sa samo jednim pitanjem Kada ste otvoreni, kako bismo mogli da vas posetimo. Dakle, kako ući u javni objekat, plaćen novcem gradjana, koji je, po svemu sudeći postao privatno vlasništvo direktora KJP i saradnika? Kako ući na 40 stepeni celzijevih i zaviriti iza krpa kojima je tzv Prihvatilište obavijeno? Prihvatilište sa istorijatom prijava , zloupotreba, a za koje je ove godine , po rečima direktora izdvojeno u „humane svrhe “ 17 miliona dinara, jednako oko 138.000 EURA ??
Ovo su fotosi od pre par sati. Krijemo se, zatvoreni smo, nema nas. A ispred azila pretužna kujica sa štenetom. Da u ovom azilu rade ljudska stvorenja, posvećena, pomogli bi joj. Plašimo se da joj je bolje iza ove tvrdjave blagostanja.
Gospodin Ilija Mikić je na svome sajtu , pozvao iskrene da mu se u poseti pridruže. Ima li koga?
I mi smo pozivali, bez odgovora. Ima li koga ko bi posetio ovaj objekat gde se navodno psi hrane specijalnom hranom i uživaju? Po rečima direktora i predsednika opštine, objavljeno u listu Blic. Javite se.
Sve naše članke na temu ovog primera korupcionog korišćenja pasa imate na linku ovog bloga, pod Loznica
Kujica ispred vrata, gladna i žedna. Sa štenetom. Gde ste humani iz Prihvatilišta debelo plaćenog i preplaćenog?
Ovo se vidi ako virite kroz ogradu. Da li je ovo OAZA KOJA KOŠTA MILIONE ILI RUPETINA ZA POMOR ?????
ŽICE, KRPE, OGRADE, A SVE OD NOVCA GRADJANA.
Ubijanje ili eutanaziranje bolesnih i neizlečivih pasa u Prihvatilistu Šabac
Izvršilac veterinarskih usluga Veterinarska stanica Šabac.
Po Zakonu o dobrobiti životinja Srbije, eutanazija zdravih pasa nije
dozvoljena. Medjutim, u ugovorima o javnim nabavkama, koje opštine sklapaju sa
veterinarskim stanicama, ona je vrlo često navedena kao usluga, gde se predvidja tačan
broj pasa koji će biti „eutanazirani“. Ugovor koji je sklopio i ove godine JKP
Stari grad Šabac, sa veterinarskom stanicom Šabac, predvidja eutanaziju 250
pasa godišnje. Naručena ubistva ili surova istina o zdravstvenom stanju
beskućnih pasa? Ko i kako predvidja taj broj? Ko zna koliko će pasa biti
neizlečivo bolesno, ili se prosto ubijaju po sistemu eci peci pec, ti si za usmrćivanje.
Ovo znači da se 5 pasa nedeljno ubije, da bi se ispunila kvota od 250
godišnje.
Ovo je ugovor sa navedenim uslugama.
Aktivisti za zaštitu životinja sa terena tvrde da se psi redovno ubijaju
sredom.
Javna nabavka male vrednosti je u iznosu od 2.900.000.din, oko 23.580 eura, u
šta je uključena i sterilizacija pasa i ostale sitne usluge, koje možete videti
iz ugovora. Sterilizacija, vakcinacija, čipovanje predvidja 350 pasa.
Kapacitet prihvatilišta izgradjenog 2013.god je 150 pasa. Takodje nelogično.
Izgradjeno je kao najsavremenije prihvatilište u Srbiji, za koje je rečeno da
će smanjiti broj pasa na ulicama. To se nije desilo. U izgradnju je uloženo 10
miliona dinara, oko 81.000 eura.
link Prihvatilište Šabac Najsavremenije u Srbiji
Interesantno je i da je direktor ove Veterinarske stanice, Šabac, Davor Šašić,
koji je od aprila 2016 predsednik Veterinarske komore Srbije.
