Koalicija Za Život NVO

Početak » Uncategorized

Category Archives: Uncategorized

Kategorije Categories

ARHIVA ČLANAKA

TROVANJE PASA U ZAJEČARU I VRANJU

 

Trovanje pasa je nažalost uobičajena pojava u mnogim gradovima i selima Srbije.

Otrov je lako dostupan, nadležni nisu uradili ništa da ne bude, a prijave protiv NN lica završavaju zaboravljene u fijokama . Istraga se ne pokreće, iako je ovo ozbiljno kršenje zakona, izazivanje javne opasnosti i mučenje životinja. Sve kažnjivo zakonom. Ovakav javašluk pogoduje i ohrabruje psihopate da prosipaju otrov po ulicama, ubacuju ga u meso, kako bi poubijali što više životinja. Do sada, niko nije kažnjen.

Ovo su poslednji zločini.  Ubjen Haski u Vranju. Bilo je još otrovanih, ali fotose nemamo.

haski 13072018

zajecar jul2018

ZAJEČAR OTROVAN USRED GRADA.

REDOVNO PODNOSIMO PRIJAVE, ALI BEZ ZAINTERESOVANOSTI VLASTI DA SE URADI NEŠTO, POČINIOCI NADJU I KAZNE, SITUACIJA SE NEĆE PROMENITI.

AVENIJA MB, DA LI JE OVU STERILIZACIJU RADIO MESAR ILI VETERINAR?

 

Po objavi Vesna Marinković Ex Jovičić ovaj pas je vraćen od strane AvenijeMB na lokaciju u Gornjem Milanovcu . Jedan od retkih, koji se ikada vrate u opštinu iz koje su deportovani u Novo Selo, konc logor za pse takozvane firme Avenija MB, radnje za čišćenje objekata i ostale usluge u poljoprivredi.
Pas ima ušnu markicu, koja je zabranjena, a jasno se vidi otvorena rana od nestručno izvedene sterilizacije. Da li je povratku prisustvovao komunalni inspektor, ne zna se.

Srećom, našli su ga aktivisti udruženja za zaštitu Gornji Milanovac.

av mb vracen u g.milanovac jul018

Aktivisti su psa , za kog je debelo plaćeno iz budžeta grada, odveli kod veterinara, kako bi mu se pomoglo. To opština neće platiti, ali je Aveniju MB debelo platila. Za šta? Za ovo ?


Koalicija za život će protiv zaposlenog lica u AvenijaVet DOO koji je odgovoran za nestručno izvođenje intervencije i nesavesno ponašanje u vršenju veterinarskih poslova podneti prijavu nadležnim organima .
Da podsetimo da je Avenija MB do sada u 2018 godini zaključila ugovore u iznosu od 44.989.740.dinara.Pljačka budžeta lokalnih samouprava se nastavlja
preko leševa napuštenih životinja. Nastavlja se i nezakonito mučenje. 

VRANJE. MIROLJUBIVOM, DOBROM ČOVEKU, KOMŠIJA UBIO BEZOPASNOG PSA.OPRAVDANJE, NISAM ZNAO DA JE TVOJ!

 

Vranje 13.07.2018.  Svedočanstvo Krunislava Nešića, kome je komšija bez ikakvog razloga , ubio psa, koji je bio deo porodice. Ovo su njegove reči.

POTRESNA ISPOVEST VLASNIKA KOME JE KOMSIJA PUSKOM UBIO PSA ! (VRANJE)

