Koalicija Za Život NVO

Početak » Uncategorized

Category Archives: Uncategorized

Kategorije Categories

ARHIVA ČLANAKA

DA LI JE AVENIJA MB SPONZOR SNSa ILI HARAČLIJA KOJI PO DIREKTIVI SKUPLJA HARAČ OD OPŠTINA SRBIJE?

DA LI JE AVENIJA MB SPONZOR SNSa ILI HARAČLIJA KOJI PO DIREKTIVI SKUPLJA HARAČ OD OPŠTINA SRBIJE?

DA LI SE SREDSTVA ZA ZBRINJAVANJE BESKUĆNIH PASA IZ BUDŽETA OPŠTINA PRELIVAJU U SNS?

ZAŠTO JE NELEGALAN RAD FIRME ZA DEZINSEKCIJU I ŠIŠĆENJE, AVENIJE MB, U VLASNIŠTVU NENADA STEVANOVIĆA,  NA HUMANOM HVATANJU I ZBRINJAVANJU PASA U VIŠE OD 40 OPŠTINA SRBIJE AMINOVAN OD STRANE MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE, UPRAVA VETERINE, MINISTARSTVA GRADJEVINE, MINISTARSTVA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE ? ZAŠTO SKLAPANJE UGOVORA SA OPŠTINAMA IMA RAZMERE EPIDEMIJE? ZAŠTO SE SVE KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV AVENIJE MB ILI ODBACUJU ILI NE PROCESUIRAJU?

KAKO JE MOGUĆE DA FIRMA AVENIJA MB NS1, OSNOVANA 3.9.2013.  NENAD STEVANOVIĆ , OSNIVAČ , RADNJA ZA DEZINFEKCIJU OBJEKATA I UNIŠTAVANJE ŠTETOČINA MBNS1 NOVO SELO, PRETEŽNA DELATNOST 8129  USLUGE OSTALOG ČIŠĆENJA.

BUDE ČLAN ODBORA GRUPACIJE ZA DELATNOST ZOOHIGIJENE OD 21.2. 2017. U OKVIRU UDRUŽENJA ZA KOMUNALNE DELATNOSTI. ???

KAKO JE MOGUĆE DA SE PRETEŽNO BAVI POSLOM HVATANJA I ZBRINJAVANJA PASA I TO PROTIVNO ZAKONU,  A PRI TOME DOBIJA NAGRADU ZA USLUGE DEZINSEKCIJE U DRUŠTVU MINISTRA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, U HOTELU TONANTO, ČUVENOM PO RASPRODAJI DRUŠTVENIH DOBARA I SUBVENCIJAMA ZA OBNOVU?

ČINI SE DA SU BESKUĆNI PSI SREDSTVO,( ŽRTVE NA OSNOVU ČIJEG POSTOJANJA I NAMERNOG NEREŠAVANJA PROBLEMA ) ZA IZVLAČENJE OGROMNIH SUMA NOVCA NA IME NJIHOVOG ZBRINJAVANJA IZ BUDŽETA OPŠTINA. ZA 4 GODINE OD 2014 DO JUNA 2018 PRIHODI AVENIJE MB SA TENDERA SA PORTALA JAVNIH NABAVKI SU OKO MILION EURA.

OD 2013 GOD FIRMA ZA ČIŠĆENJE POČINJE SA RADOM NA HVATANJU I „ZBRINJAVANJU PASA“. UGOVORI SA OPŠTINAMA RAPIDNO RASTU SVAKE GODINE. UGOVORE SKLAPAJU ČAK I OPŠTINE KOJE IMAJU SVOJE ZOOHIGIJENE, KAO VRANJE(  35.000 EURA 2018. GOD).

KAKVA JE VEZA ZORANA BABIĆA I NENADA STEVANOVIĆA? DA LI JE ON TAJ KOJI JE UVEO NENADA STEVANOVIĆA I OVU FIRMU ZA „UNIŠTAVANJE ŠTETOČINA“ U SVET „ELITE“?

NENAD STEVANOVIĆ I ZORAN BABIĆ SU RADILI ZAJEDNO U JKP BELI IZVOR VRNJAČKA BANJA, DO NJEGOVOG PROPADANJA. ZORAN BABIĆ JE BIO TEHNIČKI DIREKTOR, A NENAD STEVANOVIĆ UPRAVNIK GROBLJA. POČETKOM 2011 JE PODIGNUTA OPTUŽNICA PROTIV ZORANA BABIĆA U VEZI PREPRODAJE GROBNIH MESTA OD 2004 DO 2008. NIKADA SE NIJE POJAVIO NA SUDU. GONJENI SU UPRAVNIK GROBLJA NENAD STEVANOVIĆ I POSLOVODJA SEKTORA ZORICA JOVANOVIĆ . NIKO NIJE PROGLAŠEN KRIVIM. ZORAN BABIĆ POSTAJE 2012.ŠEF POSLANIČKE GRUPE SNSa U SKUPŠTINI.  OD 2013. GOD AVENIJA MB POSTAJE GLAVNI HVATAČ PASA U SRBIJI, IAKO JOJ TO NIJE DELATNOST, IAKO SU OPŠTINE DUŽNE PO ZAKONU DA IMAJU SVOJA PRIHVATILIŠTA, IAKO NE PREVOZI PSE PO ZAKONU, IAKO SU PROTIV NJE POKRENUTE BROJNE KRIVIČNE PRIJAVE, NA KOJE NIKO NE REAGUJE. POČETKOM MAJA 2017. godine ZORAN BABIĆ JE IZABRAN ZA VRŠIOCA DUŽNOSTI DIREKTORA JAVNOG PREDUZEĆA KORIDORI SRBIJE.

POSLOVI AVENIJE MB. SU U PROCVATU. POŠTO POSTOJE DVE FIRME , AVENIJA MB ANDJELIJE STEVANOVIĆ OD 2010. , 2013. DODAJE SE DELATNOST 9609 OSTALE NEPOMENUTE LIČNE DELATNOSTI, KADA ZAPOČINJU SA POSLOM “HUMANOG HVATANJA I ZBRINJAVANJA“ PASA, ZA  JP VODOVOD SURDULICA. AVENIJA MB ANDJELIJE STEVANOVIĆ SE SELI U BEOGRAD 2017.  A DRUGA FIRMA AVENIJA MB NS,  OSNIVA SE 2013. KAO RADNJA ZA DEZINFEKCIJU OBJEKATA I UNIŠTAVANJE ŠTETOČINA MBNS1 NOVO SELO.

