Koalicija Za Život NVO

Početak » Grad Vranje

Category Archives: Grad Vranje

Kategorije Categories

ARHIVA ČLANAKA

PUT VRANJE – NOVO SELO VODI PSE U MUČNU KRVAVU SMRT ZVANU „TRAJNO ZBRINJAVANJE“

 

Korumpirana vlast opštine Vranje je u februaru 2018 sklopila ugovor sa notornom Avenijom MB za hvatanje i trajno zbrinjavanje pasa u objektu koji nema nikakvih uslova za to u Novom Selu. Navodno su i posetili objekat i javno se oglasili o ispunjenosti uslova.  Tako se deportovanje u konc logor, u neuslovnom prevoznom sredstvu nastavlja, mimo zakona. 

U hvatanju pasa 28.8.2018. je navodno uhvaćeno 17 pasa, kako u izveštaju piše.

41602490_1837914779657962_5069367989871050752_n

Kako su uspeli da stanu u dušegubku, nejasno je. Zašto su fotosi, koje smo tražili nejasni, odjednom crno beli, zašto na njima nema svih pasa, jasno je. Dokaze treba prikrivati, a zločine učiniti manje upadljivim, kad je već nemoguće, nevidljivim, jer možda će jednom, kad zavlada vladavina prava, doći na naplatu. Možda će jednom i kažnjivi zločini biti kažnjeni. 

41611784_1837926602990113_8418974067322781696_n

(Krivična prijava podneta pre više od mesec dana, nekima,  koji bi trebalo da predstavljaju i sprovode Zakon.)  

Do tada, AVENIJA MB I JARANI IZ OPŠTINSKIH RUPA, mogu da nastave KRADJU BUDŽETA OPŠTINA. Sama ideja, dati RADNJI ZA ČIŠĆENJE , TJ AVENIJI MB da hvata pse i „zbrinjava“ ih, je ravna davanja maloletne dece psihopatskim pedofilima, da ih odvedu u „srećnu budućnost“. Uprava veterine nije tog mišljenja. Baš nasuprot, sve je legalno, kako oni misle. A svakom od uhvaćenih pasa na čelu piše 50 eura. To je cena njihovog života i obraza podpisnika ovog sramnog ugovora teškog preko 38.000 eura.

Gde će nas ovo dovesti, teško je reći. U civilizovane zemlje, svakako ne. A ako ove pse, srećno zbrinute, potražimo u konc logoru Novo Selo, pre svega, nećemo ni moći da ih potražimo, jer ulaska nema, kao ni u svim konc logorima, a izvestiće nas kako su srećno udomljeni, mada nije jasno kako, kada ih niko nije ni video. 

Ovakvo zlo, korupcija i nakaznost, onih koji sebe ubrajaju medju ljude, svojstveno je samo krajnjem potonuću svake ljudskosti u prostoru . beznadja

Ovo su fotosi onih „srećno zbrinutih“, koji više ne dišu. Neka im je laka, mala, nesrećna duša. Na nama je da i dalje širimo istinu, šaljemo prijave, po zakonu, ne bi li se svetlo pojavilo u ovom smrdljivom tunelu lopova i ubica. 

 

Broj žrtava trovanja u Vranju raste. Otrovani psi i mačke trule na ulici.

 

Trovanje pasa u Vranju ima sve više i više žrtava. Prema navodima aktivista ima ih oko 17 pasa i 2 macke. I dok se izgleda kao najveći problem postavlja objavljivanje ovog zločina, a ne otkrivanje počinioca, uprava grada ne brine mnogo o uklanjaju leševa. Sada se već pronalaze naduvani leševi.

JKP Komrad Vranje ne izlazi na teren. Navodno je pokupljen jedan leš, a ovi ostali se raspadaju na visokim temperaturama. Šta radi ekološka služba grada? Ima li tu nekoga ko je svestan moguće zaraze, raznošenja otrova, trovanja vode i vazduha? Zaraza ne bira. Svi su ugroženi. Da li su nadležne službe toga svesne ili je opšta neodgovornost prevladala svaki razum i ljudskost? 

Ovaj pas truli danima, pored glavne saobraćajnice, odakle se širi nesnosan smrad. Kao i ova nesrećna mačka. 

39014955_10209753643517620_5363840366548090880_n

Prve žrtve trovanja su pronadjene 6og avgusta. Danas je 12.avgust, a novi leševi se samo pojavljuju. Nadležni se ne trude mnogo da bilo šta urade, a Gradonačenik ima preča posla. Gde mi to živimo ? 

KAKO BI IZGLEDAO OGLAS ZA ŠINTERA?

 

Kada bi se zapošljavali preko oglasa, kako bi izgledao taj oglas za šintera ? 

oglas

MASOVNO TROVANJE PASA U KASARNI U VRANJU.

 

Vešto isplanirano  trovanje pasa u Kasarni Knjaza Petra Miloša Velikog u Vranju.

