Početak » Mučenje životinja je kažnjivo
Category Archives: Mučenje životinja je kažnjivo
Zoohigijene se bave zoologijom
Zoohigijene se bave zoologijom.
Kako se zlonamernom obmanom javnosti prikrivaju najobičniji ŠINTERAJI. Ali opisi su zvučni i ko ne zna, može u svašta da poveruje.
Zoohigijena je nauka koja proučava uticaj faktora životne sredine na zdravstveno stanje i proizvodne osobine životinja. Predaje se kao predmet na fakultetu Veterine.
Zoologija (od grčkog zoon „živo biće“) je biološka disciplina koja se bavi proučavanjem životinja, odnosno, oblikom i građom tela (morfologija, anatomija), životnim aktivnostima (psihologijom), razvojem i poreklom (uključujući paleontologiju), naslednim odlikama (genetikom), odnosom s okolnom (ekologijom), rasprostranjenošću (zoogeografijom) i ponašanjem životinja.
Kada je donesen zakon, po kome opštine moraju osnovati svoja Prihvatilišta za napuštene životinje , opštinske skupštine, potpuno neupućene u problematiku, a tradicionalno usmerene na rešenja tipa, šinteraji, lovci, odvuci sa ulica, ubij, su se našle u nebranom groždju. Tako su osnovane takozvane „zoohigijene“ (naziv nauke) u okviru javnih komunalnih preduzeća, koja nikakve veze sa humanošću nemaju, a nemaju ni pojma kako se postupa sa beskućnim životinjama. Ali, negde su strpali takozvana prihvatilišta, koja se ni pored sve opreme, za koju su izdvojena ogromna sredstva, nikada nisu preobrazila u prava prihvatilišta, jer nikada nije ni postojao ljudski faktor koji bi ih preobrazio, sem u lične posede i novostvorene izvore korupcijskog korišćenja novih žrtava. Sve aminovano zakonom o komunalnim delatnostima. Ko ga je pisao?
Javna komunalna preduzeća su poslednje mesto na koje se može smestili prihvatilište za pse. Zna se čime se bave, i o čemu moraju da brinu. To nisu humanitarne ustanove. A delatnost „zoohigijene “ je opisana ovako: 14) delatnost zoohigijene obuhvata poslove: hvatanja, prevoza, zbrinjavanja, smeštaja napuštenih i izgubljenih životinja u prihvatilište; kontrole i smanjenja populacije izgubljenih i napuštenih pasa i mačaka; neškodljivog uklanjanja i transporta leševa životinja sa javnih površina i objekata za uzgoj, držanje, dresuru, izlaganje, održavanje takmičenja ili promet životinja do objekata za sakupljanje, preradu ili uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla na način koji ne predstavlja rizik po druge životinje, ljude ili životnu sredinu; sprovođenja mera za smanjenje populacije glodara, insekata i štetnih mikroorganizama merama dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije na javnim površinama.
Oni se uporedo bave i uništavanjem gamadi, dezinsekcijom, uklanjanjem leševa sa ulica i brigom o beskućnim životinjama. Vrlo često se sakupljanje zdravih pasa sa ulica vrši istim prevoznim sredstvom, kojim se i leševi uklanjaju i to nedezinfikovanim. Imamo podatke i o tome.
Koliko je neiskrena sama pobuda da se ovim jadnim beskućnim životinjama uopste ikako pomogne, govori sama činjenica kome je i kako poverena briga o njima. O čemu svedoči i činjenica da su za sve direktore JKPa do sada, beskućne životinje, u ovom slučaju psi, uvek i zauvek u rečniku „lutalice“, gamad, koju treba da deratizuju, što je i jedino što znaju, kad je gamad u pitanju.
Mi ne možemo ni očekivati od ljudi koji nisu obrazovani za humanitarni rad, ništa bolje. Njihov posao je vodovod, pogrebne usluge, sadjenje cveća, održavanje čistoće u gradu, i to je za svaku pohvalu. Ali prihvatilištima za pse tu nije mesto. Šinteraji su prevazidjena kategorija, svuda u svetu. Kod nas postoje, preodenuti u ruho naučne organizacije, zoohigijene, u kojoj ne rade naučnici, već je profil zaposlenog hvatača pasa maksimum srednja škola, ako se i to desi. Nivo većine je osnovna. Obuku o dobrobiti životinja niko nije prošao. A i da jeste, teško da bi razlike u odnosu prema onima koje bi trebalo da zaštite, a ne muče, bilo.
