Početak » Mučenje životinja je kažnjivo
Category Archives: Mučenje životinja je kažnjivo
MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE- UPRAVA VETERINE I KINOLOŠKI SAVEZ SRBIJE SAUČESNICI U OPSTRUKCIJI REGISTROVANJA NEREGISTROVANIH ODGAJIVAČA PASA
Foto Psi iz jedne nekontrolisane odgajivačnice.
Od preko 3000 neregistrovanih odgajivačnica pasa, upisanih u Kinološki Savez Srbije, samo 13 je registrovano i u Privredom registru. To znači da svi neregistrovani NE PLAĆAJU POREZ I NIKO NE KONTROLIŠE LEGLA ŠTENACA.
Nečuveno u svetu, normalno u Srbiji.
Samo u Srbiji možete sebe zvati odgajivačem pasa, a ne biti registrovani ni u Privrednom registru, ni u Ministarstvu poljoprivrede.
I pored brojnih dopisa, na sve odgovorne institucije, situacija je i nadalje ista. Iz toga možemo samo da zaključimo da haos u ovoj oblasti odgovara kako Kinološkom Savezu, koji svoje članove ne upućuje na registraciju, tako i odgovornima u Upravi Veterine. Zašto? To oni najbolje znaju.
Crno tržište prodaje pasa cveta, a ogroman broj neželjenih a jeftinih štenaca i odraslih pasa sa tzv pediogreom, neregistrovanih, zavšava na ulici i povećava broj napuštenih i mučenih, iskošćenih po ko zna koji put, sada kao žrtava lažnih prihvatilišta i naknadne preprodaje.
Ovaj članak smo pisali u januaru 2016 godine. Situacija je ista. Tada su 3 odgajivača bila registrovana, sada ih je 13. U Kinološkom savezu ih ima preko 3000.
Link Članka Odgajivačnice Izvor beskućnih pasa na ulicama.
Šta treba da se desi da se situacija izmeni? Da se promene večito isti ljudi koji se vrte i u Ministarstvu i u Kinološkom savezu. Zakone imamo, ali se njihovo sprovodjenje ne poštuje. Ovo je još jedan primer bezakonja i samovolje.
Marina Mo.
ISTRAŽIVANJE NA PSIMA U PRIHVATILIŠTU NOVA GAJDOBRA!!!?
Po Zakonu o dobrobiti životinja, U Srbiji su istraživanja na napuštenim psima zabranjena!
U objektu koji nije imao dozvolu za rad , vršena nezakonita istraživanja na napuštenim psima.U istraživanju učestvovala i veterinarska ambulanta kojoj je istekao Ugovor o pružanju veterinarskih usluga !!! Zdrave pse ubacili u legla krpelja!!!
Napušteni psi u logorima u Srbiji svakodnevno su izloženi najraznovrsnijim načinima zlostavljanja. Za njih se iz budžeta izdvajaju milionske sume a oni stradaju gladni, žedni, bolesni… Na njima se zarađuje . U tom lancu svako uzima svoj deo kolača , šinteri, veterinari, zaštitari , a stradaju životinje.
U oktobru mesecu 2018 godine na psima u Prihvatilištu za napuštene pse u Novoj Gajdobri, Bačka Palanka, sprovedeno je istraživanje pod nazivom „Kožne bolesti pasa lutalica u Bačkoj Palanci“. Istraživanje je sprovedeno u suorganizaciji Veterinarske ambulante Va Va Vet , a sprovela ga je dr Lidija Plojević iz Beograda, sa ciljem kako se u izveštaju kaže da se potkrepi teza da bi betoniranjem azila, deratizacijom i dezinsekcijom potpuno nestao problem krpeljske epidemije a zamenom žice kojom je ograđen azil a koja je dotrajala i oštećena , nestali bi troškovi lečenja pasa od ubodnih rana koje nastaju provlačenjem pasa kroz žicu!?
