Početak » Mučenje životinja je kažnjivo
Category Archives: Mučenje životinja je kažnjivo
HUMANO HVATANJE=ZLOČINAČKO MUČENJE.JKP KOMRAD VRANJE.
Zločin prema životinji nije manje važan od zločina prema bilo kom čoveku, jer se radi o patološkim ličnostima, koje ovo mogu da rade, o nanošenju bola biću koje ga oseća, bez obzira na broj nogu na kojima hoda, ili leti.
A ovde se radi o zločinu, o surovom mučenju za koje ovi radnici nikada neće odgovarati.
Ovako postupa većina takozvanih hvatača pasa, jer nije važno da li su psi povredjeni, da li su udavljeni, da li su im noge iščupane iz zglobova. To upravama takozvanih prihvatilišta nije važno.
Iako ne bi postojali da nije beskućnih pasa, ne bi primali plate, ne bi imali mogućnost da izmišljaju brojne tendere za njihovu takozvanu dobrobit, nepostojeće veterinarske usluge, kupovinu hrane koju ne vide, negu i brigu koje nema, ovi „dobročinitelji lutalica“ rade sve što je u njihovoj moći da ih uništavaju i muče, jer ne znaju za bolje i ne zanima ih.A tužbe će se zaturiti u nekoj od sudskih , jaranskih fioka.
Grupa surovih, neprosvećenih, za koje su beskućni psi ravni otpadu i djubretu koje skupljaju sa ulica.
Ovo je slika odnosa Srbije prema najboljem čovekovom prijatelju .
Slika užasa u 21om veku.
Radnici JKP KOmrad u Vranju razvlače bezopasnog psa metalnim kleštima.
Da se ovo NIKADA NE ZABORAVI.
Marina Mo
MUČITELJI ŽIVOTINJA SU PSIHOPATE.
Osobe koje ubijaju i muče životinje su psihopate ili šizoidne ličnosti. Onaj ko je danas povredio životinju, sutra isto može i da učini čoveku- JAKO JE TANKA LINIJA IZMEĐU. Psihijatrija i psihologija su odavno ukazali na ovaj problem. A kod nas se javnost laže, jer su životinje diskriminisane i smatraju se nižim bićima, na kojima svako može da se iživljava nekažnjeno.
Za patološko ponašanje prema životinjama, odgovorni su geni, ali i vaspitanje.
Glavna osobina psihopata je nedostatak saosećanja za druge. Sebični su, potpuno okrenuti svojim egoističnim ciljevima, ne uvažavajući ništa drugo osim sebe, dok ljude i druga živa bića doživljavaju kao predmete.
Ovakve osobe karakteriše nedostatak moralnog kodeksa, a uzroci za to se mogu pronaći u vaspitanju, ali i genetici. Neka deca od malih nogu matretiraju životinje, što može biti genetski poremećaj, ali i rezultat porodičnih odnosa. Često su ta deca i bila zanemarivana i zlostavljana, ali može da bude i obrnuto – da su roditelji potpuno bez agresije. Preterana agresivnost roditelja tera dete da sopstvenu agresivnost sabija u sebi i da je prazni gde može. Sa druge strane, preterana tolerancija ne može da obuzda agresivne nagone deteta, pa ono žrtve nalazi svuda oko sebe.
Agresivnost prema životinjama se ispoljava, a u tome su se svi stručnjaci složili, kao posledica društvene klime, odnosno nikakve kaznene politike i mišljenja ljudi da je dozvoljeno i sasvim normalno maltretirati životinje.
Dokazano je da nasilnici i psihopate od malena počinju sa praksom – prvo nasiljem prema životinjama, koje u Srbiji još uvek prolazi nekažnjeno ili sa vrlo simboličnim, nikakvim kaznama i to u jako retkim slučajevima . Kada takve iščašene ličnosti shvate da za mučenje i ubijanje životinja prolaze nekažnjeno, vrlo olako i brzo prelaze na ljude!! Tada postaje kasno za bilo kakvo preventivno delovanje!
Sada se dokazuje da su u pravu toliko osporavani, neshvaćeni pa i napadani zaštitnici životinja koji su na vreme upozoravali na ove činjenice, ali i dalje ih napadaju svi oni koji ne shvataju suštinu ove problematike pa kažu kako “psi imaju više prava nego ljudi”, zapravo podrazumevajući pod tim “pravo” čoveka da ih ubija- uzima ulogu Boga (ulični pa i vlasnički psi kojih “vlasnici” žele da se reše – itd. isl.)… Pod time se podrazumeva da nema osude nasilja prema životinjama jer smatraju da oni treba da odlučuju hoće li životinje živeti ili umreti!
Nebitno je da li su ovo posledice bilo kakvog posttraumatskog stresnog sidroma ili letargično neefikasnih državnih pravnih i drugih “aparata” – najstrašnije je što se ovo maligno ludilo i dalje širi… a bez adekvatne (RE)akcije nadležnih, problem se neće rešiti, nego će se nasilje pandemijski širiti.
Da li bi trebalo da se ugledamo na stanovnike razvijenih zemalja?