Čak i veterina Beograd ima interesantan opis delatnosti. I oni se bave zoohigijenom.
Preduzeće obavalja komunalnu delatnost zoohigijene u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima koji obuhvata:
– Hvatanje,zbrinjavanje,veterinarsku negu i smeštaj napuštenih i izgubljenih životinja (pasa i mačaka) u prihvatilišta za životinje;
– Lišavanje života za neizlečivo bolesne napuštene i izgubljene životinje;
– Kontrola i smanjenje populacije napuštenih pasa i mačaka;
– Neškodljivo uklanjanje leševa životinja sa površina javne namene do do objekta za sakupljanje;
– Preradu ili uništavanje otpada životinjskog porekla;
– Sprovođenje mera kontrole i smanjenja populacije štetnih organizama,glodara i insekata;
– Sprovođenje mera dezinfekcije,dezinsekcije i deratizacije na površinama javne namene.
Preduzeće ima ISKLJUČIVO PRAVO obavljanja komunalne delatnosti zoohigijene na teritoriji Grada Beograda.
To što je neko veterinar, ne daje mu neprikosnoveno pravo na razumevanje potreba napuštenih pasa i brigu o njima. To ne znači da je i human, na žalost. Da nas neko pita, veterinari ne bi smeli nikako biti upravnici prihvatilišta, zbog opasne mogućnosti sukoba interesa. A kakvog, to oni znaju najbolje.
Iz „zoohigijena“ smeštenih na pogrešno mesto, kreće i sva dalja zloupotreba, nebriga, kršenje zakona o dobrobiti životinja , krivičnog zakona, zakona o veterinarstvu i sve dalje mućke i problemi neotvorenosti prihvatilišta, lažne otvorenosti samo za odabrane, korupcije, nezakonitog ubijanja i sveg zla sa kojim se srećemo širom Srbije.
U medjuvremenu su novostvorene zoohigijene, (firme prvobitno registrovane za dezinsekciju kao Avenija MB, AZA , najnovija, počele da sklapaju ugovore sa opštinama , delatnost zoologije. To piše kao šifra javne nabavke. Opet nauka.
Da li je moguće podvesti nehumano i agresivno mučenje pasa pri hvatanju , trpanje u ovo vozilo, tandrkanje po 200 km po temperaturama od plus 40 do minus 10, pa trpanje u takozvano prihvatilište, zatvoreno za sve, ili izbacivanje usput, pod šifru zoologija ???
Po rečima gospodina Stevanovića, ovo je vozilo u koje može da stane 30 pasa. ????
Koji veterinarski inspektor može da stavi svoj potpis na ovo? Mnogi mogu i znaju zašto mogu. Imaju opipljive razloge.
Ono što želimo da kažemo jeste da, prihvatilišta ne smeju da budu u okviru javnih komualnih preduzeća, da hvatanjem pasa ne smeju da se bave firme tipa Avenije MB, Aza i hvatači javnih komunalnih. Nikako. Prihvatilišta za pse moraju biti samostalna u okviru opština, ali pod upravom iskrenih i osvedočenih ljubitelja životinja, stalno otvorena za posete, bez upliva bilo kakvih netransparentnih i partokratskih uticaja. Takvi će i oformiti sopstvene , zaista humane službe za humano hvatanje beskućnih mučenika, kako i treba da se nazivaju ta jadna bića.
Javni konkurs, nezavisna komisija, otvoren rad. Rezultati rada će biti vidljivi, udomljavanje pasa mnogo veće, a troškovi mnogo manji. A kradje će presahnuti.
Naravno, ovo zahteva zajedničku akciju , koju bi mnogi koji bi i morali da je pokrenu, najradije izbegli. Iskrenim udruženjima za zaštitu životinja, gradjanima kojima je prekipelo se ne gadi. Rado će je pokrenuti. Dosta nam je svima ovakvih naučnika !
Ko je izbacio veću grupu pasa u mestu Odžaci ???? Ko su novi hvatači pasa zvani Zoohigijena AZA ?????
