Koalicija Za Život NVO

Početak » Korupcija Psi Corruption Dogs

Category Archives: Korupcija Psi Corruption Dogs

Kategorije Categories

ARHIVA ČLANAKA

NAŠIM NOVCEM SE FINANSIRA ZBRINJAVANJE BESKUĆNIH PASA U PRIHVATILIŠTIMA. NOVAC SE KRADE, A PROBLEM BESKUĆNIH PASA NA ULICAMA NE REŠAVA.

BESKUĆNI PSI ZLATNE KOKE ZA ZARADU.

OPŠTINSKA PRIHVATILIŠTA ZA PSE SU ZAPOSELI BESKRUPULOZNI LOPOVI

GRADJANIN CIVILIZOVANE ZEMLJE izlazi na ulicu. Vidi psa koji se dezorijentisano okreće u krug, ne zna kuda ide. Uzima psa, odvodi ga u prvu veterinarsku ambulantu , gde se očita čip, a veterinar nastavlja posao dalje. Gradjanin naziva broj lokalnog azila, čija služba dolazi po psa. U oba slučaja, veterinar ili služba iščitaju čip psa, nazovu vlasnika, ako ga ima.  Ako ga nema, što je redak slučaj, pas se zadržava u azilu, odakle se udomljava ili ostaje u njemu, dok se ne pronadje privremeni foster dom.

Kako jednostavno! Kako nemoguće u Srbiji !

IMAMO SVE USLOVE DA BESKUĆNIH PASA KOJE PRIMITIVNO I NAMERNO MEDIJI NAZIVAJU LUTALICAMA NA ULICI NE BUDE. IMAMO ZAKON O DOBOROBITI ŽIVOTINJA , KRIVIČNI KOJI IZBACIVANJE SANKCIONIŠE, ZAKON KOJI REGULIŠE OBAVEZU OPŠTINA DA PRIHVATILIŠTA IZGRADE,OGROMNA SREDSTVA IZ BUDŽETA KOJA SE U TU NAMENU ODVAJAJU, ALI…

NEMAMO LJUDE KOJI ĆE ZAKONE DA POŠTUJU I SPROVODE. NEMAMO IH JER SU MESTA NA KOJIMA TREBA DA RADE ZAUZELI ČLANOVI PSEĆE MAFIJE I TU BITIŠU GODINAMA KRADUĆI BUDŽETSKA SREDSTVA NAMENJENA ZBRINJAVANJU BESKUĆNIH PASA.

NEMAMO IH JER SE U DRUŠTVU AKTIVNO SPROVODI ŠIRENJE MRŽNJE PREMA POPULACIJI PASA I STRAHA OD NJIH KAKO BI SE PRIKRILA KRADJA.

PROSEČAN GRADJANIN SRBIJE SMATRA PSA DJUBRETOM ILI SREDSTVOM ZA ZARADU ILI GA NE ZANIMA. PAS JE OPASAN  OTPAD KOJI MOŽE DA NAŠKODI NAŠOJ DECI, TO JE MANTRA. A U SKLADU SA TIM SE VEĆINA I PONAŠA.

U DRUŠTVU SE KONSTANTNO NAGLAŠAVA OPASNOST OD UJEDA, KOJI SE, VEĆINOM NAMEŠTENI KORISTE ZA DODATNU KRADJU SREDSTAVA NAMENJENIH ZA ODŠTETU .

U takvoj atmosferi nemoguće je napraviti pomak jer su institucije kojima je posao da sprovode zakon i poštuju ih zarobljene od strane ljudi koji su postavljeni na mesta na kojima ne bi smeli nikada da budu.

Po opštinama se vrte iste garniture nesmenjivih, koji samo menjaju dresove političkih partija, kako bi i nadalje, zauvek mogli neometano da kradu. Oni imenuju direktore JKP, u okviru kojih se nalaze Prihvatilišta za pse ili „zoohigijene“, rogobatno nazvane. Upravnik prihvatilišta je uvek osoba koja je povezana sa direktorom a samim tim i sa opštinskom upravom.

Javna komunalna preduzeća su u svoje delatnosti tipa uklanjanja otpada i čišćenja dimnjaka, utrpale i delatnost zoohigijene. Verovatno, jer se u našem društvu psi tretiraju kao djubre.  

Mnogo je primera direktnih rodjaka koji rade kao upravnici prihvatilišta, pa imamo primer čak i žene tužioca, kao u Vršcu,takozvanom azilu, poznatom po smanjenju hrane psima, jer je nije bilo u zimskim mesecima, kada je nastalo klanje i kada je ubijeno više od 100 pasa.

Biti upravnik ili direktor Jkpa je profitabilan posao i daje mnoge mogućnosti za zloupotrebu javnih dobara, a u ovom slučaju, zoohigijena, zloupotrebu pasa o kojima se navodno brine.  Psi se muče, a gradjani čiji se novac nemilice, u milionima dinara, uzima iz budžeta, se drsko kradu, dok im opštinski oci preko medija serviraju laži o nerešivom problemu pasa na ulicama, besnilu, ujedima i opasnosti i svom radu na rešenju. Već decenijama nema pomaka. A na čelu opština se vrte isti ljudi, na čelu JKPa isti ljudi, koji su stvorili znatno lično bogatstvo kradući naš novac.

I ti ljudi se biraju od strane vladajuće partije , koja god da je. Ti ljudi nemaju rešenje i ne žele da ga imaju. Ne žele da reše ništa.

Žele da nastave da kradu dok dišu, da postavljaju svoje nove pijavice koje će nastaviti njihovo zlodelo.

U Loznici je godinama na čelu grada kameleon, koji menja partije, i svakoj je odan, samo da mu se pozicija ne ugrozi. Direktor JKPa je takodje večit. Milioni su izdvojeni za prihvatilište koje je uvek zatvoreno za posete. Ono služi za sve samo ne za dobrobit pasa.

U Vranju je jedan od vlasnika vetrinarske stanice koja je imala tada neregistrovano prihvatilište (registrovani su naknadno, po našoj prijavi, a prijavu je vet inspektorka razvlačila beskonačno, uz savete iz uprave veterine kako to da radi, što znamo jer nam je greškom prosledjen mejl uprave veterine) postao predsednik skupštine opštine.

Bivši veterinar zoohigijene u Požegi, poznate po stotinama nezakonito ubijenih pasa ( eutanazija zdravih nije dozvoljena u Srbiji) je očito dobio ugled u strukturi uprave, pa je promovisan u predsednika opštine. Kao da je slava po zlu , ulaznica u organe uprave. Što gori, to bolji. Zanimljiva je i ta veza ljudi koji se po kradji proslave pa domognu skupština opština. Ovo je samo mala crtica iz bogate menažerije likova iz opština koje imaju prihvatilišta.