U noći 5 avgusta su otrovani psi u kasarni Knjaza Miloša Velikog u Vranju. Leševi 6 pasa su nadjeni u kasarni i oko nje.Jedan je vlasnički, Sarite Bektašević, koja živi u blizini kasarne. Ispred kasarne , nadomak samog igrališta za decu nadjen je takodje jedan pas.
Policija je na poziv izašla i uradila zapisnik. 

Zanimljivo je , da je po navodima lista Blic, policija konstatovala 3 psa otrovana i jednu mačku, dok, po navodima svedoka ima preko 6 pasa otrovanih.  Zašto se prikrivaju razmere trovanja ? I gde su nestali leševi iz kasarne?  Da li su zakopani, predati na spaljivanje ili prosto bačeni negde, gde će otrov nastaviti i nadalje da truje okolinu?

Link članak Blic

Svedočanstvo svedokinje, čiji je pas takodje otrovan.


Psi su otrovani i umrli su u mukama. Prosipanje otrova na javnom mestu je teško kršenje zakona, koje se ponavlja već po ko zna koji put.
I nije rešenje problema brojnih beskućnih pasa u Vranju.

A pravim rešenjem niko od nadležnih ne želi da se pozabavi. 
Neodgovorni vlasnici, a to je većina u ovom gradu, ne čipuju svoje pse, puštaju ih na ulicu, ne sterilišu ih, a onda njihova legla bezdušno izbacuju gde god stignu, bez ikakvih kazni. 
Umesto što  je bačeno 37.500 eura u džepove Avenije MB za navodno humano hvatanje i zbrinjavanje pasa, od tog novca se mogla uraditi akcija čipovanja, sterilizacije i smeštaja pasa u dosadašnje prihvatilište, stvaranje baze podataka i kažnjavanje nesavesnih vlasnika. 
Aktivisti za zaštitu životinja su nudili pomoć opštini, komunalnoj policiji, da se psi čipuju, napravi red, ali su naišli samo na odbijanje i podsmeh. 
Pa se zato, zbog nezainteresovanih, neukih ,al sklonih korišćenju položaja u svrhe isključivo lične koristi, krećemo u krugu. Krši se zakon, psi se muče, a to ne vodi nigde, već nas samo vuče unazad.

Živimo u sredini u kojoj je otrov na svakom koraku, počinioci ostaju zauvek NN lica, a problem se ne rešava. I dokle tako? Verovatno dok i deca ne stradaju od tog istog otrova. I to , ne bilo koja deca, već deca onih na vlasti. Možda će tada želeti da progledaju.

Fotosi samo nekih od otrovanih pasa, u gradu u kome je prodaja otrova slobodna. Može da ga kupi ko god hoće. 

Prijava je podneta. Hoće li je iko i pogledati ili treba da živimo na prostorima gde je trovanje normalna stvar a počinioci zauvek nepoznati ? 

38639321_1777297412386366_6689066243854434304_n

Link vesti 

Link vesti 

TROVANJE PASA U ZAJEČARU I VRANJU

 

Trovanje pasa je nažalost uobičajena pojava u mnogim gradovima i selima Srbije.

Otrov je lako dostupan, nadležni nisu uradili ništa da ne bude, a prijave protiv NN lica završavaju zaboravljene u fijokama . Istraga se ne pokreće, iako je ovo ozbiljno kršenje zakona, izazivanje javne opasnosti i mučenje životinja. Sve kažnjivo zakonom. Ovakav javašluk pogoduje i ohrabruje psihopate da prosipaju otrov po ulicama, ubacuju ga u meso, kako bi poubijali što više životinja. Do sada, niko nije kažnjen.

Ovo su poslednji zločini.  Ubjen Haski u Vranju. Bilo je još otrovanih, ali fotose nemamo.

haski 13072018

zajecar jul2018

ZAJEČAR OTROVAN USRED GRADA.

REDOVNO PODNOSIMO PRIJAVE, ALI BEZ ZAINTERESOVANOSTI VLASTI DA SE URADI NEŠTO, POČINIOCI NADJU I KAZNE, SITUACIJA SE NEĆE PROMENITI.

VRANJE. MIROLJUBIVOM, DOBROM ČOVEKU, KOMŠIJA UBIO BEZOPASNOG PSA.OPRAVDANJE, NISAM ZNAO DA JE TVOJ!

 

Vranje 13.07.2018.  Svedočanstvo Krunislava Nešića, kome je komšija bez ikakvog razloga , ubio psa, koji je bio deo porodice. Ovo su njegove reči.