U mestu Odzaci, udaljenom 40 km od Apatina je 7og jula izbačena veća grupa pasa, koji se po svedočenju aktivista za zaštitu životinja, ne snalaze na terenu, nepoznati su u kraju i u velikoj su opasnosti da stradaju, što od saobraćaja, što od strane lokalnih gradjana, koji pokazuju agresivnost do te mere da sklanjaju čak i posude sa vodom, koje se psima ostavljaju , da bi na ovo vrućini , od 40 stepeni, preživeli. Izbačeni su po njivama.
Interesantno je da su neki od pasa, odmah po pronalaženju, odvedeni do veterinara, koji je očitao čip, ali i izjavio da u bazi podataka nema vlasnika. ?????
Naknadnom proverom čipa je utvrdjeno da je jedan broj pasa tog istog dana, kada su i nadjeni, izbačeni, čipovan na grad Apatin. Misterija??????
Skrinovi očitanih čipova za pse nazvane Branko, Žuti i Kolinda. Neko je imao smisla za crni humor.
Imamo osnova da sumnjamo da su psi prevezeni iz Apatina, uz nekolicinu sakupljenu usput i izbačeni u Odžacima.
Ko bi se ovim poslom bavio? Dokoni mrzitelji? Sumnjamo .
Ovim poslom se bave oni koji su angažovani za „humano hvatanje i zbrinjavanje napuštenih životinja“, kako piše u ugovoru koji je opština Apatin sklopila sa Zoohigijena AZA 24.02.2017.god. Vrednost javne nabavke je 1. 666.600 din.
Ugovor Opština Apatin , AZA .
Naziv i oznaka iz rečnika nabavki je ZOOLOGIJA ??????????????????? Broj 744 00000 Ali to je posebna tema. Bitno je za sada da znamo da se zoohigijene bave zoologijom.
Rekonstrukcija transporta, „zoologije“.
Psi čipovani na Apatin, jedan deo njih, kreću ka Sremskim Karlovcima, ostali se dodaju usput, u vozilo „DUŠEGUPKA“, koje koristi i Avenija MB. Sremski Karlovci su udaljeni od Odžaka oko 55 km.
Tu se nalazi Prihvatilište koje je Uprava Veterine 12.04.2017. , usvajanjem zahteva Zoohigijene AZA, proglasila za Prihvatilište AZA, a ne više Prihvatilište JKP Belilo Sremski karlovci. Dokument.
Medjutim, psi ne stižu u Sremske Karlovce, već se pojavljuju na livadama Odžaka. Istog dana kada su i čipovani na Apatin. Ne bi se ni znalo da čipove nismo naknadno proverili.
Izbačeni psi. Samo neki od fotosa.
Dakle, šta to rade Zoohigijene??? Mudro zaradjuju na hvatanju i prebacivanju pasa iz jedne opštine u drugu, gde su im jedini troškovi , troškovi prevoza. Pse ne zbrinjavaju, niti o njima humano brinu. Program CNR je zaboravljen, a u uslovima ove korupcije i nema smisla i jedino služi za dalje manipulacije.
Ne znamo da li je Prihvatilište u Sremskim Karlovcima otvoreno za posete. Proverićemo. Nadamo se da nije tipa „prihvatilišta“ Avenije MB, koje ima nivo bezbednosti vojnog objekta, a u kome rade sve sami humanitarni radnici, što i slike koje gradjani širom Srbije slikaju, i svedoče.
„Aza“ je tek krenula sa svojim radom na polju „zoologije“, u januaru 2017. Rezultati se već vide. Firme specijalizovane za ostale usluge čišćenja , kada je u pitanju rad sa osećajnim bićima, i ne mogu imati drugačije rezultate, sem nehumanosti i pravljenja problema celoj zajednici, a sve to uz podršku Uprave veterine, što je još žalosnije i neoprostivo.
A dok javna komunalna i novopridošli u grupu profitera kupe kajmak, lokalnim udruženjima je dato u zadatak da , bez ikakve pomoći , saniraju posledice njihovih zločina, uz osudu i pljuvanje lokalnog stanovništva, mrzitelja životinja. Ima li ovoga divljaštva i nehumanosti igde ?