Prema podacima iz javne nabavke, ova veterinarska stanica je bila jedina prijavljena na konkurs.
Jedno pitanje je – Ima li ovde sukoba interesa? A drugo, kako na čelu Veterinarske komore može da bude čovek kom je nezakonito ubijanje pasa, koje obavlja njegova firma, normalno i etički ispravno?
Ili mi grešimo, jer su svi eutanazirani psi neizlečivo bolesni?( Napominjemo da je isti ugovor sklopljen i 2016.godine sa istim brojem pasa za eutanaziju. Da li je i tada bilo 250 pasa neizlečivo bolesnih ?)
Eutanazija nije igra. To je ubijanje. Lišavanje života živog bića. Ako se radi o biću koje duboko pati i nema nade u ozdravljenje, i tada je opravdanost pod upitnikom. Ako se radi o ubistvu zdravog bića, u ovom slučaju psa, koji je kriv zato što nema vlasnika, nema dom, onda je to UBISTVO, NEZAKONIT ČIN, koji tada postaje tema KRIVIČNOG ZAKONIKA.
Mnogo pitanja, na koja ćemo se potruditi da dobijemo i odgovore.
Jedno je izvesno. Sve dok takozvane zoohigijene,(higijene čišćenja od životinja
???? Rogobatan naziv za ustanove koje bi trebale imati humani karakter), budu u
kandžama javnih komunalnih preduzeća, koja su meta korupcije i beskrajne
kradje, kojima upravljaju podobni, a ne iskreni ljubitelji životinja , nema
pomaka. Trošiće se ogroman novac, koji će završavati u privatnim džepovima, a
problem velikog broja pasa beskućnika na ulicama se neće rešavati. Patiće te
jadne životinje, a sa njima i mi, kojima je stalo do humanog odnosa prema njima.
I ostade samo ogrlica kada su me ubili.
I ostade samo ogrlica kad su me ubili.
Našminkani „azil“Loznica i surova istina
U toku smo kampanje za otvaranje „azila “ za pse Loznica, kojim upravlja KJP Naš DOM, za javnost. Ovo je javna ustanova, plaćena novcem svih gradjana, a koja je pretvorena u privatno vlasništvo direktora KJP, koji odlučuje, ko i kada sme u azil da udje. Nezakonito, naravno.
Na tabli azila piše da je otvoren utorkom i četvrtkom, ali.. po svedočenju svih onih koji su pokušali da udju u njega, on nije otvoren nikada. Radnici se ne vide, obavijen je krpama, čuje se samo cviljenje iz kaveza. O ovome smo pisali u našem prethodnom članku, pišemo i pisaćemo sve dok se vrata ne otvore. Ko radi po zakonu, nema šta da skriva.
Link prethodnog članka Katanac na vratima
Ovako se KJP zoohigijena predstavlja na internetu. Med i mleko. Ovo je azil Raj. Sve je divno. Psi uživaju. Naravno, nije navedeno kada je otvoren za javnost. Ne kaže se da psi veterinarsku negu nemaju, da žive , ko preživi u trulim kućicama, uglavnom prepušteni sami sebi. Pogledajte, sve je divno.
Link sajta Zoohigijena Loznica
Zaista ne znamo gde je ovo slikano, ali u azilu nije. Možda u nekoj preistoriji, dok su još imali veterinarsku negu, koja im je sada, i pored ogromnih sredstava izdvojenih iz budžeta , uskraćena.
A ovo je video snimljen u 2010 godini. Od tada se ništa , sem medijske promocije neistina, nije promenilo. Molimo, pogledajte.
Ovo su nedavni fotosi retkih, koji su uspeli da udju u taj javni, privatizovani prostor. I to samo kada su najavili da udomljavaju veće grupe pasa i platili za njihovo čipovanje, koje je već obuhvaćeno , tj plaćeno iz troškova budžeta na ime „HUMANOG ZBRINJAVANJA PASA“. Sa tvitera.
Levo doga spašena iz azila. Desno foto Tierschutz Austria. Sa web sajtova.