Opštine koje nemaju svoja prihvatilišta , a po zakonu bi morale da ih imaju, od 2013e počinju da sklapaju ugovore sa firmom, registrovanom kao radnja za čišćenje objekata i ostale usluge u poljoprivredi, zvanoj Avenija MB. Broj sklopljenih ugovora dobija razmere epidemije tako da sada ima preko 50 opština u Srbiji koje sa njima imaju ugovor, za zbrinjavanje pasa. Avenija MB ima prihvatilište , navodno za 100 pasa u Novom Selu kod Vrnjačke Banje. U njega niko ne može da udje, sem vet inspektora koji ga obilaze po brojnim prijavama i nikada nemaju primedbi. Kako je moguće tu smestiti sve uhvaćene pse , preko 50 opština, kako se to svi brzo udome, kad je ulazak zabranjen a psi se nigde ne oglašavaju?

Zašto je ulaz zabranjen kad su tu psi koji su finansirani novcem iz opštinskih budžeta? Našim novcem. I zašto se svima koji dodju po psa ponovo naplaćuju usluge?

Zašto opštine pristaju da izdvoje ogromne sume za hvatanje i zbrinjavanje pasa od strane Avenije MB, kada bi od tih izdvojenih sredstava mogle da izgrade ne jedno, već više prihvatilišta, pitanje je.

Zašto zubima brane Aveniju MB i šalju svoje komunalne inspektore da prate njene hvatače pasa, dok gradjani negoduju?

Odgovor na većinu pitanja je novac , korist. Zloupotreba.

Tako je i ovde.

Interesantno je da je i takozvana slobodna opština Paraćin, sklopila ugovor sa Avenijom MB. Da li je njihovom kvalitetu usluga teško odoleti ili je teško odoleti lakoj zaradi na beskućnim psima?

I da li se iza svih ovih priča krije dobro organizovan odliv novca na mnogo više distance?

Vrlo moguće. Ovo je kompleksna tema i duga priča koja zahteva obiman istraživački rad, o kojoj smo već mnogo pisali, a sa kojom se javnost, koja je izlagana , kao i na sve ostale teme, mora upoznati.

Radi se o korupciji širokih razmera, o psećoj mafiji, jer i to postoji.

Javna komunalna preduzeća i zoohigijene, prihvatilišta su centar našeg interesovanja i centar problema. Mi ih finansiramo i red se mora uspostaviti.

Beskućni psi su zlatne koke na kojima se besomučno i bezočno krade. I to treba svako da zna. Ova priča je mnogo gora od bilo koje druge korupcije, jer se radi o surovom mučenju živih bića, a sve u ime profitiranja na njima, jer se radi o užasnoj slici divljaštva koje sramoti Srbiju i njene gradjane.

Marina Mo

Nerešen problem beskućnih pasa na ulicama je posledica vladavine korumpiranih i surovih neljudi kako u opštinama tako i u republičkim organima.

Istraživačkim radom kojim smo se bavili od osnivanja 2015 godine,  na temu uzroka ogromne populacije beskućnih pasa i mačaka na ulicama Srbije, došli smo do sledećih zaključaka:

Situacija u ovoj oblasti je odraz opšte situacije u zemlji, korupcije i partokratije. Organi kojima je posao da rešavaju problem , od državnih do opštinskih, ne rade svoj posao i samo simuliraju zainteresovanost i rad, dok ustvari rade jedino na kradji budžetskih sredstava namenjenih za rešenje problema. Ljudski faktor je osnovni uzrok. Na mesta uprave postavljeni su ljudi, kojima je jedini cilj lična korist, bez znanja, empatije i razumevanja. Svako ko je drugačiji i slučajno zaluta u redove ove hobotnice, koja se može nazvati psećom mafijom, se eliminiše.

Zakoni koji regulišu situaciju postoje, ali se ne primenjuju. Ne poštuju se. Zakon o dobrobiti životinja. Zakon koji sankcioniše njihovo mučenje, Krivični zakon član 269. Zakon kojim se propisuje obaveza lokalnih samouprava da izgrade prihvatilišta

Proučavanjem tendera smo došli do ogromnih suma, koje se izdvajaju za zbrinjavanje beskućnih pasa, (azila za mačke i nema, sem na papiru) ali se psi ne zbrinjavaju uopšte, već se prepuštaju svim mogućim situacijama dok sami ne uginu ili se ubijaju , pod različim razlozima (agresivnost, najčešće, iako ti neki agresivni imaju možda samo 3 meseca).

Svako prihvatilište radi po istom sistemu uništavanja pasa, bez izuzetka. Čak i prihvatilište Šabac, koje je izgradjeno kao najmodernije u Srbiji, ubija pse u ogromnom broju.

Svaka opština, opštinska uprava i direktor JKP, bez izuzetka, na psima trpa sebi pare u džep, ma šta oni o sebi govorili i veličali svoje nepostojeće uspehe. Možda izuzetci postoje, ali mi ih nismo našli.

Opštine, koje su izgradile prihvatilišta kao i one  koje , iako su bile obavezne nisu izgradile prihvatilišta, već sklopile ugovore sa jaranima iz Avenije MB, Aze , sa kojima dele dobit , koja je ogromna, jer su im troškovi minimalni, svi koriste pse za ličnu dobit.

U celoj Srbiji na ovu temu, vlada mrak, blato i smrad, korupcija, partokratija i ljudska beda, gde su najgori na površini. I ovo jeste odraz cele situacije u društvu.

Licemerno pretvaranje da se o slabima brine, dok se uništavaju, a na ime brige, krade novac, toj brizi namenjen.

Ova vrsta koruptivne kradje je mnogo gora od ostalih, jer se ovde radi o živim bićima. Ne radi se o švercu cigareta. Mnogo je gora jer svedoči o potpunom nedostatku empatije i ljudskosti kod ljudi u Upravi veterine, u opštinskim skupštinskim odborima,medju predsednicima opština, direktorima JKP, zoohigijena, upravnicima zoohigijena.

Ovde možemo dodati i republičke veterinarske inspektore, koji rade na dugme, pa se sve prikriva. I sudove, koji ne postupaju po prijavama, ignorišu ih ili odbacuju, takodje na dugme.

I baš zbog užasne situacije gde se Srbija ubraja medju najnehumanije zemlje po odnosu prema životinjama, moramo istrajati u svojoj borbi za njih, za humano društvo u kom ćemo živeti.

Mi nismo isti, mi smo ljudi i mi brinemo.

Marina Mo

LOKALNI ŠERIFI KRADU I NA PRIHVATILIŠTIMA ZA PSE, A SVE PREKO JKP.

