Koalicija Za Život No Kill Coalition

Početak » Loznica azil za pse KJP NAS DOM

Category Archives: Loznica azil za pse KJP NAS DOM

Kategorije Categories

ARHIVA ČLANAKA

Prihvatilište za pse Loznica javni objekat zatvoren za posete

 

Jedno od gorih, takozvanih prihvatilišta za pse, a teško je reći ko je gori, je i prihvatilište KJP Naš Dom Loznica. I oni imaju zoohigijenu .

( Zoohigijena je nauka koja proučava uticaj faktora životne sredine na zdravstveno stanje i proizvodne osobine životinja. Toliko o sveopštem primitivizmu, ludilu i upotrebi neodgovarajućih termina u jeziku neobrazovanih.)

Ta „zoohigijena“ ne nalazi za shodno da na svom sajtu, na kom teče med i mleko, objavi vreme kada su otvoreni za javnost. Ne nalazi za shodno da nama, boraniji od udruženja, koji ih ometamo u njihovom neradu i kradji na ime „humanog zbrinjavanja pasa“, odgovori na 3 mejla, koje smo poslali, sa samo jednim pitanjem Kada ste otvoreni, kako bismo mogli da vas posetimo.   Dakle, kako ući u javni objekat, plaćen novcem gradjana, koji je, po svemu sudeći postao privatno vlasništvo direktora KJP i saradnika? Kako ući na 40 stepeni celzijevih i zaviriti iza krpa kojima je tzv Prihvatilište obavijeno? Prihvatilište sa istorijatom prijava , zloupotreba, a za koje je ove godine , po rečima direktora izdvojeno u „humane svrhe “ 17 miliona dinara, jednako oko 138.000 EURA ??

jun 2017 slika2

Ovo su fotosi od pre par sati. Krijemo se, zatvoreni smo, nema nas. A ispred azila pretužna kujica sa štenetom. Da u ovom azilu rade ljudska stvorenja, posvećena, pomogli bi joj.  Plašimo se da joj je bolje iza ove tvrdjave blagostanja.
Gospodin Ilija Mikić je na svome sajtu , pozvao iskrene da mu se u poseti pridruže. Ima li koga?
I mi smo pozivali, bez odgovora. Ima li koga ko bi posetio ovaj objekat gde se navodno psi hrane specijalnom hranom i uživaju? Po rečima direktora i predsednika opštine, objavljeno u listu Blic. Javite se.

Sve naše članke na temu ovog primera korupcionog korišćenja pasa imate na linku ovog bloga, pod Loznica

20525896_261964354306834_133054701353699800_n

Kujica ispred vrata, gladna i žedna. Sa štenetom. Gde ste humani iz Prihvatilišta debelo plaćenog i preplaćenog?

20525283_261961730973763_9016563638901444143_n

Ovo se vidi ako virite kroz ogradu.  Da li je ovo OAZA KOJA KOŠTA MILIONE ILI RUPETINA ZA POMOR ?????

ŽICE, KRPE, OGRADE, A SVE OD NOVCA GRADJANA. 

Našminkani „azil“Loznica i surova istina

 

U toku smo kampanje za otvaranje „azila “ za pse  Loznica, kojim upravlja KJP Naš DOM, za javnost. Ovo je javna ustanova, plaćena novcem svih gradjana, a koja je pretvorena u privatno vlasništvo direktora KJP, koji odlučuje, ko i kada sme u azil da udje.  Nezakonito, naravno.

Na tabli azila piše da je otvoren utorkom i četvrtkom, ali.. po svedočenju svih onih koji su pokušali da udju u njega, on nije otvoren nikada. Radnici se ne vide, obavijen je krpama, čuje se samo cviljenje iz kaveza.  O ovome smo pisali u našem prethodnom članku, pišemo i pisaćemo sve dok se vrata ne otvore. Ko radi po zakonu, nema šta da skriva.

Link prethodnog članka Katanac na vratima

jun 2017 slika2

Ovako se KJP zoohigijena predstavlja na internetu. Med i mleko. Ovo je azil Raj. Sve je divno. Psi uživaju. Naravno, nije navedeno kada je otvoren za javnost. Ne kaže se da psi veterinarsku negu nemaju, da žive , ko preživi u trulim kućicama, uglavnom prepušteni sami sebi. Pogledajte, sve je divno.

Link sajta Zoohigijena Loznica

idealno

Zaista ne znamo gde je ovo slikano, ali u azilu nije. Možda u nekoj preistoriji, dok su još imali veterinarsku negu, koja im je sada, i pored ogromnih sredstava izdvojenih iz budžeta , uskraćena.

A ovo je video snimljen u 2010 godini. Od tada se ništa , sem medijske promocije neistina, nije promenilo. Molimo, pogledajte.

Link videa 

Ovo su nedavni fotosi retkih, koji su uspeli da udju u taj javni, privatizovani prostor. I to samo kada su najavili da udomljavaju veće grupe pasa i platili za njihovo čipovanje, koje je već obuhvaćeno , tj plaćeno iz troškova budžeta na ime „HUMANOG ZBRINJAVANJA PASA“. Sa tvitera.