Bez dozvole nadležnog Ministarstva, ova studija slučaja sprovedena je na 60 ženki, koje su hvatane na ulici, za koje je izveštajem utvrđeno da su bile dobrog zdravstvenog stanja , da nisu bile zaražene piroplazmozom, i da nisu imale spoljne parazite. Ženke su sterilisane, zatim su im stavljeni zaštitni spoton preparati , ogrlice protiv buva i krpelja i kao poptpuno zdrave odnete su u Prihvatilište.
U vreme ovog nezakonitog eksperimentisanja , već je bio istekao Ugovor između Opštine Bačka Palanka i VA VA Veta o pružanju veterinarskih usluga psima u Prihvatilištu, pa je jedno od pitanja koje se postavlja sa kojim ovlašćenjima i dozvolama su veterinari ove ambulante vršili nadzor nad životinjama. Zatražili smo odgovore nadležnih u opštini Bačka Palanka.
Dakle, 60 živih i potpuno zdravih ženki odneto je i ostavljeno u objekat koji je radio bez dozvole nadležnog ministarstva, za koji je u avgustu mesecu u izveštaju konstantovano da je okružen njivama sa naseobinama krpelja , da istih naseobina sa milionskim brojem krpelja ima i u samom prihvatilištu i to 7 rupa iz kojih su izvirali krpelji svih sojeva…
Posle desetodnevnog boravka među krpeljima rezultati su bili šokantni
6 pasa je uginulo od posledica piroplazmoze
54 pasa je bilo invadirano krpeljima
Kod 20 pasa koji su bili prekriveni ogromnim brojem krpelja , krvnim analizama utvrđeno je prisustvo piroplazmoze , a ostale 34 ženke, kaže se u izveštaju, bile su prekrivene krpeljima ali kako su bile dugodlake nije primećeno prisustvo zaraze.
Pitamo učesnike u ovom nezakonitom ogledu, da li su obilazili pse tokom boravka u objektu, i zašto nisu? Doveli ste zdrave pse i ostavili ih da ih deset dana jedu stotine krpelja? Postojanje krpelja je već bilo očigledno i znalo se da su čitave kolonije u nebetoniranom delu, šta se ovim zaista istraživalo ? Koliko su preparati (ne)efikasni ? Šta je stvarna pozadina ovog nehumanog eksperimenta? Ono što je sigurno jeste da se radi o nezakonitom eksperimentisanju sa napuštenim životinjama u Prihvatilištu , koje za cilj ima testiranje nekih, ko zna kakvih preparata, za ko zna čiji račun . Naravno , sve je to lepo upakovano u humanost i požrtvovanost onih koji bi morali da štite te pse a ne da ovako saučestvuju u njihovom zlostavljanju i ubijanju.
Vrhunac licemerja učesnika u ovom, protiv života životinja usmerenom istraživanju, jeste „udomljavanje“ sva 54 psa preko dr Plojević i kako se kaže u izveštaju VA VA Veta , „pronadjeni su im domovi preko njenih kontakata sa udruženjima u Beogradu i dalje preko njih sa udruženjima iz Srednje Evrope!!!“
Da li treba da se pitamo gde su završili psi iz ovog istraživanja ? Mi mislimo da treba, jer svi koji se bave aktivnostima udomljavanja znaju koliko je teško udomiti jednog psa , a ne desetine pasa u toku jednog meseca. Gotovo je nemoguće, osim ako se kojim slučajem ne radi o organizovanim transportima pasa u prihvatne centre u okruženju , odakle se oni kasnije prodaju i završavaju kao žrtve između ostalog u bordellima i u borbama pasa. Naravno, sve pod plaštom udomljavanja !
Zakon o dobrobiti životinja čl. 42 . tačka 4. jasno kaže da se ogled ne sme sprovoditi na napuštenim životinjama i životinjama u Prihvatilištu. To bi morali da znaju i predstavnici struke , a i pojedinci iz društva za zaštitu životinja koji su u tome učestvovali. Prijave Etičkom komitetu i drugim nadležnim organima su poslate.
Napušteni psi su idealna meta za trgovce psima i takozvanu pseću mafiju. Kontigenti pasa koji nezakonito izlaze iz Srbije završavaju u azilima širom Rumunije, Bugarske, Madjarske ,Austrije, i koji se odatle se dalje distribuiraju širom Evrope nisu plod mašte, već surova istina koja se neće svideti svima koji profitiraju od pseće nesreće.