2014 OSNIVA SE AVENIJA VET NOVO SELO. POSLE PROMENE 3 DIREKTORA, POČEVŠI OD NENADA STEVANOVIĆA, TRENUTNI JE SVETLANA ZAKIĆ,  OTVARA SE OGRANAK U VITANOVCIMA, KRALJEVO I PET SHOP 1.11. 2019. U VRNJAČKOJ BANJI. PRAVNI ZASTUPNIK NENAD STEVANOVIĆ.

POSTOJE BROJNA SVEDOČANSTVA I DOKAZI O DRSKOSTI, BAHATOSTI I AGRESIVNOSTI RADNIKA ZAPOSLENIH U OVOJ FIRMI, UVREDAMA KOJE NJEN VLASNIK UPUĆUJE SVIMA KOJI MU SE SUPROTSTAVE, O LOŠEM POSTUPANJU, MUČENJU PASA KOJI SU IM GLAVNI IZVOR PRIHODA, ALI TO NADLEŽNE NE ZANIMA.

PITAMO SE ZAŠTO?

PITAMO SE GDE SE SLIVAJU I ODLIVAJU  OGROMNA SREDSTVA KOJA AVENIJA MB STIČE?

PITAMO SE KO JE ŠTITI I ZAŠTO?

ČINJENICA DA SE RADI O ZARADI NA BESKUĆNIM PSIMA NE ZNAČI DA JE OVA VRSTA ZLOUPOTREBE POLOŽAJA I KORUPCIJE DOZVOLJENA. TIM PRE, ŠTO SE RADI O MUČKOM ZLOSTAVLJANJU ŽIVOTINJA, OVA TEMA SE MORA ISTRAŽITI. I NE SAMO ZLOSTAVLJANJU PASA, VEĆ I SVIH NAS, KOJI SE ZALAŽEMO ZA HUMANU SRBIJU. I MI SMO GLASAČKO TELO. I NAŠA PRAVA SU UGROŽENA OD STRANE ZLOSTAVLJAČA I MUČITELJA.

LINK ČLANKA GDE SU PRIHODI AVENIJE MB NAVEDENI PO OPŠTINAMA I GODINAMA

FOTOSI PREUZETI SA FACEBOOK STRANICA. JAVNI.

NAGRADA ZA POSLOVE DEZINSEKCIJE. NAJBOLJI NA BALKANU? KADA SE TO BAVE TIM POSLOM KAD SU ZAUZETI HVATANJEM PASA PO SRBIJI, ŠTO NIJE NJIHOV POSAO?

OVIM POSLOVIMA SE BAVE.

NA MALOJ FOTOGRAFIJI JE DANKA USILJANIN KOJA SE LAŽNO PREDSTAVILA KAO DIREKTOR AVENIJE MB NOVINARKI NOVOG DANA, KOJU NIJE PUSTILA NI U KANCELARIJU, A OSOBA U ZELENOM JE KOMUNALNA INSPEKTORKA VRANJA KOJA JE PRATILA AVENIJU U VRANJU I VREDJALA GRADJANE.

OVO JE LINK VIDEA NA KOM SE VIDI KAKO RADE ŠINTERI AVENIJE MB U KLADOVU. IGOR JANKOVIĆ. PREDSEDNIK UDRUŽENJA BELKA MAJDANPEK JE PRIVEDEN ZBOG „REMEĆENJA JAVNOG REDA I MIRA“, ZBOG TOGA ŠTO JE NAVODNO UDARIO ŠINTERA, ŠTO NIJE BIO SLUČAJ, ALI MU JE SUDIJA PO HITNOM POSTUPKU DOSUDIO KAZNU ZA NEPOČINJENO DELO.

LINK VIDEA POGLEDAJTE !!

POST IGORA JANKOVIĆA I FOTO ŠINTERA KOJI JE NJEGA UDARIO.

TAKO RADI AVENIJA MB.

KOME JE TO TOLIKO VAŽNA I KORISNA AVENIJA MB PA JE ŠTITI I STAVLJA IZNAD ZAKONA? NEKOME KO OD NJENOG „RADA“ IMA KORISTI.

MARINA MO.

Jedna od mnogobrojnih deponija užasa i smrti…

Kao i na svim deponijama po Srbiji i ovde cveta samo HOROR.
U 21om veku, slike koje vidimo su slike iz filmova strave i užasa, na koje niko normalan ne može da ostane ravnodušan.
Na šta je sve spremna ljudska vrsta? Jer ova nevina bića nisu sama došla na deponiju djubreta.
Donesena su i tamo bačena. A bacili su ih oni koji sebe nazivaju ljudima, gradjanima i smatraju da zaslužuju poštovanje.

Zapanjuje broj štenadi koji je ovde, kao i u Bogutovcu nadjen.

🇷🇸
Deponija u Inđiji
Srbija, XXI vek
Slike po svemu sudeći najveće snage kojom ovaj narod raspolaže a to je primitivno bahato nasilje
truli ponos svoje superiornosti nad slabijima, nad životinjama. Sav ovaj horor nesrećnih bića govori o tome na koje monstruozitete je ljudska vrsta spremna i sposobna.
Preživele nesrećne duše su spasene, sklonjene do sledeće etape novih nepoželjnih izbačenih životinja…..I svi oni koji na neki svoj patološki način uživaju u patnji i boli inferiornih bića – životinja- neće biti benigni ni prema onima svoje dvonožne vrste. Pandorina kutija je ništa za sve ono zlo koje se krije u ljudima i koje se na ovakav način ispoljava a da pri tom ti isti ljudi nisu svesni da svo to njihovo zlo na kraju ispija najveći deo svog otrova..