Oni ne samo da su svesni svojih prava i prava drugih (naravno uključujući i životinje), nego se ponašaju kao dežurna plaćena služba države: prijave odgovarajućim ustanovama sve što primete a što spada pod zlostavljanje bilo životinja, bilo ljudi, ili je kršenje zakona te države!!
To nije potkazivanje, nego briga o bližnjem!! Ali, za razliku od Srbije, tamo institucije države RADE kako treba svoj posao (policija, sudovi i svi ostali).
„Čoveče, ne ponosi se svojom ‘superiornošću’ nad životinjama jer one su bez greha – dok ti svojom veličinom zagađuješ Zemlju!” – Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Link sa facebook stranice Mučitelji bespomoćnog mačeta
Lidija Mitrović Ćorković
France 🇫🇷
Les personnes qui tuent et torturent les animaux sont des psychopathes ou des schizophrènes. Celui qui a blessé l’animal aujourd’hui peut faire de même avec l’homme demain – LA LIGNE TRÈS MINCE ENTRE
Les gènes sont responsables de ce modèle de comportement, tout comme l’éducation. Leur principale caractéristique est le manque de compassion pour les autres. Ils sont égoïstes d’une manière très primitive, car ils sont complètement tournés vers leurs objectifs égoïstes, ne respectant rien d’autre qu’eux-mêmes, alors qu’ils perçoivent les personnes et les autres êtres vivants comme des objets.
Ces personnes se caractérisent par un manque de code moral, et des échantillons pour cela peuvent être trouvés dans l’éducation, mais aussi dans la génétique. Certains enfants traitent les animaux dès leur plus jeune âge, ce qui peut être une maladie génétique, mais aussi le résultat de relations familiales. Souvent, ces enfants ont été négligés et maltraités, mais cela peut aussi être l’inverse – que les parents sont complètement sans agressivité. Une agression parentale excessive oblige l’enfant à réprimer sa propre agression et à la vider là où il le peut. D’autre part, une tolérance excessive ne peut pas freiner les pulsions agressives de l’enfant, il trouve donc des victimes tout autour de lui.
L’agression envers les animaux se manifeste, et tous les experts ont convenu que, en raison du climat social, c’est-à-dire de l’absence de politique pénale et de l’opinion des gens selon laquelle il est permis et tout à fait normal de maltraiter les animaux. S’agit-il de deux psychopathes en développement?!? OUI !! Il a été prouvé que les intimidateurs et les psychopathes commencent par la pratique dès le plus jeune âge – première violence contre les animaux, qui en Serbie reste impunie ou avec des punitions très symboliques, pas de punitions dans de très rares cas et qui sont généralement poursuivies. Quand de telles personnalités déformées réalisent qu’elles restent impunies pour avoir torturé et tué des animaux, elles transmettent des personnes très facilement et rapidement !! Alors il devient trop tard pour toute action préventive!
Il est maintenant prouvé qu’il y a tellement de protecteurs d’animaux disputés, incompris et même attaqués qui ont mis en garde contre ces faits à temps, mais ils sont toujours attaqués par tous ceux qui ne comprennent pas l’essence de cette question et disent que „les chiens ont plus de droits que les humains“. en fait, on entend par là le „droit“ de l’homme de les tuer – il assume le rôle de Dieu (chiens de rue et même propriétaires dont les „propriétaires“ veulent se débarrasser – etc., etc.) … Cela signifie justement la condamnation de la violence contre les animaux parce qu’ils croient que ils doivent décider si les animaux vivront ou mourront!
Qu’il s’agisse des conséquences d’un syndrome de stress post-traumatique ou des «appareils» légaux et autres de l’état léthargiquement inefficace – peu importe – le pire est que cette folie maligne continue de se propager … et cette fois probablement sans action (RE) adéquate des autorités, ce il ne sera pas résolu, mais la violence se propagera de manière pandémique.
Devrions-nous imiter les habitants des pays développés. Ils sont non seulement conscients de leurs droits et des droits d’autrui (y compris les animaux, bien sûr), mais ils agissent également en tant que service public rémunéré: ils signalent aux institutions compétentes tout ce qu’ils remarquent qui relève de la maltraitance des animaux ou des personnes, ou qui constitue une violation de la loi. !!
Ce n’est pas un indice, mais une préoccupation pour son prochain !! Mais, contrairement à la Serbie, les institutions de l’État font correctement leur travail (police, tribunaux et tout le monde).
„Homme, ne soyez pas fier de votre ‘supériorité’ sur les animaux parce qu’ils sont sans péché – pendant que vous polluez la Terre avec votre taille!“ – Fyodor Mikhailovich Dostoïevski
https://noizz.rs/noizz-news/zversko-ubijanje-maceta/ydzzyxd?fbclid=IwAR2fx6bSvHMjEFCm7RbT4iB3KYONGGaa1a9nLBAxLHvBV5C9XSRpzoYL0Ig
SUROVI ZLOČINI PREMA ŽIVOTINJAMA SVAKODNEVNA POJAVA
Ravnodušnost društva prema mučenju životinja prećutno ozakonjuje sadizam kao poželjno ponašanje, koje dovodi do prevlasti beskrupuloznih sadista i ostalih duševnih bolesnika.