Ovo je jedan od izbačenih, koji je očito socijalizovan i sigurno je imao svoje ljude, koji su o njemu brinuli. Sad je na milost i nemilost svima.
Link Anica Stojković Dajem šapu !
Postavljaju se mnoga pitanja. Ko ih je izbacio, ko sakriva podatke sa mikročipova i zašto? Ko profitira na ovom nehumanom transportu ? Ko ugrožava celu zajednicu svojim mutnim radnjama? Ko sve doprinosi nerešavanju problema beskućnih pasa na ulicama, njihovom mučenju i odlivanju novca iz budžeta u privatne džepove novokomponovanih „humanih zoohigijena“ i njihovih jarana?
Po Zakonu o dobrobiti životinja, koji je nekim čudom donesen 2009 godine, mučenje i ubijanje životinja nije dozvoljeno. Pa ipak, ono se dešava svaki dan, nekažnjeno. Zar zaista mrzitelji rade i u Upravi veterine , u sudovima, u svim opštinama? Ko su ti ljudi? Ćutanje je podržavanje zločina, a on se konstantno podržava.
Da li je svima u interesu da ti jadni, ničim krivi, beskućni psi, samo nestaju, pa nije važno kako i ko na tome krade???? Ako je tako, onda to nisu ljudi i treba ozbiljno da se zabrinemo za društvo u kome se sve ovo dogadja.
Zločini nad psima Svakodnevnica Srbije. Šta možemo da uradimo?
Crimes against animals, in this case, dogs, are everyday life in Serbia. This is the newest one.
This dog has been found in the garbage bin, in the village called Rataje, Vranje. Thrown there by an unknown person. The dog is in very bad condition, weak, skinny, can’t stand on his back legs and very scared of people.
Evil, heartless people did this crime. But, real human being turned up, woman, Emilija, who took him out of the bin and informed local animal welfare organization Fight for Life Vranje.
After they shared an appeal for help, the first, the most urgent financial help arrived and the vet was on his way. The good news is that the spine hasn’t been broken, there are the chances the dog will walk, but long hunger and the thirst on 40 degrees celzius have taken their toll. There is possibility that he was badly bitten. It seems he was found in the last moment.
At the moment his condition is stable and veterinarian and activists will do everything to get him better. We are looking for the right person, who can provide real home for this poor doggy, only six months old, who has never, ever had neither loving home, nor kind word in his life. Just constant abuse.
All information about his progress you can follow on our facebook site Campaign Help Forgotten Dogs and Cats in Serbia.
All photos are above in the text written in Serbian.
Constant abuse of dogs, torture and murdering, unpunished, raise one very important question- What can we do together for better, to stop these crimes?? We can, instead to post empty comments, establish groups to protest, to visit “shelters”= concentration camps, to report crimes, to monitor, to work together. Let’s do something just for ALTRUISM. All volunteers, please contact us. All interested to adopt the dog, please contact us. All interested to help to Animal Welfare Organization Borba za zivot Vranje, please contact us.
C’est le plus récent. Ce chien a été trouvé jeté dans la poubelle, dans le village appelé Rataje, Vranje. Jeté là par une personne inconnue. Le chien est en très mauvais état, faible, maigre, ne tenez pas sur ses pattes arrière et très très peur, effraye des gens. Les gens maléfiques, sans pitié ont fait ce crime. Mais, une vrai être humain retroussé, une femme, Emilia, qui lui a pris direct de la poubelle et trouve une placement temporaire et tout de suite informé local organisation Bien-être pour des animal – lutte pour la vie Vranje. Après qu’ils ont partagé un appel à l’aide, le premier, l’aide financière plus urgents est arrivé et l’petite se rendait chez le vétérinaire. La bonne nouvelle est que la colonne vertébrale n’a pas été cassé – rompue, il y a les chances que le chien va marcher, mais il a été exposé à la longue faim et soif sur 40 degrés celzius de chaleur, et ont pris leur péage. Il y a possibilité qu’il a été mordu…par une autre chien…. Il semble qu’il a été trouvé au dernier moment. Pour l’instant son état est stable et vétérinaire et militants feront tout pour lui, qui vais aller mieux. Nous recherchons la bonne personne, qui peut fournir la véritable maison pour ce pauvre chien, seulement six mois, qui a jamais, jamais eu ni mot de une maison, ni gentillesse affectueux dans sa vie. Juste constant abus…maltretance Toutes les informations sur sa progression, vous pouvez suivre sur notre site facebook Campagne aideront des abandonnées chiens et les chats en Serbie. Des abus constants de chiens, de torture et de meurtre, impunis, soulever une très importante question-ce qui peut nous faire ensemble pour le meilleur et à mettre fin à ces crimes ?? Nous pouvons, au lieu de cela à poster des commentaires vides, établir des groupes pour protester, pour visiter des « abris » = camps de concentration, à dénoncer les crimes, pour surveiller, pour travailler ensemble. Nous allons faire quelque chose juste pour l’altruisme. Tous les bénévoles, s’il vous plaît contactez-nous
Pravda za žrtve Vršačkog azila za pse. Ne zaboravimo ! Proces istrage završen.