Ovo je jedna od bezbroj slika jednog naroda i države koja je ogrezla u korupciji, neodgovornosti prema pravno ispisanoj reči- zakonu…
primer hroničnog žarišta destruktivnog primitivizma.
(Video snimci i fotografije ustupljeni iz privatne arhive)
🇫🇷
Déchets dans la ville d’Inđija
Serbie, 21e siècle
Les images semblent être la plus grande force de cette nation, une violence primitive et arrogante, éveillant la fierté de sa supériorité sur les plus faibles,sur les animaux . Toute cette horreur des êtres malheureux révèle à quelle monstruosité l’espèce humaine est préparée et capable. Animaux survivants, misérables âmes innocentes sont sauvés, jusqu’à la prochaine étape d’une nouvelle séries d’animaux indésirables, abandonnés ….. Et tous ceux qui, d’une manière pathologique, profitent de la souffrance des êtres inférieurs – les animaux – ne seront pas bénins pour ceux de leur espèce sur deux jambes. La boîte de Pandore n’est rien pour tout le mal caché chez l’homme et se manifeste de cette manière sans que ces mêmes personnes se rendent compte que tout leur mal finit par boire la plus grande partie de leur poison.

C’est l’une des innombrables images d’une nation et d’un État plongés dans la corruption, l’irresponsabilité de la parole écrite -la loi-
un exemple de foyers malins de primitivisme destructeur.
(Vidéos et images cède d’une archive privée)
🇬🇧
Landfill in Inđija Serbia, 21st Century Images appear to be the greatest power this nation has, which is primitive arrogant violence, rotting the pride of its superiority over the weaker, over the animals. All this horror of unhappy beings speaks to what monstrosities the human species is ready and capable of. The survivors of the unhappy souls are saved, taken to the next stage of new unwanted ejected animals ….. And all those who in some pathological way enjoy the suffering and pain of inferior beings – animals – will not be benign to those of their two-legged species. Pandora’s box is nothing for all the evil that is hidden in humans and is manifested in this way without these same people being aware that all their evil end up drinking most of their poison. This is one of the countless pictures of one the people and the state, which is steeped in corruption, irresponsibility for the legally written word – the law … an example of a chronic focal point of destructive primitivism.

(Videos and photos uploaded from a private archive)

Lidija Mitrović Ćorković

BESKUĆNI PSI-PRE NEGO ŠTO KAŽEŠ“VODI IH KUĆI“, TREBA DA ZNAŠ …..

PRE NEGO ŠTO KAŽEŠ

VODI IH KUĆI   TREBA DA ZNAŠ

POPULACIJA BESKUĆNIH PASA NA ULICAMA JE POSLEDICA

1.KRADJE SREDSTAVA ZA NJIHOVU STERILIZACIJU I HUMANO SMANJENJE BROJNOSTI .

SREDSTVA IZ BUDŽETA, NAŠ NOVAC , KRADU SVI ONI KOJI SU OBAVEZNI DA O TOME BRINU. A TO SU:

UPRAVA VETERINE KOJA NE SPROVODI KONTROLU

PREDSEDNICI OPŠTINA U SPREZI SA DIREKTORIMA JAVNIH KOMUNALNIH PREDUZEĆA, ZOOHIGIJENAMA.

2. NEODGOVORNI LJUDI , TVOJE KOMŠIJE, A MOŽDA BAŠ I TI, KOJI NEODGOVORNO NE STERILIŠU SVOJE PSE A NJIHOVA LEGLA, ŽIVA BIĆA BACAJU PO ULICAMA, U KANTE, U ŽBUNJE, IZBACUJU NA ULICU

3. LAŽNI ODGAJIVAČI, ŠTANCERI, KOJI IH SVESNO RAZMNOŽAVAJU PA ŠTO SE NE PRODA IZBACE NAPOLJE.

4. KINOLOŠKI SAVEZ SRBIJE KOJI NE OBAVEZUJE SVOJE ČLANOVE DA LEGLA PRIJAVE I KONTROLIŠU.

5. LOVCI KOJI O SVOJIM PSIMA NE BRINU

6. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE UPRAVA VETERINE KOJA NE SPROVODI ZAKONE.

PRE NEGO ŠTO POČNEŠ DA MRZIŠ ŽIVA BIĆA KOJA NE MOGU DA KONTROLIŠU SAMA SVOJE RAZMNOŽAVANJE I KOJA PRIRODNO NE MRZE I NE NAPADAJU  LJUDSKI ROD, POMOZI NAMA KOJI ŽELIMO DA VLADA HARMONIJA U NAŠEM DRUŠTVU, A NE MRZI.

CILJ ONIH KOJI NA NJIMA KRADU JE DA SE MRZIMO MEDJUSOBNO , KAKO BI ONI I NADALJE KRALI. BESKUĆNI PSI NISU OPASNOST, ONI SU ŽRTVE. BESKUĆNIM PSIMA NIJE MESTO NA ULICI. TO DONOSI PATNJU I NJIMA I LJUDIMA. POMOZI DA SE PROBLEM REŠI HUMANO. NE MRZI . CIVILIZOVANOST JEDNOG DUŠTVA SE MERI ODNOSOM PREMA SLABIJIMA.

UČINIMO SVE ŠTO JE U NAŠOJ MOĆI DA ŽIVIMO U HUMANOM DRUŠTVU.

################################################################

Napravili smo ovaj flajer, kako bi svako mogao da ga sačuva, isprinta i udeli onome ko mu kaže, dok hrani napuštenog psa, „Vodi ga kući“, sav važan a jadan u svom neznanju, neobaveštenosti i mržnji prema tim nesretnim bićima. Nema tu šta da se objašnjava, papir u ruke, pa ko hoće pročitaće, ko neće, baciće, ali znaćemo da smo bar pokušali. Jer, zaista, mnogo ljudi ne zna celu priču. Mnogo ljudi je i ostrašćeno u svojoj mržnji, jer lakše je mrzeti nego preduzeti nešto za bolje.

Mi i nemamo tradiciju poštovanja dugih vrsta, a Zakon o dobrobiti smo dobili tek 2009 godine, 200 godina posle prvog takvog zakona u svetu. Ali sve to nije opravdanje.

Nezamisliva je količina mržnje prema beskućnim psima, širenje recepata za efikasno trovanje po internetu, sasvim otvoreno pozivanje na organizovano ubijanje. Svakoga dana se pojavi po neko sa svojom idejom o efikasnom ubijanju te strašne pošasti, beskućnih pasa. I sve to prolazi nekažnjeno.