Onog trena, kad su podobni primitivci na vlasti po opštinama odlučili da se beskućni psi strpaju u prihvatilišta, u tzv zoohigijene pri Javnim komunalnim preduzećima, medju ostale delatnosti, kao groblja, čišćenje ulica i slično, otvoren je put ka koruptivnom korišćenju njihovih nesrećnih beskućnih života u ime lažnog zbrinjavanja, a u svrhu sticanja lične koristi od tendera , Šema kradje je ista kao i na svim ostalim poljima, samo je ovde još gore jer se radi o životima živih bića, koja se smišljeno i sa namerom predstavljaju kao opštinski problem broj jedan kako bi vladajući mafijaši lakše krali na njima.

Oni samo menjaju partije, kako bi neprekidno vladali i svakom bili poslušni, svakoj vlasti iznad. Nažalost, ni jedna vlast do sada nije zaustavila korupciju u JKP. Ni jedna.

Cela šema koruptivne priče, je odlično predstavljena u ovom insajderovom videu. Ovako se krade i u svakom JKP na prihvatilištima za pse. U svakom, bez izuzetka. Ovo je priča i o Loznici, i o Vršcu, i o Požegi,Bačkoj Palanci, itd.itd. i o svim opštinama koje imaju tender sa Avenijom MB, o Azi itd.itd.  

Pogledajte video. Traje samo 5 minuta a objašnjava šemu kradje i nedodirljivosti, jer kadija te tuži, kadija ti sudi, kako se nekada govorilo.

Lokalni šerifi i lokalna pravda – mehanizam zloupotrebe javnih nabavki i javnih preduzeća video INSAJDERA

SCREEN SHOT SA VIDEA. U OKVIRU JKP SU I PRIHVATILIŠTA ZA PSE.

Pošto su lokalni šerifi ogrezli u korupciju, samim tim I JKP, neophodno je prihvatilišta za pse izmestiti daleko van njihovog domašaja. Daleko od korumpirane lokalne vlasti. Daleko od njihovih podobnih slugu, šintera, gde mahom mesto nalaze ili beskrvni bezosećajni tipovi ili totalne psihopate, kojima je plaćeno iživljavanje na psima.

Prihvatilišta za pse moraju da vode I u njima rade isključivo ljubitelji životinja I oni koji ih razumeju I poznaju ponašanje pasa. Iskreno se nadamo da će I taj dan doći u Srbiji.

Ovo je šinter iz Loznice , dok se u tzv azil još moglo ući. Sad je to zabranio čuveni Janko Aleksić.

A ovo je foto iz azila u Luksemburgu. Uporedite sami.

Ovako se šinter iz Dimitrovgrada obraća našem aktivisti. Pokazuje srednji prst. To je „čovek“ zaposlen u JKP.

Interesantna je činjenica da azili u Srbiji koštaju grad mnogo više nego ovaj u Luksemburgu. Lopovi jedu budžete opština. Opštine vode lopovi, a zapošljavaju mediokritete psihopatski nastrojene.

Marina Mo

GDE SUROVE UBICE AVENIJE MB PRODJU, TU VIŠE NI TRAVA NE RASTE. SAMO LEŠEVI PASA OSTAJU ZA NJIMA .

Zoran Babić (Koridor) i Nenad Stevanović su svojevremo radili zajedno u JKP Beli izvor, Vrnjačka Banja. Protiv obojice su podnete krivične prijave zbog zloupotrebe položaja i preprodaje grobova. Da li ta saradnja ima veze sa nedodirljivošću Avenije MB i njenim neometanim haranjem po Srbiji i ogromnim zaradama iz ugovora sa opštinama, koje pustoše gradske budžete, na ime „humanog zbrinjavanja uličnih pasa“?????

Avenije MB, registrovana radnja za čišćenje i ostale usluge u poljoprivredi u vlasništvu Andjelije Stevanović, čije će ime ostati krvavim slovima upisano u APR, hara i dalje Srbijom. I pored brojnih krivičnih prijava, svakodnevnog kršenja zakona, oni su iznad zakona.

Njihova dušegupka na 4 točka se kotrlja drumovima, njihovi surovi, bahati, primitivni šinteri, u pravom smislu te reči, dakle, ubice bez ikakvog osećaja empatije i ljudskosti surovo hvataju pse, trpaju ih u smrdljivu prikolicu i deportuju u konc logor Novo Selo, a sve pod velom „humanog hvatanja pasa Lutalica“, i „rešavanja problema uličnih pasa“ brojnih opština sa kojima imaju sumnjive ugovore.

Često pse uhvaćene u jednoj opštini istovare u sledećoj, u zavisnosti od popunjenosti kapaciteta i brzine ubijanja.

U njihov konc logor nema ulaska.

Na sramotu Srbije , ova slika strašne bezdušnosti i nemoralnosti svih koji sa njima imaju ugovore, kao i same ove takozvane firme,  nikako da prestane.  

Predpostavljamo da su se tako i ova 4 psa, našla u mestu Gračac, kod Vrnjačke banje, čije je slike objavila Dragana Zdravkovic na fejsbuku pre 2 dana. Psi su u jezivom stanju totalne iznurenosti.

Da se prisetimo, ko bi to mogao biti veliki zaštitnik ovih“ iskusnih hvatača pasa“ koji su omastili brkove unosnim poslom? Krvavim istina, ali to njih ne uzbudjuje. Zarada samo preko podataka dostupnih preko javnih tendera od 2014 do 2018 je preko MILION EURA. Bez nedostupnih podataka.

Od poslova čišćenja su se naglo 2013 god preorijentisali na hvatanje pasa i od tada iako bez ikakve obuke, (imaju lažnu za koju tvrde da je verodostojna) sklapaju ugovore u milionima dinara sa opštinskim vlastima. Firmu su preregistrovali na Beograd, pa se sad vode kao beogradska firma.

Sin vlasnice Andjelije je Nenad Stevanović, koji zaista i upravlja firmom je bivši uravnik groblja JKP Beli izvor, koji je radio sa Zoranom Babićem, tadašnjim direktorom JKP Beli izvor, (ista osoba koja je kasnije avanzovala do skupštinskog odbornika, direktora Koridora, da bi prinudno dao ostavku na taj položaj)a protiv obojice su pokrenute krivične prijave zbog zloupotrebe položaja u vezi preprodaje grobova. Zoran Babić , naravno, nikada nije stigao do suda, jer nisu mogli da ga nadju. Stevanović nikada nije osudjen. Obojica su karijeru nastavili nesmetano.

LINK TEKSTA O PREPRODAJI GROBOVA.