Ovo nije minorna, beznačajna tema, kakvom se smatra u našem društvu , gde je diskrimacija na osnovu vrste, specizam, duboko ukorenjena.
(pas nadjen obešen u Somboru)
Retko ćete čuti , čak i najpametnije glave, istaknute ličnosti u sferi kulture i obrazovanja da ovu temu uopšte i pomenu, a o zalaganju na ukazivanje problema i potrebe za njegovim rešavanjem nema govora. To je viša matematika kojom se samo jako retki bave.
Kakva je to javnost kojoj se treba ulagivati kad joj ne smeta da mučitelji i ubice bespomoćnih žive baš tu, uz njih. Da li su možda kazne male i zašto se skoro niko ne kažnjava, zašto to nije pitanje? Kakvo smo to društvo kad se javno ne žigošu ?
(pas nadjen u kanti za djubre na 40 stepeni u selu kod Vranja)
Društvo bez empatije sa duboko ukorenjenom ravnodušnošću prema drugim vrstama, gde je sramota pokazati ljubav sem u slučaju populističkih jeftinih srcedrapateljnih scena.
U našem društvu nije to ništa strašno ubiti i mučiti životinju. To je normalno, Zakon o dobrobiti kao da je donesen u nekoj drugoj dimenziji i čudimo se zašto je uopšte donesen i ko ga je to doneo? Većina ionako ne zna da postoji, pa je svejedno. A pošto se ne sprovodi, kao i da ne postoji.
Kada govorimo o osobama, koje su sposobne da planski, smišljeno odsecaju noge i vade oči, bacaju, šutiraju, vešaju, truju, mi uvek moramo da naglasimo da su to osobe koje su opasne po ljude, po okolinu, po nas i našu decu, jer nije dovoljno to što su opasne po životinje. Životinje su manje vredna vrsta, diskriminisana u našem društvu, kojima se ljudi bave utoliko da ih eliminišu, iskoriste što bolje za svoju korist ili bace na njih pogled i odu dalje. Manjina je zaista zaintereseovana za njihovu dobrobit, ali se ne nalazi ni na jednom mestu gde se odlučuje o njihovoj sudbini. Upravo zato što ih zanima, su eliminisani, a i žigosani i izloženi podsmehu .
(foto štene nadjeno sa odsečenim nogama.)
U jednom slučaju, skorašnjem , na videu vidimo bakicu, kojoj bismo pomogli da predje ulicu, kad bismo je sreli, kad ona već u sledećim sekundama šutira nešto ulicom. Šta je to? Malo mače, bespomoćno, koje je sigurno nije ogrebalo. I da može, nije stiglo, bakica se zaletela.
Normalan čovek koji ima osećaj empatije se pita Zašto? Kakva je to osoba? Mnoge to upšte ne zanima, jer ona je ljudsko biće, pa šta? Jedna mačka manje, više. Bakica jeste sisar na dve noge, ali da li je ljudsko biće, to je diskutabilno. U zavisnosti šta ko smatra pod pojmom ljudskog bića.
Po javnim mrežama se vrti i priča o tinejdžerima koji su psa koji ih je pratio i mahao repom usput, doveli do šina i bacili na njih, baš kad je voz naišao. Posle su se time hvalili. Baš kao i momci koji su šutirali mačku umesto lopte. I to su stavili kao video na fejsbuk da se pohvale.https://www.facebook.com/Ko-zlostavlja-i-ubija-%C5%BEivotinje-u-Srbiji-875122092522465/photos/pcb.3618351424866171/3618350918199555
Ako tinejdžeri smatraju da je fudbal sa mačkom umesto lopte dobra šala i pohvala , onda žive u sredini koja to ne osudjuje. Ako smatraju da neće biti kažnjeni za učinjeno, a neće, onda će nastaviti sa svojom zabavom i proširiti je na svakoga ko je slabiji od njih. Ako je to tako,a jeste, onda živimo u jednom veoma bolesnom društvu koje ne želi da prepozna i osudi patološko ponašanje .
Normalne osobe, bilo kog uzrasta, deca, stari, nemaju potrebu da se dokazuju izazivanjem bola kod drugih, nemaju potrebu da svoj bes iskaljuju na slabijima od sebe. To rade psihički poremećene osobe, kojima je potrebna i pomoć stručnog lica i kazna. Pomoć kako bi se možda promenile, a kazna kako bi snosile odgovornost za svoja dela.
MUK PRAVOSUDJA
Ako na ulici naidjete na leš obešenog psa, na psa kom je vilica razneta petardom, mačku kojoj su iskopane oči, pozovete policiju, načekaćete se. I kada dodju, nevoljno će sačiniti zapisnik, posle koga se više ništa neće desiti. Niko neće pokrenuti tužbu, pa makar i protiv NN lica, a niko se neće ni potruditi da otkrije počinioca.
