Koalicija Za Život NVO

Početak » Mučenje životinja je kažnjivo

Category Archives: Mučenje životinja je kažnjivo

Kategorije Categories

ARHIVA ČLANAKA

KORUPCIJA I PARTOKRATIJA UZROK KRADJE I MUČENJA U KONC LOGORIMA ZVANIM PRIHVATILIŠTA ZA PSE

 

Mnogima je poznato da se na mesto direktora javnih komunalnih preduzeća
postavljaju partijski podobni, poslušni , gramzivi. Kradu na veliko, a
mesto im je nagrada za poslušnost ili mito za ćutanje. Kada je preprodaja
grobova u igri, lažiranje računa za nepotrebne ili nepostojeće usluge, govorimo
samo o kradji, ali, kada se radi o mučenju živih bića u takozvanim
prihvatilištima za pse, govorimo i o zločinu, ubistvima nevinih životinja,
pasa, na ime čijeg zbrinjavanja se iz budžeta kradu ogromna sredstva, koja
završavaju u džepovima direktora jkp a, njihovih saradnika, a i predsednika
opština. Pošto se radi o uigranoj mafiji, koja po lokalnim opštinama, vlada i
sudstvom i policijom, a naravno i veterinarskim inspektorima, jasno je zašto su
jezivi uslovi u kojima se psi nalaze dobro prikriveni, a krivične prijave
završavaju po fijokama. Zanimljiva je činjenica da se takvi lopovi i zločinci ne kažnjavaju, već naprotiv, to im je preporuka za dalje napredovanje na lestvici gramzivaca.
Tako pošto se nakradu, postaju gradonačelnici(Požega), vlasnici unosnih firmi (Avenija MB), odakle mogu još više i brže da kradu.
Biti beskrupulozan lopov je glavna preporuka u napredovanju na političkoj lestvici. Javna komunalna preduzeća su odlična odskočna daska. A zoohigijena, (odvratan i primitivan naziv), je omiljena. Psi ne govore, nema svedoka.
Izgladnjivani psi u Vršcu koji su se masovno klali i jeli jedni druge nikada neće progovoriti. Pobijeni psi iz Loznice, koji su služili kao pokretne mete, takodje neće reći ništa. Ni poluudavljeni iz Zrenjanina, ni ubijeni iz Avenije MB, koja nije opštinsko prihvatilište, ali radi za brojne opšstine, pa na neki način i jeste.

Fotosi, Vršac, Loznica, Zrenjanin, Avenija MB.

 


Da bi se istina o mučenju pasa prikrila, prihvatilišta su zatvorena za javnost,
iako se radi o javnim objektima. Čuvana su kao vojni objekti, slikanje je
zabranjeno, a svako ko se usudi da ih kritikuje, tuži, ukoliko je dostupan 
lokalnim moćnicima biva proganjan, preti mu se i iznalazi bilo kakav razlog da
mu se nameste prijave za bilo šta što je dostupno.
Neretko se gube i radna mesta, ako se glasno izgovori istina o kradji i mučenju , kao u Vršcu, preti se udruženjima, kao u Loznici, u Majdanpeku, u Boru, u Zrenjaninu itd.itd. Klasičan mafijaški stil.
LINK ČLANKA ZA OTVORENE AZILE
Prihvatilišta za pse su zlatne koke za kradju. A da bi se lako i nesmetano kralo, urednici novina, prodatih moćnicima, su uvek spremne da razglase uzbune o razjarenim psima koji jedu malu decu i napadaju stare bakice i tako šire mržnju prema beskućnim odbačenim psima, koji tako mnogo koštaju gradjane. Ne koštaju oni mnogo, već se na njima mnogo krade.
Da bi se sva ta kradja zaustavila a problem rešio, neophodno je na prava mesta postaviti ljude, a ne točkiće jedne mafije, koja ždere Srbiju. Potrebno je otvoriti takozvana prihvatilišta za posete. Potrebno je konačno početi sprovoditi zakon. Sa ovakvom lokalnom samoupravom nema pomaka. Sa ovakvim Ministarstvom Poljoprivrede, Uprava veterine, nema pomaka. Trošimo energiju i vreme pišući dopise i boreći se za sprovodjenje zakona i humanost, obraćamo se gluvima i slepima za sve, sem za sopstvenu korist. Ali ne smemo odustati, jer ako i to ne budemo radili, situacija će biti još gora. Obilazite „azile“, ako možete da udjete, a ako ne možete, suprotstavite se tome i javno objavite, jer te žrtve bez glasa, bez ono malo dobronamernih nemaju nikoga u ovom zmijskom leglu korupcije i zla.