Početkom 2011. protiv tadašnjeg upravnika groblja Nenada Stevanovića i Zorice Jovanović podignute su optužnice za zloupotrebu službenog položaja. Naime, otkriveno je da za oko stotinu grobnih mesta prodatih od 2004. do 2008. u preduzeću „Beli izvor“ ne postoje dokazi da su plaćena ili je dokumentacija o tome sumnjiva.

Slučaj je završio na sudu, a gonjeni su samo poslovođa sektora za groblje Zorica Jovanović i upravnik groblja Nenad Stevanović, ali ne i Babić. Babić je, kako nam je nezvanično rečeno u Osnovnom sudu u Kraljevu, dva puta pozivan, ali se nije pojavio.
– Na sudu su bili oni koji su bili bliski Babićevi saradnici, ali ne i on – kažu u sudu. ——————————————

O tom slučaju postoje brojni linkovi na guglu. Interesantno je da je link Blica, članak iz 2011 netragom nestao. Ali ostalih ima.

Interesantna je ta veza dvojice kolega. Avenije MB se pokazala nedodirljivom. Šta mislite zašto? I dokle će zbog ovakvih prljavih igara slika Srbije koju šaljemo u svet biti jadna, bedna i sramotna?Zemlja u kojoj je čak i pseća smrt, krv i poslednji dah mogućnost kradje  miliona dinara   iz opštinskih budžeta. Smrt na kojoj najgori ponosno i nekažnjeno profitiraju, a uprava veterine i veterinarski inspektori ih štite. Tako su nisko pali.

Na našem sajtu je kategorija Avenija MB, gde se možete bolje upoznati sa radom ove monstruozne firme.

Marina Mo

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE- UPRAVA VETERINE I KINOLOŠKI SAVEZ SRBIJE SAUČESNICI U OPSTRUKCIJI REGISTROVANJA NEREGISTROVANIH ODGAJIVAČA PASA

Foto Psi iz jedne nekontrolisane odgajivačnice.

Od preko 3000 neregistrovanih odgajivačnica pasa, upisanih u Kinološki Savez Srbije, samo 13 je registrovano i u Privredom registru. To znači da svi neregistrovani NE PLAĆAJU POREZ I NIKO NE KONTROLIŠE LEGLA ŠTENACA.

Nečuveno u svetu, normalno u Srbiji.
Samo u Srbiji možete sebe zvati odgajivačem pasa, a ne biti registrovani ni u Privrednom registru, ni u Ministarstvu poljoprivrede.

I pored brojnih dopisa, na sve odgovorne institucije, situacija je i nadalje ista. Iz toga možemo samo da zaključimo da haos u ovoj oblasti odgovara kako Kinološkom Savezu, koji svoje članove ne upućuje na registraciju, tako i odgovornima u Upravi Veterine. Zašto? To oni najbolje znaju.

Crno tržište prodaje pasa cveta, a ogroman broj neželjenih a jeftinih štenaca i odraslih pasa sa tzv pediogreom, neregistrovanih, zavšava na ulici i povećava broj napuštenih i mučenih, iskošćenih po ko zna koji put, sada kao žrtava lažnih prihvatilišta i naknadne preprodaje.

Ovaj članak smo pisali u januaru 2016 godine. Situacija je ista. Tada su 3 odgajivača bila registrovana, sada ih je 13. U Kinološkom savezu ih ima preko 3000.

Link Članka Odgajivačnice Izvor beskućnih pasa na ulicama.

Šta treba da se desi da se situacija izmeni? Da se promene večito isti ljudi koji se vrte i u Ministarstvu i u Kinološkom savezu. Zakone imamo, ali se njihovo sprovodjenje ne poštuje. Ovo je još jedan primer bezakonja i samovolje.

NEREGISTROVAN NAPUŠTEN ISKORIŠĆEN.

Marina Mo.

ODNOS PREMA BESKUĆNIM PSIMA U SRBIJI JE KATASTROFALAN. PSIMA JE SVEJEDNO KO JE NA VLASTI. SVI KOJI SE DOČEPAJU AZILA SU SKORO ISTI.

Zakon o dobrobiti životinja donesen je 2009 godine. Ni pre njegovog donošenja, ni posle, nije poštovan. Svi koji su bili i jesu, na čelu opština, na čelu javnih komunalnih preduzeća, u koja su utrpana prihvatilišta za pse, ili ono što se naziva azilima za lutalice, ili uopšte nisu imali pojma o njegovom postojanju, ili su činili sve da ga izigraju, tumače kako im se svidi i napuštene pse u svojoj nebrizi, iskoriste na najbolje moguće načine za sticanje lične koristi, kradući sredstva iz budžeta namenjena brizi o tim jadnim bićima. Bez obzira na partiju na vlasti u opštinama, odnos prema psima je uvek isti, primitivan i varvarski. Samo što je kradja i mučenje negde suptilnije prikriveno, a negde se uopšte ne prikriva.

Na čelo javnih komunalnih preduzeća svaka partija postavlja svoje izabranike, a svaki trči da odgrize svoj deo kolača. Tako se radi i sa prihvatilištima, azilima za pse, zlatnim kokama iz kojih se izvlače milioni dinara godišnje, na ime humanog cilja, smanjenja populacije beskućnih pasa, koje uporno nazivaju lutalicama, na ime njihovog zbrinjavanja, a ustvari mučenja i ubijanja.

Svako prihvatilište radi netransparentno. Na zakon o javnom informisanju se vise ne obaziru.  Podaci su vojna tajna. Vrata prihvatilišta, javnih objekata su ili otvorena u vreme kad niko ne može da stigne da ih poseti ili nikada. Sajtovi za udomljavanje ne postoje.A članovi udruženja za zaštitu su nepoželjni i ulaz im se zabranjuje. Snimanje pasa je zabranjeno. Snimanje objekta je zabranjeno. U prihvatilištima rade samo oni podobni, koji nikakve empatije ni razumevanja za  životinje nemaju. Imaju samo spremnost da ćute i prikrivaju sve što vide. Jedino što se još ne radi sa beskućnim psima jeste da se u Srbiji ne jedu. Sve ostalo je moguće. Eksperimenti, izvoz, mučenje, život bez hrane, u prljavštini, bez veterinarske nege, koja se naplaćuje, eutanazija zdravih, koja je zakonom zabranjena. Dakle, sve se to radi. Samo se ne prodaju za ishranu.