POTRESNA ISPOVEST VLASNIKA KOME JE KOMSIJA PUSKOM UBIO PSA ! (VRANJE)

Lejlu smo usvojili pre mozda 3-4 meseca. A ovako je sve krenulo:
Ja i supruga smo se, dok jos nismo bili vencani, preselili u novu kucu na periferiji grada. Bio je to septembar prosle godine. Ona je biolog po profesiji i, kako sam mislio, cak i previse „opterecena“ zivotinjskim svetom. Njoj taj deo predstavlja 90 % dnevnih tema za razgovor. Nepune 2 nedelje nakon toga napusteni macor star mozda 2 meseca je dosao sam u moju kancelariju. Uplasen toliko da sam ga jedva uhvatio nakon 3 sata i odveo kuci. Mislio sam da je to najlepsi poklon za nju kada zapocne zivot sa mnom. Nakon jos mesec dana pronasao sam mace staro jedva mesec dana na ulici po pljusku u 1 ujutru. Naravno i ono je zavrsilo kod mene. U pocetku sam insistirao da ga udomimo. I posle tri dana odustao na njen zahtev. Vec smo imali dva macora. Dolazi 9-ti oktobar i njen rodjendan-kupujem Sibirsku vevericu i donosim je na poklon. Sad vec imamo mali zooloski vrt. Macori „pricaju“ sa mnom, veverica joj stoji na glavi po pola dana vec potpuno pripitomljena.
Od pre dve nedelje i hrcak. Klaudije, Tufi, Veverko i Dzordz. Nasa porodica.
Zeleo sam da imam Bernardinca citav zivot i cekao sam prolece da donesem stene. I slusao svaki dan pridike-nemoj da kupis, usvojicemo. I tako jedne veceri oko 3 ujutru dok je Miljana spavala ja slucajno vidim sliku Lejle listajuci facebook. I zaljubim se. Kontaktirao sam dve dame iz Kraljeva i molio ih da je daju bas meni. I uspeo. Kroz 2 nedelje otisao sam sa prijateljem u Kraljevo. Usao sam u Draganino dvoriste, Lejla je od svih ljudi dotrcala meni, sela mi u krilo i pocela da me ljubi i lize po licu. Iz cista mira. Seli smo u kola i stigli kuci. Taj put od 10 sati u oba pravca – jedan od najsrecnijih delova mog zivota ikada. Lejlinu pricu iz perioda pre toga znate.
Lejla je veliki deo dana provodila u dvoristu. Imala je obicaj da povremeno prokopa tunel ispod ograde i pobegne na ulicu. I onda po nju dodje pas lutalica koga hranimo i koji zivi na kraju ulice. I odu da se igraju. Nema saobracaja i nije opasno. Ali sam se ja plasio da ce nesto da joj se ipak dogodi i vracao je. I „krpio“ ogradu iznova. Prodje 2 nedelje i ponovo se desi isto. I tako iznova.
Poslednjih 3 dana Lejla se konstantno pronalazi izlaz. Ne mogu da pronadjem mesto gde odlazi, a prosao sam ogradu milion puta milimetar po milimetar. Zahtevao sam od Miljane da Lejla dok sam ja na poslu, a kad je napolje, bude u ogradjenom boksu. Samo da ne bude slobodna van kuce ta 2 dana, bez nadzora dok sam ja na poslu. Njoj je bilo zao. Pustila je u dvoriste i nadzirala na svakih 15-30 minuta. Oko 530 popodne izasla je po nju da je uvede. 10 min pre toga Lejla se igrala sa dascicom koju je nasla u dvoristu i lezala na pragu ulaznih vrata.
Lejle nije bilo. Istrcala je ispred kapije i pocela da je doziva. Istovremeno me pozvala telefonom. Bio sam ljut. Nakon 3 min je usledio drugi poziv. Plakala je jer joj je komsinica na 10 metara odatle rekla da je upravo cula pucnje i da su neki psi pobegli uz ulicu. Naravno da nisam verovao i odbacio to odmah. Nastavila je da trazi. Kroz 15 min usledio je njen poziv ponovo. Na kraju ulice koja broji samo 4 kuce, na kraju moje ulice, nasla je Lejlu krvavu sa prostrelnom ranom sakrivenu u zivoj ogradi. Da kazem da sam se stvorio tamo za 3 minuta ne bih preterao. Lejla je disala i imala par poderotina od metka na nogama. Povecih. Obradovao sam se-sta god PREZIVECE. Ne krvari mnogo. Nema presecene arterije. Zgrabio sam je u ruke i uneo u kola. Moj otac je vozio, veterinar je bio na putu za ordinaciju spreman da je operise. Vec je bio pozvan. Moj drugi sok-Lejlina utroba je u mojim rukama i vracam je nazad peskirom. Dobro je-ipak ne krvari previse operisace je. Pricam sa njom i ona me gleda u oci i sve razume. Ali nema snage. Htela bi da podigne glavu ka mojoj, ne uspeva. U tom paklu, moja supruga place u kolima toliko da mi se cini da ce se i njoj desiti nesto svakog casa. Lejla zatvara oci , ja joj ih otvaram i pricam joj da mora da me gleda. Nema spavanja. Kao da me razume, kapci joj padaju ona ih jedva