Proces istrage u Vrščkom azilu je završen. Kako čujemo, slučaj ide kod tužioca.
U februaru smo pisali o nezapamćenom hororu koji se desio u Vršcu, kada je pretrpanom azilu, sa više od 500 pasa, smanjena količina hrane za pse na 300 grama dnevno. Kako se tih 300 grama delilo u uslovima gde psi jedni drugima sede na glavi , nemoguće je i zamisliti. I odakle ovakva odluka da se količina hrane smanji u zimskim mesecima, a pored činjenice da iznosi javnih nabavki za hranu nisu smanjeni.
Tako je počeo pokolj gde su svakodnevno radnici nalazili ubijene pse. Uprava nije reagovala. Radnica Snežana Mikulić je slučaj prijavila, posle brojnih neuspešnih pokušaja da razgovara sa upravom i poboljša situaciju i prekine horor.
Kako navodi na njenom fejsbuk profilu, ovih dana će se završiti istraga povodom njene prijave i biće predata tužiocu. Govori to sa zabrinutošću .
link Snežana Mikulić
Kako je uprava mogla ovo mirno da posmatra? Zašto su pokušali da ućutkaju i prikriju ovaj užas? Zašto su kao jedinu meru posle svega, preduzeli zabranu unošenja mobilnih telefona radnicima u azil, kako bi sprečili svako svedočanstvo? Da li takvi ljudi treba da upravljaju azilima, koji bi trebalo da budu spas, a ne koncentracioni logor?
I šta če reći tužilac? Da li je u Vršcu pravosudje nezavisno od uticaja sa strane???? Iskreno se nadamo da ovo neće proći nekažnjeno, kao u mnogim slučajevima.
Znamo da je sve moguće u zemlji u kojoj pravosudje nije nezavisno,u kojoj se zakoni selektivno primenjuju i gde je pravda unižena i bačena na kolena….Nije kriv onaj ko čini zlodela, već onaj ko se usudi da ih prijavi. Obično je tako , ali neka PRAVDA u ovom slučaju pobedi, u ime svih žrtava ljudske nebrige i korupcije. I neka azili budu mesta gde će namučeni psi nači dom, a ne mučenje i smrt.
Ovo su samo pojedini fotosi sa lica mesta, koje je dobio i tužilac. Hoće li ih videti ili obnevideti? U dokaznom materijalu ih ima mnogo više.
Prećutno dozvoljen Genocid pasa po Srbiji trovanjem se nastavlja
Prećutno dozvoljen Genocid pasa po Srbiji trovanjem se nastavlja. Iako svi znamo da je trovanje, bacanje otrova po javnim površinama zakonski kažnjivo delo, to je samo na papiru. U stvarnosti, većinu “gradjana” uopšte ne potresa, a ne uzbudjuju se ni oni koji ova zlodela treba da istraže I kazne. Policija po pozivu ne izlazi na teren , a ako I pošaljete dopis I prijavu na neku od odgovornih institucija, rezultat je isti kao da ste ga bacilli u klozetsku šolju.
Jer, zaista, oni koji time po zakonu treba da se pozabave, izgleda imaju sluha I interesovanja koliko I bakterije u klozetskoj šolji.
Tako se genocid, trovanje nezaustavljivo nastavlja I omogućava.