Sve je moguće, jer je ljudski faktor truo. Prihvatilištima rukovode gmizavci zainteresovani samo za iskorištavanje beskućnih pasa. Ljudi bez integriteta i savesti. Primitivci kojima pseći život ne znači ništa. Žrtve su idealne za korišćenje . Ne govore. A mržnja prema psima se konstantno podstiče. Beskućni psi se nazivaju lutalicama, manipuliše se ujedima, koji odlično služe kao dimna zavesa za opravdanje kradje. Sama činjenica da se zanimanje šinter, u šifarniku zanimanja, Službeni glasnik   56/2018,     nalazi u grupi UKLANJANJE OTPADA, uz FEKALISTA i ODNOŠENJE SMEĆA govori sve. To je prava istina o odnosu prema ovim bićima, na kojima javna komunalna zaradjuju milione. Sva dubina primitivizma i zaostalosti je oličena u ovom šifarniku. „Psi lutalice“ su otpad. A njima se bave šinteri. Članom 2. Zakona o komunalnim delarnostima, zoohigijenske sluzbe su proglasene za komunalne sluzbe, cime se zivotinje svrstavaju u komunalni otpad.

Najgori primeri , ako je poredjenje izmedju gori i najgori uopšte moguće su

Vršac  2017. god. zbog kradje hrane za pse, u zimskim mesecima, količina hrane je smanjena,  , što je dovelo do masovnog pokolja medju psima, što je upravnica prikrivala.Krivične prijave nisu procesuirane, radnica je dobila otkaz jer je sve obelodanila. Azil je prekriven izmetom, psi su u jezivom stanju.Fotografije kruže internetom. Niko nikada nije kažnjen. Upravnica prihvatilišta je ostala na svom radnom mestu iako postoje dokazi o njenoj direktnoj krivici za pokolj pasa. Priča se da je njen muž opštinski javni tužilac.

Bačka Palanka–  Ulaz zabranjen. Azil u Gajdobri zatvoren na 60 dana  zbog loših uslova po nalogu inspektora. Ipak neometano radi.  Radnik ne dozvoljava ulazak ekipi N1. decembar 2018.

Postoje podaci da se psi iz azila koriste za eksperimente . U toku oktobra meseca na psima iz prihvatilišta vršeno je istraživanje od strane zaposlenih lica u veterinarskoj ambulanti VA VA VET u koje je uključeno 60 kuja iz prihvatilišta . Ovo istraživanje evidentirano je kroz Mesečni izveštaj obavljenih veterinarskih usluga za oktobar mesec koji je ova veterinarska ambulanta podnela opštini Bačka Palanka, kada je i konstatovano da je stopa smrtnosti u ovom istraživanju bila 10% .
Član 42. Zakona o dobrobiti jasno zabranjuje bilo kakva istraživanja na napuštenim  životinjama u prihvatilištu.
Obzirom da je ne tako davno veliki broj pasa „Udomljen“ iz ovog prihvatilišta preko inostranih organizacija pitamo se i kakva je njihova dalja sudbina? Da li su i kako udomljeni ili su žrtve trgovaca psima?

Avenija MB Novo Selo Vrnjačka Banja. Ulaz za sve zabranjen. Prihvatilište privatno. Ali, sredstva iz budžeta više od 50 opština Srbije se slivaju u Aveniju MB. Vlasnik Avenije Nenad Stevanović, bliski saradnik Zorana Babića, u periodu kada su radili u JKP Beli izvor Vrnjačka Banja. Zarada za 4 godine preko million eura. Ugovor sa Vranjem zaključen 2018 na 37.500 eura. Preživelih pasa u Novom Selu sigurno nema.

Loznica Azil KJP Naš Dom. Ulaz zabranjen. Istorija kivičnih prijava protiv direktora KJP Janka Aleksića. Nikada nisu procesuirane. Stanje u azilu katastrofalno. Postoje prijave vezane za šverc oružja iz azila I prodaju.

Vranje Imalo je ugovor sklopljen sa veterinarskom stanicom Vranje, čiji je jedan od vlasnika, bio I predsednik opštinskog veća. Prihvatilište je godinama radilo neregistrovano. Onda je proglašeno registrovanim. U februaru 2018  Ugovor se medjutim sklapa sa Avenijom MB koja nema prihvatilište na teritoriji grada, u tom periodu, pa pse odvozi u Novo Selo, više od 200 km udaljeno. Svi koji su otišli da spasu pse iz tog konc logora su ucenjivani, vredjani, a usluge čuvanja pasa sui m naplaćivane, iako su već plaćene iz budžeta grada Vranja. Sada se psi opet smeštaju u prihvatilište vet stanice Vranje , detalji novog ugovora su još nepoznati. Link članka

Šabac  –Pihvatilište za pse izgradjeno po svetskim standardima , 2013. , ulickano,  sa kapacitetom 150 pasa , iako godišnje prima oko 600 pasa, (podaci za 2017) nikada ne prelazi svoje kapacitete.

U godini 2017oj od 592 psa, eutanazirano je njih 490. ( 48 pasa je udavljeno, 138 uspavano zbog agresivnosti, 43 zbog bolesti, 60 uginulo zbog povreda, 12 uspavano iz drugih razloga, a 189 pasa je uginulo iz “nepoznatih” razloga.)

Pošto je eutanazija zdravih pasa u Srbiji zabranjena, očito je da su razlozi ubijanja izmišljeni , lažirani. Za ove usluge , veterinarskoj stanici Šabac , koja se zaklinje u etičnost , je isplaćeno po ugovoru 2017 oko 2.900.000 din, 24.166 eura. Šta se to radi za oko 2000 eura mesečno?

Direktor vet stanice Šabac, davor Šašić je I predsednik Vet Komore Srbije. Da li smemo posumnjati u njegovu etičnost?

Dimitrovgad Azil za pse , nedovršen, neregistrovan je primao pse. Ulaz zabanjen. Pošto je brzinski, posle prijave registrovan, ulaz je I nadalje zabranjen. Psi iz azila , po svedočenju zaštitnika nestaju.

Ovo je samo deo podataka u vezi tzv azila koje smo stigli da ispratimo. Istraživanje zahteva dug rad velike ekipe . Na nivou zemlje ne postoji organ koji bi se ovim bavio.

Po postovima svedoka na internetu , možemo videti da je situacija skoro svuda ista.

Azili za pse u Srbiji su farsa , laž. Retki su izuzeci, ako ih ima. Pogrešni ljudi na pogrešnim mestima, opšta korumpiranost, I psi, žtve koje ne govore. To je situacija danas, bez obzira koja je partija na vlasti po opštinama. Ono što nas plaši je da će tako I ostati, bez obzira na promene ili ne , koje nastupe ili ne nastupe.

Marina Mo

PODRŽAVAMO PROTESTE- JEDAN OD 5 MILIONA- I PORUČUJEMO I POZICIJI I OPOZICIJI – OBEZBEDITE PRIMENU ZAKONA O DOBROBITI ŽIVOTINJA .