M.Raščanin.
LEŠEVI PASA NA DEPONIJI DOKAZ UBIJANJA U KONC LOGORU ZA PSE KJP„NAŠ DOM“LOZNICA. 17 MILIONA GODIŠNJE IDE U PRIVATNE DŽEPOVE.
GRADONAČELNIK VIDOJE PETROVIĆ I DIREKTOR KJP JANKO ALEKSIĆ GODINAMA OBMANJUJU JAVNOST.
Godinama u Prihvatilište KJP Naš Dom Loznica ne može da se udje. Od kada su volonteri Udruženja Etika obelodanili zločinačko ponašanje prema psima, mučenje, zapuštenost objekta, prljavštinu, septičku jamu,počinje progon njihovih članova, a vrata lažnog prihvatilišta im se zatvaraju ispred nosa. U isto vreme se po tabloidima pojavljuju izjave brižnih gradonačelnika i direktora Komunalnog, u kojima izjavljuju kako se psi hrane specijalnom hranom, pa ne sme niko od posetilaca da ih hrani, kako nedobronamerni nisu dobrodošli, ( a zlonamerni su svi koji govore istinu), kako je psima u „azilu“ divno, a iz azila se čuje zavijanje, a pri svemu tome uzimanja iz budžeta za njihovu dobrobit samo rastu, katanac je na vratima, kamere postavljenje. Ipak, istina je procurela.
Na deponiji KJP, Udruženje za zaštitu životinja Levijatan je otkrilo gomilu leševa pasa, koji nisu stradali na ulici u saobraćajnim nesrećama. Nadjeni su bačeni na gomilu, neki u kesama, neki ne. Ko je to mogao da odjednom baci veliki broj leševa pasa na deponiju? Samo i jedino KJP Naš Dom.
Naravno, sada će krenuti prikrivanje tragova, kao i uvek do sada. Samo, tragove je nemoguće prikriti. Iako su gradonačelnik Vidoje Petrović i direktor KJP Janko Aleksić bog i batina u Loznici, bahati moćnici koji arče i tabače, istina je izašla na videlo.
Brojne krivične prijave koje je lokalno Udruženje za zaštitu životinja Etika podnosilo , kao i brojna udruženja Srbije, završavala su u fioci, po dobro proverenom receptu , saradnja u korupciji izvršne i zakonodavne vlasti. Nekažnjeno kršenje brojnih zakona nastavljalo se godinama. Postoji osnovana sumnja da je azil služio i kao mesto za šverc oružja i preprodaju. Nadjeni su brojni leševi pasa koji su, sumnja se, služili kao žive mete u isprobavanju oružja.
FOTOSI PASA PROSTRELJENIH MECIMA
Naravno da je katanac na vratima bio i jeste, još uvek , neophodan kršiteljima. Da se ne zna.
FOTO ZABRAVLJENOG AZILA.
LINK ČLANKA O DEŠAVANJIMA U TAKOZVANOM AZILU.
Bahatost osionih je dostigla maksimum. Veliki novac je u pitanju. A ovaj konc logor za pse je zlatna koka za izvlačenje novca iz budžeta i pljačkanje sopstvenog grada.
„Azil“ je zastrt krpama, da se ništa ne vidi. Ulaz u javni objekat je samovoljom direktora zabranjen. Kako će objasniti leševe na deponiji? Možda pojavom lokalnog MASOVNOG UBICE PASA, manijaka koji juri po Loznici i ubija masovno pse, koje ostavlja na deponiji. Ili je ceo video lažan?
Ogorčeni smo ćutanjem medija, nepostupanjem sudskih organa i smatramo da je krajnje vreme da se stane na put ovakvim zločinima nad psima i kradji budžeta preko njihovih leševa.
Korupcija i kradja nisu ništa manji zločin ako su njihove žrtve psi, mada u ovom slučaju žrtve su i svi gradjani grada Loznice, jer iz njihovog džepa se krade već godinama. Gospodinu direktoru je ukraden samo sef.