Levo doga spašena iz azila. Desno foto Tierschutz Austria. Sa web sajtova.

Dokle će ovo bezakonje i korišćenje pasa da se nastavi? To zavisi od svih nas. Pozivamo sve koji mogu da posete ovaj azil, da dodju do njega, pa da vidimo mogu li u njega i ući. Za otvorene azile, za otvorene javne objekte, koje svi mi plaćamo od našeg novca, a koji ide ko zna kuda, dok se nehumanost i nepoštovanje Zakona nastavlja i podstiče.

Katanac na vratima!Iznutra se čuje cviljenje! Loznički azil opet…..

 

Pošto je Ilija Mikić  objavio na svom fejsbuk profilu , alarmantnu vest, da je prolazio pored azila, koji je sa jedne strane zatvoren platnima, a sa druge zaraslim žbunjem, a iz  azila se čuje cviljenje i lavež, na 35 stepeni celzijusovih, uputili smo apel svima da reaguju.

Kako Ilija navodi, provirio je i video pse kako dahću. Od zaposlenih nikoga nije bilo, a  ulaz je zatvoren.

Link objave

Ovo nije prvi put da se u azilu (za koji se direktor zoohigijene Janko Aleksić, javno hvali da će ove godine koštati 17 miliona dinara), psi ne tretiraju po Zakonu o dobrobiti, a žive u nečuveno lošim uslovima, u poluraspadnutim kućicama i sopstvenom izmetu. Kako im je na temperaturama iznad 35 stepeni, nezamislivo je.
Aktivistima lokalnog udruženja je samovoljom direktora zabranjen ulaz. Mada, azil nikada i nije otvoren za javnost, sem kad se najavi neko udruženje, koje preuzima pse, kao Humanimal u poslednje vreme, pa se tada traži odobrenje direktora za ulaz. Javna ustanova, plaćena od novca iz budžeta, pretvorena u lični posed.

 Izuzetno smo zabrinuti, jer je svaki pokušaj komunikacije , kako sa direktorom azila, tako i sa predsednikom opštine ignorisan, dakle, odbijen. Brojni dopisi su ostali bez odgovora, a situacija u azilu, što se tiče dobrobiti ne ide na bolje. O čemu svedoče i fotografije udruženja koje je preuzimalo pse iz azila, a koje je objavilo na svom tviter nalogu. 

Mi smo u posedu fotosa od pre par meseci, koje smo i objavili u brojnim člancima na temu ovog objekta, u kojima smo zahtevali da azil bude otvoren za posete, da se ne skriva istina , šta se dešava sa psima u njemu. Bez odgovora.

Link prethodnog članka, jednog od mnogih.

Ovo nije vojni objekat. Ovo je azil za pse, koji treba da ima humanitarni karakter , koji zajednicu košta mnogo novca za humano zbrinjavanje beskućnih pasa, a ne za druge, sumnjive svrhe. Zaključan je. Imaju li psi vode, hrane? Ko brine o njima kad nikoga nema??? 

Možda ćemo to saznati iz nekog javnog glasila, koje će objaviti naručeni intervju i preneti isprazne, uvek iste priče o navodnim zlonamernim udruženjima, koja ih uznemiravaju. Uvek isti scenario bez iskrene želje za boljim. Svake godine sve više i više novca, broj pasa se ne smanjuje sterilizacijom, a nehumanost i kršenje Zakona o dobrobiti životinja sve gore i gore.

Sistem kadija te tuži, kadija ti sudi. Nećemo odustati. Podrška svih koji su za sprovodjenje  i poštovanje Zakona o dobrobiti nam je neophodna. Pišite, pitajte. Svi smo mi glas onih bez glasa.

KJP „Naš Dom“ –
Sakupljanje otpada koji nije opasan
Direktor Janko Aleksić
Adresa 15300 Loznica, Bulevar Dositeja Obradovića 6.
Telefon (015) 879 – 503.
E-mail kjpnasdomloz@open.telekom.rs

Samo malo, tako malo, ljudskosti, dobre volje treba za bolje, a nje nema, pa nema. 

Ovo su krpe koje skrivaju azil. Skupi azil.

jun 2017 slika2

Pozadina azila, grmlje.

jun2017

Začarani krug pseće nesreće

Začarani krug pseće nesreće .
Za sve one koji smatraju da se mnogo čini za „te lutalice“, da mnogo koštaju zajednicu, da se sami od sebe stvaraju na ulicama, da je nemoguće rešiti problem „tih džukela“ sem šikaniranjem i ubijanjem.
Ne, mnogo koštaju oni koji profitiraju na njihovoj nesreći.
Razlozi su primitivizam, pokvarenost i koristoljublje. A to su ljudske osobine,
ne i pseće.

Začarani Krug kreće ovim putem.
Negradjani, neljudi , u skladu sa srednjovekovom tradicijom pse koje drže
isključivo zbog toga što im za nešto služe (lajanje sa lanca, prodaju štenadi)
neželjene štence izbacuju na ulicu, u kante za djubre, u grmlje, na autoputeve,
na pijace, gde god stignu.
Ljudi koji ih pronalaze čine sve da ih spasu i nadju im dom.
Težak posao, jer izbačenih je sve više, a i broj neljudi se umnožava.
Kada nanjuše spasioca, teško njemu. Štenad će mu ostavljati ispred vrata,
kradom, da se ne vidi, a javno će u njega upirati prst i ismevati humanost i
ljudskost.