PUT VRANJE – NOVO SELO VODI PSE U MUČNU KRVAVU SMRT ZVANU „TRAJNO ZBRINJAVANJE“

 

Korumpirana vlast opštine Vranje je u februaru 2018 sklopila ugovor sa notornom Avenijom MB za hvatanje i trajno zbrinjavanje pasa u objektu koji nema nikakvih uslova za to u Novom Selu. Navodno su i posetili objekat i javno se oglasili o ispunjenosti uslova.  Tako se deportovanje u konc logor, u neuslovnom prevoznom sredstvu nastavlja, mimo zakona. 

U hvatanju pasa 28.8.2018. je navodno uhvaćeno 17 pasa, kako u izveštaju piše.

41602490_1837914779657962_5069367989871050752_n

Kako su uspeli da stanu u dušegubku, nejasno je. Zašto su fotosi, koje smo tražili nejasni, odjednom crno beli, zašto na njima nema svih pasa, jasno je. Dokaze treba prikrivati, a zločine učiniti manje upadljivim, kad je već nemoguće, nevidljivim, jer možda će jednom, kad zavlada vladavina prava, doći na naplatu. Možda će jednom i kažnjivi zločini biti kažnjeni. 

41611784_1837926602990113_8418974067322781696_n

(Krivična prijava podneta pre više od mesec dana, nekima,  koji bi trebalo da predstavljaju i sprovode Zakon.)  

Do tada, AVENIJA MB I JARANI IZ OPŠTINSKIH RUPA, mogu da nastave KRADJU BUDŽETA OPŠTINA. Sama ideja, dati RADNJI ZA ČIŠĆENJE , TJ AVENIJI MB da hvata pse i „zbrinjava“ ih, je ravna davanja maloletne dece psihopatskim pedofilima, da ih odvedu u „srećnu budućnost“. Uprava veterine nije tog mišljenja. Baš nasuprot, sve je legalno, kako oni misle. A svakom od uhvaćenih pasa na čelu piše 50 eura. To je cena njihovog života i obraza podpisnika ovog sramnog ugovora teškog preko 38.000 eura.

Gde će nas ovo dovesti, teško je reći. U civilizovane zemlje, svakako ne. A ako ove pse, srećno zbrinute, potražimo u konc logoru Novo Selo, pre svega, nećemo ni moći da ih potražimo, jer ulaska nema, kao ni u svim konc logorima, a izvestiće nas kako su srećno udomljeni, mada nije jasno kako, kada ih niko nije ni video. 

Ovakvo zlo, korupcija i nakaznost, onih koji sebe ubrajaju medju ljude, svojstveno je samo krajnjem potonuću svake ljudskosti u prostoru . beznadja

Ovo su fotosi onih „srećno zbrinutih“, koji više ne dišu. Neka im je laka, mala, nesrećna duša. Na nama je da i dalje širimo istinu, šaljemo prijave, po zakonu, ne bi li se svetlo pojavilo u ovom smrdljivom tunelu lopova i ubica. 

 

KJP NAŠ DOM LOZNICA – DOM STRAVE I UŽASA ZA PSE LOZNICE. SMRT IZA ZABRAVLJENIH VRATA STROGO OBEZBEDJENIH SKUPIM KAMERAMA.

 

Takozvano Prihvatilište za pse KJP NAŠ DOM LOZNICA, samovoljom direktora tog preduzeća, Janka Aleksića, je već godinama zabranjena teritorija za sve članove lokalnog udruženja za zaštitu životinja. I ne samo za njih, za sve, koji bi da posete JAVNI OBJEKAT FINANSIRAN IZ DŽEPOVA GRADA. I to bogato finansiran. Sam predsednik opštine je izjavio za Blic, kako je u azil uloženo u 2017, 17 MIILIONA DINARA. (KUĆICE ZA PSE SU RASPADNUTE, POSUDA NEMA, VETERINARSKE NEGE NEMA.) GDE ODOŠE 17 MILIONA?

 

A Vidoje Petrović, gradonačenik, kaže: „O psima u azilu brinu stručni ljudi iz Zoohigijenske službe, i to doktor veterine, dva veterinarska tehničara i dva higijeničara. Koliko je briga detaljna pokazuje i to što se psi hrane posebnom, odgovarajućom hranom sa potrebnim procentom proteina. Sem toga, azil je otvorenog tipa i prima posete svakog dana od 10 do 14 sati.“ .
Ali, čak ni vreme kada je azil navodno otvoren, nije tačno, o čemu svedoči ovaj dokument, koji je potpisao direktor KJP , Janko Aleksić.
On je doneo sopstvena pravila. (Snimanje uznemirava pse, pa je zabranjeno !?)A ULASKA NEMA. 

jkp-dozvola

 