Psima se kradu životi, a gradjanima dostojanstvo i novac. Ponižava se duh čitavog grada, pljuje na humanost i ljudskost. To rade oni kojima su ruke krvave od pseće krvi i ne može ništa da ih opere.
Mala je satisfakcija krivična kazna. Mala, ali neophodna, kako se više ovakvi slučajevi ne bi ponavljali.
KORUPCIJA I PARTOKRATIJA UZROK KRADJE I MUČENJA U KONC LOGORIMA ZVANIM PRIHVATILIŠTA ZA PSE
Mnogima je poznato da se na mesto direktora javnih komunalnih preduzeća
postavljaju partijski podobni, poslušni , gramzivi. Kradu na veliko, a
mesto im je nagrada za poslušnost ili mito za ćutanje. Kada je preprodaja
grobova u igri, lažiranje računa za nepotrebne ili nepostojeće usluge, govorimo
samo o kradji, ali, kada se radi o mučenju živih bića u takozvanim
prihvatilištima za pse, govorimo i o zločinu, ubistvima nevinih životinja,
pasa, na ime čijeg zbrinjavanja se iz budžeta kradu ogromna sredstva, koja
završavaju u džepovima direktora jkp a, njihovih saradnika, a i predsednika
opština. Pošto se radi o uigranoj mafiji, koja po lokalnim opštinama, vlada i
sudstvom i policijom, a naravno i veterinarskim inspektorima, jasno je zašto su
jezivi uslovi u kojima se psi nalaze dobro prikriveni, a krivične prijave
završavaju po fijokama. Zanimljiva je činjenica da se takvi lopovi i zločinci ne kažnjavaju, već naprotiv, to im je preporuka za dalje napredovanje na lestvici gramzivaca.
Tako pošto se nakradu, postaju gradonačelnici(Požega), vlasnici unosnih firmi (Avenija MB), odakle mogu još više i brže da kradu.
Biti beskrupulozan lopov je glavna preporuka u napredovanju na političkoj lestvici. Javna komunalna preduzeća su odlična odskočna daska. A zoohigijena, (odvratan i primitivan naziv), je omiljena. Psi ne govore, nema svedoka.
Izgladnjivani psi u Vršcu koji su se masovno klali i jeli jedni druge nikada neće progovoriti. Pobijeni psi iz Loznice, koji su služili kao pokretne mete, takodje neće reći ništa. Ni poluudavljeni iz Zrenjanina, ni ubijeni iz Avenije MB, koja nije opštinsko prihvatilište, ali radi za brojne opšstine, pa na neki način i jeste.
Fotosi, Vršac, Loznica, Zrenjanin, Avenija MB.
Da bi se istina o mučenju pasa prikrila, prihvatilišta su zatvorena za javnost,
iako se radi o javnim objektima. Čuvana su kao vojni objekti, slikanje je
zabranjeno, a svako ko se usudi da ih kritikuje, tuži, ukoliko je dostupan
lokalnim moćnicima biva proganjan, preti mu se i iznalazi bilo kakav razlog da
mu se nameste prijave za bilo šta što je dostupno.
Neretko se gube i radna mesta, ako se glasno izgovori istina o kradji i mučenju , kao u Vršcu, preti se udruženjima, kao u Loznici, u Majdanpeku, u Boru, u Zrenjaninu itd.itd. Klasičan mafijaški stil.
LINK ČLANKA ZA OTVORENE AZILE
Prihvatilišta za pse su zlatne koke za kradju. A da bi se lako i nesmetano kralo, urednici novina, prodatih moćnicima, su uvek spremne da razglase uzbune o razjarenim psima koji jedu malu decu i napadaju stare bakice i tako šire mržnju prema beskućnim odbačenim psima, koji tako mnogo koštaju gradjane. Ne koštaju oni mnogo, već se na njima mnogo krade.
