Koalicija Za Život No Kill Coalition

Početak » Kratke vesti

Category Archives: Kratke vesti

Kategorije Categories

ARHIVA ČLANAKA

Fizički napadi na zaštitnike i hranioce beskućnih pasa ne prestaju Srbija Vranje

 

U kakvom mi to društvu živimo? Da li je svakome prećutno dozvoljeno da sve svoje frustracije iskaljuje na beskućnim psima i onima koji ih štite?

Zakon o Dobrobiti životinja, donesen 2009, kaže  Svaka vrsta okrutnosti , mučenja, ubijanja, prouzrokovanja boli, patnje i stresa je kažnjiva. Gradjani su obavezni da prijave zlostavljanje i mučenje životinja.

Medjutim, Zakon se ne sprovodi.

Okrutnost i mučenje je svakodnevna pojava, a policija nevoljno izlazi na teren ili uopšte po prijavama i ne izlazi. Ako slučaj i dospe do suda, u većini slučajeva se odbacuje kao nesnovana tužba.

I tako, ignorisanjem Zakona i nepostupanjem, agresori dobijaju zeleno svetlo da svoju agresiju, trovanje, mučenje, ubijanje beskućnih pasa, prošire i na one koji ih štite, na zaštitnike životinja.

Brojni su slučajevi fizičkih napada na humane ljude , koji imaju empatije i plemenitosti u svojim srcima. Oni su nažalost većinom nezaštićeni i o tome se ćuti.

U kakvom mi to društvu živimo?

Ovo je još jedan slučaj, napad arogantnog i bahatog „čoveka“ koji je sa punim pravom jačeg krenuo da ubije beskućnog psa, koji je spavao pored zaštitnice i hranioca životinja u Vranju, Tanje Lakičević, koja je i predsednik Udruženja za zaštitu životinja Borba za život.

Njegovo objašnjenje za napad je Pa on laje. Nije lajao, spavao je.

Dotična osoba je krenula da psa udari teškim koferom, na šta je Tanja reagovala, ali je onda i ona napadnuta. Gurnuta je, a žena koja je išla iza tog „čoveka“ je sipala uvrede i podsticala ubistvo psa.

Tanja Lakičević je nazvana „ludom ženom, kučkarkom“, a pokušaj ubistva je srećom onemogućen. Ovo je post Tanje Lakičević na facebook mreži.

tanja doc attack

A ovo su ulični psi koji na nju, kao ni na sve miroljubive ljude ne laju. Potpuno pitomi i mirni.

 

Posle ovog sramotnog incidenta, ostao je strašan stres i pitanje hoće li im poći za rukom sledeći put da ga ubiju, da ga izazovu da se brani, pa onda isceniraju ujed, psa smeste u šinteraj, gde mu je smrt zagarantovana, a oni pokupe novac za odštetu i stres i možda ujed?

Šta sve moraju da prežive humani ljudi u ovakvim sredinama?

Odakle pravo ovakvima da smatraju da imaju dozvolu da sprovode ubistva, kako ko hoće?

Da napadaju ostale gradjane, koji  poštuju zakon i imaju plemenitosti u svojim srcima?

Oni smatraju da imaju to pravo, jer ih niko za zlo koje čine ne kažnjava.

U kojem društvu bi ovo bilo moguće?

U svim civilizovanim zemljama sveta, se humani  nagradjuju i podstiču.

Udruženja za zaštitu životinja dobijaju nagrade za humanost, pojedinci koji se žrtvuju za sterilizacije, udomljavanje, dobijaju pohvale.

Kod nas su omraženi , izloženi uvredama i fizičkim nasrtajima polusveta. Koga lokalne vlasti podržavaju? Agresore ili mirotvorce?

Umesto da su pohvaljeni i nagradjeni od strane zajednice, pomognuti od opština, predsednika opštine, oni su progonjeni, kažnjavani i preti im se od strane vlasti i gradjana, čiji se interes o beskućnim životinjama, svodi samo na to kako ih mogu iskoristiti za lični interes. Možda neki ujed, pa nadoknada?