Dokle će ovo bezakonje i korišćenje pasa da se nastavi? To zavisi od svih nas. Pozivamo sve koji mogu da posete ovaj azil, da dodju do njega, pa da vidimo mogu li u njega i ući. Za otvorene azile, za otvorene javne objekte, koje svi mi plaćamo od našeg novca, a koji ide ko zna kuda, dok se nehumanost i nepoštovanje Zakona nastavlja i podstiče.
Šta se dogadja sa ljudskošću? Gde je humanost? Saosećanje? 24ur.com
Ko je od medija u Srbiji, novine, TV, uradio neki istraživački rad na temu korupcije na psima, zoohigijene, Avenija MB, maltretiranje aktivista za zaštitu životinja?
Niko. Sve što gradjani mogu da pročitaju su Ujedi, Novac za ujede, sve što podstiče dalju dehumanizaciju odnosa prema beskućnim psima , bez ikakvog pomaka na bolje. Tragično i sramno. Bez istinitog obaveštenja o istini. Ali istina, ma kako blokirana na lokalnom nivou, se širi . 24 časa Slovenija nisu imali problema da urade emisiju na ovu temu. A poznato je, živimo u vremenu informacija, pa je skrivanje laži sve teže. Ovde je i Loznica, AV MB, Vrsac, Vranje, mucenje i ubijanje. Evo situacije u Srbiji sa Slovenačkog medija. Šta se dogodilo sa nama, da smo postali takve pošasti ???
Pogledajte. Fotosu su Vršac, Vršac, Loznica, pa šinteri Avenija MB. U LInku 24ur.com je više fotosa i video.
Pravda za žrtve Vršačkog azila za pse. Ne zaboravimo ! Proces istrage završen.
Proces istrage u Vrščkom azilu je završen. Kako čujemo, slučaj ide kod tužioca.
U februaru smo pisali o nezapamćenom hororu koji se desio u Vršcu, kada je pretrpanom azilu, sa više od 500 pasa, smanjena količina hrane za pse na 300 grama dnevno. Kako se tih 300 grama delilo u uslovima gde psi jedni drugima sede na glavi , nemoguće je i zamisliti. I odakle ovakva odluka da se količina hrane smanji u zimskim mesecima, a pored činjenice da iznosi javnih nabavki za hranu nisu smanjeni.
Tako je počeo pokolj gde su svakodnevno radnici nalazili ubijene pse. Uprava nije reagovala. Radnica Snežana Mikulić je slučaj prijavila, posle brojnih neuspešnih pokušaja da razgovara sa upravom i poboljša situaciju i prekine horor.
Kako navodi na njenom fejsbuk profilu, ovih dana će se završiti istraga povodom njene prijave i biće predata tužiocu. Govori to sa zabrinutošću .
link Snežana Mikulić
Kako je uprava mogla ovo mirno da posmatra? Zašto su pokušali da ućutkaju i prikriju ovaj užas? Zašto su kao jedinu meru posle svega, preduzeli zabranu unošenja mobilnih telefona radnicima u azil, kako bi sprečili svako svedočanstvo? Da li takvi ljudi treba da upravljaju azilima, koji bi trebalo da budu spas, a ne koncentracioni logor?
I šta če reći tužilac? Da li je u Vršcu pravosudje nezavisno od uticaja sa strane???? Iskreno se nadamo da ovo neće proći nekažnjeno, kao u mnogim slučajevima.
Znamo da je sve moguće u zemlji u kojoj pravosudje nije nezavisno,u kojoj se zakoni selektivno primenjuju i gde je pravda unižena i bačena na kolena….Nije kriv onaj ko čini zlodela, već onaj ko se usudi da ih prijavi. Obično je tako , ali neka PRAVDA u ovom slučaju pobedi, u ime svih žrtava ljudske nebrige i korupcije. I neka azili budu mesta gde će namučeni psi nači dom, a ne mučenje i smrt.