Ko truje? Možda pojedinci, a možda I opštinske zoohigijene. Naravno, No, No je da se kaže. Ali ako predsednici opština mogu javno da plaču za vremenima kada su lovci rešavali problem pasa po ulicama, onda ovo ne treba da nas čudi.
Trovanje u Boru. Potreseni su samo iskreni spasioci I ljubitelji životinja. Ostale ne zanima.
Izvor Borske šapice.
Trovanje u Vranju. Naselje Asambair. Ni kriv ni dužan, krenuo u šetnju.
izvor Marko Spirić, zaštitnik i vlasnik psa.
Interesantno je da je pre par dana proširena vest da će Kasarna u Vranju , pošto je ujedena pripadnica vojske, potrovati pse, koji se tu nalaze. Onda je jedan broj pasa nestao, a sada je u toku akcija JKP KOmrad Vranje, šinteraja, koji pse deportuju u takozvano prihvatilište Davidovac, odakle nestaju. Juče smo poslali dopis na regionalni centar Mo Niš, sa molbom da ga proslede I obaveste nas o dešavanjima. A danas su šinteri na terenu. Dakle, humano rešenje nije ni uzeto u obzir.
A ovaj Dopis, eto napisan u prazno, gluvima. Kao i dopis u vezi trovanja u Zaječaru, gde se dalje od broja primljenog predmeta nije stiglo???? A i tu se trovalo itekako. Truje se i u Pirotu, Dimitrovgradu, truje se svuda, samo sto ne cujemo za sve.
Potrovani u Dimitrovgradu. Nema ih vise. Niko kriv.
A ovo je pas spašen baš iz te kasarne, Vranje. Sterilisan, iako star, udomljen. Dokaz da se može ako ima znanja, volje I dobrog srca. Lako je trovati, uništiti. Teže je biti čovek.
Spasilo ga je Udruženje Zaštita i udomljavanje životinja Vranje. Tako Udruženja bez sredstava rade posao onih koji se dave u novcu, a ne rade ništa. Troše pare iz budžeta i slave nerad.
Pitamo se, koliko onda ljudi ima u institucijama, organima, koji bi trebalo da se ovime bave, a koji bi trebalo da imaju ljudske osobine? Koji bi trebalo da probleme rešavaju u skladu sa etikom I dobrom voljom, ljudski?????Po zakonu.
Izgleda jako malo.
Onda ne treba da se čudimo ako dodje dan kada će svet upreti prst u nas I reći : A, pa to je ona Srbija, gde pse truju. Čuli smo .
Bolna je samokritika, gospodo bezdušnici, koji nas sve brukate.
Takvu generalizaciju sada I sami donosimo kad se pomene Kina I Koreja. AAAAAA, pa oni jedu pse, ti Kinezi. Grozno.
Dakle, razmislimo. Nekažnjeno kršenje zakona, nepostupanje po zakonu, dozvola ubicama da mirno ubijaju, pa makar ubijali I “samo džukele” za šta te jadne, namučene životinje takvi neljudi smatraju, mnogo govori o vlasti.
Sramno. Da vidimo samo jednog predsednika opštine, samo jednog, koji će se ovim pozabaviti.
Oštro osudjujemo I ogradjujemo se od ovog neoprostivog primitivizma. I pitamo se a ko će platiti traume , ujede za srce koje svakodnevno proživljavamo zbog bezdušnih neljudi ?????????????? Ko će platiti za genocid pasa po Srbiji ??? KO ????????????????????
Stravičan zločin u Skoplju
Ispred gradskog kafića u Skoplju, vlasnik lokalne fotokopirnice je sadistički , hladnokrvno ubio nedužnog psa, ljubimca gradjana, koji tu navraćaju i koji ga paze i hrane. Ubio ga je SEKIROM, koju je proneo kroz celu ulicu i potom se vičući na užasnute gradjane vratio kući.
Detalje imamo samo sa fejsbuk stranica ogorčenih svedoka.
fotosi sa lica mesta Dragana Velkovska i Sevilj Bekir
Zašto policija nije bila prisutna na licu mesta, nejasno je. Prema podacima pojavila se ispred kuće ubice psa u kasnim večernjim satima. Da li je počinilac priveden ? Nejasno je.