Jedino u šta su sredstva uložena je sistem promatranja ulaska, kamere. Veoma zanimljiv podatak, naročito kada se uzme u obzir nedavna priča, koja je i zvanično potvrdjena, o švercu oružja, koje se skrivalo u azilu, a koja je brzo zataškana i pojavila se samo u retkim sredstvima informisanja. Postoje čak i fotosi pasa ubijenih iz vatrenog oružja, a i svedoci.
LINK  ČLANKA  ŠVERC ORUŽJA PREKO AZILA

http://www.ekspres.net/brejking/u-loznici-sverceri-oruzja-ubijaju-pse-zar-ne#comment-21009

upucan pas

I posle brojnih krivičnih prijava, dopisa, nema pomaka. Azil je i nadalje zatvoren, sada je obrastao trnjem i nadalje zastrt krpama, kako se ništa ne bi videlo.

39922695_1844329712320945_6537116717603094528_n

Stiče se utisak da je prihvatilište za pse PRIVATNI POSED JANKA ALEKSIĆA GDE MU JE OMOGUĆENO DA RADI ŠTA GOD HOĆE I KAKO HOĆE. PRIVATNI POSED KOJI FINASIRA BUDŽET GRADA.
I sve ovo uz podršku gradonačelnika, Vidoja Petrovića, čoveka sa impresivnom karijerom.Nosilac je visokih priznanja, među kojima su i dva odlikovanja Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve – ordeni Svetog Nikolaja i kralja Milutina. Dobitnik je i prestižnog priznanja „Kapetan Miša Anastasijević“ kao lider društvene odgovornosti za 2015. godinu, priznanja koje se dodeljuje najuspešnijima iz oblasti privrednog i društvenog stvaralaštva u Srbiji.
Impresivni rezime.

Kako je ovo moguće ?

I gradonačelnik i direktor KJP Naš Dom, su već godinama na ovim funkcijama, a mnogi tvrde da su u gradu zaveli strahovladu, da svako ko im se suprotstavi, dobija pretnje, pa se retki i usudjuju da pokušaju da udju u azil.
Šta se sve dešava iza katanca na KUĆI STRAVE I UŽASA, kako je ovo nesrećno mesto nazvano medju gradjanima?
I za koje svrhe služi? Ko od toga ima koristi? I ko stoji iza cele priče ?

Više o ovome možete pročitati pod kategorijom Loznica Azil za pse

PSI ŽRTVE ŠTANCERA U ZEMLJI GDE SE ZAKON NE SPROVODI, A POČINIOCI NE KAŽNJAVAJU.

 

Da biste bili ODGAJIVAČ PASA u zemlji Srbiji, morate biti registrovani pri APRu, pri Upravi Veterine i član KSS. Od preko 3000 članova Kin Saveza, samo je 13 registrovano pri Upravi veterine. I to nikoga ne uzbudjuje. Baš naprotiv, svi nadležni okreću glavu i svesno krše zakon. Slali smo brojne dopise na sve nadležne organe, ali bez ikakvog pomaka. Ovo bezakonje je privuklo i brojne štancere pasa, kojima nije ni do članstva u Kin Savezu, (mada i članstvo u Kin. Savezu ne znači ama baš ništa, kad je u pitanju kontrola legla i status legalne odgajivačnice) već samo do brze zarade, do „leba bez motike“, kako se to kaže. A psi se razmnožavaju bez ikakve kontrole, pod nekontrolisanim uslovima, po šupama i ćumezima, da bi, kad više ne mogu da se koriste, bili izbačeni na ulicu, kao i štenci ako se ne prodaju.
Situaciju na terenu je opisala Dragana Dragosavac u njenom postu na fejsbuku. Tužna i tragična priča. Jedna od milion, koje se dešavaju baš sada, ovde, svuda. Ljudska pohlepa, bezosećajnost, bez kontrole zakona, koja izaziva brojne posledice.

Link posta.Obavezno pročitajte. 

Nevina žrtva.

romska idila

Ko je kriv? Nadležni organi. Uprava veterine, veterinarski inspektori(od kojih su brojni i kinološke sudije), pa i sam Kinološki savez, kog ne zanima da svoje članove uputi da moraju da se registruju, lokalne samouprave i njihova uprava. Tužna situacija i krajnji primitizam. I još da naglasimo MUČENJE ŽIVOTINJA JE U SRBIJI KRIVIČNO DELO. Ali, koga to zanima !

Zalažemo se ZA REGISTROVANE I KONTROLISANE ODGAJIVAČNICE. Slali smo dopise na sve nadležne i slaćemo. Ovo bezakonje mora da prestane, ma ko u njega bio umešan i izvlačio korist od toga.