Fotosi sa stranice udruženja Etika Loznica. LINK POSTA  ZA 7 DANA IZBAČENO 18 ŠTENADI , 6 SA MAJKOM I 12 GLADNIH !!!

maj 2017 18 sten 6 sa majkom

A ovo su izbačeni u Dimitrovgradu.

 

Ima ih još mnogo, ali ne možemo sve da stavimo u ovaj članak, trebalo bi nam 100 strana.

Pošto su spasioci na crnoj listi lokalnih zoohigijena, jer im zagorčavaju život
bezobraznim kritikovanjem užasnih uslova koji vladaju u lokalnim
prihvatilištima, i oni će učiniti sve što je u njihovoj moći da im dodaju soli
na ranu. Navaliće im komunalnu policiju na vrat, pretiće im svime što mogu.
Sve dok ih ne nauče da se u Srbiji i regionu, humanost prema „džukelama „ne
isplati.
Pri svemu tome će se pojavljivati na medijima lažući zdušno i obilno, bez da
trepnu, o ogromnim sredstvima koja eto, oni, humano troše na te lutalice.
Njima neljudi ustvari čine uslugu nesprečavanjem nekontrolisanog razmnožavanja,
jer im roba za trgovinu ne ponestaje. Jedna tura pasa u lažnim prihvatilištima
se naplati, pobije nebrigom, druga stiže.
Oni koji su preplaćeni da o beskućnima brinu, ne brinu uopšte, a oni koji to
rade bez ikakve pomoći trpe poniženja.
Ovakva situacija radja i pojavu ostalih koristoljubaca.
Pansioni -niču kao pečurke po svim rupama. Ovde govorimo o lažnim pansionima, ne
o onim pravim, jer takvih je malo.
Kada nadjete psa na ulici, a nemate kuda sa njim, umesto da ga odnesete u
normalno, pristojno prihvatilište, znajući situaciju, odnesete ga u privremeni
pansion, pa ga odatle udomljavate.
Lažni spasioci. -Ti skupljaju novac na ime brige o psima, koji vrlo često čak ni
ne postoje. Ili strpaju psa gde stignu, za njega nikad ništa ne plate, a kamče
pare u njegovo ime.
Izvoznici.- Takvi se takodje predstavljaju kao dobrotvori, „spašavaju samo
odabrane pse“, koje posle sa saradnicima iz inostranstva, obično nelegalnim
putem prodaju, tj „udomljavaju“ u inostranstvu. Pse koje prodaju, obično
prevoze bez obaveznog titar testa, čime ih direktno stavljaju u situaciju da
budu zadržani u karantinu i ubijeni.

Ovo je svakodnevnica, jer Zakon o dobrobiti, Krivični zakon, Program mera, koje
mnogi gradovi i nemaju, niko ne poštuje, niko ne sprovodi.
Nesprovodjenje Zakona koji postoje radja anarhiju, gde svako može šta i kako
hoće. Poenta je u podsticanju prljave gramzivosti i neljudskosti. Odatle i
nekažnjavanje i nepoštovanje Zakona. To ide sa vrha, jer.. ako vrh krade mnogo,
onda je dobro da i oni koji ga podržavaju smeju da kradu malo. I to im je
dovoljno.
Vlada totalna anarhija, koju podstiču organi vlasti koji je koriste da love u
mutnom. Humanost je ubijena, a oni koji još uvek u nju veruju su izloženi ruglu
od strane lopova i ubica. Humani se ismevaju, a varvari tapšu po ramenu. I
ljudi, pravi ljudi i osećajna bića duboko pate. Kada sve ovo sagledamo, onda je
sasvim jasno zašto je „nemoguće“ rešiti problem prekobrojnosti napuštenih i
beskućnih pasa na ulicama.
Jer, medju odgovornima ne postoji želja da se on reši.
Na svest i odgovornost nesvesnih i neodgovornih ne možemo računati.
Njihovo obrazovanje će potrajati, a dok traje izrodiće gomilu novih
neodgovornih i totalno zatrovati sredinu.
Možemo samo računati na sprovodjenje zakona. Na obaveze i kazne i konstantno
vršiti pritisak na one koji moraju da ih sprovode.
Za samo tri godine bi situacija mogla da se promeni nabolje, kada bi svi
direktno odgovorni hteli da učestvuju u registraciji svih vlasničkih, naročito
lovačkih pasa i pasa lažnih odgajivača, tj štancera u većini, u sterilizaciji,
masovnoj, u preusmeravanju ukradenih sredstava po zoohigijenama i opštinama u
sterilizaciju , smeštaj i propagiranje udomljavanja, u kažnjavanje
nepoštovalaca zakona. U obaveznu smenu svih umešanih u dosadašnje kradje po zoohigijenama i korupciju !!!!!
Naravno, sve je ovo moguće, ali… postavlja se važno pitanje Kako će onda svi
redom krasti?????????