podize i gleda u mene non stop. Stizemo u ordinaciju minut pre hirurga i unosimo je. Spasena je i nista nije bitno. Doktor je povezuje na infuziju i krece da radi. Ja izlazim iz ordinacije zovem policiju vec po treci put i sav srecan kazem Miljani-prezivece sto posto. Tu je. Sve je tu!!!! Ulazim ponovo u ordinaciju i doktor mi kaze: uradicu sve sto mogu ali stanje je jako tesko. Naravno, sta on zna, bice to ok. Bice 100%. Pricam sa Lejlom, a ona me gleda kao da zna. Izlazim ponovo napolje i ubedjujem Miljanu koja je vec u stanju nervnog sloma. Nisam joj dao da udje u ordinaciju. Ostavljam svog oca sa njom i vracam se brzo kuci, dolazi policija i zvali su me da se vratim na mesto dogadjaja. Dosta ljudi koji me poznaju traze mesto gde se sve dogodilo. Meni se neposredno pre dolaska cini da cujem pucnje. Urlam na policiju telefonom kako ludak i dalje puca. Jel cekaju da i mene ubije??? U stanju soka pricinjavaju mi se pucnji. Dolazi policija. Pratimo tragove krvi. I nalazimo. Krecem po kucama da pitam bilo koga da li je iko nesto cuo. Pucanj. Nesto. Skoro da odustajem kad cujem zenu koja vise za sebe slucajno pominje sta je vidla. Zovem policiju da dodje par kuca ispod, gospodja pokusava da se vrati u objekat i zatvori vrata. Uplasena. Nije joj poslo za rukom. Izgovara ime coveka. Coveka sa kojim sam u odlicnim odnosima. Izasao je iz kuce sa puskom. Izasao iz svoje ulice. Popeo se u moju ulicu, prisao stenetu i opalio. Lejla je lezala na pocetku moje ulice. Moja zena bila na kraju ili izlazila bas u to vreme. Od stanja soka ne seca se da je cula pucanj. Starija gospodja je stajala u dvoristu, iza garaze, u basti, 5 metara odatle. Gospodja koja mi je pomogla da je smestim u kola. Nije imala pojma da se nesto desilo. Nije ni mogla da vidi. Nedaleko odatle deca predskolskog uzrasta u dvoristu. Policija vrsi uvidjaj i oduzima oruzje. Dok privode bolesnika on progovara: Izvini nisam znao da je tvoje. Koliko saznajem-priznao je sve.
Kad sam se doselio u naselje svakom komsiji sam za svakog novog clana porodice rekao. Svakoga upoznao. Uglavnom svi imaju zivotinje. Moje su svi voleli. Svakom sam ponovio- ako se kojim slucajem desi da neki od mojih ljubimaca napravi stetu da odmah dodju do mene. Platicu sve duplo. Svakome sam to ponovio po par puta. Moja kuca je poslednja u ulici. Stavio sam kapiju na sred ulice ispred svoje kuce da napravim vece dvoriste za Lejlu. Pitao sam komsije jer je to nasa ugovorena ulica i objasnio zasto. I da je to samo do sledece godine dok potpuno ne promenim ogradu i kupim jos jedno parce zemlje pored. Slozili se svi. Niko mi rec nije rekao, a zatvorio sam im poslednjih 20 metara ulice. Prvi komsija sa jedne strane se druzi sa mojim mackama kad god je u basti. Sa svojim manje nego sa mojim. I ponavlja mi stalno kako bi voleo da ima bas takve. Njemu su te bas najbolje. Hrani mi Lejlu malinama, a jedva ih u dvoristu ima dovoljno za sebe.
Ja i supruga smo zavrsili u hitnoj pomoci. Imam 36 godina i po prvi put u zivotu tahikardiju i povisen pritisak. A radim detaljan pregled dva puta godisnje. Miljana je spavala par sati. Poslednji put je jela pre 36 sati. Odbija. Ja sam bio budan do 6 ujutru. I spavao sat ipo nakon toga. Nisam jeo od juce u 1 popodne. Nisam ni gladan.
Sahranio sam Lejlu u 5 jutros, na uzvisenom delu odakle moze da vidi sve, tako je volela. Stavio pored nje dve posude za hranu, jednu potpuno razjedenu od njenih zuba. Volela je da je vucara po dvoristu. Stavio igracku koju je ponela iz Kraljeva, i parce drveta koje je grizla dok je lezala na travi, sekund pre nego sto je bolesni um prisao i pucao u nju. I moje farmerice koje je progrizla pa sam joj poklonio. I njenu postelju gde je spavala.
Nju spustam u zemlju i ona i dalje gleda u mene. Ja je nisam spasio.
Sahranio sam je tako sto sam „ukrao“ pola sata dok moja zena spava. Da ne vidi. Jer je nije dala. Lezala je u najlonskoj kesi u dvoristu celu noc. Tamo gde inace lezi uglavnom. Na mestu koje najvise voli.
Moja supruga spava blizu Dzordza, Tufija, Klaudija i Veverka. Ponavlja da mora tako jer ce u suprotnom neko da im naudi preko noci.
Neko ce da ih ubije u kuci.