Ovo su samo pojedini fotosi sa lica mesta, koje je dobio i tužilac. Hoće li ih videti ili obnevideti? U dokaznom materijalu ih ima mnogo više.
Politika i koncentracioni logori za pse u Srbiji
Politika je nažalost itekako povezana sa radom takozvanih prihvatilišta za pse po Srbiji. Direktora JKP, U okviru kojih je zoohigijena biraju opštine. Onda on bira podobnog Upravnika, kameleona koji će zapušiti i oči i uši i ne videti ništa protivzakonito. Zaposliće i veterinare koji će, umesto Hipokratove zakletve, da se zakunu na večno ćutanje i sprovode ubistva. Onda će ih kontrolisati veterinarska inspekcija iz jaranske bratije, pa će sve zauvek biti u redu. Drznete li se da ih prozovete za bilo kakvu nepravilnost, dobićete gomilu nesuvislih budalaština kao zvanična dokumenta, ako se i to desi, a ne dobijete žvrljotine pisane na burek papiru. A ako ih i tužite, onda će se rodbinski sudovi uortačiti , pa će vas tužiti za … šta god nadju. Zašto je sve to tako? Kome su interesantni napušteni psi? Njima jesu. Jer se debelo krade iz budžeta samo na ime njihovog „humanog zbrinjavanja“. Psi su zlatna koka, bogaćenje za lopove, koji glume njihove spasitelje. A ko to plaća? Narod, pa šta? Ionako je izdresiran da ih mrzi, a kupljeni mediji u tome zdušno pomažu. Poješće vas beskućni psi! Uješće vas, tražite odštete! Tako ćemo mi moći bolje i više da na njima zaradjujemo. Mislite da je Avenija MB nastala tek tako? Varate se. To je posledica sveobuhvatnog korupcionog procesa iskusnih lopova, čiji je put razvoja stigao daleko. I ne prezaju, ubistva i mučenja pasa su samo uvod u ostale zločine, na koje su spremni. To važi i za ostale, lažne azile, lažna prihvatilišta, gde gomila parazita bez obraza i ljudskosti živi na kostima i strahu namučenih jadnika, deportovanih u njihove koncentracione logore za pse.
Govorimo o neljudskosti , u koju su mahom uključeni baš oni koji bi trebalo da imaju saosećanja. Ali nemaju. Gramzivost je pojela Dr. Mr. Veterinarske diplome. Ostao je samo goli jad i gladne kandže lopova.
Govorimo o milionskim ciframa, u eurima, ne dinarima, koji se kradu u ime pomoći jadnicima koji nikoga nemaju.
Ako znate neko opštinsko prihvatilište , vredno spomena, kao pozitivno, javite nam. Mi nemamo pozitivne primere. Prva dva fotosa Vršac, treći Loznica, četvrti Davidovac Vranje. Drugi red Zrenjanin, pa kola Avenije MB Novo Selo .
I krv koja se cedi ispod kola.
Sve je moguće u zemlji u kojoj pravosudje nije nezavisno,u kojoj se zakoni selektivno primenjuju i gde je pravda unižena i bačena na kolena….
Ovako izgleda ako ih tužite. Udruženje Solidarno za životinje.
Nije kriv onaj ko čini zlodela, već onaj ko se usudi da ih prijavi. Bezakonje i revanšizam .
Kontrola veterinarske inspekcije JKP Higijena Zaječar
Prema informacijama o javnim nabavkama veterinarskih usluga JKP Higijena Zaječar situacija je sledeća za 2016,
30.03.2016. Veterinarske usluge , naručilac: JKP Higijena Zaječar, iznos: 1.021.750,00 RSD
Prema kontroli vanredne veterinarske inspekcije, 43 psa su sterilisana, kastrirana. Ako je prosečan iznos tog zahvata oko 4.000 rsd, onda je to oko 172.000 rsd. Gde je razlika od 849.750 rsd? U čipovanju, vakcinaciji? Sve je nejasno. Ali evo izveštaja.
Šta tu piše?