Put bezakonja. Konc logor za pse Loznica košta oko 138 hiljada eura 2017 ?????

 

Put bezakonja Ko je kriv ?
Primer, takozvani azil Loznica.Naš Dom JKP zoohigijena.

Prihvatilišta Srbije koštaju više nego hoteli za pse u Švajcarskoj, a psi umiru u blatu i izmetu, dok se na njima krade od budžeta, dok se ubijaju ili prodaju nezakonito, nečipovani i nesterilisani udruženjima, koja ih šalju u med i mleko il neznano kuda. Teško je reći ima li i od zla gore, jer kad govorimo o psima u azilu Loznica, tu im svakako nije dobro. Blago rečeno, radi se o konc logoru u koji je pretvoren azil, koji je azil  zaista i mogao da bude. Samo da ljudski faktor nije truo.

Ali tema je kršenje Zakona o dobrobiti životinja, Krivičnog Zakona  i koruptivna zarada.
Loznica ima svoj azil za koji i direktor zoohigijene, Janko Aleksic i predsednik opštine tvrde po javnim glasilima, gde se pojavljuju uvek, kad treba demantovati zlodela i korupciju, da je azil na svetskom nivou. I hvale se kako je u njega 2015 ulozeno 10 miliona din, 2016e  12 miliona dinara, a 2017, čak  17 miliona dinara. To je 138.211 eura. Gde ide taj ogroman novac?
Plan im je da u 2017 udome 500 pasa. ???????
Kako se potrebe povećavaju ako azil vrši sterilizacije, i kako to misle da udome 500 pasa? Možda da omoguće njihov izvoz? To bi bilo logičnije.
Azil nema veterinara od septembra 2016, (po izveštaju veterinarske inspekcije koji smo tražili)., sterilizacije se ne vrše, psi se ne čipuju, sem ako stigne poseta, pa se psi preuzimaju u većem broju, a poseta je strogo najavljena kod direktora, jer azil nije otvoren za posete, iako se po medijima tvrdi da jeste.

Lokalnom udruženju je zabranjen ulaz jer je „zlonamerno“.
Dakle, sve usluge oko brige o psima se naplaćuju, ali po stanju pasa, izgledu azila i boksova, očito ne vrše. Plaćaju gradjani, a naplaćuje se iz budžeta.
I umesto da ljube te pse od kojih žive, oni ih šikaniraju i tretiraju kao poslednje djubre.
Do sada je azil posećivao Tiršuc Direkt iz Austrije, donirao tablete protiv glista, što i piše na sajtu Loznica JKP (zar su donacije za tako nešto potrebne?), od koga i potiču slike užasa iz novembra 2016.
Skoro je azil posetio i Humanimal , grupa Rescue Požega, na čijem sajtu piše u opisu da preuzimanje po psu košta 28 eura. Da li je zato potrebno prethodno zvati direktora, da omogući plaćeni ulaz u javni objekat i prodaje pse kao svoje lično vlasništvo?
ovako je stanje predstavio Tiršuc Austrija Novembar 2016
ovako Humanimal Februar 2017 preko Požega dogs stranice 

a ovo kaže direktor i predsednik opštine
„O psima u azilu brinu stručni ljudi iz Zoohigijenske službe, i to doktor veterine, dva veterinarska tehničara i dva higijeničara. Koliko je briga detaljna pokazuje i to što se psi hrane posebnom, odgovarajućom hranom sa potrebnim procentom proteina. Sem toga, azil je otvorenog tipa i prima posete svakog dana od 10 do 14 sati.“ LAŽ.
a preds opštine – Sve ovo što pričam, pričam kao čovek, a ne kao političar. Ovo što se dogodilo nema nikakve veze s politikom. Upravo ovom prilikom pozivam predstavnike medija da dođu i posete naš azil kad god požele – zaključio je na kraju gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović. LAŽ.
Ovo je samo deo, više možete pročitati u našim člancima na ovu temu.
Link naših prethodnih članaka o ovom tužnom mestu

 

Jedno je jasno. Psi su žrve organizovane kradje, na svim mogućim sredstvima, potrebnim za njihovu dobrobit, a vrlo verovatno i predmet trgovine, I UBIJANJA. Broj pasa ušlih u azil se ne može pratiti, jer su svedoci eliminisani, zabranjen im je ulaz, a evidencija se lako lažira.

Prihvatilišta za pse Loznica,je zatvoreno za običnu boraniju, kao što su gradjani, koji ih plaćaju, čije pare koriste i od njih žive. I pored svih apela, nije otvoreno za posete lokalnog stanovništva.
Ko je kriv, sem lokalne samouprave i JKP? Pre svega, veterinarski inspektori, koji ne postupaju po prijavama, Uprava veterine, koja ne postupa po prijavama, i koja indirektno prećutno dozvoljava ovo bezakonje. Jer, ako smatra da je ovakav način postupanja sa psima u skladu sa zakonom o dobrobiti, onda tu nešto nije u redu. Zašto se korupcija, nehumanost i neljudski odnos prema jadnim nevinim bićima, na kojima se toliko mnogo zaradjuje, podstiče? Možda baš zbog toga. Zbog korupcije, koja, ako postane opšta, onda više i ne postoji.
Plaćaju psi, životima. Mi, koji hoćemo bolje , plaćamo atakom na mentalno zdravlje, jer nismo neljudi.  Ali , nećemo odustati. Može bolje, može mnogo bolje. Samo LJUDSKI TRULI FAKTOR SMRDI KO POSLEDNJA NEUKLONJENA MRCINA. 