Mi nemamo decu. Imamo samo njih. Meni je to isto kao da mi je pucao u dete. Koja je razlika? Mozda bi znao da je moje pa ne bi pucao? U cije bi pucao? U sred bela dana, hladnokrvno, otpesacis laganim korakom 150 metara od svoje kuce, pucas i vratis se isto tako hladnokrvno. I nastavis svoj rucak. I onda se jako potreses kad te uhvate nakon 3 sata. I zasto? I kako to da ces se verovatno braniti sa slobode? I kako to da cu ja biti prinudjen da gledam u tvoj prozor i tebe svaki dan?
Poprilicno sam kompulsivno-opsesivan. Proveravam uredjaje po 5 puta kad izlazim. Vrata zakljucavam po 3 puta. Nocas sam prvi put ostavio sve otvoreno. Sad se preispitujem kako se to desilo. I ne pada mi nista na pamet- osim da mi mozda vise nije stalo.

Krunislav Nesic

FOTOSI PREUZETI SA FEJSBUKA.

Po ubistvu, a pucano je usred naselja, uz prisustvo uplašenih komšija, dece, ubica psa se mirno uputio kući, da bi mu pozlilo kad je policija zakucala na vrata. Da li zbog toga što smatra da je normalno ubijati pse po ulicama ili je neuračunljiv, ne znamo. Ali, interesantna je činjenica da nije priveden, kako svedoci tvrde. Kako je to moguće? I ko je sve mogao da strada ? Ako vlastima nije do ubijenih pasa, već po staroj navici, gde se krši kako  Zakon o Dobrobiti životinja, tako i Krivični Zakon, vreme je, krajnje je vreme da sankcionišemo sve koji smatraju da zakoni mogu da se krše ko kako hoće. A ako su neuračunljivi i ugrožavaju svoju okolinu, da ih smestimo, tamo gde im je i mesto. Dakle, ludnica ili zatvor. Pa da krenemo u civilizaciju mirno, bez balasta.

Vlasnik psa će pokrenuti krivičnu prijavu protiv ubice psa i kršitelja reda, mira i zakona.

I naše Udruženje će podneti prijavu protiv ubice iz Vranja. Svedoci tvrde da se  zove Mile Stošić.

Mila ženkica uhvaćena u Vranju vraćena iz konc logora Novo Selo. Traži DOM!

 

 

Pitoma ženkica, koju su šinteri Avenije MB, bez ikakvog razloga, sem namerne bahatosti, utrpali u svoju dušegubku 15og juna je spašena iz njihovog konc logora Novo Selo Avenija MB. Udomljava se, čim se oporavi.

Mala, pitoma ženka, uhvaćena u Vranju, od strane šintera Avenije MB, 15og juna je vraćena u Vranje, zahvaljujući zalaganju aktivista Udruženja Borba za Život Vranje. O tom nemilom dogadjaju smo pisali. Aktivisti su bili izvredjani, mnogo se toga lošeg bespotrebno dogodilo, ali.. bar je jedan od otetih pasa ( a sve u ime profitiranja od gradskog budžeta), spasen.

Link članka

Ovo je foto kada je uhvaćena. Zahvaljujući insistiranju na Zakonu i njegovom spovodjenju, imamo ga. Zahvaljujući aktivnosti lokalnih aktivista, pružen je otpor i ne može sve da ostane skriveno, što može da posluži kao primer svima, u svim opštinama. Ne dozvolite da vas lažu i kradu, da ubijaju, jer rade NEZAKONITO, što je u Srbiji ZABRANJENO, ALI SE SKRIVA.

uhvaćen Vranje 14.6.18. - Copy

Ženkica, mio pas,  koji je dobio ime Mila je spašen iz konc logora. Naravno, nije bio čipovan, ni sterilisan, a ima i povrede na glavi. Kroz koji horor je prošla, to samo ona zna.

Trenutno je smeštena na sigurno i traži DOM. Biće i sterilisana. Mnogo je ljudi pitalo, a šta je sa psom? Pa evo je, biće uskoro spremna za udomljenje. A svako, ko želi da pomogne da se troškovi smeštaja plate, da je udomi, dobrodošao je.

mila vracena 19.6.18.

mila1

VIDEO MILA NA SLOBODI 

mila2

Udruženje ne može sve samo. Nemoguće je smestiti sve pse, jer opština čini sve samo da odmogne humanom rešenju. Nažalost.  Zato pomozite, udomite!

Mi se borimo za sprovodjenje Zakona, da ovo bespotrebno ubijanje, nesreća i zlo, korupcija na psima, zauvek stane. Moramo zajedno.

Ugovor težak 37.500 eura, samo za uništenje beskućnih pasa Vranja, potpisan u februaru, za navodno „trajno zbrinjavanje“, što je neistina, nije raskinut, iako Avenija MB nema Prihvatilište na teritoriji grada i iako grad ima sopstvenu JKP službu i potencijalno prihvatilište. Mučenje se nastavlja. Nikakav rezultat na smanjenju broja beskućnih pasa, ovim nehumanim putem, po bezakonju, ovakvo postupanje neće doneti, ali će mnogi privatni džepovi biti puniji.

Samo zajedno ćemo uspeti da Vladavina Zakona pobedi zlo !