PRIJAVI

ŠVERC BUGARSKIH PASOŠA ZA PSE U SRBIJU SE NASTAVLJA ! ŠVERC PASA CVETA !

 

Koliko je šverc pasa iz Srbije u Evropu, unosan biznis , pokazuje i činjenica da je sve više švercera bugarskih pasoša i čipova. 

Na svu sreću i uhvaćenih švercera. 

Članak iz Kurira 14.08.2018. Uhvaćeni na prelazu Gradina

Interesantno je da mnogi zaštitnici životinja, koji saradjuju sa inostranim tzv udruženjima, ne žele da preuzmu psa čipovanog u Srbiji. Pitali smo se zašto? Zato što mu je tako lako pratiti trag. Izgovaraju se time, kako inostrani udomitelji ne žele da ih niko uznemirava, što nije istina. Mali broj pasa se srećno udomi, tj proda, a ostali završe ko zna gde, prodati za eksperimente brojnim firmama, čije su potrebe za oglednim životinjama ogromne, ili za druge svrhe. 

Lakovernima nije teško pokazati sličicu srećnog psa na nekoj fotelji, na kojoj je slikan, a sa koje se seli u “ sreću i radost“. 

Radi se o dobro povezanoj i uigranoj mafiji, koja i bez trunke empatije, ima na umu samo svoj profit, koji nije mali. Oni vrebaju zaštitnike životinja, koji ih spašavaju, ulaguju se donacijom hrane, pomoći za smeštaj, a onda izlaze sa idejom srećnog udomljenja u inostranstvu. Mnogi nasednu verujući i ne pitajući se, a zašto pas ne sme da se čipuje? Zašto mu ne treba titar test? Zašto baš u toj Evropi ili čak i na drugim kontinentima, baš svi čekaju na pse iz Srbije, dok se tamo nemilice neželjeni ubijaju u njihovim azilima? 

Nadamo se da će lakoverni zaštitnici progledati, a da će se zveri, koje se ovim švercom bave ,  pohvatati i odgovarati za kršenje zakona i mučenje nevinih, nesrećnih životinja. 

37615316_1753449431437831_4138127034654130176_n

FOTO UPRAVA CARINA SRBIJE

foto uprave carina

Broj žrtava trovanja u Vranju raste. Otrovani psi i mačke trule na ulici.

 

Trovanje pasa u Vranju ima sve više i više žrtava. Prema navodima aktivista ima ih oko 17 pasa i 2 macke. I dok se izgleda kao najveći problem postavlja objavljivanje ovog zločina, a ne otkrivanje počinioca, uprava grada ne brine mnogo o uklanjaju leševa. Sada se već pronalaze naduvani leševi.

JKP Komrad Vranje ne izlazi na teren. Navodno je pokupljen jedan leš, a ovi ostali se raspadaju na visokim temperaturama. Šta radi ekološka služba grada? Ima li tu nekoga ko je svestan moguće zaraze, raznošenja otrova, trovanja vode i vazduha? Zaraza ne bira. Svi su ugroženi. Da li su nadležne službe toga svesne ili je opšta neodgovornost prevladala svaki razum i ljudskost? 

Ovaj pas truli danima, pored glavne saobraćajnice, odakle se širi nesnosan smrad. Kao i ova nesrećna mačka. 

39014955_10209753643517620_5363840366548090880_n

Prve žrtve trovanja su pronadjene 6og avgusta. Danas je 12.avgust, a novi leševi se samo pojavljuju. Nadležni se ne trude mnogo da bilo šta urade, a Gradonačenik ima preča posla. Gde mi to živimo ? 

MASOVNO TROVANJE PASA U KASARNI U VRANJU.

 

Vešto isplanirano  trovanje pasa u Kasarni Knjaza Petra Miloša Velikog u Vranju.

U noći 5 avgusta su otrovani psi u kasarni Knjaza Miloša Velikog u Vranju. Leševi 6 pasa su nadjeni u kasarni i oko nje.Jedan je vlasnički, Sarite Bektašević, koja živi u blizini kasarne. Ispred kasarne , nadomak samog igrališta za decu nadjen je takodje jedan pas.
Policija je na poziv izašla i uradila zapisnik. 

Zanimljivo je , da je po navodima lista Blic, policija konstatovala 3 psa otrovana i jednu mačku, dok, po navodima svedoka ima preko 6 pasa otrovanih.  Zašto se prikrivaju razmere trovanja ? I gde su nestali leševi iz kasarne?  Da li su zakopani, predati na spaljivanje ili prosto bačeni negde, gde će otrov nastaviti i nadalje da truje okolinu?

Link članak Blic

Svedočanstvo svedokinje, čiji je pas takodje otrovan.