Tierschutz Photos. Ovo je azil Lepote???

Ovako je izgledao  pas spašen iz azila.

15577845_1669063080057933_2091451413_n

A ovo se predstavlja medijima . Pasoši. Ma zaista.

azil-u-loznici5

Brojevi su veoma zanimljivi. Proverite.

A ovo je link cele priče, koga zanima. Priče za sada, biće još. Nadamo se, na bolje.

 

Za otvorena prihvatilišta za pse za sve posetioce svuda u Srbiji i regionu

Za otvorena prihvatilišta za pse za sve posetioce svuda u Srbiji i regionu.

Doba praistorijskih šintera je prošlo, al se ukorenjeni, sramotni odnos prema
životinjama teško menja.A sklonost korupciji još teže. Sva prihvatilišta za pse moraju biti otvorena za posete. Ona koja to nisu, moraju promeniti upravu neljudi i otvoriti se. Pravo je nas, gradjana, da možemo da udjemo u javni objekat, plaćen našim novcem. Ne tražimo ulazak u vojnu bazu, vec u prihvatiliste za pse, koje bi trebalo imati humanitarni karakter. Dosta je primitivaca i divljaka, koji nas sve brukaju pred svetom, samo da bi oni beskrajno krali na životima nemoćnih.

 

Prihvatilišta za pse moraju biti otvorena za posete i udomljavanje.
Žalosno je što moramo da se borimo za osnovno, što je svakom dobronamernom
čoveku jasno, a iz nekih, veoma diskutabilnih razloga, upravi prihvatilišta
nije. Ti diskutabilni razlozi se zovu Korišćenje budžetskih sredstava u privatne svrhe, Korupcija, Neljudski odnos prema beskućnim životinjama.
Prihvatilišta za pse su U SUŠTINI ZATVORENA, SEM PONEKAD.

Neka su otvorena samo dva dana u nedelji, i to u vreme kada svi rade ili
idu u školu, pa niko i  ne može da ih obidje. Od 10 do 12 pre podne.
Posete se ne podržavaju i nisu dobrodošle. Neka prihvatilišta u unutrašnjosti
su otvorena samo kada se to upravi čefne i samo za odabrane posetioce. Oni ih nazivaju DOBRONAMERNIMA. A to su oni koji ne kritikuju i ćute. Ili u nekim slucajevima cak i placaju ulaz.

Mnogim udruženjima, koja su pokazala istinsku brigu i drznula se da kritikuju i hoće
bolje za pse, je javno, bez pardona onemogućen, zabranjen ulaz. Nezakonito, jer žive od budzetskih sredstava, sredstava gradjana. To je slučaj sa
Loznicom, JKP Naš dom, Vranje Davidovac, JKP II Oktobar Vršac, od skoro i Pančevo, Smederevo, Požega, Ruma, Zrenjanin…… i mnogim drugima
gde  radi kako ko hoće od samozvanih vladara, bahatih i oholih.

Naravno, sve se ovo odvija sa znanjem predsednika opština i direktora JKP zoohigijena, koji rade udruženo. Ne na dobru, već na zlu. Za bolje ne znaju, a do skoro ih niko i nije za bolje pitao. Prosto su navikli tako, da im se može. Decenijski jarani.

Avenija MB ni ne pomišlja da otvori svoja vrata, iako je debelo plaćena i preplaćena od
strane tih istih gradjana, koji nemaju pristupa u njihovu nadaleko poznatu oazu
dobrobiti. A ako se neko tu i nadje, prinudjen je, da bi izvukao svog psa iz smrada govana, da potpiše kako je sve divno i po zakonu. Nateran da potpiše LAŽ.

aranjdelovac
Iza ovih peći u kojima prevoze pse ostaju samo krvavi tragovi.

Krvi je svuda do kolena, al to ne uznemirava republičke veterinarske inspekore. Saradjuju. Saradjuju i sudije. Pa se zlodela JKP Zrenjanin ne podvode pod mučenje pasa, Njima je nepoznat član 269 Krivičnog zakonika, gde se kaže, da je to kažnjivo. Jarani.

blato2

Ovo nije mučenje u Zrenjaninu. Po presudi sudije.

Ovo je divan Loznički azil, u kog ulaza nema, al ga predsednik opštine samo hvali.

Ovo je Ćopa iz Davidovca, Vranje, koji je navodno pušten srećan i sterilisan, po primljenoj dokumentaciji. Umire u kavezu. A ovo je štene koje je navodno sterilisano sa mesec dana, na tom istom mestu.