REVANŠIZAM POVEZANIH OPŠTINSKIH MOĆNIKA VRANJA I ZASTRAŠIVANJE GRADJANA!

 

Revanšizam povezanih opštinskih moćnika Vranja i zastrašivanje gradjana!
Prijava protiv aktiviste udruženja za zaštitu životinja zbog „napuštanja pasa“??? A šta beše sa Prijavom protiv JKP Komrad zbog nezakonitog odvodjenja pasa na deponiju grada, gde su ostavljeni da uginu od hladnoće i gladi ? U januaru mesecu, po zimi. 

Link članka vezanog za taj dogadjaj

Revanšizam. Kako to oni rade? Po starom receptu, zastraši, izmisli prijavu, za bilo šta što bi se moglo naći, pa ućutkaj sve koji hoće bolje, humanije, a ko se usudjuje da digne glavu. Izmisli, nadji, napadni, zameni teze, prikrij sebe i svoje gaženje zakona, kazni ih. Kazni sve, koji prete da nam ugroze naše carstvo !

Objavili smo 17.6.2018 priču o vredjanju gradjanke Vranja, o bespotrebnom otimanju psa, o demonstracijama moći komunalne inspektorke i bahatog šintera.
Mi smo objavili, ne i žena koja je bila žrtva tog dogadjaja.
Link teksta

Ali, pošto je ona blizu i na njoj se može iživljavati, dešava se sledeće.
Malo je mesto, svi se znaju, pa se tako zna i ko je ko. Pošto je ta žena aktivista Udruženja za zaštitu životinja, već dva dana po objavi teksta stiže joj Prekršajna prijava. Prijava koja nema nikakvu pravnu osnovu, ali u opštini u kojoj te kadija i tuži i sudi, sve je moguće.

Šta se to desilo?  19 januara 2018. pošto je navodno ugovor opštine sa tzv prihvatilištem Davidovac istekao, te nije imala prihvatilište ( a u toku je već bi dogovor oko tendera raspisanog za Aveniju MB), je organizovano hvatanje pasa, koji su stavljeni u kavez i bačeni u tom kavezu na deponiju. Napominjemo da je kavez bio ničim obezbedjen, počinjao je sneg, a u okolini su čopori poludivljih pasa. Dakle, nezakonito hvatanje, bacanje pasa na deponiju, ne i smeštaj.
Spasila ih je upravo žena, koja je izvredjana 15.6. i dobila prekršajnu prijavu za spašavanje pasa u januaru mesecu.  Urgirala je, zvala i vratila pse na lokaciju na kojoj brine o njima. Psi tom prilikom nisu čipovani.

 

Ovo su fotosi pasa ostavljenih na deponiji od strane JKP KOMRAD VRANJE.

 


Sada ona dobija prijavu , jer je trebalo nešto naći, što pre, kako bi se pretilo kaznama. Prijavu je potpisao republički veterinarski inspektor, Stanić Zorica, koje nigde nije bilo da napiše prijavu onima koji su te pse nezakonito strpali u kavez i ostavili da umru na snegu. A protiv kojih smo mi poslali prijave. I to nije sve,
U PRIJAVI SE TVRDI DA JE PO NALOGU KOALICIJE ZA ŽIVOT IZVRŠENA KONTROLA U STANU ŽENE. KOJA JE PSE SPASILA, ŠTO NIJE ISTINA! INPUTIRANJE NEISTINA.
DAKLE, ČIME SE SVE BAVE FABRIKE LAŽI ! OŠTRO DEMANTUJEMO DA SMO BILE ČIME POZIVALI NA KONTROLU OSOBE, KOJA JE SPASILA PSE SIGURNE SMRTI. BAŠ NAPROTIV, UKAZIVALI SMO NA NEZAKONITO POSTUPANJE JKP KOMRADA I VETERINARSKIH INSPEKTORA.

A kad smo već kod kazni, na naše prijave ovog kršenja zakona od strane JKP Komrad i opštine Vranje, uprava veterine nije imala primedbi, a republički veterinarski inspektor još manje. Ovo je naša PRITUŽBA.

prituzba nasa

Zamena teza, tako popularna, kod ovog tipa ljudi na vlasti, je opet na delu.
Ne, nismo mi krivi što nismo imali ugovor sa Prihvatilištem, što smo pse izložili mučenju, a verovatno i smrti od hladnoće, što smo ih jednostavno bacili. Kriva si ti koja si ih spasila i vratila na mesto gde imaju zaklon i gde su hranjeni.

Ko je human, ko nehuman, ko radi po zakonu, ko ga krši? To im nije važno. Važno je da se opštinski budžet krade, da se problem pasa beskućnika ne rešava humano, a i zašto bi se rešio, kada, ako bi se rešio, ne bi bilo tih sredstava, koja bi mogla da se izvlače iz budžeta na ime rešavanja, a ustvari u cilju trpanja u svoje džepove.
Tako trpe gradjani, trpi ceo sistem, a bahati se bogate i izbegavaju kazne, upirući prstom na nedužne. I svete se , i ljute i uništavaju svoje opštine , svaku humanost i razum i celo društvo.