Da bi se sva ta kradja zaustavila a problem rešio, neophodno je na prava mesta postaviti ljude, a ne točkiće jedne mafije, koja ždere Srbiju. Potrebno je otvoriti takozvana prihvatilišta za posete. Potrebno je konačno početi sprovoditi zakon. Sa ovakvom lokalnom samoupravom nema pomaka. Sa ovakvim Ministarstvom Poljoprivrede, Uprava veterine, nema pomaka. Trošimo energiju i vreme pišući dopise i boreći se za sprovodjenje zakona i humanost, obraćamo se gluvima i slepima za sve, sem za sopstvenu korist. Ali ne smemo odustati, jer ako i to ne budemo radili, situacija će biti još gora. Obilazite „azile“, ako možete da udjete, a ako ne možete, suprotstavite se tome i javno objavite, jer te žrtve bez glasa, bez ono malo dobronamernih nemaju nikoga u ovom zmijskom leglu korupcije i zla.
PUT VRANJE – NOVO SELO VODI PSE U MUČNU KRVAVU SMRT ZVANU „TRAJNO ZBRINJAVANJE“
Korumpirana vlast opštine Vranje je u februaru 2018 sklopila ugovor sa notornom Avenijom MB za hvatanje i trajno zbrinjavanje pasa u objektu koji nema nikakvih uslova za to u Novom Selu. Navodno su i posetili objekat i javno se oglasili o ispunjenosti uslova. Tako se deportovanje u konc logor, u neuslovnom prevoznom sredstvu nastavlja, mimo zakona.
U hvatanju pasa 28.8.2018. je navodno uhvaćeno 17 pasa, kako u izveštaju piše.
Kako su uspeli da stanu u dušegubku, nejasno je. Zašto su fotosi, koje smo tražili nejasni, odjednom crno beli, zašto na njima nema svih pasa, jasno je. Dokaze treba prikrivati, a zločine učiniti manje upadljivim, kad je već nemoguće, nevidljivim, jer možda će jednom, kad zavlada vladavina prava, doći na naplatu. Možda će jednom i kažnjivi zločini biti kažnjeni.
(Krivična prijava podneta pre više od mesec dana, nekima, koji bi trebalo da predstavljaju i sprovode Zakon.)
Do tada, AVENIJA MB I JARANI IZ OPŠTINSKIH RUPA, mogu da nastave KRADJU BUDŽETA OPŠTINA. Sama ideja, dati RADNJI ZA ČIŠĆENJE , TJ AVENIJI MB da hvata pse i „zbrinjava“ ih, je ravna davanja maloletne dece psihopatskim pedofilima, da ih odvedu u „srećnu budućnost“. Uprava veterine nije tog mišljenja. Baš nasuprot, sve je legalno, kako oni misle. A svakom od uhvaćenih pasa na čelu piše 50 eura. To je cena njihovog života i obraza podpisnika ovog sramnog ugovora teškog preko 38.000 eura.
Gde će nas ovo dovesti, teško je reći. U civilizovane zemlje, svakako ne. A ako ove pse, srećno zbrinute, potražimo u konc logoru Novo Selo, pre svega, nećemo ni moći da ih potražimo, jer ulaska nema, kao ni u svim konc logorima, a izvestiće nas kako su srećno udomljeni, mada nije jasno kako, kada ih niko nije ni video.
Ovakvo zlo, korupcija i nakaznost, onih koji sebe ubrajaju medju ljude, svojstveno je samo krajnjem potonuću svake ljudskosti u prostoru . beznadja
Ovo su fotosi onih „srećno zbrinutih“, koji više ne dišu. Neka im je laka, mala, nesrećna duša. Na nama je da i dalje širimo istinu, šaljemo prijave, po zakonu, ne bi li se svetlo pojavilo u ovom smrdljivom tunelu lopova i ubica.
KJP NAŠ DOM LOZNICA – DOM STRAVE I UŽASA ZA PSE LOZNICE. SMRT IZA ZABRAVLJENIH VRATA STROGO OBEZBEDJENIH SKUPIM KAMERAMA.