Sva prihvatilišta su plaćena novcem gradjana, ali saradnje nema. Odbija se svaka pomoć i uvid Udruženja u prljave radnje koje se tu vrše. Odbija se pomoc za bolje, jer ONI NECE BOLJE.

Nema transparentnosti rada, nema dobre volje. A posle svega što se svuda po tim
takozvanim prihvatilištima dešava, jedino što je definitivno jasno je, da su to
mesta gde se na psećim životima krade na sve moguće načine.
Zato su i zatvorena, da se ne vidi i ne zna kako se sa psima postupa.
A ogromne sume koje nestaju u privatnim džepovima lako je sabrati, samo preko
javnih nabavki i tendera, koji su na nesreću uprave javni podaci. I čak i kada
se obelodane, moćna ruka saradnika, čitave mreže korupcijskih paukova, stupa na
scenu sa već čuvenim demantijima i uvek istim pričama o zlobnim udruženjima,
koja nemaju druga posla nego da ih blate.
Baš zato, da bi lepota i čistota namera uprave, koja za ogroman novac, brine o
jadnim, napuštenim psima, bila svima jasna, da biste dokazali da ste čisti,
poštenih namera, a ne surove ubice i lopovi, kako vas zlonamerno neki
prozivaju, otvorite vrata, u vreme kada svako može da vas poseti.
Zaposlite kulturne ljude, ljubitelje životinja, svakog pristiglog psa oglasite
na sajtu, pozovite škole, da vas posete, propagirajte udomljenje.
Sve je to moguće, ali …… ljudi ne menjaju ćud samo sa jednom obukom o
dobrobiti, koju niko i nije prošao. A i da jeste, ne bi se promenio preko noći.
Mi ne želimo da sa psima rade podobni, bezosećajnici.Želimo da budemo prisutni.
Doba praistorijskih šintera je prošlo, al se ukorenjeni, sramotni odnos prema
životinjama teško menja.A sklonost korupciji još teže.
Zapanjeni smo činjenicom da je čak i na teritoriji Beograda, prihvatilište
Zemun otvoreno samo utorkom i sredom od 10-12,
a Rakovica svaki dan, ali od 10 do 12. Ko to može da dodje u to doba? Da li je
bolje da što manje ljudi dodje? Za koga je to bolje?

Ima nas mnogo i nećemo odustati. Ne mogu nas prevatiti ni lažne slike idile, dok
blato, prljavština i glad caruju iza zaključanih vrata.
Hoćemo azile otvorene bar tri dana u nedelji od 2 do 5 i bar jedan dan
vikendom. To je minimum.

Pravo je nas, gradjana, da možemo da udjemo u javni objekat, plaćen našim
novcem. Ne tražimo ulazak u vojnu bazu, vec u prihvatiliste za pse, koje bi trebalo imati humanitarni karakter. Dosta je primitivaca i divljaka, koji nas sve brukaju pred svetom, samo da bi oni beskrajno krali na životima nemoćnih. 

otvorena-prihvatilista.

Hotel Hilton za pse Loznica odbija saradnju

Po dobitku našeg pisma Predsedniku opštine, bez odgovora naravno, po brojnim dopisima lokalnog udruženja na dotično JKP Naš Dom Loznica, naših takodje,  šta se dešava???????

Dešavaju se naručeni demantiji po novinama, teče mled i mleko, al u azilu bez promena nabolje. Nagore da, ide novi pomor.

Veterinara nemaju od septembra 2016, a vrapci oko takozvanog azila pevaju da je počelo masovno ubijanje pasa. Kako? Ko ih ubija? Mimo zakona? Dal je moguće?

Pričaju vrapci da su ozloglašene ubice, koje su premeštene na sakupljanje djubreta, opet vraćene na „posao ubica“. A milioni u igri za spas životinja? Da li su to potrošeni pa da krene nova tura? A ponuda za besplatne sterilizacije odbijena od strane gradske skupštine? Zašto? Nije bilo procenta za zaradu?

Link istorije ove strašne priče 

Činjenica je da ovde ima djubreta do kolena, koje se prikriva, psi se koriste, zlo caruje. Naviknuti da im se može kako hoće, uprava nastavlja po starom, bez poštovanja civilnih organizacija, bez poštovanja zakona. Moglo je tako, ali vreme OZNE je davno prošlo, samo što to mnogima, koji u tom vremenu žive, nije jasno.

Korupcija nad psima, nevinim, jadnim, dosta je lopovi!

Ovako se drži pas u rukama šintera? Jel ovo azil plaćem sa 17 miliona dinara? U kom veku vi živite?

Ovo je osoba iz 2010, i njen odnos prema psu. Nije se ništa promenilo, samo je gore.

Ovo su psi spašeni iz Hilton Loznica. Ima li komentara na ovo?

DOKLE KRADJA, DOKLE SAKRIVANJE, STOP! A PRETNJE ZABORAVITE. I TO ZNAMO!

Azili za pse ne zahtevaju milione Alo Loznica!

Azili za pse zahtevaju dobru upravu , poštene ljude , saosećajnost i dobru volju.