Sramota.

 

Dve godine zvaničnog postojanja udruženja Koalicija za Život No Kill Coalition

 

Danas slavimo dve godine postojanja, zvaničnog, pri APRu. Stranica je oformljena godinu dana ranije, web sajt u decembru 2015. Radili smo sve sami, osnivači, bez ikakve pomoći.

Pre nego što smo oformljeni, povezali smo se sa istomišljenicima u regionu i oformili stranice u svakoj zemlji koja je imala želje i volje da se poveže.

Osnovna ideja je bila i ostala POVEZIVANJE SVIH ISKRENO ZAINTERESOVANIH ZA REŠENJE PROBLEMA BESKUĆNIH ŽIVOTINJA, PASA I MAČAKA, HUMANO  SMANJENJE BROJA NAPUŠTENIH, U ZEMLJI I REGIONU I HUMANIZACIJA ODNOSA ČOVEK ŽIVOTINJE KAKO U SRBIJI, TAKO I U REGIONU.

Napravili smo mnogo korisnih i dobrih kontakata, iskristalisali su se iskreni i pošteni borci, naučili smo mnogo i za ovaj kratak period, uradili mnogo.

Vodimo uporedo stranice koje se bave iskorišćavanjem životinja u razne svrhe, kao GLAS NEVINIH,  koji se bavi surovim iskorišćavanjem životinja po farmama i u eksperimentima, ŠTA FARME KRZNA NE ŽELE DA ZNATE, mučenje krznašica ,  KAMPANJU POMOZIMO NAPUŠTENE I ZABORAVLJENE PSE I MACE, vodimo stranicu na fejsbuku , radimo na pomoći i udomljavanju zaboravljenih , i bavimo se blogom KOALICIJA ZA ŽIVOT, koji je izmedju ostalog orijentisan najviše na korupcijsko korišćenje pasa po šinterajima, nazvanim prihvatilišta zoohigijena. Zalažemo se ZA OTVORENE AZILE, ZA REGISTRACIJU I KONTROLU ODGAJIVAČNICA.

https://www.facebook.com/KampanjaPomozimoNapusteneIZaboravljenePseIMace/

https://www.facebook.com/What-European-Fur-Farms-Dont-Want-You-to-Know-1610585889222042/

https://www.facebook.com/GlasNeduznih/

Pišemo dopise, prijave, borimo se protiv mučenja životinja i činimo sve što je u našoj moći da razbijemo ustajalu žabokrečinu, gde se krade i ubija, nezakonito, gde se Zakon o dobrobiti ne poštuje, gde takozvani nadležni bahato šire neistine,  po navici, gde još uvek sistem zakonitosti ne funkcioniše.

Borimo se protiv ćutanja medija, protiv organizovane hajke na beskućne pse, a za pošteno izveštavanje, što nailazi na veliki otpor.

I šta smo to uspeli??? Uspeli smo da se obelodani istina o neregistrovanim opštinskim prihvatilištima, koja rade u zoni sumraka, da se neki makar registruju, da se Program Mera uvodi, koji je trebao da bude uveden pre 8 godina. Uspeli smo da uzburkamo jezero blata, puno komaraca, žaba krastača i krokodila. Rukovodimo se isključivo poštovanjem postojećeg zakona.

Borili smo se da se Zakon o dobrobiti ne izmeni na inicijativu krznaša 2015, i borićemo se opet.

Pomogli smo svakoga koga smo mogli , a kome je trebala iskrena pomoć.

Nastavljamo svoj rad, sa nadom da će se mnogi pridružiti i da će konačno doći do mnogih izmena na bolje, a koje ne zavise od nas, već od gluvoće i nezainteresovanosti  organa uprave, kao i od nezainteresovanosti mnogih za iskreni pomak  i povezivanje.

Iskrena  želja nam je da jednoga dana imamo svoj mali , pravi AZIL, koji bi bio primer kako azili treba da izgledaju i šta treba da budu. Nadamo se i tome.