Takozvano Prihvatilište za pse KJP NAŠ DOM LOZNICA, samovoljom direktora tog preduzeća, Janka Aleksića, je već godinama zabranjena teritorija za sve članove lokalnog udruženja za zaštitu životinja. I ne samo za njih, za sve, koji bi da posete JAVNI OBJEKAT FINANSIRAN IZ DŽEPOVA GRADA. I to bogato finansiran. Sam predsednik opštine je izjavio za Blic, kako je u azil uloženo u 2017, 17 MIILIONA DINARA. (KUĆICE ZA PSE SU RASPADNUTE, POSUDA NEMA, VETERINARSKE NEGE NEMA.) GDE ODOŠE 17 MILIONA?
A Vidoje Petrović, gradonačenik, kaže: „O psima u azilu brinu stručni ljudi iz Zoohigijenske službe, i to doktor veterine, dva veterinarska tehničara i dva higijeničara. Koliko je briga detaljna pokazuje i to što se psi hrane posebnom, odgovarajućom hranom sa potrebnim procentom proteina. Sem toga, azil je otvorenog tipa i prima posete svakog dana od 10 do 14 sati.“ .
Ali, čak ni vreme kada je azil navodno otvoren, nije tačno, o čemu svedoči ovaj dokument, koji je potpisao direktor KJP , Janko Aleksić.
On je doneo sopstvena pravila. (Snimanje uznemirava pse, pa je zabranjeno !?)A ULASKA NEMA.
Jedino u šta su sredstva uložena je sistem promatranja ulaska, kamere. Veoma zanimljiv podatak, naročito kada se uzme u obzir nedavna priča, koja je i zvanično potvrdjena, o švercu oružja, koje se skrivalo u azilu, a koja je brzo zataškana i pojavila se samo u retkim sredstvima informisanja. Postoje čak i fotosi pasa ubijenih iz vatrenog oružja, a i svedoci.
LINK ČLANKA ŠVERC ORUŽJA PREKO AZILA
http://www.ekspres.net/brejking/u-loznici-sverceri-oruzja-ubijaju-pse-zar-ne#comment-21009
I posle brojnih krivičnih prijava, dopisa, nema pomaka. Azil je i nadalje zatvoren, sada je obrastao trnjem i nadalje zastrt krpama, kako se ništa ne bi videlo.
Stiče se utisak da je prihvatilište za pse PRIVATNI POSED JANKA ALEKSIĆA GDE MU JE OMOGUĆENO DA RADI ŠTA GOD HOĆE I KAKO HOĆE. PRIVATNI POSED KOJI FINASIRA BUDŽET GRADA.
I sve ovo uz podršku gradonačelnika, Vidoja Petrovića, čoveka sa impresivnom karijerom.Nosilac je visokih priznanja, među kojima su i dva odlikovanja Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve – ordeni Svetog Nikolaja i kralja Milutina. Dobitnik je i prestižnog priznanja „Kapetan Miša Anastasijević“ kao lider društvene odgovornosti za 2015. godinu, priznanja koje se dodeljuje najuspešnijima iz oblasti privrednog i društvenog stvaralaštva u Srbiji.
Impresivni rezime.
Kako je ovo moguće ?
I gradonačelnik i direktor KJP Naš Dom, su već godinama na ovim funkcijama, a mnogi tvrde da su u gradu zaveli strahovladu, da svako ko im se suprotstavi, dobija pretnje, pa se retki i usudjuju da pokušaju da udju u azil.
Šta se sve dešava iza katanca na KUĆI STRAVE I UŽASA, kako je ovo nesrećno mesto nazvano medju gradjanima?
I za koje svrhe služi? Ko od toga ima koristi? I ko stoji iza cele priče ?
Više o ovome možete pročitati pod kategorijom Loznica Azil za pse
PSI ŽRTVE ŠTANCERA U ZEMLJI GDE SE ZAKON NE SPROVODI, A POČINIOCI NE KAŽNJAVAJU.