Nažalost, to je još uvek na Balkanskim prostorima nepoznato i nepoželjno. Nije ni za čudjenje, jer su tu prvi Zakoni o dobrobiti životinja, pristigli 200 godina posle formiranja ideje o tome u svetu. Ipak, nije ni to razlog, da se držimo primitivizma i korupcije i da je podržavamo. Tačno, oni koji zaradjuju na beskućnim psima i ne čine ništa da se njihov broj u skladu sa Zakonom smanji, pa se opiru svim mogućim snagama, dezinformišu javnost i koriste sva sredstva da opravdaju svoje beskorisno postojanje. Korist je u pitanju, nezakonita korist.

Psi na Balkanu, pa i u Srbiji su izvor ogromne zarade, kako za lokalne samouprave, tako i za KJP, JKP , kako se već po opštinama nazivaju. Ogromne cifre, govorimo o milionima dinara, se izdvajaju za navodnu brigu, sterilizaciju, smeštaj, ishranu, a broj se ne smanjuje, psi umiru, nevoljeni, odbačeni, zlobno iskorišćeni.

Nećemo ovde navoditi te sume, za to ćemo izdvojiti poseban članak.

Ovde ćemo se pozabaviti korišćenjem medija za prikrivanje kradje, kao u ovom slučaju. Loznica, azil za pse, zatvoren za javnost. Pa kako to? Lepo. Svojevolja organa uprave. Zar javni objekat? Javni. Zar je to moguće? Moguće je. Nikad čuli nisu kako treba da izgleda azil za pse. Važno je koliko se na njega troši i koliko su ti grozni psi opasni za ujede. Baš čudno. Al kod neupućenih ovakve naručene medijske laži prolaze. Širenje prostakluka i dezinformacija je u opisu delatnosti koristoljubaca. I njihovih saradnika. U svrhu nastavka lokalno samoupravne kradje sopstvene opštine, a na životima onih koji ne mogu da se bune. Sve će oni , samo da zlatna koka, beskućni psi, ne izmakne iz ruku.

A istina? Evo je. Smrznuti , crknuti psi po azilu, baćeni van azila, zatvorena vrata, za sve, pa onda demantiji.

 

Demantije gledajte po TVu, gde se prodaju laži. Samo izvolite.

A imate i na našim člancima, od ranije. LINK 

A kako je u svetu, to je mnogima teško i zamisliti, a naročito zaposlenima, od kojih niko, ama baš niko, nije prošao obaveznu obuku o dobrobiti pri Ministarstvu, niti zna da to postoji , jer ga niko nije obavestio.

Znate, u civilizovanom svetu je ovo dno dna nemoguće.  Ali o tom, potom. Na ljudima je, humanim, poštenim, da pokreću promene, a na gradjanima je, voleli pse ili ne, da poštuju postojeće Zakone.

Otvorite za javnost Loznički hotel Hilton za pse

 

Gospodine Gradonačelniče, Gospodine Direktor KJP Naš Dom !

Otvorite za javnost Loznički hotel Hilton za pse ! Dajte pravi demanti !

Šema prikrivanja istine o lozničkom takozvanom azilu se opet ponavlja.
Umesto da promene nešto na bolje, gospoda iz KJP Naš Dom, demantuju glas javnosti i šire
platno preko zardjalih žica boksova za pse. Zaštita od hladnoće, navodno.
Osmeh, slikanje za novine. Ajmo demanti.

Naš dopis na gradonačelnika poslat je 9.januara 2017. Demanti je krenuo već 11og januara 2017.
Prašina se navodno digla oko slike smrznutog psa, koji je slikan ispred boksa,
pa se navodi kako je uginuo od starosti.Od čega god da je uginuo, to nije jedini razlog za još jedan skandal oko ovog azila.

(slikali su posetioci koji nisu mogli da udju, kroz žice i plavo platno obmotano oko njih.Mada, ako tu već, kako se tvrdi, rade 4 radnika, čudo kako leš psa nije
uklonjen.)

Medjutim, prašina se nije digla oko leša psa smrznutog, već oko brojnih razloga, dugogodišnjih, koje direktor nema nameru da pomene, već da istinu iskrivi i kao takvu prezentuje novinama, koje ionako uvek objavljuju samo jednu stranu medalje, onih koji su na vlasti. Sloboda medija.

Razlozi su brojni. Dugogodišnji razlozi.
Azil je konstantno zaključan, ulaz u njega onemogućen svima. Poslednji
posetioci su bili u novembru, austrijska organizacija za zaštitu, koja je
objavila slike iz azila sa tekstom-Tamo je sve potrebno. Potresne slike.
link slike iz azila na sajtu Udruženja iz Austrije

Ukoliko se svake godine za jedan azil izdvaja sve više i više, a broj pasa na
ulicama ne smanjuje, kao što se ni kvalitet usluga, a ni brige o psima ne
poboljšava, pitamo se gde je problem? Gde odlazi taj novac, kad njegovo
ulaganja nije vidljivo, ni u kakvom poboljšanju? Ljudski faktor. Loš faktor.
Od 10 miliona dinara 2015 god, 12 miliona dinara 2016 godine , do predvidjenih
17 miliona dinara 2017 godine, kako tvrdi direktor KJP Naš dom, sa ponosom
govoreći o kvalitetu rada. Ovo bi trebalo izreći sa tugom i žaljenjem. Nije za
ponos.