Zahvaljujemo se svima koji su nas podržali i koji  podržavaju naš rad.

Samo zajedno. Udruženi za Život!

happy 2nd birthday

 

Osnivači i volonteri.

3F

 

 

 

Ko je izbacio veću grupu pasa u mestu Odžaci ???? Ko su novi hvatači pasa zvani Zoohigijena AZA ?????

 

U mestu Odzaci, udaljenom 40 km od Apatina je 7og jula izbačena veća grupa pasa, koji se po svedočenju aktivista za zaštitu životinja, ne snalaze na terenu, nepoznati su u kraju i u velikoj su opasnosti da stradaju, što od saobraćaja, što od strane lokalnih gradjana, koji pokazuju agresivnost do te mere da sklanjaju čak i posude sa vodom, koje se psima ostavljaju , da bi na ovo vrućini , od 40 stepeni, preživeli. Izbačeni su po njivama.

Link posta koji je objavila Gordana Milosevic , aktivista za zaštitu životinja Odžaci. Album izbačenih pasa

Interesantno je da su neki od pasa, odmah po pronalaženju, odvedeni do veterinara, koji je očitao čip, ali i izjavio da u bazi podataka nema vlasnika. ?????

Naknadnom proverom čipa je utvrdjeno da je jedan broj pasa tog istog dana, kada su i nadjeni, izbačeni, čipovan na grad Apatin. Misterija??????

Skrinovi očitanih čipova za pse nazvane Branko, Žuti i Kolinda. Neko je imao smisla za crni humor.

Imamo osnova da sumnjamo da su psi prevezeni iz Apatina, uz nekolicinu sakupljenu usput i izbačeni u Odžacima.

Ko bi se ovim poslom bavio?  Dokoni mrzitelji? Sumnjamo .

Ovim poslom se bave oni koji su angažovani za „humano hvatanje i zbrinjavanje napuštenih životinja“, kako piše u ugovoru koji je opština Apatin sklopila sa Zoohigijena AZA 24.02.2017.god.  Vrednost javne nabavke je 1. 666.600 din.

Ugovor Opština Apatin , AZA .

ugovor

Naziv i oznaka iz rečnika nabavki  je ZOOLOGIJA ???????????????????  Broj 744 00000 Ali to je posebna tema. Bitno je za sada da znamo da se zoohigijene bave zoologijom.

Rekonstrukcija transporta, „zoologije“.

Psi čipovani na Apatin, jedan deo njih, kreću ka Sremskim Karlovcima, ostali se dodaju usput, u vozilo „DUŠEGUPKA“, koje koristi i Avenija MB. Sremski Karlovci su udaljeni od Odžaka oko 55 km.

Tu se nalazi Prihvatilište koje je Uprava Veterine  12.04.2017. , usvajanjem zahteva Zoohigijene AZA, proglasila za Prihvatilište AZA, a ne više Prihvatilište JKP Belilo Sremski karlovci. Dokument.

prihvatilište u sr karlovcima

Medjutim, psi ne stižu u Sremske Karlovce, već se pojavljuju na livadama Odžaka. Istog dana kada su i čipovani na Apatin. Ne bi se ni znalo da čipove nismo naknadno proverili.

Izbačeni psi. Samo neki od fotosa.

19905335_1367996206649824_3067088346654466098_n

Dakle, šta to rade Zoohigijene??? Mudro zaradjuju na hvatanju i prebacivanju pasa iz jedne opštine u drugu, gde su im jedini troškovi , troškovi prevoza. Pse ne zbrinjavaju, niti o njima humano brinu. Program CNR je zaboravljen, a u uslovima ove korupcije i nema smisla i jedino služi za dalje manipulacije.

Ne znamo da li je Prihvatilište u Sremskim Karlovcima otvoreno za posete. Proverićemo. Nadamo se da nije tipa „prihvatilišta“ Avenije MB, koje ima nivo bezbednosti vojnog objekta, a u kome rade sve sami humanitarni radnici, što i slike koje gradjani širom Srbije slikaju, i svedoče.

