Koalicija Za Život No Kill Coalition

Početak » Uncategorized

Category Archives: Uncategorized

Kategorije Categories

ARHIVA ČLANAKA

Dve godine zvaničnog postojanja udruženja Koalicija za Život No Kill Coalition

 

Danas slavimo dve godine postojanja, zvaničnog, pri APRu. Stranica je oformljena godinu dana ranije, web sajt u decembru 2015. Radili smo sve sami, osnivači, bez ikakve pomoći.

Pre nego što smo oformljeni, povezali smo se sa istomišljenicima u regionu i oformili stranice u svakoj zemlji koja je imala želje i volje da se poveže.

Osnovna ideja je bila i ostala POVEZIVANJE SVIH ISKRENO ZAINTERESOVANIH ZA REŠENJE PROBLEMA BESKUĆNIH ŽIVOTINJA, PASA I MAČAKA, HUMANO  SMANJENJE BROJA NAPUŠTENIH, U ZEMLJI I REGIONU I HUMANIZACIJA ODNOSA ČOVEK ŽIVOTINJE KAKO U SRBIJI, TAKO I U REGIONU.

Napravili smo mnogo korisnih i dobrih kontakata, iskristalisali su se iskreni i pošteni borci, naučili smo mnogo i za ovaj kratak period, uradili mnogo.

Vodimo uporedo stranice koje se bave iskorišćavanjem životinja u razne svrhe, kao GLAS NEVINIH,  koji se bavi surovim iskorišćavanjem životinja po farmama i u eksperimentima, ŠTA FARME KRZNA NE ŽELE DA ZNATE, mučenje krznašica ,  KAMPANJU POMOZIMO NAPUŠTENE I ZABORAVLJENE PSE I MACE, vodimo stranicu na fejsbuku , radimo na pomoći i udomljavanju zaboravljenih , i bavimo se blogom KOALICIJA ZA ŽIVOT, koji je izmedju ostalog orijentisan najviše na korupcijsko korišćenje pasa po šinterajima, nazvanim prihvatilišta zoohigijena. Zalažemo se ZA OTVORENE AZILE, ZA REGISTRACIJU I KONTROLU ODGAJIVAČNICA.

https://www.facebook.com/KampanjaPomozimoNapusteneIZaboravljenePseIMace/

https://www.facebook.com/What-European-Fur-Farms-Dont-Want-You-to-Know-1610585889222042/

https://www.facebook.com/GlasNeduznih/

Pišemo dopise, prijave, borimo se protiv mučenja životinja i činimo sve što je u našoj moći da razbijemo ustajalu žabokrečinu, gde se krade i ubija, nezakonito, gde se Zakon o dobrobiti ne poštuje, gde takozvani nadležni bahato šire neistine,  po navici, gde još uvek sistem zakonitosti ne funkcioniše.

Borimo se protiv ćutanja medija, protiv organizovane hajke na beskućne pse, a za pošteno izveštavanje, što nailazi na veliki otpor.

I šta smo to uspeli??? Uspeli smo da se obelodani istina o neregistrovanim opštinskim prihvatilištima, koja rade u zoni sumraka, da se neki makar registruju, da se Program Mera uvodi, koji je trebao da bude uveden pre 8 godina. Uspeli smo da uzburkamo jezero blata, puno komaraca, žaba krastača i krokodila. Rukovodimo se isključivo poštovanjem postojećeg zakona.

Borili smo se da se Zakon o dobrobiti ne izmeni na inicijativu krznaša 2015, i borićemo se opet.

Pomogli smo svakoga koga smo mogli , a kome je trebala iskrena pomoć.

Nastavljamo svoj rad, sa nadom da će se mnogi pridružiti i da će konačno doći do mnogih izmena na bolje, a koje ne zavise od nas, već od gluvoće i nezainteresovanosti  organa uprave, kao i od nezainteresovanosti mnogih za iskreni pomak  i povezivanje.

Iskrena  želja nam je da jednoga dana imamo svoj mali , pravi AZIL, koji bi bio primer kako azili treba da izgledaju i šta treba da budu. Nadamo se i tome.

Zahvaljujemo se svima koji su nas podržali i koji  podržavaju naš rad.

Samo zajedno. Udruženi za Život!

happy 2nd birthday

 

Osnivači i volonteri.

3F

 

 

 

Kome se i kako svojevoljno i nezakonito daju psi iz takozvanog prihvatilišta Davidovac Vranje?

 

Kome se i kako svojevoljno i nezakonito daju psi iz takozvanog prihvatilišta Davidovac Vranje? Finansiran od opštinskog novca a privatna prćija.

Ovaj pas, lovački pas je tavorio ispred hotela na Pržaru , Vranje, skotna kuja, samo što se nije oštenila.

20840220_1851606628189384_1499732256_n

 

Lokalno udruženje je bilo na putu da je skloni sa terena i odvede kod veterinara.

Neko pametan se u medjuvremenu setio da pozove lokalne šintere Komrad, koji su je odveli u tzv prihvatilište Davidovac. Na tom putu joj se gubi svaki trag.

Na poziv lokalnog udruženja Borba za život, dežurni Neško izjavljuje da pas nije u Davidovcu, već sa javio vlasnik, a možda  je i udomljena. Kako to kad svaki pas koji tamo stigne mora tu da provede 15 dana, da se čipuje , tretira i da mu se obezbedi sva nega ????(Tako smo obavešteni  kada je navodno ujedljiv pas, priča Vranje, imao udomitelja, ali.. nije mu dozvoljen izlaz jer mora tu da boravi 15 dana).

Ne, lovačka kujica je udomljena.  To je poruka.

Tragajući za lažnim udomiteljem, ili vlasnikom, koji nije čipovao svog psa, po pozivu na broj, dobijenim od dežurnog u Davidovcu, udruženje otkriva da pas nije tu. Nema ga. Nikada nije ni bio.

Dakle, daju se lažna imena udomitelja, bez papira i provere podataka. Naknadno će se pokriti uobičajenim lažiranjem.

Pas nije imao vlasnika, nije bio čipovan, što sada, kada imamo i čitač mikročipa, možemo da tvrdimo. Dosta laži.

20814967_1851606381522742_1975516600_n

 

Nazvali smo i mi  danas gospodu iz Davidovca.

Dobili smo sledeću informaciju.

O da, pas je vraćen, bio je udomljen, ali.. sad nema štenaca. Mora da su ih bacili, jer nisu bili lovački.

To je poruka.  Mora da su ih bacili???? Ko????? Kome to dajete pse ?????

Šta to znači?  U roku od 3 dana, kuja nema više stenaca. Pas je bio tu, pa nije bio, pa se odnekle opet stvorio u lažnom prihvatilištu gde se izgleda vrata otvaraju samo iz profiterskih pobuda.

Može li ova poruka , biti sumanutija, ludja? Ko ovde radi ? Šta se radi?

Po kom bezakonju? Ko sme da udje u ovaj objekat?  Štanceri, kupci, izvoznici?

Svi sem poštenih i iskrenih, koji hoće da sve bude po zakonu.

Početkom avgusta su naši članovi, ostali ispred vrata, jer dežurni nije imao ključ. Ali , ovo smo snimili. Kavez za leševe. ?????

20479867_1388741821241929_3572823135507148355_n

Pa dokle bahata upravo, od sve samih veterinara, dokle mislite da će ovo moći?

Dokle, koristoljubi negradjani, dokle ćete da iskorištavate sve što hoda ne 4 noge, samo ako može? Vi, koji pomažete kradju svojih sugradjana podsticanjem postojanja ovog šinteraja, koji postoji jer ste i vi najobičniji štanceri?

Gde su štenci ove jadne kuje? U nekoj kesi u kanti za djubre?

Lokalno udruženje je na putu u ovaj tužni šinteraj.

Mi smo napisali prijavu. Pa da vidimo dokle će vas štititi jarani?

prijava

A istina će se otkriti, ma koliko je bezdušna  stvorenja , koja ne bi smela ni nacrtane pse da čuvaju, skrivala. Dosta je bezdušnosti, primitivizma, korupcije i korišćenja najjadnijh i bespomoćnih.

Sramota je da lokalne samouprave štite i pokrivaju ova zlodela, bezdušnost i bezakonje, a sve u cilju korupcije . Sramno. Koga bole muke ovih jadnika? Takve sigurno ne. A zato im i nije mesto u grupu lažnih dušebrižnika. Nek se bave nekim poslom koji ne zahteva ljudskost i humanost. A ne žice i laži. I smrt. 

19958904_1388729811243130_6790757189310005221_n

Dok ovo pišemo, dobijamo informaciju da je Udruženje Borba za Život preuzelo psa iz takozvanog Prihvatilišta, bez štenaca. Njih nema. Kao da nikada nisu ni postojali. ??????

Ne sumnjamo da će svoje „usluge“ debelo naplatiti, a udruženju, kao i nama, sledi da vadimo fleke, praznimo svoje džepove, dok se naveliko krade. Humani plaćaju, nehumani profitiraju.

 

 

 

 

 

 

Lov Lovci i Lovački psi

 

Davna su prošlost vremena kad se lovilo zbog pukog preživljavanja I ishrane. Danas je Lov , navodno Sport, još uvek legalan. Sport , ukoliko se bezdušno I kukavičko ubijanje životinja I ptica, može tako nazvati.

U suštini , to je velika industrija I biznis prodaje opreme, oružja I ostalog, neophodnog jadnim bićima koja ne vide u mraku, koja bi bez pušaka I pištolja, čizama I rukavica, prsluka I opasača, bila samo mala ništavna bića izgubljena u šumi , koja bi se uplašila I zeca.  Sajmovi lova i ribolova, promocija prodaje oružja. Neke puške dostižu cenu i od milion dinara. Link Blic 

Kakav je to sport gde čopor lovaca , naoružan do zuba juri bespomoćne životinje I ubija ptice u svoj lepoti svog leta? Nikakav.  A lica lovaca, sve govore. Čak ih stavljaju i na naslovne stranice novina. Trofeji. Leševi ubijenih životinja. I jadni, neuki, koji najgore ljudske osobine, sposobnost za ubijanjem i potrebu za moći, ma kako bedna i ništavna bila, sa ponosom pokušavaju da pretvore u kvalitete. To je lov i lovna takozvana industrija. Lepak za najgore, neprosvećene, neevoluirane svesti, kojima smo masovno okruženi.

 

 

 

 

Levo je odrani vuk , foto sa fejsbuka, slika desno ima komentar.

Ovo je i deo turističke ponude. Izvolite, dodjite, kod nas se tako lepo ubijaju nedužne životinje !! I jeftino !

Lovci se bore I za svoj podmladak. Nije red da industrija propadne bez novih kupaca. Nažalost, tako vaspitavaju I decu. Ubij dušo, to je tradicija!!

Sajt koji regrutuje podmladak.

I žene su se uključile, pa sa ponosom poziraju pored hrpe leševa ubijenih lisica, zečeva, jarebica.  Čuveni “ damski” lovački klub Artemida ( boginja lova). Bar negde biti boginja , dok gadna iskežena duša ne izleti na svetlost dana. Eto Artemida, a sve dame sa puškom u rukama. Dame. 

Lovci su na našim prostorima inače I ubice beskućnih pasa I mačaka, na šta se skoro osvrnuo predsednik opštine Apatin, konstatujući sa žaljenjem kako su to bila prava vremena. U mnogim opštinama je još uvek tako. A u njegovoj caruje Avenija MB, koja je na istom nivou.  Evo lovaca koji vežbaju na beskućnim mačkama. Iz Zaječara. Ponosni na ulov.

zajecar lovci

 

Lovci su takodje I surovi vlasnici pasa. Njihovi psi ne doživljavaju penziju. A ako ne saradjuju, plaše se metka, završavaju sa metkom u glavi. Oni humaniji ih prosto izbace negde u nedodjiji. Dokaz su prihvatilišta prepuna lovačkih pasa. Štanceri, a ne odgajivači, jer nisu registrovani, ih nemilice razmnožavaju, gde stignu.

 

 

Situacija u regionu je ista, svuda.

Ovo je jedan predivan članak o Lovačkim psima u Hrvatskoj. Tragična priča kao i svuda. 

I pored sve tužne istine, industrija se ne da. Lovačka drustva, savezi, imaju beneficija, pojavljuju se na sajmovima, imaju lične koristi, veličanje samoznačaja I osećaj pripadnosti nekoj “ eliti”, kako to oni predstavljaju, čine da je mnogima veoma značajno što su lovci. Osećaj da si Neko , a ustvari si Niko.

U 21om veku, tehnologija je izuzetno uznapredovala, ali ljudska svest nekih takozvanih ljudi je ostala na nivou pećinskog čoveka.

Čak su i neki u Skupštini na nivou pećinskih ljudi. Pogledajte link Grlice Lovostaj.

Ali, kao što I lovci imaju pravo da zastupaju svoje ubilačke ideje, imamo I mi pravo da zastupamo svoje humanističke. Brojne su grupe koje se oštro protive lovu i svom zlu, koje ono sa sobom nosi. I mi smo tu. Kao što i mora da bude svako ko se zalaže za zaštitu prirode i životinja.

Anti lovna koalicija je jedna od jačih grupa. 

Ubedjeni smo da će razumni prevladati I da će jednom ovog divljaštva kombinovanog sa profiterskom industrijom, zauvek nestati. Krajnje je vreme.

 

Zoohigijene se bave zoologijom

 

 

Zoohigijene se bave zoologijom.

Kako se zlonamernom obmanom javnosti prikrivaju najobičniji ŠINTERAJI. Ali opisi su zvučni i ko ne zna, može u svašta da poveruje.

Zoohigijena je nauka koja proučava uticaj faktora životne sredine na zdravstveno stanje i proizvodne osobine životinja. Predaje se kao predmet na fakultetu Veterine. 

Zoologija (od grčkog zoon „živo biće“) je biološka disciplina koja se bavi proučavanjem životinja, odnosno, oblikom i građom tela (morfologija, anatomija), životnim aktivnostima (psihologijom), razvojem i poreklom (uključujući paleontologiju), naslednim odlikama (genetikom), odnosom s okolnom (ekologijom), rasprostranjenošću (zoogeografijom) i ponašanjem životinja.

Kada je donesen zakon, po kome opštine moraju osnovati svoja Prihvatilišta za napuštene životinje , opštinske skupštine, potpuno neupućene u problematiku, a tradicionalno usmerene na rešenja tipa, šinteraji, lovci, odvuci sa ulica, ubij, su se našle u nebranom groždju. Tako su osnovane takozvane „zoohigijene“ (naziv nauke) u okviru javnih komunalnih  preduzeća, koja nikakve veze sa humanošću nemaju, a nemaju ni pojma kako se postupa sa beskućnim životinjama. Ali, negde su strpali takozvana prihvatilišta, koja se ni pored sve opreme, za koju su izdvojena ogromna sredstva, nikada nisu preobrazila u prava prihvatilišta, jer nikada nije ni postojao ljudski faktor koji bi ih preobrazio, sem u lične posede i novostvorene izvore korupcijskog korišćenja novih žrtava. Sve aminovano zakonom o komunalnim delatnostima. Ko ga je pisao?

Javna komunalna preduzeća su poslednje mesto na koje se može smestili prihvatilište za pse. Zna se čime se bave, i o čemu moraju da brinu. To nisu humanitarne ustanove. A delatnost „zoohigijene “ je opisana ovako:  14) delatnost zoohigijene obuhvata poslove: hvatanja, prevoza, zbrinjavanja, smeštaja napuštenih i izgubljenih životinja u prihvatilište; kontrole i smanjenja populacije izgubljenih i napuštenih pasa i mačaka; neškodljivog uklanjanja i transporta leševa životinja sa javnih površina i objekata za uzgoj, držanje, dresuru, izlaganje, održavanje takmičenja ili promet životinja do objekata za sakupljanje, preradu ili uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla na način koji ne predstavlja rizik po druge životinje, ljude ili životnu sredinu; sprovođenja mera za smanjenje populacije glodara, insekata i štetnih mikroorganizama merama dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije na javnim površinama.

Oni se uporedo bave i uništavanjem gamadi, dezinsekcijom, uklanjanjem leševa sa ulica i brigom o beskućnim životinjama. Vrlo često se sakupljanje zdravih pasa sa ulica vrši istim prevoznim sredstvom, kojim se i leševi uklanjaju i to nedezinfikovanim. Imamo podatke i o tome.

Koliko je neiskrena sama pobuda da se ovim jadnim beskućnim životinjama uopste ikako pomogne, govori sama činjenica kome je i kako poverena briga o njima. O čemu svedoči i činjenica da su za sve direktore JKPa do sada, beskućne životinje, u ovom slučaju psi, uvek i zauvek u rečniku „lutalice“, gamad, koju treba da deratizuju, što je i jedino što znaju, kad je gamad u pitanju.

Mi ne možemo ni očekivati od ljudi koji nisu obrazovani za humanitarni rad, ništa bolje. Njihov posao je vodovod, pogrebne usluge, sadjenje cveća, održavanje čistoće u gradu, i to je za svaku pohvalu. Ali prihvatilištima za pse tu nije mesto. Šinteraji su prevazidjena kategorija, svuda u svetu. Kod nas postoje, preodenuti u ruho naučne organizacije, zoohigijene, u kojoj ne rade naučnici, već je profil zaposlenog hvatača pasa maksimum srednja škola, ako se i to desi. Nivo većine je osnovna. Obuku o dobrobiti životinja niko nije prošao. A i da jeste, teško da bi razlike u odnosu prema onima koje bi trebalo da zaštite, a ne muče, bilo.

Čak i veterina Beograd ima interesantan opis delatnosti. I oni se bave zoohigijenom.

Preduzeće obavalja komunalnu delatnost zoohigijene u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima koji obuhvata:
– Hvatanje,zbrinjavanje,veterinarsku negu i smeštaj napuštenih i izgubljenih životinja (pasa i mačaka) u prihvatilišta za životinje;
– Lišavanje života za neizlečivo bolesne napuštene i izgubljene životinje;
– Kontrola i smanjenje populacije napuštenih pasa i mačaka;
– Neškodljivo uklanjanje leševa životinja sa površina javne namene do do objekta za sakupljanje;
– Preradu ili uništavanje otpada životinjskog porekla;
– Sprovođenje mera kontrole i smanjenja populacije štetnih organizama,glodara i insekata;
– Sprovođenje mera dezinfekcije,dezinsekcije i deratizacije na površinama javne namene.
Preduzeće ima ISKLJUČIVO PRAVO obavljanja komunalne delatnosti zoohigijene na teritoriji Grada Beograda.

To što je neko veterinar, ne daje mu neprikosnoveno pravo na razumevanje potreba napuštenih pasa i brigu o njima. To ne znači da je i human, na žalost. Da nas neko pita, veterinari ne bi smeli nikako biti upravnici prihvatilišta, zbog opasne mogućnosti sukoba interesa. A kakvog, to oni znaju najbolje.

Iz „zoohigijena“ smeštenih na pogrešno mesto, kreće i sva dalja zloupotreba, nebriga, kršenje zakona o dobrobiti životinja , krivičnog zakona, zakona o veterinarstvu i sve dalje mućke i problemi neotvorenosti prihvatilišta, lažne otvorenosti samo za odabrane, korupcije, nezakonitog ubijanja i sveg zla sa kojim se srećemo širom Srbije.

U medjuvremenu su novostvorene zoohigijene, (firme prvobitno registrovane za dezinsekciju kao Avenija MB, AZA , najnovija, počele da sklapaju ugovore sa opštinama , delatnost zoologije. To piše kao šifra javne nabavke. Opet nauka.

ugovor

Da li je moguće podvesti nehumano i agresivno mučenje pasa pri hvatanju , trpanje u ovo vozilo, tandrkanje po 200 km po temperaturama od plus 40 do minus 10, pa trpanje u takozvano prihvatilište, zatvoreno za sve, ili izbacivanje usput, pod šifru  zoologija ???

11737947_10204620059729266_1836536182788689045_n

Po rečima gospodina Stevanovića, ovo je vozilo u koje može da stane 30 pasa. ????

Koji veterinarski inspektor može da stavi svoj potpis na ovo? Mnogi mogu i znaju zašto mogu. Imaju opipljive razloge.

Ono što želimo da kažemo jeste da, prihvatilišta ne smeju da budu u okviru javnih komualnih preduzeća, da hvatanjem pasa ne smeju da se bave firme tipa Avenije MB, Aza i hvatači javnih komunalnih. Nikako. Prihvatilišta za pse moraju biti samostalna u okviru opština, ali pod upravom iskrenih i osvedočenih ljubitelja životinja, stalno otvorena za posete, bez upliva bilo kakvih netransparentnih i partokratskih uticaja. Takvi će i oformiti sopstvene , zaista humane službe za humano hvatanje beskućnih mučenika, kako i treba da se nazivaju ta jadna bića.

Javni konkurs, nezavisna komisija, otvoren rad. Rezultati rada će biti vidljivi, udomljavanje pasa mnogo veće, a troškovi mnogo manji. A kradje će presahnuti.

Naravno, ovo zahteva zajedničku akciju , koju bi mnogi koji bi i morali da je pokrenu, najradije izbegli. Iskrenim udruženjima za zaštitu životinja, gradjanima kojima je prekipelo se ne gadi. Rado će je pokrenuti. Dosta nam je svima ovakvih naučnika !

ZOOHIGIJENA NAUKA

 

 

 

 

 

 

Prihvatilište za pse Loznica javni objekat zatvoren za posete

 

Jedno od gorih, takozvanih prihvatilišta za pse, a teško je reći ko je gori, je i prihvatilište KJP Naš Dom Loznica. I oni imaju zoohigijenu .

( Zoohigijena je nauka koja proučava uticaj faktora životne sredine na zdravstveno stanje i proizvodne osobine životinja. Toliko o sveopštem primitivizmu, ludilu i upotrebi neodgovarajućih termina u jeziku neobrazovanih.)

Ta „zoohigijena“ ne nalazi za shodno da na svom sajtu, na kom teče med i mleko, objavi vreme kada su otvoreni za javnost. Ne nalazi za shodno da nama, boraniji od udruženja, koji ih ometamo u njihovom neradu i kradji na ime „humanog zbrinjavanja pasa“, odgovori na 3 mejla, koje smo poslali, sa samo jednim pitanjem Kada ste otvoreni, kako bismo mogli da vas posetimo.   Dakle, kako ući u javni objekat, plaćen novcem gradjana, koji je, po svemu sudeći postao privatno vlasništvo direktora KJP i saradnika? Kako ući na 40 stepeni celzijevih i zaviriti iza krpa kojima je tzv Prihvatilište obavijeno? Prihvatilište sa istorijatom prijava , zloupotreba, a za koje je ove godine , po rečima direktora izdvojeno u „humane svrhe “ 17 miliona dinara, jednako oko 138.000 EURA ??

jun 2017 slika2

Ovo su fotosi od pre par sati. Krijemo se, zatvoreni smo, nema nas. A ispred azila pretužna kujica sa štenetom. Da u ovom azilu rade ljudska stvorenja, posvećena, pomogli bi joj.  Plašimo se da joj je bolje iza ove tvrdjave blagostanja.
Gospodin Ilija Mikić je na svome sajtu , pozvao iskrene da mu se u poseti pridruže. Ima li koga?
I mi smo pozivali, bez odgovora. Ima li koga ko bi posetio ovaj objekat gde se navodno psi hrane specijalnom hranom i uživaju? Po rečima direktora i predsednika opštine, objavljeno u listu Blic. Javite se.

Sve naše članke na temu ovog primera korupcionog korišćenja pasa imate na linku ovog bloga, pod Loznica

20525896_261964354306834_133054701353699800_n

Kujica ispred vrata, gladna i žedna. Sa štenetom. Gde ste humani iz Prihvatilišta debelo plaćenog i preplaćenog?

20525283_261961730973763_9016563638901444143_n

Ovo se vidi ako virite kroz ogradu.  Da li je ovo OAZA KOJA KOŠTA MILIONE ILI RUPETINA ZA POMOR ?????

ŽICE, KRPE, OGRADE, A SVE OD NOVCA GRADJANA. 

Otvoreno pismo UNS i NUNS

 

Otvoreno pismo Udruženju Novinara Srbije i Nezavisnom Udruženju Novinara Srbije.

Ovo pismo će biti prosledjeno na UNS I NUNS. Pozivamo sva Udruženja za zaštitu životinja, da nam se pridruže, kao potpisnici.

Poštovani,

Duboko smo razočarani, ogorčeni i zgadjeni medijskom hajkom koja se godinama
sprovodi nad beskućnim psima.
Beskućni psi se u medijima pominju isključivo i jedino u negativnoj konotaciji,
kada se šire senzacionalističke vesti o ujedima opasnih podivljalih pasa iz
strašnih čopora, obavezno nazvani „lutalicama“, uz naslove tipa „Užas“,
„Horor“, „Pas ujeo dete“, „Psi napali majku sa detetom“ i slično. Takve
tekstove prate slike ogromnih pasa sa razjapljenim čeljustima, preuzete sa
interneta, koji nikakve veze sa tekstom nemaju. Tekstovi su površni, nema
detalja, ne ukazuju na srž problema, a meta im je uvek beskućni pas, čak i
kada se radi o vlasničkim psima i o lažiranim ujedima, kakvih je mnogo, zbog
visokih nadoknada, koje se izvlače iz budžeta opština. Istina se zaobilazi.
Ovakav način izveštavanja, površan, nedobronameran, dovodi do širenja mržnje medju gradjanima prema psima, sa dalekosežnim posledicama.
Brutalnost prema tim istim vlasničkim il beskućnim psima je bezmerna i bez
širenja mržnje. Ovakvim pisanjem se samo podstiče. Stvara se jedno nehumano
društvo, bez saosećanja prema slabijima od sebe. Podstiče se primitivizam.
Ako je uzrok ovakvih huškačkih tekstova, potreba za povećanim tiražom, po
sistemu senzacionalne vesti prodaju novine,( što svakako nije opravdano i blati
ulogu novinarske profesije), zašto onda nisu senzacionalne vesti i – Deca
zapalila štence u dvorištu škole, Tinejdžeri ubacili beskućnom psu petardu u
usta i zapalili je, Čovek obesio psa kaišem, Štenetu odsečene noge, Pas na
umoru bačen u kontejner živ, Lovci u Kosovskoj Mitrovici organizovano pobili 20
beskućnih pasa na ulicama, Psi u azilu u Vršcu jedu jedni druge, Masovno
trovanje pasa po gradovima Srbije…………
Zar to nisu vesti ? Ili su nezanimljive za medije? Zašto ?
Medijsko širenje mržnje prema psima ima mnogo posledica. Sem podsticanja
brutalnosti prema njima, podstiče se i mržnja gradjana prema aktivistima za
zaštitu životinja, pa se tako dele na mrzitelje i ljubitelje, što dovodi do
sukoba, stvaranja lažne slike kako je Udruženjima za zaštitu cilj da pasa na
ulici ima,jer ih hrane, poje, sopstvenim sredstvima uklanjaju sa ulica.
Tekstova o pozitivnim primerima humanosti, o radu na spašavanju, udomljenjima,
izdvajanju sopstvenih sredstava, vremena , rada, nema. To nije popularno.

Beskućni psi se vrlo rado pominju u medijima i kada je potrebno objaviti
intervju direktora JKPa i upravnika takozvanih rogobatno i pogrešno nazvanih
zoohigijena, u kojima se demantuju zločini po tim objektima, mučenje pasa,
kradja hrane, sredstava na ime „humanog zbrinjavanja“, pokolja pasa, gde se
gladni jedu medjusobno. Kao na primeru Loznice, Požege, Vršca, Ovče itd. itd.

Takvim jednostranim izveštavanjem se podstiče korupcija koja u oblasti
zoohigijena i „humanog zbrinjavanja“ već prelazi neslućene granice. Nikoga ne
zanima korupcija ili ne sme da napiše tekst na ovu temu. A upravo ona i jeste uzrok i
suština svega što se dešava.
Beskućni psi su zlatne koke i kolateralna šteta ovog društva, gde ih mediji
proglašavaju državnim neprijateljem broj jedan, gde se širi strah i mržnja
medju gradjanima, razvija svest o ogromnim troškovima koje stvaraju ovom
društvu, a što sve pomaže kradju iz budžeta opština na ime njihovog lažnog
zbrinjavanja. Sredstva naravno idu u privatne džepove, a omrznuti stvorovi nisu
ni bitni. Zašto to nije tema za članak? Zar je istraživačko novinarstvo
nestalo?
Zašto nije tema preko 3000 odgajivačnica pasa, od kojih su samo 3 registrovane
u APR-u, a koje su izvor velikog broja pasa koji osvanu na ulicama i povećavaju
broj beskućnih, a koje uopšte ne interesuju Upravu veterine, koja je dužna da kontroliše dobrobit pasa u njima ?
Zar to ne bi bila senzacija? Priča o retkima, koji imaju posao a za koji ne moraju da plaćaju porez?

Zar nije senzacija napad Borskih šintera na aktivistu za zaštitu životinja, napadi na
gradjane i uvrede gradjana od strane Avenije MB, vredjanja aktivista od strane
opštinskih organa koji sa Avenijom MB imaju ugovore sumnjivih nabavki, revanšizam ,
pretnje??????

Ovo izgleda nisu teme o kojima gradjani koji finansiraju opštinske budžete i kradju na ime „humanog zbrinjavanja beskućnih pasa“ od strane lokalnih samouprava i JKP zoohigijena, treba da čitaju i znaju.
Za njih su priče o ujedima, širenje mržnje i poziv na linč beskućnih pasa, čija
je jedina krivica što su ih gradjani napustili, izbacili na ulicu, što
„zoohigijene “ ne rade svoj posao pošteno, sa ljubavlju i po Zakonu o dobrobiti
životinja, što su rodjeni u jednom društvu u kome se zakoni svesno i nekažnjeno
ne poštuju.
I to je tema o kojoj bi moglo da se progovori u medijima, a u vezi tih opasnih „lutalica“.
Ako je uloga medija da istinito obaveštavaju, obrazuju, oplemene, onda su za
sada, na ovu temu, podbacili.
Iskreno se nadamo da postoji želja za promenom i da će se medijsko bavljenje
beskućnim psima, a ne večitim „lutalicama“okanuti ponavljanja jedne te iste
višedecenijske mantre – Ujedi, psi, horor, dok se za to vreme proždiru sredstva
iz budžeta opština namenjena rešenju problema beskućnih pasa na ulicama, a
njihov broj samo raste i ne čini se ništa da bi se do rešenja došlo.
Uloga medija u rešenju problema beskućnih pasa na ulicama Srbije je izuzetno
važna, ali izgleda da oni nemaju interesovanja da na sebe preuzmu ni trunčicu
odgovornosti. Nadamo se da će doći do promene u odnosu prema ovoj temi.

U suprotnom, začarani krug besmisla se nastavlja.

Koalicija za Život  No Kill Coalition

Linkovi novinskih članaka, samo nekih od bezbrojnih, koji pozivaju na linč i mržnju.

http://www.blic.rs/vesti/beograd/uzas-u-batajnici-copor-pasa-lutalica-napao-kolica-sa-bebom-majka-izujedana/7k59ct5?ref=fbblic

http://niskevesti.rs/drzala-dete-u-narucju-dok-je-copor-pasa-ujedao/

http://mitrovica.info/muke-gradana-vlast-nemocna-jesu-li-nam-psi-postali-vazniji-od-dece/

http://www.okradio.rs/vesti/specijali/u-fokusu/jos-miliona-za-pse-lutalice-_61334.html

http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/2836152-uznemirujuci-video-uzas-na-dedinju-kvrolocni-mesanac-rasporio-stomak-malom-psu-vlasnik-ga-branio-na-kraju-je-i-on-izujedan-foto

A ovo je pas iz Vranja, oko koga se napravila drama, jer je ujeo dete . Naravno, čitav tekst je bio bez ikakvih detalja. Ljudi sa terena, koji znaju situaciju su napisali šta misle.

agresivan pas vranje

 

Svaka medalja ima dve strane, ali gradjani koji čitaju novine, dobijaju samo jednu, onu omiljenu, manipulaciju ujedima.

Ko je izbacio veću grupu pasa u mestu Odžaci ???? Ko su novi hvatači pasa zvani Zoohigijena AZA ?????

 

U mestu Odzaci, udaljenom 40 km od Apatina je 7og jula izbačena veća grupa pasa, koji se po svedočenju aktivista za zaštitu životinja, ne snalaze na terenu, nepoznati su u kraju i u velikoj su opasnosti da stradaju, što od saobraćaja, što od strane lokalnih gradjana, koji pokazuju agresivnost do te mere da sklanjaju čak i posude sa vodom, koje se psima ostavljaju , da bi na ovo vrućini , od 40 stepeni, preživeli. Izbačeni su po njivama.

Link posta koji je objavila Gordana Milosevic , aktivista za zaštitu životinja Odžaci. Album izbačenih pasa

Interesantno je da su neki od pasa, odmah po pronalaženju, odvedeni do veterinara, koji je očitao čip, ali i izjavio da u bazi podataka nema vlasnika. ?????

Naknadnom proverom čipa je utvrdjeno da je jedan broj pasa tog istog dana, kada su i nadjeni, izbačeni, čipovan na grad Apatin. Misterija??????

Skrinovi očitanih čipova za pse nazvane Branko, Žuti i Kolinda. Neko je imao smisla za crni humor.

Imamo osnova da sumnjamo da su psi prevezeni iz Apatina, uz nekolicinu sakupljenu usput i izbačeni u Odžacima.

Ko bi se ovim poslom bavio?  Dokoni mrzitelji? Sumnjamo .

Ovim poslom se bave oni koji su angažovani za „humano hvatanje i zbrinjavanje napuštenih životinja“, kako piše u ugovoru koji je opština Apatin sklopila sa Zoohigijena AZA 24.02.2017.god.  Vrednost javne nabavke je 1. 666.600 din.

Ugovor Opština Apatin , AZA .

ugovor

Naziv i oznaka iz rečnika nabavki  je ZOOLOGIJA ???????????????????  Broj 744 00000 Ali to je posebna tema. Bitno je za sada da znamo da se zoohigijene bave zoologijom.

Rekonstrukcija transporta, „zoologije“.

Psi čipovani na Apatin, jedan deo njih, kreću ka Sremskim Karlovcima, ostali se dodaju usput, u vozilo „DUŠEGUPKA“, koje koristi i Avenija MB. Sremski Karlovci su udaljeni od Odžaka oko 55 km.

Tu se nalazi Prihvatilište koje je Uprava Veterine  12.04.2017. , usvajanjem zahteva Zoohigijene AZA, proglasila za Prihvatilište AZA, a ne više Prihvatilište JKP Belilo Sremski karlovci. Dokument.

prihvatilište u sr karlovcima

Medjutim, psi ne stižu u Sremske Karlovce, već se pojavljuju na livadama Odžaka. Istog dana kada su i čipovani na Apatin. Ne bi se ni znalo da čipove nismo naknadno proverili.

Izbačeni psi. Samo neki od fotosa.

19905335_1367996206649824_3067088346654466098_n

Dakle, šta to rade Zoohigijene??? Mudro zaradjuju na hvatanju i prebacivanju pasa iz jedne opštine u drugu, gde su im jedini troškovi , troškovi prevoza. Pse ne zbrinjavaju, niti o njima humano brinu. Program CNR je zaboravljen, a u uslovima ove korupcije i nema smisla i jedino služi za dalje manipulacije.

Ne znamo da li je Prihvatilište u Sremskim Karlovcima otvoreno za posete. Proverićemo. Nadamo se da nije tipa „prihvatilišta“ Avenije MB, koje ima nivo bezbednosti vojnog objekta, a u kome rade sve sami humanitarni radnici, što i slike koje gradjani širom Srbije slikaju, i svedoče.

„Aza“ je tek krenula sa svojim radom na polju „zoologije“, u januaru 2017. Rezultati se već vide. Firme specijalizovane za ostale usluge čišćenja , kada je u pitanju rad sa osećajnim bićima, i ne mogu imati drugačije rezultate, sem nehumanosti i pravljenja problema celoj zajednici, a sve to uz podršku Uprave veterine, što je još žalosnije i neoprostivo.

A dok javna komunalna i novopridošli u grupu profitera kupe kajmak, lokalnim udruženjima je dato u zadatak da , bez ikakve pomoći , saniraju posledice njihovih zločina, uz osudu i pljuvanje lokalnog stanovništva, mrzitelja životinja. Ima li ovoga divljaštva i nehumanosti igde ?

Ovo je jedan od izbačenih, koji je očito socijalizovan i sigurno je imao svoje ljude, koji su o njemu brinuli. Sad je na milost i nemilost svima.

Link Anica Stojković Dajem šapu !

Postavljaju se mnoga pitanja. Ko ih je izbacio, ko sakriva podatke sa mikročipova i zašto? Ko profitira na ovom nehumanom transportu ? Ko ugrožava celu zajednicu svojim mutnim radnjama? Ko sve doprinosi nerešavanju problema beskućnih pasa na ulicama, njihovom mučenju i odlivanju novca iz budžeta u privatne džepove novokomponovanih „humanih zoohigijena“ i njihovih jarana?

Po Zakonu o dobrobiti životinja, koji je nekim čudom donesen 2009 godine, mučenje i ubijanje životinja nije dozvoljeno. Pa ipak, ono se dešava svaki dan, nekažnjeno. Zar zaista mrzitelji rade i u Upravi veterine , u sudovima, u svim opštinama? Ko su ti ljudi? Ćutanje je podržavanje zločina, a on se konstantno podržava.

Da li je svima u interesu da ti jadni, ničim krivi, beskućni psi, samo nestaju, pa nije važno kako i ko na tome krade???? Ako je tako, onda to nisu ljudi i treba ozbiljno da se zabrinemo za društvo  u kome se sve ovo dogadja.

 

Mali pas iz sela Rataje se oporavlja

 

Zahvaljujući  Dobrim Ljudima , mali crni pas, nije završio svoj život u kanti za djubre, gde ga je neko slabog, dehidriranog bacio, već je krenuo ka oporavku.

O ovome smo pisali, zapanjeni ljudskim zlom. Kako je neko mogao živo biće, na kraju snaga, na temperaturi od 40 stepeni, nemoćno, da, umesto da mu pomogne, baci u kantu za djubre???? Link članka. 

Ali postoje i PRAVI LJUDI. Kada je čula cviljenje iz kante, 10 jula 2017, gospodja Emilija i njena ćerka su psa izvukle i poslale apel Tanji Lakičević iz Udruženja Borba za Život Vranje. Tanja je apel odmah objavila, našli su se DOBRI LJUDI  da finansijski omoguće odlazak veterinara na teren i pružanje prve pomoći i daljeg lečenja. Pošto je pas, za kog se kasnije ispostavilo da je još štene, jedva mogao da pridigne glavu, posumnjali su da je u pitanju oštećenje kičme. Na sreću, to nije bio slučaj. Veterinar, Rale Dončić je pružio prvu pomoć , utvrdio visoku temperaturu, bolove u celom telu, ali srećom ne i prelome.

Pas je kod gospodje Emilije , a veterinar ga je opet posetio juče. Hranjen redovno, pojen i pažen, za samo 4 dana je počeo da pokazuje znake života.

Potrebno je vremena da ojača, ali … mnogo je bolje.

Ovo je dokaz koliko mnogo mogu da učine ujedinjeni , dobri ljudi. Lečenje se nastavlja.

Od ovog tužnog psa 10 jula, do ovog, mnogo veselijeg, 14og jula.

19884166_1345171125579729_8094247752430622375_n

Zločini nad psima Svakodnevnica Srbije. Šta možemo da uradimo?

English

Francais

Zločini nad životinjama, u ovom slučaju, psima,  su svakodnevnica Srbije. Ovo je najnoviji za koji znamo. Pas je nadjen u kontejneru za djubre, ubačen od strane ko zna koga, u selu kod Vranja. Selo Rataje.
U izuzetno je lošem stanju, islabeo, mršav, preplašen i ne može da stane ne zadnje noge.
Zapravo, jedva da može da se pridigne iz ležećeg položaja.
Zli, bezosećajni neljudi su to uradili. Našao se i ČOVEK, žena po imenu Emilija, koja ga je izvadila iz tog kontejnera i obavestila lokalno udruženje , Borba za Život, da pomogne.
Po njihovom apelu, prva , najhitnija  finansijska pomoć je obezbedjena, pa je veterinar izašao na teren.  Utvrdjeno je da kičma nije slomljena, da ima nade da hoda, ali , dugo gladovanje, žedj, na 40 stepeni Celzijusovih, su učinili svoje. Postoji i mogućnost prebijanja, jer je pas u bolovima i vidno se plaši ljudi.
Izgleda da je nadjen u zadnjem momentu.
Pas je pod kontrolom. Nadamo se ozdravljenju. I tražimo pravog čoveka, koji bi želeo da mu pruži svu ljubav, koju nikada nije upoznao.
Sva obaveštenja o daljem napredku možete da pratite na našem fejsbuk sajtu Kampanja Pomozimo Zaboravljenim Psima i macama. 
Pošto uvek pokušavam da nadjemo rešenje, put za boljitak, postavljamo pitanje, veoma važno.
Šta možemo u ovakvim slučajevima da uradimo, a da to nisu samo kletve po komentarima, promatranje, koje udruženje je ovo postavilo, zašto, a gde sam tu ja, pa ne zanima me, nije moja opština itd. itd.
Dakle, šta možemo ZAJEDNO DA URADIMO?
A možemo, kada mnogima cilj zbog kog su osnovani,  ZAŠTITA ŽIVOTINJA, postane najvažniji, važniji od sopstvene promocije i ego igara. Hajde, umesto komentara da oformimo grupu za posetu takozvanim azilima, za proteste, za pisanje prijava, za delovanje. Za privremene fostere bez naplate. Hajde da uradimo nešto BEZ  LIČNE KORISTI.
KO ŽELI AKTIVNO NEŠTO DA URADI, NEKA SE JAVI.

Crimes against animals, in this case, dogs, are everyday life in Serbia. This is the newest one.

This dog has been found in the garbage bin, in the village called Rataje, Vranje. Thrown there by an unknown person. The dog is in very bad condition, weak, skinny, can’t stand on his back legs and very scared of people.

Evil, heartless people did this crime. But, real human being turned up, woman, Emilija, who took him out of the bin and informed local animal welfare organization Fight for Life Vranje.

After they shared an appeal for help, the first, the most urgent financial help arrived and the vet was on his way. The good news is that the spine hasn’t been broken, there are the chances the dog will walk, but long hunger and the thirst on 40 degrees celzius have taken their toll. There is possibility that he was badly bitten. It seems he was found in the last moment.

At the moment his condition is stable and veterinarian and activists will do everything to get him better. We are looking for the right person, who can provide real home for this poor doggy, only six months old, who has never, ever had neither loving home, nor kind word in his life. Just constant abuse.

All information about his progress you can follow on our facebook site Campaign Help Forgotten Dogs and Cats in Serbia.

All photos are above in the text written in Serbian.

Constant abuse of dogs, torture and murdering, unpunished, raise one very important question- What can we do together for better, to stop these crimes?? We can, instead to post empty comments, establish groups to protest, to visit “shelters”= concentration camps, to report crimes, to monitor, to work together. Let’s do something just for ALTRUISM.  All volunteers, please contact us. All interested to adopt the dog, please contact us. All interested to help to Animal Welfare Organization Borba za zivot Vranje, please contact us.

C’est le plus récent. Ce chien a été trouvé jeté dans la poubelle, dans le village appelé Rataje, Vranje. Jeté là par une personne inconnue. Le chien est en très mauvais état, faible, maigre, ne tenez pas sur ses pattes arrière et très très peur, effraye des gens. Les gens maléfiques, sans pitié ont fait ce crime. Mais, une vrai être humain retroussé, une femme, Emilia, qui lui a pris direct de la poubelle et trouve une placement temporaire et tout de suite informé local organisation Bien-être pour des animal – lutte pour la vie Vranje. Après qu’ils ont partagé un appel à l’aide, le premier, l’aide financière plus urgents est arrivé et l’petite se rendait chez le vétérinaire. La bonne nouvelle est que la colonne vertébrale n’a pas été cassé – rompue, il y a les chances que le chien va marcher, mais il a été exposé à la longue faim et soif sur 40 degrés celzius de chaleur, et ont pris leur péage. Il y a possibilité qu’il a été mordu…par une autre chien…. Il semble qu’il a été trouvé au dernier moment. Pour l’instant son état est stable et vétérinaire et militants feront tout pour lui, qui vais aller mieux. Nous recherchons la bonne personne, qui peut fournir la véritable maison pour ce pauvre chien, seulement six mois, qui a jamais, jamais eu ni mot de une maison, ni gentillesse affectueux dans sa vie. Juste constant abus…maltretance Toutes les informations sur sa progression, vous pouvez suivre sur notre site facebook Campagne aideront des abandonnées chiens et les chats en Serbie. Des abus constants de chiens, de torture et de meurtre, impunis, soulever une très importante question-ce qui peut nous faire ensemble pour le meilleur et à mettre fin à ces crimes ?? Nous pouvons, au lieu de cela à poster des commentaires vides, établir des groupes pour protester, pour visiter des « abris » = camps de concentration, à dénoncer les crimes, pour surveiller, pour travailler ensemble. Nous allons faire quelque chose juste pour l’altruisme. Tous les bénévoles, s’il vous plaît contactez-nous

APEL DELEGATIMA DOMA NARODA BIH. RECITE NE KRZNU !

 

U Bosni i Hercegovini se naveliko glasa o odgadjanju zabrane odgajanja krznašica , koja treba da stupi na snagu 2018, a doneta je pre 10 godina. Dovoljno dug period da se vlasnici ovih svuda nedobrodošlih farmi, preorijentišu na druge poslove. Medjutim, krznaški lobi ne želi da izgubi do sada profitabilan posao, ne mari za etičke principe, a ni usaglašavanje sa svetskim pokretom za zaštitu prirode od zagadjivanja.

Napisali smo Apel delegatima Doma Naroda BIH, sa molbom da se zabrana ne odgadja, već da stupi na snagu kada je i zakonski odlučeno, 2018. godine. Mejlovi su poslati.

Ovo je lista delegata, pa im se možete i vi obratiti. Na listi su mejlovi delegata.

A kome je lakše , evo ih izdvojenih i ovde.

fahrudin.radoncic@parlament.ba

darko.babalj@parlament.ba

sead.kadic@parlament.ba

barisa.colak@parlament.ba

zdenka.dzambas@parlament.ba

halid.genjac@parlament.ba

sredoje.novic@parlament.ba

sifet.podzic@parlament.ba

nebojsa.radmanovic@parlament.ba

martin.raguz@parlament.ba

dragutin.rodic@parlament.ba

safet.softic@parlament.ba

ognjen.tadic@parlament.ba

ljilja.zovko@parlament.ba

APEL DELEGATIMA DOMA NARODA BIH.
ZABRANA UZGOJA ŽIVOTINJA RADI KRZNA JE DONETA S RAZLOGOM. NEMOJTE ODGAĐATI NJENO IZVRŠENJE!

Poštovani delegati,
apelujemo na vaše etičke principe i zdrav razum, na svest o zaštiti eko sistema i uskladjivanje sa svetskim princima i principima EU, koji na prvo mesto prioriteta u trenutnoj situaciji stavljaju zaštitu prirode u kojoj živimo, a čije zagadjenje je dostiglo razmere opasne po zdravlje svih nas.
Dok se ceo svet odriče industrije krzna, koja je jedan od najvećih zagadjivača, nemojte dopustiti da male zemlje, siromašne zemlje, postanu septičke jame otpada.
Uradjene su obimne studije vezane kako za dobrobit životinja, koje se koriste zbog krzna, tako  I uticaj celog procesa na eko sistem I prirodu.  I sve su dokazale poguban uticaj hemijskih sredstava koja se koriste u industriji krzna na prirodnu sredinu, one koji ih koriste i sa njima rade. Po najnovijim saznanjima, i samo nošenje krzna je otrovno. I ne zaboravimo, proizvodnja krzna, s obzirom na toksičnost I opasnost, kako po radnike, tako I po prirodnu sredinu se mudro seli iz razvijenih zemalja u one sa nižim standardima poštovanja Eko Sistema, svojih radnika I njihove dobrobiti .

Uticaj proizvodnje krzna na okolinu i ekologiju

Proizvodnja krzna se promoviše kao zelena, a krzno kao prirodni proizvod, ali istina je da ono zahteva mnogo dorade, transporta i dodataka kako bi moglo biti spremno za nošenje. Takodje, proizvodi se kao pomodni detalj i kratka mu je pomodna trajnost. Ne postoje garancije da će biti reciklirano.

Hemijska prerada
Pošto su koža i krzno izdvojeni, odrani, istruliće ako se hemijski ne tretiraju.
Sredstva, kao formaldehid i hromium su potrebni da to spreče. Pošto se radi o delu mrtve životinje, potrebna je zaštita od insekata, bakterija i gljivica.
Za to se koristi koktel toksičnih i opasnih supstanci, kiselina, fungicida, izbeljivača. Radnici u industriji su pod stalnom opasnošću od obolenja kože, iritacija očiju, raka i smrti.
Rizik za prirodu uključuje izlivanje otpada u vode, opasnost za vodene organizme, a samim tim i ljude, što uključuje i zagadjenje vazduha.
VEĆINA PROIZVODNJE KRZNA JE PRESELJENA U ZEMLJE U RAZVOJU, kao što je Kina, zbog njihovih nižih standarda u odnosu prema prirodi i jeftinog rada.
Sada je region Balkana ciljana meta.
Sistem projekcije zagadjenja stavlja industriju štavljenja i pripreme kože medju prvih pet industrija po količini toksičnih metala za zemlju.

Krzno nije zeleno
Proizvodnja krzna koristi mnogo više energije od proizvodnje sintetičkih materijala.Tri puta više, prema istraživanju Gregory Smith, istrazivaču pri Univerzitetu Michigan.
Tu je uključena ishrana životinja, prerada krzna , otpada, zagadjenje vode.
Uticaj na eko sistem i vrste je katastrofalan.

Zabrana ove industrije nije donesena slučajno, već u cilju dobrobiti eko sistema, svih gradjana, u cilju očuvanja zdravog vazduha, čiste vode i plodne zemlje nezagadjene otpadom, kao i u interesu zaštite životinja i prestanka odgajanja u surovim uslovima i mučkog ubijanja . Ne smemo dozvoliti da interes šačice profitera ugrozi sve ostale.
Zabrana uzgoja krznašica treba da stupi na snagu i ne sme se odgoditi. Krznaši su imali 10 godina za preusmeravanje u druge grane.
Ukinuti zabranu bio bi zločin prema eko sistemu, budućim generacijama i samim životinjama, žrtvama ove industrije, koja je svuda na izdisaju, a poslao bi u svet jako negativnu sliku nehumanosti i nebrige. 

Molimo vas da postupite po savesti, odgovorno.

Ovo su fotosi druge strane medalje, one krvave strane, nastanka krznenih bundi, kapa, okovratnika i slično.

 

odrane zivotinje

bih protiv krzna

Link BIH PROTIV KRZNA FEJSBUK STRANICA