Dana 22.03.2017 izvršena je vanredna kontrola, po zahtevu Koalicije za Život, u JKP Higijena Zaječar,RJ Zoohigijena -Prihvatiliste za pse u Gornjoj Prliti,opstina Zaječar ,gde je utvrdjeno sledeće:
Stanje 2016 godine. Ukupno sterilisanih 20 pasa, kastriranih 23. U 2016 20 pasa vraćeno je na lokaciju po odluci lokalne samouprave grada Zaječara koji su obeleženi i vakcinisani protiv besnila i na lokacijama su postavljene kućice za pse. U 2016 nije bilo udomljavanja pasa. (????????)( Dakle, iako grad nema Program mera do danas, psi su čipovani, a neki su i vraćeni na lokaciju.)
2017 . U momentu kontrole u objektu Prihvatilista zatecena su 102 psa od kojih 44 psa nisu mikrocipovana ni vakcinisana protiv besnila. Po izjavi sefa RJ čeka se odobrenje lokalne samouprave da se isti čipuju. ( Kako se to čeka?? Zar je za svako čipovanje potrebna dozvola???? Znaju li oni uopšte šta rade ????)
Naloženo je da se psi obeleze i vakcinišu protiv besnila. 44 psa koja se nalaze u objektu prihvatilišta. Rok izvrsenja 15 dana.
Na ovo smo poslali prigovor. Da li ćemo ikada dobiti odgovor iskreno zainteresovanih za poboljšanje ili ćemo se kretati po mraku nesuvislosti i prikrivanja nezakonitosti?
Dok Prihvatilišta žderu novac iz budžeta, namenjen zbrinjavanju beskućnih pasa i rešenjem prekobrojnosti napuštenih na ulicama, dok se sliva u privatne džepove, dok ništa ne rešavaju, Udruženja se grčevito trude, bez sredstava, sem ličnih da pomognu nesrećnicima, da ih iskreno zbrinu, a više nemaju ni od čega ni kuda. Sramno.
Psi se pate po ulicama izloženi svakodnevnoj agresiji, novac za lažne il prave ujede se isplaćuje, a odgovorne to ne zanima. Opštinskim higijenama upravljaju nedomaćini, raspikuće i koristoljupci. Sramno.
A ovo su napušteni psi Zaječara, kojih je sve više. Kada bi Prihvatilište to zaista i bilo, ne bi morali da lutaju ulicama, gladni i žedni. Ali Prihvatilište je beskorisno, bar psima. Kome koristi, jasno je.
Šta se dešava iza zaključanih vrata Avenije MB ?
Ulaz u lažno prihvatilište Avenije MB u Novom Selu, Vrnjačka Banja je naravno zabranjen. Iako Uprava veterine i veterinarski inspektori nemaju primedbi na uslove u kojima su smešteni deportovani psi iz svih krajeva Srbije i opština koje su sa ovim zloglasnim hvatačima pasa sklopili ugovore u milionskim sumama, na obostrano zadovoljstvo, iz nekog razloga narod, koji to sve plaća, nema pravo ulaska.
Ulazite, ako vam se dopusti , kao u vojni objekat. A kad već udjete, tražite svog psa koji je uhvaćen i čudnom igrom slučaja preživeo transport, onda plaćate nametnute dažbine bez pogovora i priznanica.
Interesantno je da sva svedočenja ljudi koji su ovde ušli govore samo o zlu i mučenju. Ljudi su u šoku, ne veruju sopstvenim očima. Ali Uprava veterine ne misli tako. Ni veterinarski inspektori. Njima je Avenija MB mila i draga.
Da li je to prećutno odobravanje mučenja pasa i njihovog ubijanja, koje je zakonski kažnjivo ? Prikrivanje zločina? Zašto ? Ko stoji iza cele ove tužne priče?
Da je sve po zakonu, da je ovaj objekat otvoren, da zaista i radi na humanom hvatanju i zbrinjavanju pasa, vraćanju, mi ne bismo imali razloga da sumnjamo da ovo nije prihvatilište već smrdljivi koncentracioni logor za pse. Ali zatvoren je i s pravom sumnjamo.