OTVORENO PISMO JAVNOSTI

Podržavamo proteste – Jedan od 5 Miliona- i iznosimo svoj stav i zahteve na temu koju niko ne pominje – Standardi tretmana životinja u našem društvu i korupcija koja je pojela Zakon o dobrobiti životinja.

Nivo razvoja jednog društva meri se odnosom prema slabijima.

Nijedna vlast u Srbiji do dana današnjeg, nije imala sluha ni iskrene namere da  humanizuje odnos prema životinjama, koje zavise od ljudskih bića, da obezbedi primenu Zakona o dobrobiti životinja i sankcioniše njegovo kršenje.

Zato se obraćamo i poziciji i opoziciji sa sledećim zahtevom :

ZAHTEVAMO DA SE OBEZBEDI  PRIMENA ZAKONA O DOBROBITI ŽIVOTINJA ŠTO PODRAZUMEVA  NADZOR NAD NJEGOVIM SPROVODJENJEM I SANKCIONISANJE PREKRŠITELJA.

Mi, kao ljudska bića sa razvijenim osećajem empatije prema slabijima od sebe, prema svim živim bićima, kao bića koja svakog dana, svakog momenta, osećamo njihovu bol i patnju, sa kojom se u našem društvu srećemo, na svakom koraku, mi, koji živimo svakodnevno suočeni sa  ljudskom surovošću, bezosećajnošću, arogancijom prema bićima, koja zavise od ljudske milosti, mi, koji smo glasačko telo, kao i svi ostali ,

Smatramo da, nikada neće biti ni jedne slobodne opštine, sve dok se nivo civilizacijskog razvoja ne bude merio odnosom prema slabijima od sebe, onima koji nemaju glas da se za sebe bore. Mi smo njihov glas, glas životinja koje zavise od ljudi. Mi nosimo njihovu patnju i borimo se za civilizovan, human, ljudski način odnosa prema njima.

U Srbiji je Zakon o dobrobiti životinja donesen 2009 godine. Sa zakašnjenjem od 100 godina u odnosu na zemlje sa razvijenijom svešću o potrebi poštovanja potreba ostalih živih bića. Od tada pa do danas se ne poštuje.

Tretman takozvanih farmskih životinja, divljih životinja, ugroženih vrsta ptica je ispod svakog nivoa civilizacijskog odnosa. Tretman domaćih životinja i najboljeg čovekovog prijatelja, psa, je za svaku osudu.

Zlodela, mučenja, sakaćenja , trovanja, beskućnih , pa i vlasničkih pasa i mačaka koje dele prostor sa ljudima, se ne kažnjavaju. Mržnja prema njima se podstiče, korišćenjem medijskog prostora i pokretanjem hajki. Predstavnici vlasti po opštinama, su u saradnji sa javnim komunalnim preduzećima razvili čitav mafijaški sistem njihovog iskorištavanja preko takozvanih prihvatilišta, za korišćenje novca namenjenog njihovom zbrinjavanju u lične svrhe. Korupcija , korišćenje tendera za njihovo navodno zbrinjavanje je dostigla nivo epidemije.

U ovom kolu su i takozvane slobodne opštine, iste kao i one koje su u rukama vladajućeg  SNSa. Sve je isto kao i pod svakom vlašću ranije, samo je još gore. Sistem korupcije je usavršen. Nijedna vest se ne obelodanjuje, istina o korupciji se prikriva  i narod malo zna o ovome.

Iz budžeta svih opština se kradu milioni eura godišnje u ime brige o napuštenim psima i mačkama, problem ulične populacije se ne rešava, a isti ljudi, neljudi, samo menjaju dresove, kako bi se kradja nastavila. I ne samo kradja, već i mučenje. Mučenje tih jadnih bića i mučenje nas, koji smo svesni njihove patnje i kojima je dosta. Dosta nam je i zahtevamo da i izvršni organi i sudski konačno počnu da rade svoj posao , i na ovom polju, koji nije nebitan, ako želimo da budemo civilizovano društvo i zauvek prekinemo tradicionalno primitivan odnos prema životinjama.

Zahtevamo poštovanje Zakona o dobrobiti životinja i sprovodjenje Zakona, kao i sankcionisanje nesprovodjenja i nepoštovanja.

U tom cilju zahtevamo:

Da se u svakoj opštini kao i na republičkom nivou omogući saradnja sa predstavnicima udruženja za zaštitu životinja na svim pitanjima koja se tiču životinja.

Zahtevamo otvorenost svih prihvatilišta za pse i mačke za javnost, transparentnost rada, prisustvo predstavnika udruženja u radu, javne konkurse za radnike, izmenu dosadašnjeg profila radnika hvatača pasa od surovih , polupismenih osionih šintera u kulturne ljude koji imaju empatiju i razumevanje.

Zahtevamo momentalnu zabranu dosadašnje nezakonite saradnje opština sa notornom Avenijom MB, kojom se kradu milioni iz opštinskih budžeta, sa Azom, sestrinskom firmom, zahtevamo humanizovanje prihvatilišta , van dometa partijskih uticaja i opštinskih vlasti, gramzivih i osionih ,gladnih kradje na ovim bićima.

Šema korupcije u prihvatilištima i opštinama je ista kao u svim drugim oblastima i još gora, jer se ovde krade na živim bićima, koja osećaju bol i patnju.

U cilju smanjenja broja populacije napuštenih uličnih pasa i mačaka, zahtevamo obavezno čipovanje i popis, bazu podataka svih vlasničkih pasa i mačaka, dotirane sterilizacije, porez na nesterilisane pse i mačke u vlasništvu, sprovodjenje kazni za nepoštovanje obaveznog čipovanja.

Zahtevamo registraciju svih odgajivača pasa i mačaka, svih od preko 3000 koliko ih ima u Kinološkom savezu, a od kojih je registrovano samo 13. Zahtevamo strožiju regulaciju obaveza odgajivača i kontrolu legla, koja se sada ne sprovodi.

Zahtevamo kažnjavanje svih veterinarskih inspektora, koji saradjuju u kradji sredstava iz budžeta i prikrivanju zlodela opštinskih JKPa i prihvatilišta, zlodela Avenije MB i Aze.

Zahtevamo smenu ozloglašenih dugogodišnjih predstavnika Uprave veterine, koji saučestvuju u prikrivanju zlodela, zahtevamo ukidanje lažnog Etičkog komiteta za dobrobit životinja i formiranje novog sa predstavnicima udruženja koja nisu provladina lažna udruženja.

Zahtevamo da nam  se konačno omogući da učestvujemo u formiranju društva, koje će se ponositi svojim odnosom prema slabijima od sebe, a ne bespomoćno gledati urušavanje svake ljudskosti.