„Aza“ je tek krenula sa svojim radom na polju „zoologije“, u januaru 2017. Rezultati se već vide. Firme specijalizovane za ostale usluge čišćenja , kada je u pitanju rad sa osećajnim bićima, i ne mogu imati drugačije rezultate, sem nehumanosti i pravljenja problema celoj zajednici, a sve to uz podršku Uprave veterine, što je još žalosnije i neoprostivo.

A dok javna komunalna i novopridošli u grupu profitera kupe kajmak, lokalnim udruženjima je dato u zadatak da , bez ikakve pomoći , saniraju posledice njihovih zločina, uz osudu i pljuvanje lokalnog stanovništva, mrzitelja životinja. Ima li ovoga divljaštva i nehumanosti igde ?

Ovo je jedan od izbačenih, koji je očito socijalizovan i sigurno je imao svoje ljude, koji su o njemu brinuli. Sad je na milost i nemilost svima.

Link Anica Stojković Dajem šapu !

Postavljaju se mnoga pitanja. Ko ih je izbacio, ko sakriva podatke sa mikročipova i zašto? Ko profitira na ovom nehumanom transportu ? Ko ugrožava celu zajednicu svojim mutnim radnjama? Ko sve doprinosi nerešavanju problema beskućnih pasa na ulicama, njihovom mučenju i odlivanju novca iz budžeta u privatne džepove novokomponovanih „humanih zoohigijena“ i njihovih jarana?

Po Zakonu o dobrobiti životinja, koji je nekim čudom donesen 2009 godine, mučenje i ubijanje životinja nije dozvoljeno. Pa ipak, ono se dešava svaki dan, nekažnjeno. Zar zaista mrzitelji rade i u Upravi veterine , u sudovima, u svim opštinama? Ko su ti ljudi? Ćutanje je podržavanje zločina, a on se konstantno podržava.

Da li je svima u interesu da ti jadni, ničim krivi, beskućni psi, samo nestaju, pa nije važno kako i ko na tome krade???? Ako je tako, onda to nisu ljudi i treba ozbiljno da se zabrinemo za društvo  u kome se sve ovo dogadja.

 

Mali pas iz sela Rataje se oporavlja

 

Zahvaljujući  Dobrim Ljudima , mali crni pas, nije završio svoj život u kanti za djubre, gde ga je neko slabog, dehidriranog bacio, već je krenuo ka oporavku.

O ovome smo pisali, zapanjeni ljudskim zlom. Kako je neko mogao živo biće, na kraju snaga, na temperaturi od 40 stepeni, nemoćno, da, umesto da mu pomogne, baci u kantu za djubre???? Link članka. 

Ali postoje i PRAVI LJUDI. Kada je čula cviljenje iz kante, 10 jula 2017, gospodja Emilija i njena ćerka su psa izvukle i poslale apel Tanji Lakičević iz Udruženja Borba za Život Vranje. Tanja je apel odmah objavila, našli su se DOBRI LJUDI  da finansijski omoguće odlazak veterinara na teren i pružanje prve pomoći i daljeg lečenja. Pošto je pas, za kog se kasnije ispostavilo da je još štene, jedva mogao da pridigne glavu, posumnjali su da je u pitanju oštećenje kičme. Na sreću, to nije bio slučaj. Veterinar, Rale Dončić je pružio prvu pomoć , utvrdio visoku temperaturu, bolove u celom telu, ali srećom ne i prelome.

Pas je kod gospodje Emilije , a veterinar ga je opet posetio juče. Hranjen redovno, pojen i pažen, za samo 4 dana je počeo da pokazuje znake života.

Potrebno je vremena da ojača, ali … mnogo je bolje.

Ovo je dokaz koliko mnogo mogu da učine ujedinjeni , dobri ljudi. Lečenje se nastavlja.

Od ovog tužnog psa 10 jula, do ovog, mnogo veselijeg, 14og jula.

19884166_1345171125579729_8094247752430622375_n