Bahati nisu naviknuti da se izvinjavaju, već da prete. Ne odustaju. Njih ne zanimaju ni gradjani, ni humanost, ni progres, već samo i jedino zanimaju sami sebe i svoje džepove. Tim putem, samo se udaljavamo od humanosti , vladavine zakona i tonemo u korupciju.

 

DEMONSTRACIJA MOĆI KOMUNALNE INSPEKTORKE U VRANJU NAD NEDUŽNIM PSOM I NIČIM KRIVOM IZVREDJANOM ŽENOM

 

 

Napomena:

Inspektori, kao i drugi građani, imaju pravo na privatnost, ali onda kad nisu na dužnosti. Na dužnosti, njihovo postupanje je prvenstveno predmet zakona koji utvrđuju i uređuju pravo javnosti da zna, a ne zakona koji štite privatnost. Svaki javni službenik, pa i inspektor, mora da računa na to da će njegovo delovanje biti legitiman predmet interesovanja javnosti, pogotovo kad ne postupa u skladu sa zakonom .

*************************************************************************************

Bahati šinteri Avenije MB su sve češće u Vranju, jer vreme za žetvu 37.500 eura, polako ističe.  Ugovor im je dodeljen na 6 meseci, od februara 2018, pa se svaki pas deportovan u konc logor Novo Selo broji. A cena hvatanja samo raste.

15 juna 2018 se desio ovaj nemili dogadjaj. Šinteri Avenije MB su inače poznati po bahatosti, nasrtanju na gradjane, a ovog puta je drski , nadmeni šinter, verbalno izvredjao gradjanku , koja je samo molila da mirnog psa ostavi na miru.

Prvo je krenuo da joj otme mobilni telefon, spreman i da je udari, a onda je završio sa MARŠ BRE.  Iza dušegubke u koju trpaju pse, je vozila komunalna inspektorka Dragana Miladinović, koja je dužna da svakog psa koji je uhvaćen slika, a ne da glumi obezbedjenje šinterima.  Ona nije radila svoj posao, a nije ni reagovala na uvrede upućene gradjanki, na guranje, već se pridružila šinteru i krenula da preti kako će zvati policiju , ne da zaštiti gradjanku, koja je jedna od onih koji joj obezbedjuju platu, već da gradjanki,  ženi, koju  vredja  bahati, drski,  jak  kao vo, šinter, zove policiju.

Komunalna inspektorka štiti nezakonit posao Avenije MB, krši zakon ne radeći svoj posao, ostaje gluva i slepa na uvrede, i sama im se pridružuje.  Sramota!

Video , svedočanstvo ovog užasa, koji nijednog čoveka ne može ostaviti ravnodušnim. 

 

 

Bilo je baš jako važno ubaciti ovog mirnog psa u prikolicu, kako bi se još jedan dodao na fakturu.

I ne samo to. Bila je važna demonstracija moći. Nekima, naročito ljudima punim kompleksa jako znači mogućnost da povredjuju druge , iz puke potrebe da negde budu vlast, makar i ovako bedna.

Ovo je velika sramota za grad Vranje. Ali izgleda da se uprava grada time ne zamara.  Oni su iznad toga i imaju „više ciljeve“. Još jedan tender, još jedna zarada.

A ovde su neistine koje je izneo Boban Antanasijević za novine Vranjske. On je načelnik odeljenja.

Krivična prijava protiv lica , koja u sauzvršilaštu pljačkaju budžet je podneta još u martu ove godine.  Koliko je sudstvo nezavisno, ostaje da se vidi.

Zloupotrebe su prijavljene budžetskoj inspekciji i odseku za organizovani kriminal.

Svoj protest  na ovakvo maltretiranje, kako gradjana, tako i nedužnih pasa, u Vranju, koje ovo vozilo, zvano dušegubka, vozi u sigurnu smrt , ma šta tvrdili samozvani direktori Avenije MB, možete izraziti na mejl grada Vranja  kabinet@vranje.rs i na mejl (ako je u funkciji) Avenije MB, objavljen na Privrednom imeniku Srbije, nenadns@ptt.rs

Ne zaboravite ,po 30 pasa se trpa u ovu dušegupku,većina je mrtva već u putu ,manji deo stigne u Novo selo a tamo se likvidiraju najkasnije za 30 dana .Holokaust napuštenih životinja na delu.Kršenje Zakona i sve uz podršku policije. Napad na gradjane! Ko je sledeći?