Da biste bili ODGAJIVAČ PASA u zemlji Srbiji, morate biti registrovani pri APRu, pri Upravi Veterine i član KSS. Od preko 3000 članova Kin Saveza, samo je 13 registrovano pri Upravi veterine. I to nikoga ne uzbudjuje. Baš naprotiv, svi nadležni okreću glavu i svesno krše zakon. Slali smo brojne dopise na sve nadležne organe, ali bez ikakvog pomaka. Ovo bezakonje je privuklo i brojne štancere pasa, kojima nije ni do članstva u Kin Savezu, (mada i članstvo u Kin. Savezu ne znači ama baš ništa, kad je u pitanju kontrola legla i status legalne odgajivačnice) već samo do brze zarade, do „leba bez motike“, kako se to kaže. A psi se razmnožavaju bez ikakve kontrole, pod nekontrolisanim uslovima, po šupama i ćumezima, da bi, kad više ne mogu da se koriste, bili izbačeni na ulicu, kao i štenci ako se ne prodaju.
Situaciju na terenu je opisala Dragana Dragosavac u njenom postu na fejsbuku. Tužna i tragična priča. Jedna od milion, koje se dešavaju baš sada, ovde, svuda. Ljudska pohlepa, bezosećajnost, bez kontrole zakona, koja izaziva brojne posledice.
Link posta.Obavezno pročitajte.
Nevina žrtva.
Ko je kriv? Nadležni organi. Uprava veterine, veterinarski inspektori(od kojih su brojni i kinološke sudije), pa i sam Kinološki savez, kog ne zanima da svoje članove uputi da moraju da se registruju, lokalne samouprave i njihova uprava. Tužna situacija i krajnji primitizam. I još da naglasimo MUČENJE ŽIVOTINJA JE U SRBIJI KRIVIČNO DELO. Ali, koga to zanima !
Zalažemo se ZA REGISTROVANE I KONTROLISANE ODGAJIVAČNICE. Slali smo dopise na sve nadležne i slaćemo. Ovo bezakonje mora da prestane, ma ko u njega bio umešan i izvlačio korist od toga.
ŠVERC BUGARSKIH PASOŠA ZA PSE U SRBIJU SE NASTAVLJA ! ŠVERC PASA CVETA !
Koliko je šverc pasa iz Srbije u Evropu, unosan biznis , pokazuje i činjenica da je sve više švercera bugarskih pasoša i čipova.
Na svu sreću i uhvaćenih švercera.
Članak iz Kurira 14.08.2018. Uhvaćeni na prelazu Gradina
Interesantno je da mnogi zaštitnici životinja, koji saradjuju sa inostranim tzv udruženjima, ne žele da preuzmu psa čipovanog u Srbiji. Pitali smo se zašto? Zato što mu je tako lako pratiti trag. Izgovaraju se time, kako inostrani udomitelji ne žele da ih niko uznemirava, što nije istina. Mali broj pasa se srećno udomi, tj proda, a ostali završe ko zna gde, prodati za eksperimente brojnim firmama, čije su potrebe za oglednim životinjama ogromne, ili za druge svrhe.
Lakovernima nije teško pokazati sličicu srećnog psa na nekoj fotelji, na kojoj je slikan, a sa koje se seli u “ sreću i radost“.
Radi se o dobro povezanoj i uigranoj mafiji, koja i bez trunke empatije, ima na umu samo svoj profit, koji nije mali. Oni vrebaju zaštitnike životinja, koji ih spašavaju, ulaguju se donacijom hrane, pomoći za smeštaj, a onda izlaze sa idejom srećnog udomljenja u inostranstvu. Mnogi nasednu verujući i ne pitajući se, a zašto pas ne sme da se čipuje? Zašto mu ne treba titar test? Zašto baš u toj Evropi ili čak i na drugim kontinentima, baš svi čekaju na pse iz Srbije, dok se tamo nemilice neželjeni ubijaju u njihovim azilima?
Nadamo se da će lakoverni zaštitnici progledati, a da će se zveri, koje se ovim švercom bave , pohvatati i odgovarati za kršenje zakona i mučenje nevinih, nesrećnih životinja.
FOTO UPRAVA CARINA SRBIJE
Broj žrtava trovanja u Vranju raste. Otrovani psi i mačke trule na ulici.