Postoje samo dva načina borbe protiv mržnje i zla. Jedan je zlom, istim sredstvima, a drugi je objašnjavanjem, učenjem, edukacijom. Ne verujemo da su svi ti koji pominju Vodite ih kući ili Bolje brini o deci, beznadežni slučajevi. Ima tu dosta ljudi koji ne znaju, koji su prosto slabi i ophrvani svojom bedom, pa je najlakše biti bezosećajan i okrenuti agresiju prema slabijima od sebe, kad već ne mogu prema jačima. Naravno, i to svedoči o karakteru, ali čovek je kvarljivo stvorenje i promenljive ćudi. Nekada se menja i nabolje.

U nadi da možda nekome promenimo mišljenje, evo flajera, jer svadje nemaju efekta i samo troše energiju.

Ima nas mnogo koji želimo da živimo u humanom društvu, gde ljudi imaju dušu i ljudske osobine, milosrdje, razumevanje i saosećanje. A takvo društvo nam niko neće pokloniti. Moramo sami učiniti poneki korak.

Marina Mo

AVENIJA MB ŠIRI ZARAZU PASA PO SRBIJI, DOK DRŽAVNI MEDIJI ŠIRE PROPAGANDU O NJIHOVOJ HUMANOSTI.

Kao deo opšteg imaginarijuma u kome živimo, i Avenija MB se bacila na propagandu. Na TV ekranu sve je lepo i divno, kao u bajci, dok u stvarnosti krv pasa teče potocima.

U ovom prilogu RTS objavljuje slatku priču o kujici koja je spašena iz reke, a koja je našla srećan dom u prihvatilištu Novo Selo, gde je pregledaju humani čika veterinari, koji će joj pomoći da se okuci. Naravno, humani vlasnici Avenije , mama Andja i njen dobri sin Nenad će naći domove za njene štence, a ona će živeti srećno sterilisana do kraja života.

LINK VIDEA RTSa O HUMANOJ AVENIJI MB

Naravno, na pomenutom mediju, u vlasništvu države, nikada nećete čuti nijedno drugo mišljenje. Još jedan dokaz da neko u vrhu ima debele koristi od ove po zlu poznate firme.

A ovo je stvarnost.

Svi psi na silu pokupljeni iz Majdanpeka, a koji su vraćeni su zaraženi štenećakom. Njih 6 od 15. ostali su nestali, a objašnjenja nema .

Link gde možete videti teške trenutke,  kroz koje je prolazila Bubica,iz Majdanpeka, koja je posle neuspešne borbe, uginula u mukama.

Link našeg članka o tom nemilom dogadjaju.

Evo i svedočenja iz Velikog Gradišta. Udruženje Puž je objavilo slike psa, koji je u konc logoru Avenije proveo 4 dana. Peuzet bolestan, zaražen.

Ovakvih svedočenja ima na stotine, ali na alternativnim mrežama, ne i na javnom servisu, koji mi plaćamo.

Ogromne sume novca se kradu iz budžeta opština na ime zbrinjavanja pasa. Avenije MB se uhlebila u ovoj vlasti i postoje sumnje da svako ima svoj deo kolača. Nema drugog objašnjenja za ovoliku otimačinu oko ugovora sa opštinama. Psi plaćaju životima, ne govore, a zločinci, svi zadovoljni.

Krivične prijave, po jaranskom odnosu, propalo, korumpirano sudstvo, opštinski moćnici završavaju u fijokama. Uprava veterine tapše ručicama i nema ama baš nikakvih zamerki.

Marina Mo

Utisak godine 2018. Neljudskost I gramzivost ubili Zakon o dobrobiti Životinja Srbije.

Situacija u oblasti zaštite životinja u ovoj godini, kao odraz opšte situacije urušavanja svih institucija, njihovog obezvredjivanja I opšteg trenda gaženje svakog zakona  I blagosiljanja zloupotreba, dostigla je nivo horora, ludila I beznadja.

Pitanje je dana kada će se Zakon o dobrobiti životinja, koji je nekim čudom donesen 2009. ( gde su sada ti ljudi koji su ga doneli?), iskastrirati, iskasapiti, kako bi konačno sva zlodela bila ozakonjena u Skupštini koja je postala tragični cirkus zlonamernog maloumlja.  Od dobrog zakona ,  poslušni apartčiki moraju napraviti svoje remek delo, Frankenštajna, kvazi zakon, kako bi nepregledno ,krvavo blato svog nečoveštva , koje se svakodnevno sprovodi nad nedužnim životinjama u zemlji Srbiji, uvili u zlatnu foliju I proglasili legalnim.

Nadamo se da do ovoga neće doći, mada trenutne činjenice I iskustvo u komunikaciji sa odgovornim  ustanovama, opštinskom upravom, ministarstvima, upravom veterine, sudskim organima, govore drugačije.

Opšti utisak je da niko od gore navedenih ne želi da radi svoj posao I sprovodi zakon, već čine sve kako bi prikrili svoje krvave tragove I zaštitili bezakonje.

U oblasti sprovodjenja zakona o dobrobiti životinja u protekloj godini nije uradjeno ništa od značaja. Bilo je nekih sastanaka na  temu smanjenja broja beskućnih pasa, ali ishod im je bio kretanje u večitom krugu, licemerna prazna obećanja bez pomaka, nezainteresovanost svih odgovornih, dok je bahato isisavanje ogromnih suma novca iz budžeta opština na ime lažnog zbrinjavanja beskućnih pasa, dostiglo neslućene razmere.

Nema opštine koja na tu temu ne krade svoje gradjane. Pseća mafija dobija sve više članova. Oko potencijalne koristi se lako okupljaju oni najnižih poriva. Uskogrudi, sirovi, surovi I gramzivi su osnovne karakteristike koje moraju da imaju, da bi bili kolovodje u ovom kolu. U zemlji koja je je sunovraćena u ponor “zlatnog doba”, svaka mogućnost okorišćavanja od javnog dobra je ovakvima, niščima, zlatna koka.

Kao šlag na torti bezumlja, korupcije I nečoveštva, u ovoj godini , smrdi ponosno ugovor vranjanske opštine sa Avenijom MB, zaključen na iznos od 37.500 eura, za “trajno zbrinjavanje” vranjanskih beskućnih pasa . Detalji su dobro poznati. Niti zloglasna Avenija MB, ima uslove za trajno zbrinjavanje, niti opština ima potrebu za takvim ugovorom(ima sopstvenu službu JKP I mogućnost za formiranje prihvatilišta I kao sve opštine obavezu da na svojoj teritoriji izgradi prihvatilište), niti je ugovor po zakonu. Razdaljina izmedju ove opštine I tzv prihvatilišta Avenije MB je 220 km.