Udruženja za zaštitu životinja pokreću krivične prijave , ali do sada nam je poznat samo jedan slučaj gde je počinilac otkriven i osudjen na 6 meseci zatvora. Radilo se o agresivnom , surovom , odraslom čoveku koji je malom maltezeru odsekao uši, posle čega je pas iskrvario. Počinilac je osudjen , uz pritisak ljubitelja životinja , ali kaznu nije dočekao jer je izvršio samoubistvo. Nakon toga se saznalo da je maltretirao i porodicu i susede. Šta bi se sve saznalo kad bi neko pročeprkao po svim onim prijavama za mučenje i ubijanje , koje sede po fiokama tužilaštva.
Ko truje pse i mačke, golubove, sve što hoda i leti, a jede na ulicama? Zašto to nije tema, kad je trovanje uzelo razmere epidemije? Ili nije zgodno o tome govoriti kad je javna tajna da se brojne opštinske vlasti trovanjem rešavaju beskućnih pasa i mačaka po ulicama. Verovatno se taj problem prosipanja otrova po ulicama neće rešiti dok ne nastrada neki član porodice opštinskih moćnika.
Nekada smo taj problem rešavali lovcima, rečenica koju je javno izgovorio predsednik opštine Apatin pre par godina je velika surova istina o ovom društvu.
Pucanje po ulicama, trovanje, sadističko ponašanje takozvanih hvatača pasa lokalnih šinteraja, Avenije MB, AZE, i sličnih, sve su to takodje oblici teškog mučenja životinja, koje se stalno sprovodi po Srbiji. Pošto ga sprovode vladajuće strukture, zašto bi se kažnjavali sitni , mali trovači i kasapi životinja. Loš primer.
Tako ostajemo u blatu , na ulazu u civilizaciju već decenijama, jer kad se pojavi neko bolji, neko umniji, kog zanima, ostali blatnjavi i surovi mu sapletu noge i vrate ga u blato, samo da se ništa ne promeni.
Vrti se vrzino kolo pećinara, koje zakon ne zanima, koji ga ne sprovode, a javno mnjenje i njegov nivo razboritosti pliva u kanalizaciji bezumlja. Zato mučenje životinja nije tema, zato nema osude počinalaca, jer svi na kraju bivaju isti, kao u Beštijama Živka Nikolića. I oni koji zlo čine, i oni koji ćute. Zli ljudi, nesvesni ljudi, spremni na diskriminaciju svakog ko je različit čak i iz svoje vrste, a o ostalim vrstama da i ne govorimo.
Zločin prema životinji nije manje važan od zločina prema bilo kom čoveku, jer se radi o patologiji ličnosti, o nanošenju bola biću koje ga oseća, bez obzira na broj nogu na kojima hoda, ili leti.
Sve je važno u civilizovanom društvu, a naše je daleko od civilizovanog. I zato je tako mnogo patnje oko nas. Ako ne promenimo odnos prema svojoj okolini, tonućemo i nadalje u primitivizam i beščašće.
Marina Mo
ŠTA BOLI VIŠE?
Foto Ayliya Sam Kraljevo Deponija Mart 2020.god.
Šta više boli?
Svakodnevna agonija namučenih životinja ili saznanje da živimo uz „ljude“ koji su spremni na svako zlo, samo zato što ne podnose te mačketine i one dzukele.
Svaki jutarnji izlazak na ulicu obojio je strah od onoga što ćemo videti. Još jedan grozan dan, još jedno zlo. Da li ćete naleteti na leš beskućnog psa, koji umire od otrova, da li ćete ugledati sugradjanku koja izbacuje kesu sa tek rodjenim mačićima u kantu, a onda se brzo udaljava, da li ćete naleteti na pregazen leš na putu, da li ćete gledati te pse, mačke, kako šepaju, vuku se gladni, smzavaju ili umiru od žedji, dok ih vaši „sugradjani“ teraju, gadjaju čim stignu, psuju, vrište, a onda to isto rade i vama, ako pokažete i trunčicu empatije. Da li ćete se otimati sa iskeženim , neandertalskim facama šintera da ne odvuku nekog jadnika u svoj logor, gde će nestati, „srećno udomljen“.
Da li ćete se zapitati Šta je to sa ovim ljudima i da li su uopšte ljudi? Gde su im ljudske osobine? Milosrdje, empatija? dok se deru na vas sa Vodi ih kući.
Šta boli više? Muke nesrećnih, beskućnih životinja koje gledamo I proživljavamo svaki dan ili saznanje da rod kom I sami pripadamo, u našem društvu , ima odnos prema njima kao čopor besnih kromanjonaca, spremnih samo da ubija I mrzi. I da li su ti kromanjonci većina???????