Pas žrtva , za kog se nadamo da je preživeo put duži od 200 km, u vozilu neprimerenom za prevoz pasa, uz brojna kršenja Zakona. Ako neko može da ga udomi, ako na telefonske pozive odgovore, ako ne slažu da je već udomljen, što rade redovno, je  063  63 31 81 ili 0635 780 69. Udruženju za zaštitu životinja iz Vranja, koje je spašavalo pse je izvesni Miomir Stevanović, ZABRANIO ULAZ. Toliko o dobroj volji i transparentnosti rada.

uhvaćen Vranje 14.6.18. - Copy

Mi možemo samo da kažemo još jednom , Dragana Miladinović, stidite se!  Stidite se što ste pristali da učestvujete u ovoj krvavoj priči.  Komunalni inspektori bi trebali da štite humanost, gradjane, red i mir, a ne da prave haos i podržavaju nasilje. I bezakonje. 

komunalna inspektorka vranja - Copy

 

Marina Mo za Koalicija za Život

Još jedan vlasnički Retriver „udomljen“od strane Avenije MB, u Raj, iza Duge.

 

ZLATNI RETRIVER MARLI STAR 14 GODINA UHVAĆEN JE OD STRANE AVENIJE MB u Vranju 18.5.2018.  I OD TADA MU SE GUBI SVAKI TRAG…
Vlasnik  je zvao,  više od 50 puta dotične , zaposlene u firmi  Avenija MB, tražio svog psa, jer slike hvatanja toga dana, koje poseduje Komunalna policija Vranja, a koje su i nama prosledjene na upit, pokazuju i dokazuju da je baš taj pas i uhvaćen tog dana. Čovek je poslao slike, na vreme, zahtevao da  dodje po svog psa, svakog puta bivao dezinformisan, vrteli su ga u krug i patološki se nasladjivali, dok mu neko konačno nije rekao Da, tu je, dodjite.  Put od Vranja do Novog Sela traje oko 4 sata i košta.

Kad je čovek stigao, rečeno mu je da je pas od 14 godina, UDOMLJEN. Kome? Bez objašnjena. Drsko, bezobrazno i bez ikakve dokumentacije.  Blago rečeno, čovek je ISMEJAN, PONIŽEN , ZAKON JE PREKRŠEN, ALI TO OVIMA IZ OVE FIRME NIJE STRANO.

Ne zaboravimo, njih finansiraju budžeti opština, novac gradjana, koje ponižavaju i pljuju im i na obraz i na dušu.

Ne možemo da se otmemo utisku, a ne vara, jer je baziran na brojnim slučajevima, činjenicama, dokazima i svedočenjima, (koja ne važe samo i jedino za Upravu veterine, veterinarske inspektore, samo oni ne vide, iz njima poznatih razloga), da se uprava i zaposleni ovog koncentracionog logora za pse (slobodno ga tako nazivamo, jer to jeste), ponašaju u skladu sa gestapovskim principima. Mi smo svemoćni, možemo šta hoćemo, možemo da lažemo, krademo i ubijamo. To radimo godinama i šta sada vi hoćete? Oni kao da uživaju u svojim zlodelima. Psihopatološki slučajevi nekontrolisane potrebe za moći , pa makar i nad životima i smrtima pasa, a pri tome, i onima koji imaju saosećanja i ljudskosti .

Ulaz u ovaj objekat je NEDOZVOLJEN. ???? Ako imate sreću da se izvesni Milomir ili Miomir, potpis mu je nečitak, smiluje da vas pusti, pa vam donesu vašeg psa, koji vas ne prepoznaje, gleda u prazno, pljuvačka mu curi , piša pod sebe ( sve posledica električnih šokova, koji su zakonom zabranjeni), a vi pitate šta mu je, jer ne znate o čemu se radi, onda vam veterinar uz osmeh kaže, Ništa mu nije, samo se uplašio. A ako znate o čemu se radi, pa to i kažete, onda vam se zabrani ulaz i pošalje poruka. Na šta vas to podseća? Nas na Dr Mengele i fašističku kliku. Tako oni rade, tako se psi udomljavaju u Raju, a za sve to ih mi plaćamo. Sa takvima saradjuje više od 50 opština Srbije, jer i oni mogu da omaste brkove, od „BRIGE O BESKUĆNIM PSIMA“.

Podneli smo Krivičnu Prijavu, i pre ovog slučaja. Hoće li završiti u fijoci ?

kriv prijava

Ko plaća veterinarske inspektore da ćute, to ne znamo. Ali otkriće se. Zašto je data dozvola Radnji za čišćenje Andjelije Stevanović da se bavi ovim poslom, koji bi morao biti human, a sve je, a samo to nije, pitanje je. I to  će se otkriti.

Sklanjajte svoje pse od ovih ubica, sterilišite sve koje možete, jer to ne rade oni koji su za to plaćeni, jer im je u interesu da ROBE BUDE ŠTO VIŠE. Udomljavajte beskućnike, onemogućimo RAD PSEĆE MAFIJE.

A ovo je Marli, koga najverovatnije više nema. Udomljen je, u Raju, iza duge.

34511286_1651252244971614_97294624300728320_n

 

34556022_1651252121638293_3812571816447180800_n

34484091_1651252144971624_951235243455545344_n

SLIKE HVATANJA PASA 18.5. 2018 U VRANJU. MARLI JE IZMEDJU OSTALIH.

Marina Mo za KLC ZA ŽIVOT Srbija