Psi su otrovani i umrli su u mukama. Prosipanje otrova na javnom mestu je teško kršenje zakona, koje se ponavlja već po ko zna koji put.
I nije rešenje problema brojnih beskućnih pasa u Vranju.

A pravim rešenjem niko od nadležnih ne želi da se pozabavi. 
Neodgovorni vlasnici, a to je većina u ovom gradu, ne čipuju svoje pse, puštaju ih na ulicu, ne sterilišu ih, a onda njihova legla bezdušno izbacuju gde god stignu, bez ikakvih kazni. 
Umesto što  je bačeno 37.500 eura u džepove Avenije MB za navodno humano hvatanje i zbrinjavanje pasa, od tog novca se mogla uraditi akcija čipovanja, sterilizacije i smeštaja pasa u dosadašnje prihvatilište, stvaranje baze podataka i kažnjavanje nesavesnih vlasnika. 
Aktivisti za zaštitu životinja su nudili pomoć opštini, komunalnoj policiji, da se psi čipuju, napravi red, ali su naišli samo na odbijanje i podsmeh. 
Pa se zato, zbog nezainteresovanih, neukih ,al sklonih korišćenju položaja u svrhe isključivo lične koristi, krećemo u krugu. Krši se zakon, psi se muče, a to ne vodi nigde, već nas samo vuče unazad.

Živimo u sredini u kojoj je otrov na svakom koraku, počinioci ostaju zauvek NN lica, a problem se ne rešava. I dokle tako? Verovatno dok i deca ne stradaju od tog istog otrova. I to , ne bilo koja deca, već deca onih na vlasti. Možda će tada želeti da progledaju.

Fotosi samo nekih od otrovanih pasa, u gradu u kome je prodaja otrova slobodna. Može da ga kupi ko god hoće. 

Prijava je podneta. Hoće li je iko i pogledati ili treba da živimo na prostorima gde je trovanje normalna stvar a počinioci zauvek nepoznati ? 

38639321_1777297412386366_6689066243854434304_n

Link vesti 

Link vesti 

VREDNOST UGOVORENIH TENDERA ZLOGLASNE AVENIJE MB PREŠLA MILION EURA. ZAŠTO SU BESKUĆNI PSI VREDNIJI OD SUVOG ZLATA?

 

U periodu od 2014 do 2018, i to samo do kraja juna ove godine, Avenija MB, Radnja za čišćenje i ostale usluge u poljoprivredi, a koja se bavi „humanim hvatanjem i zbrinjavanjem pasa“ u njihovom konc logoru Novo Selo(ulaz zabranjen) na tenderima je sklopila ugovore sa brojnim opštinama Srbije u vrednosti od

2018
373813 eura 44.989.740.dinara.
2017
239907eura 28.788.915.dinara
2016
311800 eura  37.416.096.dinara
2015
162000 eura   19.464.038 dinara
2014
94636 eura ili 11.356.400 dinara
Ukupni Ugovori zaključeni u periodu 2014-2018 iznose neverovatnih 142.015.189 ili približno 1.183.459. eura.

Cifre ne mogu biti manje, već samo veće, ukoliko nam je neka javna nabavka promakla.

Interesantno je da se sume iz godine u godinu samo povećavaju, što svedoči, ne samo o beskrupuloznoj kradji budžeta opština, u saradnji sa Avenijom MB i njenim jaranima iz opština, već i o očito besmislenom bacanju opštinskog novca, koji ne rešava smanjenje broja beskućnih pasa.
Ali, njima i nije u interesu da se broj pasa smanji, već naprotiv, da se poveća, kako bi kradja mogla da se nastavi.
A sa njom i mučenje nedužnih životinja, koje su postale predmeti, gde svakom ne čelu piše 50 eura.
Uz ovo ide i maltretiranje i ponižavanje aktivista za zaštitu životinja, vredjanje kako od strane osionih šintera, tako i od strane komunalnih inspektora koji su im pratnja. Gadna slika korupcije i primitivizma.
Slika nepoštovanja Zakona o Dobrobiti životinja, Krivičnog zakona i Zakona po kome su lokalne samouprave dužne da izgrade spostvena prihvatilišta, a ne da kradu budžet da bi finansirale mučenje i eliminaciju životinja.

Zamislite šta je sve moglo da bude uradjeno sa 1. 183. 459 eura, kada bi na čelu opštinskih uprava bili ljudi koji su iskreno zainteresovani za domaćinsko trošenje sredstava svoga grada i humano rešenje problema, kako im Zakon nalaže !
Kada bi svi radili svoj posao pošteno.

Ugovori sa sajta javnih nabavki 

 

 

 

50 EURA

 

TROVANJE PASA U ZAJEČARU I VRANJU

 

Trovanje pasa je nažalost uobičajena pojava u mnogim gradovima i selima Srbije.