Trovanje pasa u Vranju ima sve više i više žrtava. Prema navodima aktivista ima ih oko 17 pasa i 2 macke. I dok se izgleda kao najveći problem postavlja objavljivanje ovog zločina, a ne otkrivanje počinioca, uprava grada ne brine mnogo o uklanjaju leševa. Sada se već pronalaze naduvani leševi.
JKP Komrad Vranje ne izlazi na teren. Navodno je pokupljen jedan leš, a ovi ostali se raspadaju na visokim temperaturama. Šta radi ekološka služba grada? Ima li tu nekoga ko je svestan moguće zaraze, raznošenja otrova, trovanja vode i vazduha? Zaraza ne bira. Svi su ugroženi. Da li su nadležne službe toga svesne ili je opšta neodgovornost prevladala svaki razum i ljudskost?
Ovaj pas truli danima, pored glavne saobraćajnice, odakle se širi nesnosan smrad. Kao i ova nesrećna mačka.
Prve žrtve trovanja su pronadjene 6og avgusta. Danas je 12.avgust, a novi leševi se samo pojavljuju. Nadležni se ne trude mnogo da bilo šta urade, a Gradonačenik ima preča posla. Gde mi to živimo ?
MASOVNO TROVANJE PASA U KASARNI U VRANJU.
Vešto isplanirano trovanje pasa u Kasarni Knjaza Petra Miloša Velikog u Vranju.
U noći 5 avgusta su otrovani psi u kasarni Knjaza Miloša Velikog u Vranju. Leševi 6 pasa su nadjeni u kasarni i oko nje.Jedan je vlasnički, Sarite Bektašević, koja živi u blizini kasarne. Ispred kasarne , nadomak samog igrališta za decu nadjen je takodje jedan pas.
Policija je na poziv izašla i uradila zapisnik.
Zanimljivo je , da je po navodima lista Blic, policija konstatovala 3 psa otrovana i jednu mačku, dok, po navodima svedoka ima preko 6 pasa otrovanih. Zašto se prikrivaju razmere trovanja ? I gde su nestali leševi iz kasarne? Da li su zakopani, predati na spaljivanje ili prosto bačeni negde, gde će otrov nastaviti i nadalje da truje okolinu?
Svedočanstvo svedokinje, čiji je pas takodje otrovan.
Psi su otrovani i umrli su u mukama. Prosipanje otrova na javnom mestu je teško kršenje zakona, koje se ponavlja već po ko zna koji put.
I nije rešenje problema brojnih beskućnih pasa u Vranju.
A pravim rešenjem niko od nadležnih ne želi da se pozabavi.
Neodgovorni vlasnici, a to je većina u ovom gradu, ne čipuju svoje pse, puštaju ih na ulicu, ne sterilišu ih, a onda njihova legla bezdušno izbacuju gde god stignu, bez ikakvih kazni.
Umesto što je bačeno 37.500 eura u džepove Avenije MB za navodno humano hvatanje i zbrinjavanje pasa, od tog novca se mogla uraditi akcija čipovanja, sterilizacije i smeštaja pasa u dosadašnje prihvatilište, stvaranje baze podataka i kažnjavanje nesavesnih vlasnika.
Aktivisti za zaštitu životinja su nudili pomoć opštini, komunalnoj policiji, da se psi čipuju, napravi red, ali su naišli samo na odbijanje i podsmeh.
Pa se zato, zbog nezainteresovanih, neukih ,al sklonih korišćenju položaja u svrhe isključivo lične koristi, krećemo u krugu. Krši se zakon, psi se muče, a to ne vodi nigde, već nas samo vuče unazad.
Živimo u sredini u kojoj je otrov na svakom koraku, počinioci ostaju zauvek NN lica, a problem se ne rešava. I dokle tako? Verovatno dok i deca ne stradaju od tog istog otrova. I to , ne bilo koja deca, već deca onih na vlasti. Možda će tada želeti da progledaju.
Fotosi samo nekih od otrovanih pasa, u gradu u kome je prodaja otrova slobodna. Može da ga kupi ko god hoće.
Prijava je podneta. Hoće li je iko i pogledati ili treba da živimo na prostorima gde je trovanje normalna stvar a počinioci zauvek nepoznati ?