Od februara do decembra je, prema dokumentaciji, u “prihvatilište” AV MB odvedeno 334 psa, što dovodi do cifre od oko 110 eura po psu. Za hvatanje, prevoz I naravno, likvidaciju. U sklapanju ovog ugovora je učestvovala opštinska uprava, a surove I osione face hvatača su štitili komunalni inspektori Vranja, dok ih je veterinarska inspekcija pokrivala. “Samostalno” tužilaštvo nikada nije reagovalo na našu krivičnu prijavu. Ovo je samo jedan od primera, šlag na torti korupcije pseće mafije, koju ukrašavaju I novootvoreno prihvatilište u Dimitrovgradu ( koje je radilo neregistrovano, dok ih nismo prijavili, pa su saznali da se moraju registrovati), čuveni “azil “u Vršcu, poznat po pomoru pasa( pare nestale, hrane nema), “azil” Loznica, koji je postao privatni posed direktora JKP Naš Dom, već godinama. I mnogi drugi.

Medju svim ovim ukrasima na torti  korupcije , na samom vrhu jelke za 2018. God. stoji uprava veterine, koja neće da radi svoj posao I to nečinjenje radi svesno I namerno.

Proslavili su se ove godine Neradom na uvodjenju reda u nelegalne odgajivačnice, rasadnike budućih beskućnih pasa, tj neradom na njihovoj obaveznoj registraciji.  Navodno im to nije obaveza, mada zakon kaže drugačije.

Slobodno možemo reći da je ovu godinu na temu zaštite životinja I sprovodjenje zakona, obeležila korupcija, javašluk I krajnje odsustvo odgovornosti svih odgovornih. Empatija, humanost I volja za napredkom su nepoznate u svetu ovakvih spodoba, koje su se ustoličile na mesta, na kojima im nije mesto. A zajednički imenitelj im je svima, samo I jedino gramziva potreba za ličnom koristi.

Nadamo se boljem u narednoj godini. I radićemo, kao I do sada, na tome. A prvenstveno na humanom smanjenju broja beskućnih pasa, humanizaciji sadašnjih kvazi prihvatilišta I pretvaranju u prihvatilišta koja I treba, po zakonu da budu, humana , pod upravom humanih ljudi.

Marina Mo

Likvidaciju 320 pasa Vranje platilo 4.500.000 dinara!Odgovaraćete!!

IMG_0973.JPG

Do januara 2018 napuštene pse u Vranju je sakupljala zoohigijenska služba koja je radila  u okviru JKP Komrad, a psi su vođeni u neregistrovan azil u selu Davidovac koji je vlasništvo  privatne Veterinarske stanice Vranje DOO.Jedan od vlasnika  stanice,Dejan Tričković višegodišnji je  predsednik Skupštine grada ,te je jasno kako je azil u koji su se slivala milionska sredstva iz gradskog budžeta nesmetano radio i bez upisa u registar Uprave za veterinu.

20504152_1769299930034247_235558831_n

Logor Davidovac na ovaj način neškodljivo uklanja leševe ubijenih pasa.

Koalicija za život je od 2016 godine započela borbu za zatvaranje neregistrovanog azila u kome su psi ubijani na najbrutalnije načine,uz pomoć lopata,domestosa,mišomora…

Stotine podnesaka,prijava,zahteva za zatvaranje koje smo uputili na adresu Ministarstva za poljoprivredu rezultirali su  upisom prihvatilišta Davidovac  u registar iako ovaj objekat nije ispunjavao ni minimum potrebnih uslova.

15391014_1164115163704597_2483632064973332222_n

O tome možete pročitati ovde.

U januaru 2018 ,nakon što je Davidovac dobio broj u Upravi veterine, nakon što je grad doneo Program mera u kojem je jasno naznačio da poslove sakupljanja napuštenih pasa obavlja zoohigijenska služba pri JKP Komrad a da se psi smeštaju u prihvatilište Davidovac što je takođe i Zapisnikom o kontroli obavljanja komunalnih delatnosti koje je sprovelo Ministarstvo građevinarstva ,saobraćaja i infrastrukture potvrđeno, nadležni u Vranju raspisuju tender za usluge zbrinjavanja napuštenih pasa koji pri tom „crtaju“za Aveniju MB.

O tome  pročitajte ovde

Protiv dolaska Avenije MB građani Vranja u organizaciji Udruzenja Borba za život protestvovali su u više navrata.

O tome smo pisali ovde

Na protestu govorila je i predsednica Koalicije za život Mirjana Raščanin

Protiv odgovornih lica Avenije MB i odgovornih lica Gradske Uprave Vranje Koalicija za život je podnela krivičnu prijavu.

krivicna prijava

(deo krivične prijave koja je po poslednjim informacijama kojima raspolažemo prosledjena Višem tužilaštvu u Nišu)

Godinu dana Avenija MB nezakonito otima napuštene pse grada Vranja i odvozi ih u smrt. Za ovaj period ,po zapisnicima koje smo dobili od odgovornih lica komunalne inspekcije Avenija je  trajno „zbrinula“ 322 psa za ukupno  4.500.000 dinara koliko je bio težak Ugovor koji je grad  je zaključio na iznos od 3360 dinara po psu bez dodatnih troškova. Podaci koje posedujemo  jasno pokazuju da se radi o planiranoj pljački budžeta. Nažalost, nije samo budžet  Vranja stradao.Stradali su i „zbrinuti“psi koji su likvidirani.Oni su najveće žrtve prevare zvana Avenija MB. Krivičnu prijavu za krivično delo iz člana 269.KZ Republike Srbije ,za smišljeno ubijanje više stotina životinja na području Vranja prosledićemo nadležnom tužilaštvu bez obzira što je Grad Vranje na sednici Skupštine od 18.12.2018. doneo odluku o organizaciji  zoohigijenske službe u okviru JKP Komrad čime je nakon godinu dana naša borba da se AvenijaMB izbaci iz Vranja dobila pozitivan epilog.