Otrov je lako dostupan, nadležni nisu uradili ništa da ne bude, a prijave protiv NN lica završavaju zaboravljene u fijokama . Istraga se ne pokreće, iako je ovo ozbiljno kršenje zakona, izazivanje javne opasnosti i mučenje životinja. Sve kažnjivo zakonom. Ovakav javašluk pogoduje i ohrabruje psihopate da prosipaju otrov po ulicama, ubacuju ga u meso, kako bi poubijali što više životinja. Do sada, niko nije kažnjen.

Ovo su poslednji zločini.  Ubjen Haski u Vranju. Bilo je još otrovanih, ali fotose nemamo.

haski 13072018

zajecar jul2018

ZAJEČAR OTROVAN USRED GRADA.

REDOVNO PODNOSIMO PRIJAVE, ALI BEZ ZAINTERESOVANOSTI VLASTI DA SE URADI NEŠTO, POČINIOCI NADJU I KAZNE, SITUACIJA SE NEĆE PROMENITI.

VRANJE. MIROLJUBIVOM, DOBROM ČOVEKU, KOMŠIJA UBIO BEZOPASNOG PSA.OPRAVDANJE, NISAM ZNAO DA JE TVOJ!

 

Vranje 13.07.2018.  Svedočanstvo Krunislava Nešića, kome je komšija bez ikakvog razloga , ubio psa, koji je bio deo porodice. Ovo su njegove reči.

POTRESNA ISPOVEST VLASNIKA KOME JE KOMSIJA PUSKOM UBIO PSA ! (VRANJE)