Za nas, nema slobodnih opština dok se odnos prema životinjama ne postavi na civiizacijske osnove, humanost i ljudskost, a što sada nije slučaj.  Slobodna opština slobodnih ljudi je ona, u kojoj se sprovode i poštuju svi zakoni, pa i oni, koje mnogi smatraju nebitnim i marginalnim, kao Zakon o dobrobiti životinja, donesen tek 2009, a koji se ne poštuje ni u jednoj opštini Srbije, a njegovo nepoštovanje ne kažnjava.

Nivo razvoja jednog društva se meri odnosom prema slabijima od sebe.

Ne prihvatamo da živimo i nadalje u društvu u kom je briga o slabijima od sebe mrtvo slovo na papiru, prazna ljuštura, forma bez sadržaja, licemerje,  koje služi samo za kradju sredstava iz budžeta i ličnu korist podobnih pojedinaca, točkića sistema mafijaške organizacije.  Zahtevamo hitne promene, jer želimo da živimo u humanom društvu.

Zahtevamo poštovanje vladavine prava, prava koje nam je oduzeto i koje se svakodnevno gazi.

Koalicija Za Život NVO

Populističke vesti tabloida- DNK analiza psećeg izmeta

Populističke vesti tabloida ne zaobilaze ni pseća govanca. DNK analiza psećeg izmeta još jedan uspeh „Zlatnog doba“ u Srbiji ili još jedan način izvlačenja novca iz gradske kase. Ili samo još jedna „vest“, da se nešto piše.

U ime promocije tehnološkog progresa Srbije i dostignuća zlatnog doba , pojavila se još jedna senzacionalistička vest u Blicu.  Izjava zamenika Gradonačelnika, gospodina Vesića, o obaveznom čipovanju i uzimanju DNK kućnih ljubimaca svedoči o olakom davanju neozbiljnih izjava i potpunom nepoznavanju tematike kojom se bavi.

Link teksta.

Još 2005 godine, Zakonom o veterinarstvu je propisano obavezno čipovanje kućnih ljubimaca, koje nikada u potpunosti nije sprovedeno u delo. Znači da se ne može ponovno uvesti, već se postojeći zakon može samo sprovesti. Pominjanje uzimanja DNK je u oblasti naučne fantastike u zemlji u kojoj je od preko 3000 odgajivača pasa, dakle, vlasnika, prijavljenih samo u Kinološkom savezu, (što ne znači i registrovano), samo 13 registrovano pri APR-u i Min.Poljoprivrede, Uprava veterine, što zakon nalaže. Interesantno da to nikoga ne zanima. Koliko bi se sredstava moglo sakupiti putem njihove registacije i kontrole, to gradu nije zanimljivo. Ali, DNK analiza i trošenje sredstava na još jedan projekat, bez smisla i rezultata, koji će obrstiti gradsku kasu, je izuzetno aktuelan. Doprinosi iluziji da se nešto, pa makar i besmisleno radi da se očiste ulice od neidentifikovanih psećih govanaca neodgovornih vlasnika, koji ne nose sa sobom plastične kesice i lopatice, i ne čiste za svojim psima naš beli grad.

Ulice su pune izbačenih pasa od strane neodgovornih vlasnika i time se niko od odgovornih iskreno ne bavi, ali se uporno izmišljaju novi načini za kradju budžeta, jer nikoga i ne zanima sudbina tih namučenih bića.

Postoje načini da se vlasnici kućnih ljubimaca učine odgovornima, ali u upravi grada ne postoji iskrena namera, ni volja, ni znanje, da se ovo sprovede u delo.

I tako to traje već decenijama. Samo se sistem kradje novca iz budžeta usavršava.

Utisak godine 2018. Neljudskost I gramzivost ubili Zakon o dobrobiti Životinja Srbije.

Situacija u oblasti zaštite životinja u ovoj godini, kao odraz opšte situacije urušavanja svih institucija, njihovog obezvredjivanja I opšteg trenda gaženje svakog zakona  I blagosiljanja zloupotreba, dostigla je nivo horora, ludila I beznadja.

Pitanje je dana kada će se Zakon o dobrobiti životinja, koji je nekim čudom donesen 2009. ( gde su sada ti ljudi koji su ga doneli?), iskastrirati, iskasapiti, kako bi konačno sva zlodela bila ozakonjena u Skupštini koja je postala tragični cirkus zlonamernog maloumlja.  Od dobrog zakona ,  poslušni apartčiki moraju napraviti svoje remek delo, Frankenštajna, kvazi zakon, kako bi nepregledno ,krvavo blato svog nečoveštva , koje se svakodnevno sprovodi nad nedužnim životinjama u zemlji Srbiji, uvili u zlatnu foliju I proglasili legalnim.

Nadamo se da do ovoga neće doći, mada trenutne činjenice I iskustvo u komunikaciji sa odgovornim  ustanovama, opštinskom upravom, ministarstvima, upravom veterine, sudskim organima, govore drugačije.

Opšti utisak je da niko od gore navedenih ne želi da radi svoj posao I sprovodi zakon, već čine sve kako bi prikrili svoje krvave tragove I zaštitili bezakonje.

U oblasti sprovodjenja zakona o dobrobiti životinja u protekloj godini nije uradjeno ništa od značaja. Bilo je nekih sastanaka na  temu smanjenja broja beskućnih pasa, ali ishod im je bio kretanje u večitom krugu, licemerna prazna obećanja bez pomaka, nezainteresovanost svih odgovornih, dok je bahato isisavanje ogromnih suma novca iz budžeta opština na ime lažnog zbrinjavanja beskućnih pasa, dostiglo neslućene razmere.

Nema opštine koja na tu temu ne krade svoje gradjane. Pseća mafija dobija sve više članova. Oko potencijalne koristi se lako okupljaju oni najnižih poriva. Uskogrudi, sirovi, surovi I gramzivi su osnovne karakteristike koje moraju da imaju, da bi bili kolovodje u ovom kolu. U zemlji koja je je sunovraćena u ponor “zlatnog doba”, svaka mogućnost okorišćavanja od javnog dobra je ovakvima, niščima, zlatna koka.

Kao šlag na torti bezumlja, korupcije I nečoveštva, u ovoj godini , smrdi ponosno ugovor vranjanske opštine sa Avenijom MB, zaključen na iznos od 37.500 eura, za “trajno zbrinjavanje” vranjanskih beskućnih pasa . Detalji su dobro poznati. Niti zloglasna Avenija MB, ima uslove za trajno zbrinjavanje, niti opština ima potrebu za takvim ugovorom(ima sopstvenu službu JKP I mogućnost za formiranje prihvatilišta I kao sve opštine obavezu da na svojoj teritoriji izgradi prihvatilište), niti je ugovor po zakonu. Razdaljina izmedju ove opštine I tzv prihvatilišta Avenije MB je 220 km.