48421376_514983798908248_5811005638121095168_n

AvenijaMB ubice u akciji

Odgovaraćete za sve nevine duše koje su žrtve vaših kriminalnih aktivnosti.

Odgovaraćete za bol koju ste im naneli.

Odgovaraćete za svaki krvavi dinar koji ste na njima zaradili.

Odgovaraćete za sve!

Prihvatilište za pse u Dimitrovgradu još neregistrovano, a šinteri hvataju pse po ulicama

 

Prema izjavama svedoka, u Dimitrovgradu se nastavlja hvatanje pasa, iako je prihvatilište za pse još neregistrovano.Svima koji pokušaju ovo kršenje zakona da snime, se otvoreno preti. Ulaz u objekat je zabranjen. On zakonski i ne radi. Gde nestaju onda sakupljeni psi? Zašto predsednik opštine i direktor JKP ovo odobravaju, tj čine  krivično delo ? Više se ne pitamo da li je ovo moguće. Moguće je. Na prijave nema odgovora. Samovolja se nastavlja. 
Još jedna opština u kojoj takozvana vlast krši zakon i radi šta hoće.
Javnim dobrom, prihvatilištem, se upravlja kao da je privatni posed javnih službenika koji su sebe proglasili apsolutnim vladarima, a sve na račun javnih sredstava.Gradjani malo o ovome znaju ili ih uopšte ne interesuje, jer je mnogima najvažnije ukloniti pse sa ulica, bez obzira šta se sa njima dešava i da li se zakon krši ili ne. Prilično mračna slika ljudske nehumanosti i bezakonja, koja postavlja veoma važna pitanja: Sa kim mi to živimo ? Kako opstati okružen bezosećajnima i zlima? Kako živeti pod beskrupuloznima?

 

Link našeg članka o ovoj temi

Kradja budžetskih sredstava opština pod velom zbrinjavanja napuštenih pasa.

 

Zakon obavezuje opštine da formiraju prihvatilišta za takozvane lutalice, tj beskućne pse, napuštene ili rodjene na ulici, u okviru komunalnih preduzeća, gde su ove ustanove koje bi trebale imati humani karakter, strpane kao 13 prase i pretvorene u sabirne centre za utamničenje, mučenje i eliminaciju, koja je dostigla razmere genocida. U opštinama gde su ova prihvatilišta i otvorena, slika je sumorna i nedostojna čovečnosti.
Medjutim, u mnogim opštinama, prihvatilišta nikada nisu otvorena. Odgovorni za
nepoštovanje zakona nikada nisu kažnjeni.
Pravdaju se nedostatkom sredstava. U isto vreme odvajaju ogromne sume za
plaćanje novoizumljenih hvatača pasa, koji pse navodno odvode u svoj sabirni
centar, jedan jedini za preko 50 opština sa kojima imaju ugovore, a gde psi
nestaju. Novac iz budžeta opštine se bukvalno baca u džepove firmi, tipa
Avenija MB (registrovana radnja za čišćenje), Aza , koje su sebe proglasile
stručnima za takvu vrstu posla. Uprave opština u kojima pobedjuju na nameštenim
tenderima, sasvim sigurno imaju koristi, jer se deo sredstava vraća u njihove
džepove. A pojava sklapanja ugovora sa gore navedenim je dostigla razmere
epidemije.

oglas
Na primeru opštine Vranje, koja ima svoje komunalno preduzeće, imala je i
prihvatilište(istina neuslovno, u vlasništvu vet stanice Vranje, koje je radilo
neregistrovano i nekontrolisano godinama, dok nismo pokrenuli pitanje
registracije) možemo videti koliko je primamljiva ideja saradnje sa Avenijom
MB, gramzivima i nezasitnima, nemoralnima i beskrupuloznima. Dakle, i pored
svih uslova da po zakonu otvori svoje prihvatilište, ova opština je izabrala da
nešto više od 38.500 eura baci u vetar, kako bi ulice Vranja očistila od
nepoželjnih pasa.(Pošto ovo ne rešava problem brojnosti populacije napuštenih
pasa sistematski, već privremeno i nezakonito, nehumano, ubijanjem, jasno je da
se ne radi o želji za njegovim rešenjem , već za brzom kradjom. Psi su
kolateralna šteta.) Ko se sve ugradio u ovu sumu, možemo da nagadjamo. Logično,
potpisnici ugovora i izvršioci. Komunalni inspektori sluze kao obezbedjenje surovim ubicama,  kao kapoi prate hvatače Avenije MB,kako bi ulili dozu lažne zakonitosti i pravdali ovo bezumlje, a pri tome plašili i vredjali one retke stanovnike koji ovo smatraju
divljaštvom. Hvatači se šunjaju sa mrežama u rukama, kao tipovi iz
socrealističkih filmova gde se primitivni, osorni i surovi šinteri iživljavaju
nad bespomoćnim životinjama. Pare su ukradene, psi ne svedoče, mrtva usta ne
govore, troškova sem, radne snage i benzina, nema. Čista zarada i laka dobit.

50 EURA
Stanovništvo, otrovano decenijskom propagandom o opasnim čoporima, koje je
postalo imuno na bilo kakvu empatiju prema životinjama, ovo ne uzbudjuje. Sem
retkih, a za te postoje pretnje komunalnih inspektora. U širenju mržnje prema
psima, delotvorna je i lokalna televizija, na kojoj će se pojaviti predsednik
opštine da obavesti kako je spašen grad od najvećeg problema kojeg imaju,
beskućnih pasa. I kako se za to izdvajaju ogromna sredstva. Neće pomenuti gde
ta sredstva idu, kao ni da to nikako i nikada neće rešiti problem.
Vrlo je bitno da se dotok pasa na ulice i ne zaustavi, jer će onda ova
mogućnost beskrajne kradje, zauvek presušiti.
Ako vam padne na pamet, kao što je nama palo, da podnesete krivičnu prijavu,
sprega opština, sudstvo, veterinarska inspekcija, će se potruditi da se krivična prijava razvlači po fijokama, dok ne zastari.

Opštine koje imaju svoja prihvatilišta. Objasnićemo mogućnosti kradje na primeru Vršca i Loznice.

Glavni ključ je nedostupnost informacija, prikrivanje i zatvorenost azila. Tako
sve ostaje iza zatvorenih vrata.
Kradja počinje već pri samoj izgradnji prihvatilišta. Sume su ogromne, pa se
stiče utisak da će izrasti luksuzni objekat, a na kraju to bude samo gomila
žica i cementa.
Zatim se krade na lažiranom broju izlazaka na teren, na broju uhvaćenih pasa,
na broju izdatih vakcina protiv besnila, na naručenoj hrani, na izvršenim
veterinarskim uslugama, kojih mahom nema.
U Vršcu je 2015 navodno počela izgradnja azila(dakle, trajni smeštaj do
udomljenja), za koju je predsednik opštine izjavio da će koštati 15 miliona
dinara, prema navodima u novinama. Medjutim, direktor javnog komunalnog 22
Oktobar preduzeća je prostor, koji liči na hangar sa ispustom, u blizini
svinjca (pravi svinjac za uzgoj svinja) iznajmio od lokalnog privatnika, za
preko 2.000 eura mesečno. Izgradjene su žičane pregrade, navodna ambulanta i
mali magacin. Ogradjeno je dvorište. Kućica nema. Postoje samo drvene palete.
Ulaz je zabranjen. Najam se i dan danas plaća.Ko deli ?
U zimu 2016 je došlo do pomora pasa, jer je količina hrane smanjena ( po izjavi
upravnice nije bilo novca), pa su se psi ubijali medjusobno. Kradja novca
namenjenog za hranu, a i kupljene hrane. U roku od 3 meseca je stradalo više
od 200 pasa. Dokumentacija o uginulim psima je lažirana, a kada je priča
procurela u javnost, nije poboljšano ništa, već je donesena zabrana radnicima,
unosa mobilnih telefona, kako bi se sprečilo slikanje. Radnicima je naredjen
progon koleginice koja je ovo obelodanila, ponudjeno joj je da predje u drugu
službu i tako se svedok ukloni, što ona nije prihvatila, pa je dobila otkaz.
Posle toga joj je i kao gradjaninu zabranjen ulaz u azil. Da li je sve ovo znao
i predsednik opštine? Pa naravno. Sve krivične prijave su odbačene. Nije
zgorega napomenuti da je muž upravnice zaposlen u sudstvu.

Slike iz Vršca, kada je obelodanjen masakr pasa.

Prihvatilište KP Naš Dom Loznica je odličan primer netransparentnosti, dakle,
prikrivanja svih mogućih kradja, koje su očite. O ogromnim ulaganjima u ovo
poluraspadnuto prihvatilište, sada skriveno iza krpa i korova, možemo da čujemo
iz usta predsednika opštine i direktora komunalnog preduzeća, koji godinama
caruju ovom opštinom.Ulaganja su svake godine sve veća, od 10 miliona din do 15
miliona u prošle tri godine. Žice u boksovima su zardjale, kućice raspadnute,
hrana bačena na zemlju, posude retke. Veterinarskih usluga nema. ove podatke
imamo sa snimaka tajno snimljenih, jer je ulazak zabranjen. (A članovi
udruženja za zaštitu su proterani iz prihvatilišta. Čak im se i preti). Zašto je
ulazak zabranjen? Citiramo direktora JKP : Da se psi ne bi uznemiravali. Da se
ne bi hranili neodgovarajućom hranom. (objavljeno u Blicu). Pa na šta se onda
troši toliki novac?

I na primeru opštine sa svojim prihvatilištem i na primeru onih koji koriste
usluge hvatača dolazimo do istog, do zloupotrebe položaja u svrhu sticanja
lične koristi, do kradje budžeta opštine, kradje gradjana, do kršenja zakona,
dok se licemerno predstavlja kako se ogromna sredstva izdvajaju za rešenje
„nerešivog “ problema beskućnih pasa na ulicama i huška javnost na mržnju prema
tim opasnim bićima, kako bi se lakše i bez opstrukcija uništavali, a pri tome
neometano kralo.
Pošto su javna komunalna preduzeća veoma poželjne pozicije u podeli vlasti, jer
pružaju ogromne mogućnosti kradje, tu mesta prihvatilištima za pse ne sme da
bude. Ona moraju biti samostalna u okviru opština, bez ikakvog upliva lokalne
vlasti na izbor njihove uprave. I moraju biti strogo kontrolisana. Namenjena
onom što i treba da budu. Mesto za odmor do novog doma. Mesto gde će se psi
sterilisati, odakle će se udomljavati i koje će se baviti saradnjom sa
udruženjima za zaštitu životinja, edukacijom stanovništva i promenom sadašnjeg
stanja. U ovakvim uslovima, sada, teško da pomaka može biti.

UPRAVA JKP KOMUNALAC DIMITROVGRAD NIJE ZNALA DA MORA DA REGISTRUJE PRIHVATILIŠTE ZA PSE??

 

U septembru su psi koji su hvatani u Dimitrovgradu, na stari način, dobro poznat, sa neuslovnim vozilom, sa starom ekipom, neobučenom, ali sa  novom opremom, koja je naručena još u avgustu ( o čemu smo pisali )stavljani u tzv novo prihvatilište, koje nije prošlo kontrolu veterinarske inspekcije, koje nije registrovano pri Upravi veterine, dok se tvrdilo kako je sve u najboljem redu. Ulazak aktivistima za zaštitu životinja je zabranjen.
Podneli smo zahtev za zatvaranjem neregistrovanog objekta, na osnovu kojeg je veterinarska inspekcija izašla na teren.

Link članka NEREGISTROVANO PRIHVATILIŠTE

U vestima RT Caribrod, tehnički direktor JKP Komunalac tvrdi da nisu znali da je potrebna registracija ????????, da u prihvatilištu ima 15 pasa i da je sve u najboljem redu, a sa novim hvatanjem će nastaviti kada budu registrovani. Navodno su zahtev podneli .???

Link RT Caribrod

Kako radi neregistrovano prihvatilište? Naravno, to se ne pita niko. Niko se ne kažnjava. A mi se pitamo gde su psi koji su hvatani još od kraja avgusta meseca i po navodima svedoka dovodjeni ovde? Kako će radnici bez obavezne obuke da hvataju pse, a naročito da koriste puške za omamljivanje, ako nemaju nikakvu obuku?
Takodje napominjemo da su nam se javili mnogi ljubitelji životinja, koji su bili zainteresovani za rad, ali javnog konkursa nije bilo. Bilo je usmenih izjava kako JKP u , tj Prihvatilištu nisu potrebni. Verovatno jer imaju tako spremne kadrove.

A evo šta Zakon kaže :
Zakon o dobrobiti životinja
Član 62

Vlasnik pansiona, odnosno prihvatilišta, dužan je da pre upisa u Registar objekata Ministarstvu dostavi dokaz da je obezbedio:

1) finansijska sredstva za nesmetani rad;

2) sprovođenje zdravstvene zaštite životinja;

3) odgovarajući prostor za smeštaj životinja na način koji će obezbediti dobrobit životinja i neće narušiti javni red i mir;

4) lica koja su obučena za postupanje sa životinjama.
Kad ne znaju za Zakon, kako će znati da sa psima postupaju?

Ili ćemo po starom sistemu, kako se već postupa sa profitabilnim „dzukelama“.
Stara praksa nepoštovanja Zakona se nastavlja, jer Prihvatilišta za pse nisu mesta za istinsko zbrinjavanje, već za sklanjanje sa ulica, pa šta psima bude, nema veze, a sredstva izdvojena iz budžeta za njihovu dobrobit će već da se sliju u nečije džepove. A humanost i istinsku volju za rešenjem problema, od vrha opštine pa naniže, ne pokazuje niko, niti ga to zanima. Nažalost, Prihvatišta za pse nisu Prihvatilišta, već zahvaljujući neobučenima i nedoraslima humanom zadatku, postaju vrlo brzo mučilišta i stratišta. Ljudski faktor je najveći problem, uz partokratiju i korupciju.

42440929_2108839802500386_6145119424773881856_n

 

LOV U 21om VEKU-SPORT KRVOLOČNIH UBICA

 

Davna su prošlost vremena kad se lovilo zbog pukog preživljavanja I ishrane. Danas je Lov , navodno Sport, još uvek legalan,a I medju mnogima veoma popularan.

Naziva se sportom,  ukoliko se bezdušno I kukavičko ubijanje životinja I ptica, može tako nazvati. Kakav je to sport gde čopor lovaca , naoružan do zuba juri bespomoćne životinje I ubija ptice u svoj lepoti svog leta? Pod punom ratnom opremom , opremljeni  puškama,pištoljima, u čizmama, prslucima, opasačima, bića, koja bi se goloruka plašila I zeca, tumaraju I orgijaju po šumama I hvale se trofejima I brojem poubijanih životinja.

Lovci sebe smatraju I dobročiniteljima, a lov svetom tradicijom. Dobročinitelji su jer zimi hrane životinje, kako bi ih bilo dovoljno za sledeću sezonu ubijanja. 

Tradicija je važna reč, koja daje legitimitet ubijanju. Možda je to prisećanje na vremena kada su ljudi još živeli u pećinama I kada nije bilo drugog načina da se prehrane. Ima tu još jedan bitan momenat, potreba za priapadništvom nekoj “eliti”, pa makar I izmišljenoj.

VIDEO KOJI NA SRAMOTAN NAČIN BLATI SRPSKU ISTORIJU, U CILJU PROMOCIJE LOVA.

Nekada su samo bogati mogli da love u svojim lovištima, kraljevi, feudalci, dok su ih siromašni, gladni gledali, pa se taj kompleks inferiornosti preneo I na političare, koji su opet postali neki simbol moći za prosečnog čoveka. 

Tako je , biti lovac, za neuke , postao pojam “ biti neko „. Neko ko makar na kratko može da uživa u moći, nad slabijima od sebe.

Lovci se bore I za svoj podmladak. Nažalost, tako vaspitavaju I decu. Ubij dušo, to je tradicija!!

LINK SAJTA ZA PODMLADAK LOVACA

I žene su se uključile, pa sa ponosom poziraju pored hrpe leševa ubijenih lisica, zečeva, jarebica. 

Čuveni “ damski” lovački klub Artemida ( boginja lova).   Bar negde biti boginja , dok gadna iskežena duša ne izleti na svetlost dana. Njihov čuveni foto, Puška, leševi jarebica i cvetići. Prave dame za primer. 

sesir

 

Lovci su na našim prostorima inače I ubice beskućnih pasa I mačaka, na šta se skoro osvrnuo predsednik opštine Apatin, konstatujući sa žaljenjem kako su to bila prava vremena. Kerove smo rešavali lovcima, tako je javno izjavio.

U mnogim opštinama je još uvek tako. A verujemo I u njegovoj.

Lovci su takodje I surovi vlasnici pasa. Njihovi psi ne doživljavaju penziju. A ako ne saradjuju, plaše se metka, završavaju sa metkom u glavi. Oni humaniji ih prosto izbace negde u nedodjiji. Dokaz su brojni lovački psi koje aktivisti nalaze , gladne i žedne, a često i ubijene. 

psi

I pored sve tužne istine, industrija se ne da. Lovačka drustva, savezi, imaju beneficija, pojavljuju se na sajmovima, lične koristi, veličanje samoznačaja I osećaj pripadnosti nekoj “ eliti”, kako to oni predstavljaju, čine da je mnogima veoma značajno što su lovci. Osećaj da si Neko , a ustvari si Niko.

U suštini , to je velika industrija I biznis prodaje opreme, oružja I ostalog, neophodnog jadnim bićima koja ne vide u mraku. Puške se prodaju I za po nekoliko miliona dinara.

Lov je I deo turističke ponude. Izvolite, dodjite, kod nas se tako lepo ubija!!  I Skupština je puna lovaca. Imamo Sajam lova. Izložbe trofeja. 

U 21 veku, gde je tehnologija izuzetno uznapredovala, ljudska svest nekih takozvanih ljudi je ostala na nivou pećinskog čoveka.

Ali, kao što I lovci imaju pravo da zastupaju svoje ubilačke ideje, imamo I mi pravo da zastupamo svoje humanističke. U celom svetu postoje brojne organizacije za razvoj svesti i borbu za prekidanje sumanutog ubijanja drugih vrsta. 

Duboko smo ubedjeni da  će razumni prevladati I da će jednom ovog divljastva  zauvek nestati. ŽIVI I PUSTI DRUGE DA ŽIVE. 

Marina Mo