Lejlu smo usvojili pre mozda 3-4 meseca. A ovako je sve krenulo:
Ja i supruga smo se, dok jos nismo bili vencani, preselili u novu kucu na periferiji grada. Bio je to septembar prosle godine. Ona je biolog po profesiji i, kako sam mislio, cak i previse „opterecena“ zivotinjskim svetom. Njoj taj deo predstavlja 90 % dnevnih tema za razgovor. Nepune 2 nedelje nakon toga napusteni macor star mozda 2 meseca je dosao sam u moju kancelariju. Uplasen toliko da sam ga jedva uhvatio nakon 3 sata i odveo kuci. Mislio sam da je to najlepsi poklon za nju kada zapocne zivot sa mnom. Nakon jos mesec dana pronasao sam mace staro jedva mesec dana na ulici po pljusku u 1 ujutru. Naravno i ono je zavrsilo kod mene. U pocetku sam insistirao da ga udomimo. I posle tri dana odustao na njen zahtev. Vec smo imali dva macora. Dolazi 9-ti oktobar i njen rodjendan-kupujem Sibirsku vevericu i donosim je na poklon. Sad vec imamo mali zooloski vrt. Macori „pricaju“ sa mnom, veverica joj stoji na glavi po pola dana vec potpuno pripitomljena.
Od pre dve nedelje i hrcak. Klaudije, Tufi, Veverko i Dzordz. Nasa porodica.
Zeleo sam da imam Bernardinca citav zivot i cekao sam prolece da donesem stene. I slusao svaki dan pridike-nemoj da kupis, usvojicemo. I tako jedne veceri oko 3 ujutru dok je Miljana spavala ja slucajno vidim sliku Lejle listajuci facebook. I zaljubim se. Kontaktirao sam dve dame iz Kraljeva i molio ih da je daju bas meni. I uspeo. Kroz 2 nedelje otisao sam sa prijateljem u Kraljevo. Usao sam u Draganino dvoriste, Lejla je od svih ljudi dotrcala meni, sela mi u krilo i pocela da me ljubi i lize po licu. Iz cista mira. Seli smo u kola i stigli kuci. Taj put od 10 sati u oba pravca – jedan od najsrecnijih delova mog zivota ikada. Lejlinu pricu iz perioda pre toga znate.
Lejla je veliki deo dana provodila u dvoristu. Imala je obicaj da povremeno prokopa tunel ispod ograde i pobegne na ulicu. I onda po nju dodje pas lutalica koga hranimo i koji zivi na kraju ulice. I odu da se igraju. Nema saobracaja i nije opasno. Ali sam se ja plasio da ce nesto da joj se ipak dogodi i vracao je. I „krpio“ ogradu iznova. Prodje 2 nedelje i ponovo se desi isto. I tako iznova.
Poslednjih 3 dana Lejla se konstantno pronalazi izlaz. Ne mogu da pronadjem mesto gde odlazi, a prosao sam ogradu milion puta milimetar po milimetar. Zahtevao sam od Miljane da Lejla dok sam ja na poslu, a kad je napolje, bude u ogradjenom boksu. Samo da ne bude slobodna van kuce ta 2 dana, bez nadzora dok sam ja na poslu. Njoj je bilo zao. Pustila je u dvoriste i nadzirala na svakih 15-30 minuta. Oko 530 popodne izasla je po nju da je uvede. 10 min pre toga Lejla se igrala sa dascicom koju je nasla u dvoristu i lezala na pragu ulaznih vrata.
Lejle nije bilo. Istrcala je ispred kapije i pocela da je doziva. Istovremeno me pozvala telefonom. Bio sam ljut. Nakon 3 min je usledio drugi poziv. Plakala je jer joj je komsinica na 10 metara odatle rekla da je upravo cula pucnje i da su neki psi pobegli uz ulicu. Naravno da nisam verovao i odbacio to odmah. Nastavila je da trazi. Kroz 15 min usledio je njen poziv ponovo. Na kraju ulice koja broji samo 4 kuce, na kraju moje ulice, nasla je Lejlu krvavu sa prostrelnom ranom sakrivenu u zivoj ogradi. Da kazem da sam se stvorio tamo za 3 minuta ne bih preterao. Lejla je disala i imala par poderotina od metka na nogama. Povecih. Obradovao sam se-sta god PREZIVECE. Ne krvari mnogo. Nema presecene arterije. Zgrabio sam je u ruke i uneo u kola. Moj otac je vozio, veterinar je bio na putu za ordinaciju spreman da je operise. Vec je bio pozvan. Moj drugi sok-Lejlina utroba je u mojim rukama i vracam je nazad peskirom. Dobro je-ipak ne krvari previse operisace je. Pricam sa njom i ona me gleda u oci i sve razume. Ali nema snage. Htela bi da podigne glavu ka mojoj, ne uspeva. U tom paklu, moja supruga place u kolima toliko da mi se cini da ce se i njoj desiti nesto svakog casa. Lejla zatvara oci , ja joj ih otvaram i pricam joj da mora da me gleda. Nema spavanja. Kao da me razume, kapci joj padaju ona ih jedva podize i gleda u mene non stop. Stizemo u ordinaciju minut pre hirurga i unosimo je. Spasena je i nista nije bitno. Doktor je povezuje na infuziju i krece da radi. Ja izlazim iz ordinacije zovem policiju vec po treci put i sav srecan kazem Miljani-prezivece sto posto. Tu je. Sve je tu!!!! Ulazim ponovo u ordinaciju i doktor mi kaze: uradicu sve sto mogu ali stanje je jako tesko. Naravno, sta on zna, bice to ok. Bice 100%. Pricam sa Lejlom, a ona me gleda kao da zna. Izlazim ponovo napolje i ubedjujem Miljanu koja je vec u stanju nervnog sloma. Nisam joj dao da udje u ordinaciju. Ostavljam svog oca sa njom i vracam se brzo kuci, dolazi policija i zvali su me da se vratim na mesto dogadjaja. Dosta ljudi koji me poznaju traze mesto gde se sve dogodilo. Meni se neposredno pre dolaska cini da cujem pucnje. Urlam na policiju telefonom kako ludak i dalje puca. Jel cekaju da i mene ubije??? U stanju soka pricinjavaju mi se pucnji. Dolazi policija. Pratimo tragove krvi. I nalazimo. Krecem po kucama da pitam bilo koga da li je iko nesto cuo. Pucanj. Nesto. Skoro da odustajem kad cujem zenu koja vise za sebe slucajno pominje sta je vidla. Zovem policiju da dodje par kuca ispod, gospodja pokusava da se vrati u objekat i zatvori vrata. Uplasena. Nije joj poslo za rukom. Izgovara ime coveka. Coveka sa kojim sam u odlicnim odnosima. Izasao je iz kuce sa puskom. Izasao iz svoje ulice. Popeo se u moju ulicu, prisao stenetu i opalio. Lejla je lezala na pocetku moje ulice. Moja zena bila na kraju ili izlazila bas u to vreme. Od stanja soka ne seca se da je cula pucanj. Starija gospodja je stajala u dvoristu, iza garaze, u basti, 5 metara odatle. Gospodja koja mi je pomogla da je smestim u kola. Nije imala pojma da se nesto desilo. Nije ni mogla da vidi. Nedaleko odatle deca predskolskog uzrasta u dvoristu. Policija vrsi uvidjaj i oduzima oruzje. Dok privode bolesnika on progovara: Izvini nisam znao da je tvoje. Koliko saznajem-priznao je sve.
Kad sam se doselio u naselje svakom komsiji sam za svakog novog clana porodice rekao. Svakoga upoznao. Uglavnom svi imaju zivotinje. Moje su svi voleli. Svakom sam ponovio- ako se kojim slucajem desi da neki od mojih ljubimaca napravi stetu da odmah dodju do mene. Platicu sve duplo. Svakome sam to ponovio po par puta. Moja kuca je poslednja u ulici. Stavio sam kapiju na sred ulice ispred svoje kuce da napravim vece dvoriste za Lejlu. Pitao sam komsije jer je to nasa ugovorena ulica i objasnio zasto. I da je to samo do sledece godine dok potpuno ne promenim ogradu i kupim jos jedno parce zemlje pored. Slozili se svi. Niko mi rec nije rekao, a zatvorio sam im poslednjih 20 metara ulice. Prvi komsija sa jedne strane se druzi sa mojim mackama kad god je u basti. Sa svojim manje nego sa mojim. I ponavlja mi stalno kako bi voleo da ima bas takve. Njemu su te bas najbolje. Hrani mi Lejlu malinama, a jedva ih u dvoristu ima dovoljno za sebe.
Ja i supruga smo zavrsili u hitnoj pomoci. Imam 36 godina i po prvi put u zivotu tahikardiju i povisen pritisak. A radim detaljan pregled dva puta godisnje. Miljana je spavala par sati. Poslednji put je jela pre 36 sati. Odbija. Ja sam bio budan do 6 ujutru. I spavao sat ipo nakon toga. Nisam jeo od juce u 1 popodne. Nisam ni gladan.
Sahranio sam Lejlu u 5 jutros, na uzvisenom delu odakle moze da vidi sve, tako je volela. Stavio pored nje dve posude za hranu, jednu potpuno razjedenu od njenih zuba. Volela je da je vucara po dvoristu. Stavio igracku koju je ponela iz Kraljeva, i parce drveta koje je grizla dok je lezala na travi, sekund pre nego sto je bolesni um prisao i pucao u nju. I moje farmerice koje je progrizla pa sam joj poklonio. I njenu postelju gde je spavala.
Nju spustam u zemlju i ona i dalje gleda u mene. Ja je nisam spasio.
Sahranio sam je tako sto sam „ukrao“ pola sata dok moja zena spava. Da ne vidi. Jer je nije dala. Lezala je u najlonskoj kesi u dvoristu celu noc. Tamo gde inace lezi uglavnom. Na mestu koje najvise voli.
Moja supruga spava blizu Dzordza, Tufija, Klaudija i Veverka. Ponavlja da mora tako jer ce u suprotnom neko da im naudi preko noci.
Neko ce da ih ubije u kuci.