Lejlu smo usvojili pre mozda 3-4 meseca. A ovako je sve krenulo:
Ja i supruga smo se, dok jos nismo bili vencani, preselili u novu kucu na periferiji grada. Bio je to septembar prosle godine. Ona je biolog po profesiji i, kako sam mislio, cak i previse „opterecena“ zivotinjskim svetom. Njoj taj deo predstavlja 90 % dnevnih tema za razgovor. Nepune 2 nedelje nakon toga napusteni macor star mozda 2 meseca je dosao sam u moju kancelariju. Uplasen toliko da sam ga jedva uhvatio nakon 3 sata i odveo kuci. Mislio sam da je to najlepsi poklon za nju kada zapocne zivot sa mnom. Nakon jos mesec dana pronasao sam mace staro jedva mesec dana na ulici po pljusku u 1 ujutru. Naravno i ono je zavrsilo kod mene. U pocetku sam insistirao da ga udomimo. I posle tri dana odustao na njen zahtev. Vec smo imali dva macora. Dolazi 9-ti oktobar i njen rodjendan-kupujem Sibirsku vevericu i donosim je na poklon. Sad vec imamo mali zooloski vrt. Macori „pricaju“ sa mnom, veverica joj stoji na glavi po pola dana vec potpuno pripitomljena.
Od pre dve nedelje i hrcak. Klaudije, Tufi, Veverko i Dzordz. Nasa porodica.
Zeleo sam da imam Bernardinca citav zivot i cekao sam prolece da donesem stene. I slusao svaki dan pridike-nemoj da kupis, usvojicemo. I tako jedne veceri oko 3 ujutru dok je Miljana spavala ja slucajno vidim sliku Lejle listajuci facebook. I zaljubim se. Kontaktirao sam dve dame iz Kraljeva i molio ih da je daju bas meni. I uspeo. Kroz 2 nedelje otisao sam sa prijateljem u Kraljevo. Usao sam u Draganino dvoriste, Lejla je od svih ljudi dotrcala meni, sela mi u krilo i pocela da me ljubi i lize po licu. Iz cista mira. Seli smo u kola i stigli kuci. Taj put od 10 sati u oba pravca – jedan od najsrecnijih delova mog zivota ikada. Lejlinu pricu iz perioda pre toga znate.
Lejla je veliki deo dana provodila u dvoristu. Imala je obicaj da povremeno prokopa tunel ispod ograde i pobegne na ulicu. I onda po nju dodje pas lutalica koga hranimo i koji zivi na kraju ulice. I odu da se igraju. Nema saobracaja i nije opasno. Ali sam se ja plasio da ce nesto da joj se ipak dogodi i vracao je. I „krpio“ ogradu iznova. Prodje 2 nedelje i ponovo se desi isto. I tako iznova.
Poslednjih 3 dana Lejla se konstantno pronalazi izlaz. Ne mogu da pronadjem mesto gde odlazi, a prosao sam ogradu milion puta milimetar po milimetar. Zahtevao sam od Miljane da Lejla dok sam ja na poslu, a kad je napolje, bude u ogradjenom boksu. Samo da ne bude slobodna van kuce ta 2 dana, bez nadzora dok sam ja na poslu. Njoj je bilo zao. Pustila je u dvoriste i nadzirala na svakih 15-30 minuta. Oko 530 popodne izasla je po nju da je uvede. 10 min pre toga Lejla se igrala sa dascicom koju je nasla u dvoristu i lezala na pragu ulaznih vrata.
Lejle nije bilo. Istrcala je ispred kapije i pocela da je doziva. Istovremeno me pozvala telefonom. Bio sam ljut. Nakon 3 min je usledio drugi poziv. Plakala je jer joj je komsinica na 10 metara odatle rekla da je upravo cula pucnje i da su neki psi pobegli uz ulicu. Naravno da nisam verovao i odbacio to odmah. Nastavila je da trazi. Kroz 15 min usledio je njen poziv ponovo. Na kraju ulice koja broji samo 4 kuce, na kraju moje ulice, nasla je Lejlu krvavu sa prostrelnom ranom sakrivenu u zivoj ogradi. Da kazem da sam se stvorio tamo za 3 minuta ne bih preterao. Lejla je disala i imala par poderotina od metka na nogama. Povecih. Obradovao sam se-sta god PREZIVECE. Ne krvari mnogo. Nema presecene arterije. Zgrabio sam je u ruke i uneo u kola. Moj otac je vozio, veterinar je bio na putu za ordinaciju spreman da je operise. Vec je bio pozvan. Moj drugi sok-Lejlina utroba je u mojim rukama i vracam je nazad peskirom. Dobro je-ipak ne krvari previse operisace je. Pricam sa njom i ona me gleda u oci i sve razume. Ali nema snage. Htela bi da podigne glavu ka mojoj, ne uspeva. U tom paklu, moja supruga place u kolima toliko da mi se cini da ce se i njoj desiti nesto svakog casa. Lejla zatvara oci , ja joj ih otvaram i pricam joj da mora da me gleda. Nema spavanja. Kao da me razume, kapci joj padaju ona ih jedva podize i gleda u mene non stop. Stizemo u ordinaciju minut pre hirurga i unosimo je. Spasena je i nista nije bitno. Doktor je povezuje na infuziju i krece da radi. Ja izlazim iz ordinacije zovem policiju vec po treci put i sav srecan kazem Miljani-prezivece sto posto. Tu je. Sve je tu!!!! Ulazim ponovo u ordinaciju i doktor mi kaze: uradicu sve sto mogu ali stanje je jako tesko. Naravno, sta on zna, bice to ok. Bice 100%. Pricam sa Lejlom, a ona me gleda kao da zna. Izlazim ponovo napolje i ubedjujem Miljanu koja je vec u stanju nervnog sloma. Nisam joj dao da udje u ordinaciju. Ostavljam svog oca sa njom i vracam se brzo kuci, dolazi policija i zvali su me da se vratim na mesto dogadjaja. Dosta ljudi koji me poznaju traze mesto gde se sve dogodilo. Meni se neposredno pre dolaska cini da cujem pucnje. