Koalicija Za Život NVO

Početak » Grad Vranje

Category Archives: Grad Vranje

Kategorije Categories

ARHIVA ČLANAKA

PORODICA IZ PAKLA NEKAŽNJENO HARA VRANJEM, MUČI ŽIVOTINJE A LJUDE NAPADA I VREDJA.

Pisali smo o ovoj porodici , likovima iz horor filma još 2016 godine i poslali prijavu tužilaštvu u Vranju. Nikada nije rešena, a oni su nastavili da maltretiraju i svoje sugradjane i životinje.

Odavno je primećeno da sin Vladica Stevanović u svoje dvorište donosi štenad i odrasle napuštene pse, kojima se kasnije gubi trag. Iz dvorišta se čuje cviljenje i zavijanje.

U sakupljanju mu pomaže i majka, Gordana,  koja svakoga ko joj se približi vredja i napada. I sin i majka su mentalno zaostali, ali u komunikaciji sa ljudima veoma agresivni. U kući živi i ćerka, koja se retko pojavljuje van kućnog dvorišta.

Ovo je poslednji slučaj , gde ih je Marko Spririć uočio na groblju 17.jan 2019. sa kesom u kojoj se nešto pomeralo. Kesa je bila zavezana, nije mogao da je otvori, pa je pocepao. Unutra je bilo štene, koje nije moglo da diše.

Nasilnici su ga vredjali, a onda pobegli.

link posta sa facebooka.

Ovo je foto koji smo mi objavili 2016.god.

Fotosi koje je Marko Spiric objavio u postu, na fejsbuku.

KESA U KOJOJ JE PAS BIO.

SPASEN JE.




Spašeno štene je Marko uspeo da udomi kod prijatelja, Stefana Smiljkovića.

Prisebno je pozvao policiju, koja je napravila zapisnik. Sam će podneti krivičnu prijavu, a javni tužilac je dužan da postupi prema zapisniku i pokrene postupak protiv ovo dvoje ljudi. Jedno štene je spašeno, ali.. koliko će drugih stradati u rukama ovih osoba?

Na post koji je objavio dobio je ovaj komentar. Da li ove osobe zaista jedu pse?

Šta radi socijalna služba? Očito je da se radi o mentalno  poremećim , opasnim osobama. I da li će javni tužilac reagovati ili će opet, do narednog slučaja, sve biti zaboravljeno? Zašto odgovorni ne rade svoj posao?

Likvidaciju 320 pasa Vranje platilo 4.500.000 dinara!Odgovaraćete!!

IMG_0973.JPG

Do januara 2018 napuštene pse u Vranju je sakupljala zoohigijenska služba koja je radila  u okviru JKP Komrad, a psi su vođeni u neregistrovan azil u selu Davidovac koji je vlasništvo  privatne Veterinarske stanice Vranje DOO.Jedan od vlasnika  stanice,Dejan Tričković višegodišnji je  predsednik Skupštine grada ,te je jasno kako je azil u koji su se slivala milionska sredstva iz gradskog budžeta nesmetano radio i bez upisa u registar Uprave za veterinu.

20504152_1769299930034247_235558831_n

Logor Davidovac na ovaj način neškodljivo uklanja leševe ubijenih pasa.

Koalicija za život je od 2016 godine započela borbu za zatvaranje neregistrovanog azila u kome su psi ubijani na najbrutalnije načine,uz pomoć lopata,domestosa,mišomora…

Stotine podnesaka,prijava,zahteva za zatvaranje koje smo uputili na adresu Ministarstva za poljoprivredu rezultirali su  upisom prihvatilišta Davidovac  u registar iako ovaj objekat nije ispunjavao ni minimum potrebnih uslova.

15391014_1164115163704597_2483632064973332222_n

O tome možete pročitati ovde.

U januaru 2018 ,nakon što je Davidovac dobio broj u Upravi veterine, nakon što je grad doneo Program mera u kojem je jasno naznačio da poslove sakupljanja napuštenih pasa obavlja zoohigijenska služba pri JKP Komrad a da se psi smeštaju u prihvatilište Davidovac što je takođe i Zapisnikom o kontroli obavljanja komunalnih delatnosti koje je sprovelo Ministarstvo građevinarstva ,saobraćaja i infrastrukture potvrđeno, nadležni u Vranju raspisuju tender za usluge zbrinjavanja napuštenih pasa koji pri tom „crtaju“za Aveniju MB.

O tome  pročitajte ovde

Protiv dolaska Avenije MB građani Vranja u organizaciji Udruzenja Borba za život protestvovali su u više navrata.

O tome smo pisali ovde

Na protestu govorila je i predsednica Koalicije za život Mirjana Raščanin

Protiv odgovornih lica Avenije MB i odgovornih lica Gradske Uprave Vranje Koalicija za život je podnela krivičnu prijavu.

krivicna prijava

(deo krivične prijave koja je po poslednjim informacijama kojima raspolažemo prosledjena Višem tužilaštvu u Nišu)

Godinu dana Avenija MB nezakonito otima napuštene pse grada Vranja i odvozi ih u smrt. Za ovaj period ,po zapisnicima koje smo dobili od odgovornih lica komunalne inspekcije Avenija je  trajno „zbrinula“ 322 psa za ukupno  4.500.000 dinara koliko je bio težak Ugovor koji je grad  je zaključio na iznos od 3360 dinara po psu bez dodatnih troškova. Podaci koje posedujemo  jasno pokazuju da se radi o planiranoj pljački budžeta. Nažalost, nije samo budžet  Vranja stradao.Stradali su i „zbrinuti“psi koji su likvidirani.Oni su najveće žrtve prevare zvana Avenija MB. Krivičnu prijavu za krivično delo iz člana 269.KZ Republike Srbije ,za smišljeno ubijanje više stotina životinja na području Vranja prosledićemo nadležnom tužilaštvu bez obzira što je Grad Vranje na sednici Skupštine od 18.12.2018. doneo odluku o organizaciji  zoohigijenske službe u okviru JKP Komrad čime je nakon godinu dana naša borba da se AvenijaMB izbaci iz Vranja dobila pozitivan epilog.

48421376_514983798908248_5811005638121095168_n

AvenijaMB ubice u akciji

Odgovaraćete za sve nevine duše koje su žrtve vaših kriminalnih aktivnosti.

Odgovaraćete za bol koju ste im naneli.

Odgovaraćete za svaki krvavi dinar koji ste na njima zaradili.

Odgovaraćete za sve!

Kradja budžetskih sredstava opština pod velom zbrinjavanja napuštenih pasa.

 

Zakon obavezuje opštine da formiraju prihvatilišta za takozvane lutalice, tj beskućne pse, napuštene ili rodjene na ulici, u okviru komunalnih preduzeća, gde su ove ustanove koje bi trebale imati humani karakter, strpane kao 13 prase i pretvorene u sabirne centre za utamničenje, mučenje i eliminaciju, koja je dostigla razmere genocida. U opštinama gde su ova prihvatilišta i otvorena, slika je sumorna i nedostojna čovečnosti.
Medjutim, u mnogim opštinama, prihvatilišta nikada nisu otvorena. Odgovorni za
nepoštovanje zakona nikada nisu kažnjeni.
Pravdaju se nedostatkom sredstava. U isto vreme odvajaju ogromne sume za
plaćanje novoizumljenih hvatača pasa, koji pse navodno odvode u svoj sabirni
centar, jedan jedini za preko 50 opština sa kojima imaju ugovore, a gde psi
nestaju. Novac iz budžeta opštine se bukvalno baca u džepove firmi, tipa
Avenija MB (registrovana radnja za čišćenje), Aza , koje su sebe proglasile
stručnima za takvu vrstu posla. Uprave opština u kojima pobedjuju na nameštenim
tenderima, sasvim sigurno imaju koristi, jer se deo sredstava vraća u njihove
džepove. A pojava sklapanja ugovora sa gore navedenim je dostigla razmere
epidemije.

oglas
Na primeru opštine Vranje, koja ima svoje komunalno preduzeće, imala je i
prihvatilište(istina neuslovno, u vlasništvu vet stanice Vranje, koje je radilo
neregistrovano i nekontrolisano godinama, dok nismo pokrenuli pitanje
registracije) možemo videti koliko je primamljiva ideja saradnje sa Avenijom
MB, gramzivima i nezasitnima, nemoralnima i beskrupuloznima. Dakle, i pored
svih uslova da po zakonu otvori svoje prihvatilište, ova opština je izabrala da
nešto više od 38.500 eura baci u vetar, kako bi ulice Vranja očistila od
nepoželjnih pasa.(Pošto ovo ne rešava problem brojnosti populacije napuštenih
pasa sistematski, već privremeno i nezakonito, nehumano, ubijanjem, jasno je da
se ne radi o želji za njegovim rešenjem , već za brzom kradjom. Psi su
kolateralna šteta.) Ko se sve ugradio u ovu sumu, možemo da nagadjamo. Logično,
potpisnici ugovora i izvršioci. Komunalni inspektori sluze kao obezbedjenje surovim ubicama,  kao kapoi prate hvatače Avenije MB,kako bi ulili dozu lažne zakonitosti i pravdali ovo bezumlje, a pri tome plašili i vredjali one retke stanovnike koji ovo smatraju
divljaštvom. Hvatači se šunjaju sa mrežama u rukama, kao tipovi iz
socrealističkih filmova gde se primitivni, osorni i surovi šinteri iživljavaju
nad bespomoćnim životinjama. Pare su ukradene, psi ne svedoče, mrtva usta ne
govore, troškova sem, radne snage i benzina, nema. Čista zarada i laka dobit.

50 EURA
Stanovništvo, otrovano decenijskom propagandom o opasnim čoporima, koje je
postalo imuno na bilo kakvu empatiju prema životinjama, ovo ne uzbudjuje. Sem
retkih, a za te postoje pretnje komunalnih inspektora. U širenju mržnje prema
psima, delotvorna je i lokalna televizija, na kojoj će se pojaviti predsednik
opštine da obavesti kako je spašen grad od najvećeg problema kojeg imaju,
beskućnih pasa. I kako se za to izdvajaju ogromna sredstva. Neće pomenuti gde
ta sredstva idu, kao ni da to nikako i nikada neće rešiti problem.
Vrlo je bitno da se dotok pasa na ulice i ne zaustavi, jer će onda ova
mogućnost beskrajne kradje, zauvek presušiti.
Ako vam padne na pamet, kao što je nama palo, da podnesete krivičnu prijavu,
sprega opština, sudstvo, veterinarska inspekcija, će se potruditi da se krivična prijava razvlači po fijokama, dok ne zastari.

Opštine koje imaju svoja prihvatilišta. Objasnićemo mogućnosti kradje na primeru Vršca i Loznice.

Glavni ključ je nedostupnost informacija, prikrivanje i zatvorenost azila. Tako
sve ostaje iza zatvorenih vrata.
Kradja počinje već pri samoj izgradnji prihvatilišta. Sume su ogromne, pa se
stiče utisak da će izrasti luksuzni objekat, a na kraju to bude samo gomila
žica i cementa.
Zatim se krade na lažiranom broju izlazaka na teren, na broju uhvaćenih pasa,
na broju izdatih vakcina protiv besnila, na naručenoj hrani, na izvršenim
veterinarskim uslugama, kojih mahom nema.
U Vršcu je 2015 navodno počela izgradnja azila(dakle, trajni smeštaj do
udomljenja), za koju je predsednik opštine izjavio da će koštati 15 miliona
dinara, prema navodima u novinama. Medjutim, direktor javnog komunalnog 22
Oktobar preduzeća je prostor, koji liči na hangar sa ispustom, u blizini
svinjca (pravi svinjac za uzgoj svinja) iznajmio od lokalnog privatnika, za
preko 2.000 eura mesečno. Izgradjene su žičane pregrade, navodna ambulanta i
mali magacin. Ogradjeno je dvorište. Kućica nema. Postoje samo drvene palete.
Ulaz je zabranjen. Najam se i dan danas plaća.Ko deli ?
U zimu 2016 je došlo do pomora pasa, jer je količina hrane smanjena ( po izjavi
upravnice nije bilo novca), pa su se psi ubijali medjusobno. Kradja novca
namenjenog za hranu, a i kupljene hrane. U roku od 3 meseca je stradalo više
od 200 pasa. Dokumentacija o uginulim psima je lažirana, a kada je priča
procurela u javnost, nije poboljšano ništa, već je donesena zabrana radnicima,
unosa mobilnih telefona, kako bi se sprečilo slikanje. Radnicima je naredjen
progon koleginice koja je ovo obelodanila, ponudjeno joj je da predje u drugu
službu i tako se svedok ukloni, što ona nije prihvatila, pa je dobila otkaz.
Posle toga joj je i kao gradjaninu zabranjen ulaz u azil. Da li je sve ovo znao
i predsednik opštine? Pa naravno. Sve krivične prijave su odbačene. Nije
zgorega napomenuti da je muž upravnice zaposlen u sudstvu.

Slike iz Vršca, kada je obelodanjen masakr pasa.

Prihvatilište KP Naš Dom Loznica je odličan primer netransparentnosti, dakle,
prikrivanja svih mogućih kradja, koje su očite. O ogromnim ulaganjima u ovo
poluraspadnuto prihvatilište, sada skriveno iza krpa i korova, možemo da čujemo
iz usta predsednika opštine i direktora komunalnog preduzeća, koji godinama
caruju ovom opštinom.Ulaganja su svake godine sve veća, od 10 miliona din do 15
miliona u prošle tri godine. Žice u boksovima su zardjale, kućice raspadnute,
hrana bačena na zemlju, posude retke. Veterinarskih usluga nema. ove podatke
imamo sa snimaka tajno snimljenih, jer je ulazak zabranjen. (A članovi
udruženja za zaštitu su proterani iz prihvatilišta. Čak im se i preti). Zašto je
ulazak zabranjen? Citiramo direktora JKP : Da se psi ne bi uznemiravali. Da se
ne bi hranili neodgovarajućom hranom. (objavljeno u Blicu). Pa na šta se onda
troši toliki novac?

I na primeru opštine sa svojim prihvatilištem i na primeru onih koji koriste
usluge hvatača dolazimo do istog, do zloupotrebe položaja u svrhu sticanja
lične koristi, do kradje budžeta opštine, kradje gradjana, do kršenja zakona,
dok se licemerno predstavlja kako se ogromna sredstva izdvajaju za rešenje
„nerešivog “ problema beskućnih pasa na ulicama i huška javnost na mržnju prema
tim opasnim bićima, kako bi se lakše i bez opstrukcija uništavali, a pri tome
neometano kralo.
Pošto su javna komunalna preduzeća veoma poželjne pozicije u podeli vlasti, jer
pružaju ogromne mogućnosti kradje, tu mesta prihvatilištima za pse ne sme da
bude. Ona moraju biti samostalna u okviru opština, bez ikakvog upliva lokalne
vlasti na izbor njihove uprave. I moraju biti strogo kontrolisana. Namenjena
onom što i treba da budu. Mesto za odmor do novog doma. Mesto gde će se psi
sterilisati, odakle će se udomljavati i koje će se baviti saradnjom sa
udruženjima za zaštitu životinja, edukacijom stanovništva i promenom sadašnjeg
stanja. U ovakvim uslovima, sada, teško da pomaka može biti.

KORUPCIJA I PARTOKRATIJA UZROK KRADJE I MUČENJA U KONC LOGORIMA ZVANIM PRIHVATILIŠTA ZA PSE

 

Mnogima je poznato da se na mesto direktora javnih komunalnih preduzeća
postavljaju partijski podobni, poslušni , gramzivi. Kradu na veliko, a
mesto im je nagrada za poslušnost ili mito za ćutanje. Kada je preprodaja
grobova u igri, lažiranje računa za nepotrebne ili nepostojeće usluge, govorimo
samo o kradji, ali, kada se radi o mučenju živih bića u takozvanim
prihvatilištima za pse, govorimo i o zločinu, ubistvima nevinih životinja,
pasa, na ime čijeg zbrinjavanja se iz budžeta kradu ogromna sredstva, koja
završavaju u džepovima direktora jkp a, njihovih saradnika, a i predsednika
opština. Pošto se radi o uigranoj mafiji, koja po lokalnim opštinama, vlada i
sudstvom i policijom, a naravno i veterinarskim inspektorima, jasno je zašto su
jezivi uslovi u kojima se psi nalaze dobro prikriveni, a krivične prijave
završavaju po fijokama. Zanimljiva je činjenica da se takvi lopovi i zločinci ne kažnjavaju, već naprotiv, to im je preporuka za dalje napredovanje na lestvici gramzivaca.
Tako pošto se nakradu, postaju gradonačelnici(Požega), vlasnici unosnih firmi (Avenija MB), odakle mogu još više i brže da kradu.
Biti beskrupulozan lopov je glavna preporuka u napredovanju na političkoj lestvici. Javna komunalna preduzeća su odlična odskočna daska. A zoohigijena, (odvratan i primitivan naziv), je omiljena. Psi ne govore, nema svedoka.
Izgladnjivani psi u Vršcu koji su se masovno klali i jeli jedni druge nikada neće progovoriti. Pobijeni psi iz Loznice, koji su služili kao pokretne mete, takodje neće reći ništa. Ni poluudavljeni iz Zrenjanina, ni ubijeni iz Avenije MB, koja nije opštinsko prihvatilište, ali radi za brojne opšstine, pa na neki način i jeste.

Fotosi, Vršac, Loznica, Zrenjanin, Avenija MB.

 


Da bi se istina o mučenju pasa prikrila, prihvatilišta su zatvorena za javnost,
iako se radi o javnim objektima. Čuvana su kao vojni objekti, slikanje je
zabranjeno, a svako ko se usudi da ih kritikuje, tuži, ukoliko je dostupan 
lokalnim moćnicima biva proganjan, preti mu se i iznalazi bilo kakav razlog da
mu se nameste prijave za bilo šta što je dostupno.
Neretko se gube i radna mesta, ako se glasno izgovori istina o kradji i mučenju , kao u Vršcu, preti se udruženjima, kao u Loznici, u Majdanpeku, u Boru, u Zrenjaninu itd.itd. Klasičan mafijaški stil.
LINK ČLANKA ZA OTVORENE AZILE
Prihvatilišta za pse su zlatne koke za kradju. A da bi se lako i nesmetano kralo, urednici novina, prodatih moćnicima, su uvek spremne da razglase uzbune o razjarenim psima koji jedu malu decu i napadaju stare bakice i tako šire mržnju prema beskućnim odbačenim psima, koji tako mnogo koštaju gradjane. Ne koštaju oni mnogo, već se na njima mnogo krade.
Da bi se sva ta kradja zaustavila a problem rešio, neophodno je na prava mesta postaviti ljude, a ne točkiće jedne mafije, koja ždere Srbiju. Potrebno je otvoriti takozvana prihvatilišta za posete. Potrebno je konačno početi sprovoditi zakon. Sa ovakvom lokalnom samoupravom nema pomaka. Sa ovakvim Ministarstvom Poljoprivrede, Uprava veterine, nema pomaka. Trošimo energiju i vreme pišući dopise i boreći se za sprovodjenje zakona i humanost, obraćamo se gluvima i slepima za sve, sem za sopstvenu korist. Ali ne smemo odustati, jer ako i to ne budemo radili, situacija će biti još gora. Obilazite „azile“, ako možete da udjete, a ako ne možete, suprotstavite se tome i javno objavite, jer te žrtve bez glasa, bez ono malo dobronamernih nemaju nikoga u ovom zmijskom leglu korupcije i zla.

PUT VRANJE – NOVO SELO VODI PSE U MUČNU KRVAVU SMRT ZVANU „TRAJNO ZBRINJAVANJE“

 

Korumpirana vlast opštine Vranje je u februaru 2018 sklopila ugovor sa notornom Avenijom MB za hvatanje i trajno zbrinjavanje pasa u objektu koji nema nikakvih uslova za to u Novom Selu. Navodno su i posetili objekat i javno se oglasili o ispunjenosti uslova.  Tako se deportovanje u konc logor, u neuslovnom prevoznom sredstvu nastavlja, mimo zakona. 

U hvatanju pasa 28.8.2018. je navodno uhvaćeno 17 pasa, kako u izveštaju piše.

41602490_1837914779657962_5069367989871050752_n

Kako su uspeli da stanu u dušegubku, nejasno je. Zašto su fotosi, koje smo tražili nejasni, odjednom crno beli, zašto na njima nema svih pasa, jasno je. Dokaze treba prikrivati, a zločine učiniti manje upadljivim, kad je već nemoguće, nevidljivim, jer možda će jednom, kad zavlada vladavina prava, doći na naplatu. Možda će jednom i kažnjivi zločini biti kažnjeni. 

41611784_1837926602990113_8418974067322781696_n

(Krivična prijava podneta pre više od mesec dana, nekima,  koji bi trebalo da predstavljaju i sprovode Zakon.)  

Do tada, AVENIJA MB I JARANI IZ OPŠTINSKIH RUPA, mogu da nastave KRADJU BUDŽETA OPŠTINA. Sama ideja, dati RADNJI ZA ČIŠĆENJE , TJ AVENIJI MB da hvata pse i „zbrinjava“ ih, je ravna davanja maloletne dece psihopatskim pedofilima, da ih odvedu u „srećnu budućnost“. Uprava veterine nije tog mišljenja. Baš nasuprot, sve je legalno, kako oni misle. A svakom od uhvaćenih pasa na čelu piše 50 eura. To je cena njihovog života i obraza podpisnika ovog sramnog ugovora teškog preko 38.000 eura.

Gde će nas ovo dovesti, teško je reći. U civilizovane zemlje, svakako ne. A ako ove pse, srećno zbrinute, potražimo u konc logoru Novo Selo, pre svega, nećemo ni moći da ih potražimo, jer ulaska nema, kao ni u svim konc logorima, a izvestiće nas kako su srećno udomljeni, mada nije jasno kako, kada ih niko nije ni video. 

Ovakvo zlo, korupcija i nakaznost, onih koji sebe ubrajaju medju ljude, svojstveno je samo krajnjem potonuću svake ljudskosti u prostoru . beznadja

Ovo su fotosi onih „srećno zbrinutih“, koji više ne dišu. Neka im je laka, mala, nesrećna duša. Na nama je da i dalje širimo istinu, šaljemo prijave, po zakonu, ne bi li se svetlo pojavilo u ovom smrdljivom tunelu lopova i ubica. 

 

Broj žrtava trovanja u Vranju raste. Otrovani psi i mačke trule na ulici.

 

Trovanje pasa u Vranju ima sve više i više žrtava. Prema navodima aktivista ima ih oko 17 pasa i 2 macke. I dok se izgleda kao najveći problem postavlja objavljivanje ovog zločina, a ne otkrivanje počinioca, uprava grada ne brine mnogo o uklanjaju leševa. Sada se već pronalaze naduvani leševi.

JKP Komrad Vranje ne izlazi na teren. Navodno je pokupljen jedan leš, a ovi ostali se raspadaju na visokim temperaturama. Šta radi ekološka služba grada? Ima li tu nekoga ko je svestan moguće zaraze, raznošenja otrova, trovanja vode i vazduha? Zaraza ne bira. Svi su ugroženi. Da li su nadležne službe toga svesne ili je opšta neodgovornost prevladala svaki razum i ljudskost? 

Ovaj pas truli danima, pored glavne saobraćajnice, odakle se širi nesnosan smrad. Kao i ova nesrećna mačka. 

39014955_10209753643517620_5363840366548090880_n

Prve žrtve trovanja su pronadjene 6og avgusta. Danas je 12.avgust, a novi leševi se samo pojavljuju. Nadležni se ne trude mnogo da bilo šta urade, a Gradonačenik ima preča posla. Gde mi to živimo ? 

KAKO BI IZGLEDAO OGLAS ZA ŠINTERA?

 

Kada bi se zapošljavali preko oglasa, kako bi izgledao taj oglas za šintera ? 

oglas

MASOVNO TROVANJE PASA U KASARNI U VRANJU.

 

Vešto isplanirano  trovanje pasa u Kasarni Knjaza Petra Miloša Velikog u Vranju.

U noći 5 avgusta su otrovani psi u kasarni Knjaza Miloša Velikog u Vranju. Leševi 6 pasa su nadjeni u kasarni i oko nje.Jedan je vlasnički, Sarite Bektašević, koja živi u blizini kasarne. Ispred kasarne , nadomak samog igrališta za decu nadjen je takodje jedan pas.
Policija je na poziv izašla i uradila zapisnik. 

Zanimljivo je , da je po navodima lista Blic, policija konstatovala 3 psa otrovana i jednu mačku, dok, po navodima svedoka ima preko 6 pasa otrovanih.  Zašto se prikrivaju razmere trovanja ? I gde su nestali leševi iz kasarne?  Da li su zakopani, predati na spaljivanje ili prosto bačeni negde, gde će otrov nastaviti i nadalje da truje okolinu?

Link članak Blic

Svedočanstvo svedokinje, čiji je pas takodje otrovan.


Psi su otrovani i umrli su u mukama. Prosipanje otrova na javnom mestu je teško kršenje zakona, koje se ponavlja već po ko zna koji put.
I nije rešenje problema brojnih beskućnih pasa u Vranju.

A pravim rešenjem niko od nadležnih ne želi da se pozabavi. 
Neodgovorni vlasnici, a to je većina u ovom gradu, ne čipuju svoje pse, puštaju ih na ulicu, ne sterilišu ih, a onda njihova legla bezdušno izbacuju gde god stignu, bez ikakvih kazni. 
Umesto što  je bačeno 37.500 eura u džepove Avenije MB za navodno humano hvatanje i zbrinjavanje pasa, od tog novca se mogla uraditi akcija čipovanja, sterilizacije i smeštaja pasa u dosadašnje prihvatilište, stvaranje baze podataka i kažnjavanje nesavesnih vlasnika. 
Aktivisti za zaštitu životinja su nudili pomoć opštini, komunalnoj policiji, da se psi čipuju, napravi red, ali su naišli samo na odbijanje i podsmeh. 
Pa se zato, zbog nezainteresovanih, neukih ,al sklonih korišćenju položaja u svrhe isključivo lične koristi, krećemo u krugu. Krši se zakon, psi se muče, a to ne vodi nigde, već nas samo vuče unazad.

Živimo u sredini u kojoj je otrov na svakom koraku, počinioci ostaju zauvek NN lica, a problem se ne rešava. I dokle tako? Verovatno dok i deca ne stradaju od tog istog otrova. I to , ne bilo koja deca, već deca onih na vlasti. Možda će tada želeti da progledaju.

Fotosi samo nekih od otrovanih pasa, u gradu u kome je prodaja otrova slobodna. Može da ga kupi ko god hoće. 

Prijava je podneta. Hoće li je iko i pogledati ili treba da živimo na prostorima gde je trovanje normalna stvar a počinioci zauvek nepoznati ? 

38639321_1777297412386366_6689066243854434304_n

Link vesti 

Link vesti 

TROVANJE PASA U ZAJEČARU I VRANJU

 

Trovanje pasa je nažalost uobičajena pojava u mnogim gradovima i selima Srbije.

Otrov je lako dostupan, nadležni nisu uradili ništa da ne bude, a prijave protiv NN lica završavaju zaboravljene u fijokama . Istraga se ne pokreće, iako je ovo ozbiljno kršenje zakona, izazivanje javne opasnosti i mučenje životinja. Sve kažnjivo zakonom. Ovakav javašluk pogoduje i ohrabruje psihopate da prosipaju otrov po ulicama, ubacuju ga u meso, kako bi poubijali što više životinja. Do sada, niko nije kažnjen.

Ovo su poslednji zločini.  Ubjen Haski u Vranju. Bilo je još otrovanih, ali fotose nemamo.

haski 13072018

zajecar jul2018

ZAJEČAR OTROVAN USRED GRADA.

REDOVNO PODNOSIMO PRIJAVE, ALI BEZ ZAINTERESOVANOSTI VLASTI DA SE URADI NEŠTO, POČINIOCI NADJU I KAZNE, SITUACIJA SE NEĆE PROMENITI.

VRANJE. MIROLJUBIVOM, DOBROM ČOVEKU, KOMŠIJA UBIO BEZOPASNOG PSA.OPRAVDANJE, NISAM ZNAO DA JE TVOJ!

 

Vranje 13.07.2018.  Svedočanstvo Krunislava Nešića, kome je komšija bez ikakvog razloga , ubio psa, koji je bio deo porodice. Ovo su njegove reči.

POTRESNA ISPOVEST VLASNIKA KOME JE KOMSIJA PUSKOM UBIO PSA ! (VRANJE)

Lejlu smo usvojili pre mozda 3-4 meseca. A ovako je sve krenulo:
Ja i supruga smo se, dok jos nismo bili vencani, preselili u novu kucu na periferiji grada. Bio je to septembar prosle godine. Ona je biolog po profesiji i, kako sam mislio, cak i previse „opterecena“ zivotinjskim svetom. Njoj taj deo predstavlja 90 % dnevnih tema za razgovor. Nepune 2 nedelje nakon toga napusteni macor star mozda 2 meseca je dosao sam u moju kancelariju. Uplasen toliko da sam ga jedva uhvatio nakon 3 sata i odveo kuci. Mislio sam da je to najlepsi poklon za nju kada zapocne zivot sa mnom. Nakon jos mesec dana pronasao sam mace staro jedva mesec dana na ulici po pljusku u 1 ujutru. Naravno i ono je zavrsilo kod mene. U pocetku sam insistirao da ga udomimo. I posle tri dana odustao na njen zahtev. Vec smo imali dva macora. Dolazi 9-ti oktobar i njen rodjendan-kupujem Sibirsku vevericu i donosim je na poklon. Sad vec imamo mali zooloski vrt. Macori „pricaju“ sa mnom, veverica joj stoji na glavi po pola dana vec potpuno pripitomljena.
Od pre dve nedelje i hrcak. Klaudije, Tufi, Veverko i Dzordz. Nasa porodica.
Zeleo sam da imam Bernardinca citav zivot i cekao sam prolece da donesem stene. I slusao svaki dan pridike-nemoj da kupis, usvojicemo. I tako jedne veceri oko 3 ujutru dok je Miljana spavala ja slucajno vidim sliku Lejle listajuci facebook. I zaljubim se. Kontaktirao sam dve dame iz Kraljeva i molio ih da je daju bas meni. I uspeo. Kroz 2 nedelje otisao sam sa prijateljem u Kraljevo. Usao sam u Draganino dvoriste, Lejla je od svih ljudi dotrcala meni, sela mi u krilo i pocela da me ljubi i lize po licu. Iz cista mira. Seli smo u kola i stigli kuci. Taj put od 10 sati u oba pravca – jedan od najsrecnijih delova mog zivota ikada. Lejlinu pricu iz perioda pre toga znate.
Lejla je veliki deo dana provodila u dvoristu. Imala je obicaj da povremeno prokopa tunel ispod ograde i pobegne na ulicu. I onda po nju dodje pas lutalica koga hranimo i koji zivi na kraju ulice. I odu da se igraju. Nema saobracaja i nije opasno. Ali sam se ja plasio da ce nesto da joj se ipak dogodi i vracao je. I „krpio“ ogradu iznova. Prodje 2 nedelje i ponovo se desi isto. I tako iznova.
Poslednjih 3 dana Lejla se konstantno pronalazi izlaz. Ne mogu da pronadjem mesto gde odlazi, a prosao sam ogradu milion puta milimetar po milimetar. Zahtevao sam od Miljane da Lejla dok sam ja na poslu, a kad je napolje, bude u ogradjenom boksu. Samo da ne bude slobodna van kuce ta 2 dana, bez nadzora dok sam ja na poslu. Njoj je bilo zao. Pustila je u dvoriste i nadzirala na svakih 15-30 minuta. Oko 530 popodne izasla je po nju da je uvede. 10 min pre toga Lejla se igrala sa dascicom koju je nasla u dvoristu i lezala na pragu ulaznih vrata.
Lejle nije bilo. Istrcala je ispred kapije i pocela da je doziva. Istovremeno me pozvala telefonom. Bio sam ljut. Nakon 3 min je usledio drugi poziv. Plakala je jer joj je komsinica na 10 metara odatle rekla da je upravo cula pucnje i da su neki psi pobegli uz ulicu. Naravno da nisam verovao i odbacio to odmah. Nastavila je da trazi. Kroz 15 min usledio je njen poziv ponovo. Na kraju ulice koja broji samo 4 kuce, na kraju moje ulice, nasla je Lejlu krvavu sa prostrelnom ranom sakrivenu u zivoj ogradi. Da kazem da sam se stvorio tamo za 3 minuta ne bih preterao. Lejla je disala i imala par poderotina od metka na nogama. Povecih. Obradovao sam se-sta god PREZIVECE. Ne krvari mnogo. Nema presecene arterije. Zgrabio sam je u ruke i uneo u kola. Moj otac je vozio, veterinar je bio na putu za ordinaciju spreman da je operise. Vec je bio pozvan. Moj drugi sok-Lejlina utroba je u mojim rukama i vracam je nazad peskirom. Dobro je-ipak ne krvari previse operisace je. Pricam sa njom i ona me gleda u oci i sve razume. Ali nema snage. Htela bi da podigne glavu ka mojoj, ne uspeva. U tom paklu, moja supruga place u kolima toliko da mi se cini da ce se i njoj desiti nesto svakog casa. Lejla zatvara oci , ja joj ih otvaram i pricam joj da mora da me gleda. Nema spavanja. Kao da me razume, kapci joj padaju ona ih jedva podize i gleda u mene non stop. Stizemo u ordinaciju minut pre hirurga i unosimo je. Spasena je i nista nije bitno. Doktor je povezuje na infuziju i krece da radi. Ja izlazim iz ordinacije zovem policiju vec po treci put i sav srecan kazem Miljani-prezivece sto posto. Tu je. Sve je tu!!!! Ulazim ponovo u ordinaciju i doktor mi kaze: uradicu sve sto mogu ali stanje je jako tesko. Naravno, sta on zna, bice to ok. Bice 100%. Pricam sa Lejlom, a ona me gleda kao da zna. Izlazim ponovo napolje i ubedjujem Miljanu koja je vec u stanju nervnog sloma. Nisam joj dao da udje u ordinaciju. Ostavljam svog oca sa njom i vracam se brzo kuci, dolazi policija i zvali su me da se vratim na mesto dogadjaja. Dosta ljudi koji me poznaju traze mesto gde se sve dogodilo. Meni se neposredno pre dolaska cini da cujem pucnje. Urlam na policiju telefonom kako ludak i dalje puca. Jel cekaju da i mene ubije??? U stanju soka pricinjavaju mi se pucnji. Dolazi policija. Pratimo tragove krvi. I nalazimo. Krecem po kucama da pitam bilo koga da li je iko nesto cuo. Pucanj. Nesto. Skoro da odustajem kad cujem zenu koja vise za sebe slucajno pominje sta je vidla. Zovem policiju da dodje par kuca ispod, gospodja pokusava da se vrati u objekat i zatvori vrata. Uplasena. Nije joj poslo za rukom. Izgovara ime coveka. Coveka sa kojim sam u odlicnim odnosima. Izasao je iz kuce sa puskom. Izasao iz svoje ulice. Popeo se u moju ulicu, prisao stenetu i opalio. Lejla je lezala na pocetku moje ulice. Moja zena bila na kraju ili izlazila bas u to vreme. Od stanja soka ne seca se da je cula pucanj. Starija gospodja je stajala u dvoristu, iza garaze, u basti, 5 metara odatle. Gospodja koja mi je pomogla da je smestim u kola. Nije imala pojma da se nesto desilo. Nije ni mogla da vidi. Nedaleko odatle deca predskolskog uzrasta u dvoristu. Policija vrsi uvidjaj i oduzima oruzje. Dok privode bolesnika on progovara: Izvini nisam znao da je tvoje. Koliko saznajem-priznao je sve.
Kad sam se doselio u naselje svakom komsiji sam za svakog novog clana porodice rekao. Svakoga upoznao. Uglavnom svi imaju zivotinje. Moje su svi voleli. Svakom sam ponovio- ako se kojim slucajem desi da neki od mojih ljubimaca napravi stetu da odmah dodju do mene. Platicu sve duplo. Svakome sam to ponovio po par puta. Moja kuca je poslednja u ulici. Stavio sam kapiju na sred ulice ispred svoje kuce da napravim vece dvoriste za Lejlu. Pitao sam komsije jer je to nasa ugovorena ulica i objasnio zasto. I da je to samo do sledece godine dok potpuno ne promenim ogradu i kupim jos jedno parce zemlje pored. Slozili se svi. Niko mi rec nije rekao, a zatvorio sam im poslednjih 20 metara ulice. Prvi komsija sa jedne strane se druzi sa mojim mackama kad god je u basti. Sa svojim manje nego sa mojim. I ponavlja mi stalno kako bi voleo da ima bas takve. Njemu su te bas najbolje. Hrani mi Lejlu malinama, a jedva ih u dvoristu ima dovoljno za sebe.
Ja i supruga smo zavrsili u hitnoj pomoci. Imam 36 godina i po prvi put u zivotu tahikardiju i povisen pritisak. A radim detaljan pregled dva puta godisnje. Miljana je spavala par sati. Poslednji put je jela pre 36 sati. Odbija. Ja sam bio budan do 6 ujutru. I spavao sat ipo nakon toga. Nisam jeo od juce u 1 popodne. Nisam ni gladan.
Sahranio sam Lejlu u 5 jutros, na uzvisenom delu odakle moze da vidi sve, tako je volela. Stavio pored nje dve posude za hranu, jednu potpuno razjedenu od njenih zuba. Volela je da je vucara po dvoristu. Stavio igracku koju je ponela iz Kraljeva, i parce drveta koje je grizla dok je lezala na travi, sekund pre nego sto je bolesni um prisao i pucao u nju. I moje farmerice koje je progrizla pa sam joj poklonio. I njenu postelju gde je spavala.
Nju spustam u zemlju i ona i dalje gleda u mene. Ja je nisam spasio.
Sahranio sam je tako sto sam „ukrao“ pola sata dok moja zena spava. Da ne vidi. Jer je nije dala. Lezala je u najlonskoj kesi u dvoristu celu noc. Tamo gde inace lezi uglavnom. Na mestu koje najvise voli.
Moja supruga spava blizu Dzordza, Tufija, Klaudija i Veverka. Ponavlja da mora tako jer ce u suprotnom neko da im naudi preko noci.
Neko ce da ih ubije u kuci.

Mi nemamo decu. Imamo samo njih. Meni je to isto kao da mi je pucao u dete. Koja je razlika? Mozda bi znao da je moje pa ne bi pucao? U cije bi pucao? U sred bela dana, hladnokrvno, otpesacis laganim korakom 150 metara od svoje kuce, pucas i vratis se isto tako hladnokrvno. I nastavis svoj rucak. I onda se jako potreses kad te uhvate nakon 3 sata. I zasto? I kako to da ces se verovatno braniti sa slobode? I kako to da cu ja biti prinudjen da gledam u tvoj prozor i tebe svaki dan?
Poprilicno sam kompulsivno-opsesivan. Proveravam uredjaje po 5 puta kad izlazim. Vrata zakljucavam po 3 puta. Nocas sam prvi put ostavio sve otvoreno. Sad se preispitujem kako se to desilo. I ne pada mi nista na pamet- osim da mi mozda vise nije stalo.

Krunislav Nesic

FOTOSI PREUZETI SA FEJSBUKA.

Po ubistvu, a pucano je usred naselja, uz prisustvo uplašenih komšija, dece, ubica psa se mirno uputio kući, da bi mu pozlilo kad je policija zakucala na vrata. Da li zbog toga što smatra da je normalno ubijati pse po ulicama ili je neuračunljiv, ne znamo. Ali, interesantna je činjenica da nije priveden, kako svedoci tvrde. Kako je to moguće? I ko je sve mogao da strada ? Ako vlastima nije do ubijenih pasa, već po staroj navici, gde se krši kako  Zakon o Dobrobiti životinja, tako i Krivični Zakon, vreme je, krajnje je vreme da sankcionišemo sve koji smatraju da zakoni mogu da se krše ko kako hoće. A ako su neuračunljivi i ugrožavaju svoju okolinu, da ih smestimo, tamo gde im je i mesto. Dakle, ludnica ili zatvor. Pa da krenemo u civilizaciju mirno, bez balasta.

Vlasnik psa će pokrenuti krivičnu prijavu protiv ubice psa i kršitelja reda, mira i zakona.

I naše Udruženje će podneti prijavu protiv ubice iz Vranja. Svedoci tvrde da se  zove Mile Stošić.