Iz komentara očevidaca na fejsbuku se vidi da je pas bio omiljen, bezopasan, a da je ubica već od ranije pretio da će ga ubiti.
Jasno je da se radi o opasnom psihopati. Ali, nejasno je kako takva osoba može da šeta slobodno kroz centar grada sa sekirom u ruci i da je niko ne zaustavi???? Gde je bila policija?
Ovde se radi o brojnim povredama zakona. Nadamo se da će za njih i odgovarati.
Jer nije ovo samo ubistvo psa, za većinu na Balkanu, nažalost SAMO , već i teško krivičnog delo kršenja Zakona o dobrobiti životinja, Krivičnog Zakona, pretnje gradjanima, osionosti , bahatosti, divljaštva i sramoćenja zemlje pred celim svetom.
Nadamo se da će počinilac biti kažnjen. Jer ako se to ne desi, svaki psihopata će dobiti zeleno svetlo da maše sekirom i ubija koga hoće.
link Dragana Velkovska koja je bila na licu mesta i izveštava da počinilac nije uhapšen , i da se protesti organizuju ispred njegove kuće.
Ovaj zločin ne sme proći nekažnjeno. Ne sme. Pravda Za Idriza. I on je osećajno živo biće, voljen je bio, a život mu je oduzeo nečovek.
30. 04. Gradjani protestvuju ispred kuće Sekiraša, a policija ga čuva. Da li je ovo moguće????
Politika i koncentracioni logori za pse u Srbiji
Politika je nažalost itekako povezana sa radom takozvanih prihvatilišta za pse po Srbiji. Direktora JKP, U okviru kojih je zoohigijena biraju opštine. Onda on bira podobnog Upravnika, kameleona koji će zapušiti i oči i uši i ne videti ništa protivzakonito. Zaposliće i veterinare koji će, umesto Hipokratove zakletve, da se zakunu na večno ćutanje i sprovode ubistva. Onda će ih kontrolisati veterinarska inspekcija iz jaranske bratije, pa će sve zauvek biti u redu. Drznete li se da ih prozovete za bilo kakvu nepravilnost, dobićete gomilu nesuvislih budalaština kao zvanična dokumenta, ako se i to desi, a ne dobijete žvrljotine pisane na burek papiru. A ako ih i tužite, onda će se rodbinski sudovi uortačiti , pa će vas tužiti za … šta god nadju. Zašto je sve to tako? Kome su interesantni napušteni psi? Njima jesu. Jer se debelo krade iz budžeta samo na ime njihovog „humanog zbrinjavanja“. Psi su zlatna koka, bogaćenje za lopove, koji glume njihove spasitelje. A ko to plaća? Narod, pa šta? Ionako je izdresiran da ih mrzi, a kupljeni mediji u tome zdušno pomažu. Poješće vas beskućni psi! Uješće vas, tražite odštete! Tako ćemo mi moći bolje i više da na njima zaradjujemo. Mislite da je Avenija MB nastala tek tako? Varate se. To je posledica sveobuhvatnog korupcionog procesa iskusnih lopova, čiji je put razvoja stigao daleko. I ne prezaju, ubistva i mučenja pasa su samo uvod u ostale zločine, na koje su spremni. To važi i za ostale, lažne azile, lažna prihvatilišta, gde gomila parazita bez obraza i ljudskosti živi na kostima i strahu namučenih jadnika, deportovanih u njihove koncentracione logore za pse.
Govorimo o neljudskosti , u koju su mahom uključeni baš oni koji bi trebalo da imaju saosećanja. Ali nemaju. Gramzivost je pojela Dr. Mr. Veterinarske diplome. Ostao je samo goli jad i gladne kandže lopova.
Govorimo o milionskim ciframa, u eurima, ne dinarima, koji se kradu u ime pomoći jadnicima koji nikoga nemaju.
Ako znate neko opštinsko prihvatilište , vredno spomena, kao pozitivno, javite nam. Mi nemamo pozitivne primere. Prva dva fotosa Vršac, treći Loznica, četvrti Davidovac Vranje. Drugi red Zrenjanin, pa kola Avenije MB Novo Selo .
I krv koja se cedi ispod kola.