A ovo su linkovi samohvale i demantija, po starom receptu.

link demanti 1 novine ALO

link demanti 2 BLIC

Dakle, srpska javnost se dezinformiše svesno i namerno, o namenskoj potrošnji
ogromnih sredstava, a pri tome se izvlači i pomoć od donacija iz inostranstva.
Ako se ovoliko u azil ulaže, onda nikakve donacije nisu potrebne. Psi bi živeli
u hotelu sa 5 zvezdica, a ne u ovom ćumezu. Kućice su dotrajale, pred Božić
nije bilo slame u njima, a zardjale žice su opasnost. I to je samo delić tuge.
Ali, kad je pukla bruka, isto kao i 2015 god, jedino što odgovorni za ovaj
tužni objekat znaju ide- demanti.

Dva političara, koja u azil idu samo za slikanje, kad mora, zdušno šire crvene
cerade, koje će pse spasiti zime. Ili možda pre skloniti od očiju onih koji bi
pomogli, a koji unutra ne smeju, nego moraju nemoćno da vire preko ograde.
Direktor preduzeća, kome u opisu usluga ne bi smela da bude i briga o azilu,
izjavljuje sledeće: Jednostavno ne dozvoljavamo da baš svako ko dođe ovde da
vidi pse, unosi hranu sumnjivog porekla.

To je valjda objašnjenje za katance.


Zaboravio je da kaže da niko ne može da udje u azil i da je azil nezakonito
zaključan za sve. A javna nabavka od veterinarskog zavoda, čak iz Subotice, nas
baš zanima. Šta li tu tek piše?
Gospodin Aleksić takodje kaže : Maksimalno se trudimo da obezbedimo redovne
veterinarske tretmane.
Kako to, kad od septembra 2016 nemaju veterinara. Informacija, koju smo na
zahtev o informacijama od javnog značaja, morali da dešifrujemo iz nečitkog
rukom napisanog zapisnika lokalnog vet inspektora.
Činjenica je da ovo nije ni blizu onoga što bi jedan pravi azil trebao da bude,
da ljudi koji smatraju da je dovoljno pse pokupiti sa ulica, strpati u ogradjen
prostor, jedne drugima na glavu, baciti im šaku granula i sve to dobro keširati , ne mogu da vode azil i pomognu humanom smanjenju broja pasa na ulicama.
Humanom, kažemo. Azilima za pse nije mesto u rukama onih koji ne razumeju
potrebe životinja, njihova dobrobit ih ne interesuje, nemaju nimalo saosećanja.
.


Sasvim je u redu da se bave onime za šta su i osnovani, uklanjanjem lakog
otpada, dimnjačarskim uslugama, pogrebnim uslugama, sadjenjem sadnica. Psi
nisu ni laki otpad, ni sadnice, ni preminuli. Oni su živa bića. Kako za koga.
Za neke su izvor lake zarade , i makar zbog toga bi se sa njima trebali
ponašati korektno, a ne kao prema „džukelama „, za šta ih smatraju.

Ukoliko sadašnja uprava ovog takozvanog azila smatra da ovo nije istina, neka u
cilju pomoći psima i javnosti rada javne ustanove, plaćene novcem gradjana.
otvori svoja zabravljena vrata, za posetioce, kako bi se psi mogli zaista i
udomljavati, kao što je svuda u svetu. Zašto bismo vam verovali na reč, kad se
već pokazalo nebrojeni broj puta, da se samo radi o praznim rečima. Iskreno smo
zabrinuti za dobrobit tih jadnih žrtava, zaključanih daleko od očiju javnosti.
I ogorčeni dosadašnjim radom azila , o kome lepe reči imaju samo oni koji njime
upravljaju. I niko više.

Naš dopis gospodinu Gradonačelniku poslat 9og januara. Demanti kreću od 11og Januara.

Munjevita reakcija. Ali ne i u ispravnom i humanom smeru.

 

Psi se smrzavaju Loznica Prihvatilište za pse

Dok pravednici , zaposleni u prihvatilištu KJP Naš Dom Loznica slave, njihove žrtve, zbog čije “dobrobiti” redovno dobijaju platu, umiru na ledu iza zardjalih žica, bez zaštite, bez sena, u poluraspadnutim kućicama, na minus 20 stepeni. Katanac je na vratima ovog konc logora, tako da ulaska nema, a pomoć je zabranjena. Dobrovoljci koji su odneli hranu su ostali iza vrata. Poslali smo dopis gospodinu grdo-načelniku, a pozivamo sve da mu se obrate, kao I direktoru KJP Naš Dom. Email office@ loznica.rs , kjpnasdomloznica@gmail.com

Svi fotosi su preuzeti sa sajta udruzenja Etika. A ovde je i nas dopis poslat na gradonacelnika ove opstine. Loznica.

loznica-dopis-jan-2017-str1

loznica-dopis-jan-2017-str2

 

Ovo su fotosi azila u koje dobronamerni ne mogu i ne smeju da udju.