Vaši sugradjani su ti koji bacaju otrov po ulicama, prave grupe čiji je cilj da osmisle najefikasnije ubistvo beskućnih pasa i mačaka po ulicama, gde razmenjuju recepte tipa kilo mesa sa ekserima, ili sa staklom , daju savete jedni drugima gde da nabave otrov i kako da ga filuju pa raseju po ulicama. Vaše komšije prosipaju leti vodu iz šerpi da ti odvratni stvorovi ne bi pili na 40 stepeni, vaši sugradjani daju gas kad vide psa kako prelazi ulicu, deca vaših sugradjana im guraju petarde u usta i pale ih, lome štencima noge, vade im oči. Ne svi, ali većina je spremna na tako nešto, jer je opšta sramota pokazati ljubav i samilost. Medju većinom se tumači kao slabost. Teško shvatljivo ljudima koji imaju ljudske osobine, saosećanje za svaku patnju, a ne samo za svoju. Većina tih koji ne podnose te dzukele i te šugave mačketine su odrasli uz primitivne roditelje koji su ih učili da su životinje prljave i moraju da služe za bar nešto, da bi imale pravo da postoje. I nikada se nisu izdigli iz tog blata. Neki jesu. I za to što su bolji ljudi, plaćaju cenu uvreda, podsmeha I blaćenja.
Šta radi sudstvo koje ne postupa po brojnim krivičnim prijavama, šta radi Grupa za dobrobit životinja pri Upravi veterine u kojoj sede sve sama zvučna imena već godinama, šta rade mediji kojima ova tema skoro nikada nije tema, a ako i jeste onda pozovu nekog od tih istih zvučnih imena da demantuje svoj nerad i da se sve nastavi kao i pre.
I tako decenijama. Svest neljudi se ne razvija, ljudi pate, beskućnici pate, samo zato jer naše društvo u podilaženju neljudskosti ne vidi problem, jer je za mnoge, pa i za one koji su plaćeni da bi brinuli, ovo samo priča o bekućnim džukelama i onim šugavim mačketinama.
Zakon se ne sprovodi, a ako se zakon ne sprovodi svesno I namerno, da li ga treba uzeti u svoje ruke????? Da li nam je samo to preostalo? Ili ipak ima nade da postanemo civilizovano društvo, koje brine o slabijima i nemoćnima, u kome bismo se svi osećali mnogo bolje?
Link celog albuma ubijenih , izbačenih i otrovanih, na fejsbuk stranici Koalicija za Život.
U Srbiji se sprovodi istrebljenje beskućnih pasa koje Uprava Veterine prećutno odobrava. Extermination of homeless dogs in Serbia.
ENGLISH TRANSLATION SCROLL DOWN
IMAMO SVE RAZLOGE DA VERUJEMO DA SE U SRBIJI , NEZAKONITO, SPROVODI ORGANIZOVANO ISTREBLJENJE BESKUĆNIH PASA, PO SVIM OPŠTINAMA I GRADOVIMA. AVENIJA MB , FIRMA ZA DEZINSEKCIJU, HVATA PSE GDE GOD PRODJE, VETERINARSKI INSPEKTORI NE REAGUJU, ODBIJAJU TO OTVORENO, ILI IH NEMA, ILI ŠALJU FALSIKIFIKOVANE IZVEŠTAJE. TUŽILAŠTVA NE POSTUPAJU PO KRIVIČNIM PRIJAVAMA UDRUŽENJA, A VRATA KONC LOGORA, ZVANIH PRIHVATILIŠTA OSTAJU ZATVORENA. MEDIJI RETKO OVU TEMU POMINJU. POZNATO JE DA JE SITUACIJA SLIČNA NA SVIM POLJIMA U SRBIJI, ALI OVDE SE RADI O ORGANIZOVANOM NEZAKONITOM HVATANJU I UBIJANJU BESPOMOĆNIH BIĆA. NIJEDNA VLAST DO SADA SE NIJE POZABAVILA REGISTRACIJOM, ČIPOVANJEM, ORGANIZOVANOM STERILIZACIJOM, VEĆ JE PROBLEM GURALA POD TEPIH, KORISTILA PSE ZA KRADJU BUDŽETA, A SADA IH UBIJA, DOK NE OKRENE NOVI KRUG EKSPOATACIJE I KRADJE.
OVO JE DALO MOGUĆNOST I POJEDINCIMA PSIHOPATSKOG KARAKTERA DA IZADJU IZ RUPA I SEJU OTROV NEKAŽNJENO PO ULICAMA. TROVANJE PASA JE DOBILO RAZMERE EPIDEMIJE. SVE VIŠE NAM ULICE LIČE NA VELIKU DEPONIJU SMRTI. TRUJE SE SVUDA, A UKLJUČILI SU SE I LOVCI, PA SU TAKO PSI POUBIJANI ISPRED LESKOVAČKOG PRIHVATILIŠTA.
Aktivisti pišu prijave i reaguju ali uzalud.
Vet. insp. Danijela Šaponjić (Raški okrug) mi je na prijavu odgovorila da odbija zahtev za insp. kontrolom prihvatilišta, provere dobrobiti pohvatanih pasa i provere da li Avenija ima plan prevoza..“zbog niskog nivoa rizika“—- o tome je obavešteno Tužilaštvo u vidu krivične prijave za nesavestan rad i saučešće sa Avenijom.
Nezvanično čujemo da je Avenija mb prilozila policiji plan prevoza????
Kako su to uspeli??? naknadno???
nemoguće jer u okviru tog plana mora biti i vet. potpis o zdravstvenom stanju pohvatanih pasa.
Policija nije uspela da zaustavi vozilo avenije, jer je kasno stigla prijava
Dobijamo odgovor da je JKP „Komunalac“ Indjija, potpisao ugovor sa Azom doo , bez obzira na to što i oni vrše hvatanje pasa, i smeštaju ih u horor koji se zove Maradik.
Po dojavama gradjana saznajemo da je tamo zabranjen pristup, a oni koji su uspeli tamo da odu, dugo se nisu oporavili od prizora. Nema vode, nema struje, psi nestaju.
REZIME: U opštini Indjija radi JKP Komunalac, ugovor potpisuju sa Azom a pse hvatala Avenija koja naknadno prilaže plan prevoza,,,,,,,,, o čemu se to radi????
Slede prijave
ENGLISH
We have all reasons to believe that this , what is happening now in Serbia is extermination of homeless dogs , approved by veterinary directorate, because veterinary inspectors do not want to react, by refusing or pretending they act or falsifying the documents. Public prosecutors don’t process criminal charges pressed by animal welfare organizations. The doors of public utilities, shelters, stay closed. We are unheard and humiliated and at the same time, the suffering of homeless dogs is gone unnoticed. Media is not interested in writing about this topic. Animal welfare legislation in Serbia is DEAD.
JOŠ JEDNA DEPONIJA NA KOJOJ PSI UMIRU. BOGUTOVAC KOD KRALJEVA.
Prizori sa videa su užasni. Ovi mali se bore za život jedući leševe. Prizori su užasni, ali su istiniti. Ovo je Bogutovac, kod Kraljeva . Ubedjeni smo da je opština jako dobro upoznata sa ovom situacijom, jer ovo je mesto gde se djubre izbacuje. Poznato je svima, ali tu retko pojedinci zalaze, sem ako ne dodju da istovare , izbace psa,ostave ga na milost i nemilost ili slučajno vide sa puta, kao prijatelj čoveka koji je ovo objavio, užasnut , na facebook stranici.
Ono što je strašno u celoj priči je da ovo nije jedina deponija na kojoj se nalaze napušteni psi. Ima ih širom Srbije, a psi na njima umiru, baš kao i ovde.
Ovo je ogledalo primitivizma i surovosti počinitelja ovog zločina i nezainteresovanosti onih kojima je posao da ih ili prosvećuju ili kažnjavaju, a i sami da preduzmu akciju za rešenje problema, za koju su plaćeni našim novcem.
Link videa Gorana Marinkovića sa facebooka.
Ne mora ovako da bude u zemlji u kojoj je mučenje životinja kažnjivo. Ali samo u teoriji. I ne bi bilo, kada bi na mestima odlučivanja sedeli ljudi.
MUČENJE KONJA U NIŠU NIKOM BITNO. PRETVORENO JE U OBRAČUN DESNIČARA I ROMA.
Kad nemate kome da prijavite mučenje životinje, koje je zakonom kažnjivo, a koji se ne sprovodi, onda dolazimo do ovakvih situacija, gde pojedinci preuzimaju pravdu u svoje ruke. Postoji i Zakon o dobrobiti životinja i član Krivičnog zakona koji mučenje sankcioniše, ali to je predmet podsmeha u društvu kome su životinje svedene na nivo djubreta, sa kojima može da radi ko šta hoće i kako hoće. Mučenje se u retkim slučajevima kažnjava.
Tako je i ovaj slučaj batinanja konja, koji je izazvao zgražanje kod mnogih koji još imaju empatije pokrenuo medije da o tome progovore, ali, u priči koja je ispolitizovana sa naglaskom na uzimanju pravde u svoje ruke i obračunu desničara sa Romima.
Ne ulazimo u detalje ko je i da li je desničar, već želimo da ukažemo na nezainteresovanost svih relevantnih faktora, kojima je dužnost da zakon sprovode.
Mučenje životinja je kažnjivo.
Šta biste vi uradili kada bi videli čoveka , mladog čoveka, koji mučki tuče konja? Ćutali, prošli svojim putem, zvali policiju( što ste i dužni po zakonu, a za koju znate da neće doći ili će doći pa vas ismejati, što je redovna pojava) ili ako možete, odveli to jadno biće i spasili ga batina.
U ovom slučaju je reagovalo udruženje Srpska čast iz Niša, koje je privremeno oduzelo konja , vlasnicima koji su Romi, pa je to dalo celom slučaju i političku notu. Jer, radi se Romu, koji je konja tukao i desničarskom udruženju kako to mediji navode. U celoj priči o mučenju i kršenju zakona ni reči. Bitne su reči Romi i desničari. Ne ulazimo u način na koji su preuzeli konja , uzeli , ko su i ne zanima nas. Znamo da bi svaki čovek, koji mučenju prisustvuje morao da reaguje. A kako da reaguje u društvu u kome je mučenje svakodnevna pojava koja se ne sankcioniše?
Da li bi slučaj uopšte bio pomenut da su žene iz nekog udruženja, slučajni prolaznik ili bakice spasile konja iz ruku pobesnelog seoskog gazde koji ga je tukao? Naravno da ne bi. Jer konj nije bitan , mučenje nije vest. A zakoni koji štite i nas koji imamo empatije i životinje od mučenja su mtrvo sloov na papiru već decenijama, oduvek, od dana kad su nekom čudnom igrom slučaja i nastali u ovoj zemlji, koja kasni sa zaštitom životinja 200 godina iza civilizovanih zemalja, a životinje služe samo za profitiranje na njima.
Zato se ovakve situacije i dešavaju. Ne funkcionišu insistucije, nemate kome da prijavite zlodelo, a ako to i učinite, vući će vas godinama po sudovima, a konj če odavno biti mrtav kad dobijete dopis da vam je prijava odbijena.
Ovakvih slučajeva će biti još mnogo i možda je zaista i vreme da se pravda uzme u svoje ruke, jer kad nepravda postane zakon, otpor je obaveza.
Još jedno masovno trovanje pasa na ulicama Prokuplja
Na svom facebook profilu Biljana Vučetić je objavila fotose 7 otrovanih pasa u centru Prokuplja. Predpostavlja se da ima još žrtava ovog trovača. Većina je sterilisana po CNR programu. Bili su to pitomi, gradski psi. Ali, nekom bolesniku su smetali.
I opet, kao i uvek, radi se o NN licu. U kakvom mi to bolesnom društvu živimo?
Ovako je svakog dana širom zemlje. Ni jedan predsednik opštine se nikada nije uzbudio, ni dao izjavu za štampu, koja je nije ni tražila, jer radi se samo o beskućnim psima, zvanim „dzukele“.
Da se prisetimo zakona. Svako ko vidi trovača, dužan je da ga prijavi, policija je dužna da izadje na lice mesta i izvrši uvidjaj, a sudovi da postupe po prijavi. I zato, makar se radilo i o NN licu, prijave je potrebno dostaviti. Prijavljujte, posmatrajte, organizujte se.
MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE- UPRAVA VETERINE I KINOLOŠKI SAVEZ SRBIJE SAUČESNICI U OPSTRUKCIJI REGISTROVANJA NEREGISTROVANIH ODGAJIVAČA PASA
Foto Psi iz jedne nekontrolisane odgajivačnice.
Od preko 3000 neregistrovanih odgajivačnica pasa, upisanih u Kinološki Savez Srbije, samo 13 je registrovano i u Privredom registru. To znači da svi neregistrovani NE PLAĆAJU POREZ I NIKO NE KONTROLIŠE LEGLA ŠTENACA.
Nečuveno u svetu, normalno u Srbiji.
Samo u Srbiji možete sebe zvati odgajivačem pasa, a ne biti registrovani ni u Privrednom registru, ni u Ministarstvu poljoprivrede.
I pored brojnih dopisa, na sve odgovorne institucije, situacija je i nadalje ista. Iz toga možemo samo da zaključimo da haos u ovoj oblasti odgovara kako Kinološkom Savezu, koji svoje članove ne upućuje na registraciju, tako i odgovornima u Upravi Veterine. Zašto? To oni najbolje znaju.
Crno tržište prodaje pasa cveta, a ogroman broj neželjenih a jeftinih štenaca i odraslih pasa sa tzv pediogreom, neregistrovanih, zavšava na ulici i povećava broj napuštenih i mučenih, iskošćenih po ko zna koji put, sada kao žrtava lažnih prihvatilišta i naknadne preprodaje.
Ovaj članak smo pisali u januaru 2016 godine. Situacija je ista. Tada su 3 odgajivača bila registrovana, sada ih je 13. U Kinološkom savezu ih ima preko 3000.
Link Članka Odgajivačnice Izvor beskućnih pasa na ulicama.
Šta treba da se desi da se situacija izmeni? Da se promene večito isti ljudi koji se vrte i u Ministarstvu i u Kinološkom savezu. Zakone imamo, ali se njihovo sprovodjenje ne poštuje. Ovo je još jedan primer bezakonja i samovolje.
Marina Mo.
ISTRAŽIVANJE NA PSIMA U PRIHVATILIŠTU NOVA GAJDOBRA!!!?
Po Zakonu o dobrobiti životinja, U Srbiji su istraživanja na napuštenim psima zabranjena!
U objektu koji nije imao dozvolu za rad , vršena nezakonita istraživanja na napuštenim psima.U istraživanju učestvovala i veterinarska ambulanta kojoj je istekao Ugovor o pružanju veterinarskih usluga !!! Zdrave pse ubacili u legla krpelja!!!
Napušteni psi u logorima u Srbiji svakodnevno su izloženi najraznovrsnijim načinima zlostavljanja. Za njih se iz budžeta izdvajaju milionske sume a oni stradaju gladni, žedni, bolesni… Na njima se zarađuje . U tom lancu svako uzima svoj deo kolača , šinteri, veterinari, zaštitari , a stradaju životinje.