Od februara do decembra je, prema dokumentaciji, u “prihvatilište” AV MB odvedeno 334 psa, što dovodi do cifre od oko 110 eura po psu. Za hvatanje, prevoz I naravno, likvidaciju. U sklapanju ovog ugovora je učestvovala opštinska uprava, a surove I osione face hvatača su štitili komunalni inspektori Vranja, dok ih je veterinarska inspekcija pokrivala. “Samostalno” tužilaštvo nikada nije reagovalo na našu krivičnu prijavu. Ovo je samo jedan od primera, šlag na torti korupcije pseće mafije, koju ukrašavaju I novootvoreno prihvatilište u Dimitrovgradu ( koje je radilo neregistrovano, dok ih nismo prijavili, pa su saznali da se moraju registrovati), čuveni “azil “u Vršcu, poznat po pomoru pasa( pare nestale, hrane nema), “azil” Loznica, koji je postao privatni posed direktora JKP Naš Dom, već godinama. I mnogi drugi.

Medju svim ovim ukrasima na torti  korupcije , na samom vrhu jelke za 2018. God. stoji uprava veterine, koja neće da radi svoj posao I to nečinjenje radi svesno I namerno.

Proslavili su se ove godine Neradom na uvodjenju reda u nelegalne odgajivačnice, rasadnike budućih beskućnih pasa, tj neradom na njihovoj obaveznoj registraciji.  Navodno im to nije obaveza, mada zakon kaže drugačije.

Slobodno možemo reći da je ovu godinu na temu zaštite životinja I sprovodjenje zakona, obeležila korupcija, javašluk I krajnje odsustvo odgovornosti svih odgovornih. Empatija, humanost I volja za napredkom su nepoznate u svetu ovakvih spodoba, koje su se ustoličile na mesta, na kojima im nije mesto. A zajednički imenitelj im je svima, samo I jedino gramziva potreba za ličnom koristi.

Nadamo se boljem u narednoj godini. I radićemo, kao I do sada, na tome. A prvenstveno na humanom smanjenju broja beskućnih pasa, humanizaciji sadašnjih kvazi prihvatilišta I pretvaranju u prihvatilišta koja I treba, po zakonu da budu, humana , pod upravom humanih ljudi.

Marina Mo

KORUPCIJA I PARTOKRATIJA UZROK KRADJE I MUČENJA U KONC LOGORIMA ZVANIM PRIHVATILIŠTA ZA PSE

 

Mnogima je poznato da se na mesto direktora javnih komunalnih preduzeća
postavljaju partijski podobni, poslušni , gramzivi. Kradu na veliko, a
mesto im je nagrada za poslušnost ili mito za ćutanje. Kada je preprodaja
grobova u igri, lažiranje računa za nepotrebne ili nepostojeće usluge, govorimo
samo o kradji, ali, kada se radi o mučenju živih bića u takozvanim
prihvatilištima za pse, govorimo i o zločinu, ubistvima nevinih životinja,
pasa, na ime čijeg zbrinjavanja se iz budžeta kradu ogromna sredstva, koja
završavaju u džepovima direktora jkp a, njihovih saradnika, a i predsednika
opština. Pošto se radi o uigranoj mafiji, koja po lokalnim opštinama, vlada i
sudstvom i policijom, a naravno i veterinarskim inspektorima, jasno je zašto su
jezivi uslovi u kojima se psi nalaze dobro prikriveni, a krivične prijave
završavaju po fijokama. Zanimljiva je činjenica da se takvi lopovi i zločinci ne kažnjavaju, već naprotiv, to im je preporuka za dalje napredovanje na lestvici gramzivaca.
Tako pošto se nakradu, postaju gradonačelnici(Požega), vlasnici unosnih firmi (Avenija MB), odakle mogu još više i brže da kradu.
Biti beskrupulozan lopov je glavna preporuka u napredovanju na političkoj lestvici. Javna komunalna preduzeća su odlična odskočna daska. A zoohigijena, (odvratan i primitivan naziv), je omiljena. Psi ne govore, nema svedoka.
Izgladnjivani psi u Vršcu koji su se masovno klali i jeli jedni druge nikada neće progovoriti. Pobijeni psi iz Loznice, koji su služili kao pokretne mete, takodje neće reći ništa. Ni poluudavljeni iz Zrenjanina, ni ubijeni iz Avenije MB, koja nije opštinsko prihvatilište, ali radi za brojne opšstine, pa na neki način i jeste.

Fotosi, Vršac, Loznica, Zrenjanin, Avenija MB.

 


Da bi se istina o mučenju pasa prikrila, prihvatilišta su zatvorena za javnost,
iako se radi o javnim objektima. Čuvana su kao vojni objekti, slikanje je
zabranjeno, a svako ko se usudi da ih kritikuje, tuži, ukoliko je dostupan 
lokalnim moćnicima biva proganjan, preti mu se i iznalazi bilo kakav razlog da
mu se nameste prijave za bilo šta što je dostupno.
Neretko se gube i radna mesta, ako se glasno izgovori istina o kradji i mučenju , kao u Vršcu, preti se udruženjima, kao u Loznici, u Majdanpeku, u Boru, u Zrenjaninu itd.itd. Klasičan mafijaški stil.
LINK ČLANKA ZA OTVORENE AZILE
Prihvatilišta za pse su zlatne koke za kradju. A da bi se lako i nesmetano kralo, urednici novina, prodatih moćnicima, su uvek spremne da razglase uzbune o razjarenim psima koji jedu malu decu i napadaju stare bakice i tako šire mržnju prema beskućnim odbačenim psima, koji tako mnogo koštaju gradjane. Ne koštaju oni mnogo, već se na njima mnogo krade.
Da bi se sva ta kradja zaustavila a problem rešio, neophodno je na prava mesta postaviti ljude, a ne točkiće jedne mafije, koja ždere Srbiju. Potrebno je otvoriti takozvana prihvatilišta za posete. Potrebno je konačno početi sprovoditi zakon. Sa ovakvom lokalnom samoupravom nema pomaka. Sa ovakvim Ministarstvom Poljoprivrede, Uprava veterine, nema pomaka. Trošimo energiju i vreme pišući dopise i boreći se za sprovodjenje zakona i humanost, obraćamo se gluvima i slepima za sve, sem za sopstvenu korist. Ali ne smemo odustati, jer ako i to ne budemo radili, situacija će biti još gora. Obilazite „azile“, ako možete da udjete, a ako ne možete, suprotstavite se tome i javno objavite, jer te žrtve bez glasa, bez ono malo dobronamernih nemaju nikoga u ovom zmijskom leglu korupcije i zla.