Sve je moguće u zemlji u kojoj pravosudje nije nezavisno,u kojoj se zakoni selektivno primenjuju i gde je pravda unižena i bačena na kolena….
Ovako izgleda ako ih tužite. Udruženje Solidarno za životinje.
Nije kriv onaj ko čini zlodela, već onaj ko se usudi da ih prijavi. Bezakonje i revanšizam .
Zločinci medju nama.
PRIJAVITE ZLOČINE! OSUDITE IH JAVNO! NE ĆUTITE! TO JE VAŠA ZAKONSKA OBAVEZA !
Protekla godina završila se onako kako je i započela, brojnim okrutnim zločinima nad psima, koji će vrlo verovatno, kao i svi prethodni proći nekažnjeni. Tinejdzeri u Novom sadu koji psu u uvo stavljaju petardu, navijaju i smeju se, dok mu se lobanja kida, pas u Beogradu sa razvaljenom vilicom, obmotan žicom, štene prebijeno na smrt, koje umire u bolovima, nadjeno u okolini Draževca i ko zna još koliko žrtava bahate surovosti nad životinjama, koje prolaze za mnoge kao nevažne i nebitne.
– Pa šta, to su samo dzukele.-još uvek mnogi tako misle, ne shvatajući da je svaki surovi zločin, zločin. Reakcija nezainteresovanih svedoka i posmatrača, udeo mladih u zločinima, nekažnjavanje,čak podsticanje, sve su to alarmantne činjenice, koje bi u svakom društvu, trebale da izazovu osudu, učešće svih nadležnih organa u akcijama da se zločinci spreče, kazne i njihovo dalje divljanje obustavi. To se ne dešava. Zašto ?
Manjina, koja ima saosećanja i shvata da se radi o opasnom ponoru, koji omogućava zlikovcima da, ukoliko nekažnjeni, nastavljaju svoje zločine, ne može da uradi mnogo bez saradnje policije, sudstva, medija, osude celokupnog društva. Pišu se prijave, koje će ili neće, neko od nadležnih pročitati.
Ovo je opasna situacija, koja utiče na psihičko stanje normalnih ljudi, koji su svedoci nekažnjenih zločina i koja izaziva traume. Osećaj da živite u zemlji u kojoj na svakom ćošku možete da naletite na psihotičnog slobodnog ubicu, mučitelja, koji uživa u mučenju, a koji neće biti kažnjen, izaziva jezu. Ćutanje većine, nezainteresovanost, još je gora.
Da li to znači da je većina nenormalna?
Ko su ti neljudi, kojima je zabava seći psima noge, uši, trovati ih, vešati ih, ubijati ih petardama? Ko su neljudi, kojima je ovo normalno? Ko su deca koja ovo rade? Ko su roditelji te dece? Gde su oni?
Odakle toliko neoslobodjenog zla, pakosti i zlobe u svima njima? Da li je to nagomilana agresivnost, koja se ispoljava prema slabijima, jer prema drugima ne može? Da li živimo u zemlji u kojoj većina ustvari mrzi životinje i baš ih briga? Normalan čovek se pita, da li su sva moralna merila izgubljena, da li ludilo vlada i šta je sledeće?
I šta da rade oni,koje ovo pogadja, da li mogu da traže obeštećenje od države za bol koji trpe dok ovo gledaju. Užasan osećaj da žive okruženi opasnim ludacima i zločincima, koji vlastima uopšte ne smetaju.Da li da klonu duhom od očaja, ili da uzmu pravdu u svoje ruke, ako je već nigde nema?
Ono što smatramo mogućim i važnim je – Prijavite policiji, insistirajte da dodju. – Ako znate počinioca, napišite prijavu ili se obratite udruženju koje će to uraditi – Povežite se sa ostalima i zajednički posmatrajte, prijavljujte i ometajte zločince .
ZLOČINI NAD ŽIVOTINJAMA NE SMEJU BITI SVAKODNEVNICA CIVILIZOVANE ZEMLJE!
Žrtva petardi, pas nadjen u Beogradu
link video Štene sa slike , koje je odrastao čovek tukao dok mu nije dosadilo, a komšije ćutale. Okolina Obrenovca.
Obešen u Somboru 2015
Pas kome su noge odsečene 2015 Srbija