Mi nemamo decu. Imamo samo njih. Meni je to isto kao da mi je pucao u dete. Koja je razlika? Mozda bi znao da je moje pa ne bi pucao? U cije bi pucao? U sred bela dana, hladnokrvno, otpesacis laganim korakom 150 metara od svoje kuce, pucas i vratis se isto tako hladnokrvno. I nastavis svoj rucak. I onda se jako potreses kad te uhvate nakon 3 sata. I zasto? I kako to da ces se verovatno braniti sa slobode? I kako to da cu ja biti prinudjen da gledam u tvoj prozor i tebe svaki dan?
Poprilicno sam kompulsivno-opsesivan. Proveravam uredjaje po 5 puta kad izlazim. Vrata zakljucavam po 3 puta. Nocas sam prvi put ostavio sve otvoreno. Sad se preispitujem kako se to desilo. I ne pada mi nista na pamet- osim da mi mozda vise nije stalo.

Krunislav Nesic

FOTOSI PREUZETI SA FEJSBUKA.

Po ubistvu, a pucano je usred naselja, uz prisustvo uplašenih komšija, dece, ubica psa se mirno uputio kući, da bi mu pozlilo kad je policija zakucala na vrata. Da li zbog toga što smatra da je normalno ubijati pse po ulicama ili je neuračunljiv, ne znamo. Ali, interesantna je činjenica da nije priveden, kako svedoci tvrde. Kako je to moguće? I ko je sve mogao da strada ? Ako vlastima nije do ubijenih pasa, već po staroj navici, gde se krši kako  Zakon o Dobrobiti životinja, tako i Krivični Zakon, vreme je, krajnje je vreme da sankcionišemo sve koji smatraju da zakoni mogu da se krše ko kako hoće. A ako su neuračunljivi i ugrožavaju svoju okolinu, da ih smestimo, tamo gde im je i mesto. Dakle, ludnica ili zatvor. Pa da krenemo u civilizaciju mirno, bez balasta.

Vlasnik psa će pokrenuti krivičnu prijavu protiv ubice psa i kršitelja reda, mira i zakona.

I naše Udruženje će podneti prijavu protiv ubice iz Vranja. Svedoci tvrde da se  zove Mile Stošić.