A ovo je poslednje svedočanstvo ljudi koji su u njega ušli 14og aprila 2017.
Priča je jeziva. Izvor ne možemo sa razlogom da navedemo, ali je poznat onima koji se ovim slučajem bave. Postoje udruženja koja rade na ovom slučaju, ali uz teške opstrukcije I ometanja. Milionske sume su u pitanju, zato ih I ometaju. Korupcija na angro. Kršenje Zakona, kako Krivičnog, tako i Zakona o dobrobiti životinja, a ima toga još.
Svedočenje:
Dana 14.04.2017. godine otišao sam, sa suprugom u Novo selo, Vrnjačka banja u prihvatilište Avenije mb da preuzmem svog psa mešanca starog 1,5 godinu, koji je uhvaćen u Petrovcu dana 13.04.2017. godine od strane Avenije mb.
.
Dočekao nas je vet, Dragan Živković koji je trazio da vidi fotografije psa koje smo mu pokazali snimljene na telefonu. Pošto je izveo psa koji nije naš, dopustio mi je da udjem u unutrašnjost prihvatilišta i da pronadjem svog psa.
Prvo sam ušao u neki zatvoreni prostor koji liči na štalu, prljav, smrdljiv, sve je bilo mokro. U njemu se nalazilo izmedju 15-20 bokseva, veličine oko 1 m x1 m, u svakom je bilo toliko pasa da su lezali natrpani jedan preko drugog. Nigde nisam video tragove hrane, niti činije sa vodom. Psi su bilii, nobično mirni, kao drogirani.
.
Dozivao sam psa, razgrtao nogama pse ne bih li našao svog ljubimca, ali ga nije bilo. Prešli smo u spoljašnji deo gde su takodje bili natrpani kavezima. Ni tamo, uprkos pokušajima, da razgrnem natrpane pse, nisam našao. Napolju me je čekala supruga uplakana , rekla je da neće ići bez Džekija.,ona je insistirala da udje i da ona pokuša da ga pronadje.
Ušla je u zatvoreni deo, dozivala ga je, ali se nije odazivao, što je inače, uvek radio. Prolazeći pored kaveza, videla ga je kako viri ispod jednog većeg psa. Ja sam morao da ga vadim iz kaveza, ponovo razgrćući pse. Pri iznošenju, pas je delovao kao drogiran, i kada sam ga izneo napolje, ujeo me je tako da mi je tekla krv.
.
Na moje oči, dali su mu samo sedativ, jer je bio izuzetno agresivan. To pas kog sam odgajio kao štene pronadjeno na ulici i koje je uvek bilo dobroćudno i veselo. Dali su mu predamnom, samo tu inekciju.
.
Platio sam 2,500 dinara, nisam dobio račun. Dobio sam samo pasoš br RSXXXXXX sa brojem čipa 688XXXXX2.
Pas je bio mokar, prljav, spavao je u kolima vrlo dugo.I dalje, danas, uglavnom spava, pokazuje znake straha kada se probudi, u snu skače.
.
Kada smo stigli, morali smo ga okupati. Bio je neobično žedan i gladan. Na njemu se mogu videti manje ranice i mošnice su mu bile plave.
Stojimo na raspolaganju da se zaustavi užasno zlostavljanje tako velikog broja životinja. Avenija je plaćena od strane naše opštine da radi humano sa životinjema .
************************************************************************************
Da podsetimo. Ovaj prevoz je veterinarskim inspektorima opravdan I normalan. Sve je u redu. Kao i krvavi tragovi koji ostaju iza vozila. Ko su oni koji mogu da ovakav prevoz proglase humanim? Gde je to humano? U kom veku I u kojoj zemlji? Mikrotalasna peć na 40 stepeni celzijevih. Humano? Zašto se PRIKRIVAJU ZLOČINI ???????????