U oktobru mesecu 2018 godine na psima u Prihvatilištu za napuštene pse u Novoj Gajdobri, Bačka Palanka, sprovedeno je istraživanje pod nazivom „Kožne bolesti pasa lutalica u Bačkoj Palanci“. Istraživanje je sprovedeno u suorganizaciji Veterinarske ambulante Va Va Vet , a sprovela ga je dr Lidija Plojević iz Beograda, sa ciljem kako se u izveštaju kaže da se potkrepi teza da bi betoniranjem azila, deratizacijom i dezinsekcijom potpuno nestao problem krpeljske epidemije a zamenom žice kojom je ograđen azil a koja je dotrajala i oštećena , nestali bi troškovi lečenja pasa od ubodnih rana koje nastaju provlačenjem pasa kroz žicu!?
Bez dozvole nadležnog Ministarstva, ova studija slučaja sprovedena je na 60 ženki, koje su hvatane na ulici, za koje je izveštajem utvrđeno da su bile dobrog zdravstvenog stanja , da nisu bile zaražene piroplazmozom, i da nisu imale spoljne parazite. Ženke su sterilisane, zatim su im stavljeni zaštitni spoton preparati , ogrlice protiv buva i krpelja i kao poptpuno zdrave odnete su u Prihvatilište.
U vreme ovog nezakonitog eksperimentisanja , već je bio istekao Ugovor između Opštine Bačka Palanka i VA VA Veta o pružanju veterinarskih usluga psima u Prihvatilištu, pa je jedno od pitanja koje se postavlja sa kojim ovlašćenjima i dozvolama su veterinari ove ambulante vršili nadzor nad životinjama. Zatražili smo odgovore nadležnih u opštini Bačka Palanka.
Dakle, 60 živih i potpuno zdravih ženki odneto je i ostavljeno u objekat koji je radio bez dozvole nadležnog ministarstva, za koji je u avgustu mesecu u izveštaju konstantovano da je okružen njivama sa naseobinama krpelja , da istih naseobina sa milionskim brojem krpelja ima i u samom prihvatilištu i to 7 rupa iz kojih su izvirali krpelji svih sojeva…
Posle desetodnevnog boravka među krpeljima rezultati su bili šokantni
6 pasa je uginulo od posledica piroplazmoze
54 pasa je bilo invadirano krpeljima
Kod 20 pasa koji su bili prekriveni ogromnim brojem krpelja , krvnim analizama utvrđeno je prisustvo piroplazmoze , a ostale 34 ženke, kaže se u izveštaju, bile su prekrivene krpeljima ali kako su bile dugodlake nije primećeno prisustvo zaraze.
Pitamo učesnike u ovom nezakonitom ogledu, da li su obilazili pse tokom boravka u objektu, i zašto nisu? Doveli ste zdrave pse i ostavili ih da ih deset dana jedu stotine krpelja? Postojanje krpelja je već bilo očigledno i znalo se da su čitave kolonije u nebetoniranom delu, šta se ovim zaista istraživalo ? Koliko su preparati (ne)efikasni ? Šta je stvarna pozadina ovog nehumanog eksperimenta? Ono što je sigurno jeste da se radi o nezakonitom eksperimentisanju sa napuštenim životinjama u Prihvatilištu , koje za cilj ima testiranje nekih, ko zna kakvih preparata, za ko zna čiji račun . Naravno , sve je to lepo upakovano u humanost i požrtvovanost onih koji bi morali da štite te pse a ne da ovako saučestvuju u njihovom zlostavljanju i ubijanju.
Vrhunac licemerja učesnika u ovom, protiv života životinja usmerenom istraživanju, jeste „udomljavanje“ sva 54 psa preko dr Plojević i kako se kaže u izveštaju VA VA Veta , „pronadjeni su im domovi preko njenih kontakata sa udruženjima u Beogradu i dalje preko njih sa udruženjima iz Srednje Evrope!!!“
Da li treba da se pitamo gde su završili psi iz ovog istraživanja ? Mi mislimo da treba, jer svi koji se bave aktivnostima udomljavanja znaju koliko je teško udomiti jednog psa , a ne desetine pasa u toku jednog meseca. Gotovo je nemoguće, osim ako se kojim slučajem ne radi o organizovanim transportima pasa u prihvatne centre u okruženju , odakle se oni kasnije prodaju i završavaju kao žrtve između ostalog u bordellima i u borbama pasa. Naravno, sve pod plaštom udomljavanja !
Zakon o dobrobiti životinja čl. 42 . tačka 4. jasno kaže da se ogled ne sme sprovoditi na napuštenim životinjama i životinjama u Prihvatilištu. To bi morali da znaju i predstavnici struke , a i pojedinci iz društva za zaštitu životinja koji su u tome učestvovali. Prijave Etičkom komitetu i drugim nadležnim organima su poslate.
Napušteni psi su idealna meta za trgovce psima i takozvanu pseću mafiju. Kontigenti pasa koji nezakonito izlaze iz Srbije završavaju u azilima širom Rumunije, Bugarske, Madjarske ,Austrije, i koji se odatle se dalje distribuiraju širom Evrope nisu plod mašte, već surova istina koja se neće svideti svima koji profitiraju od pseće nesreće.
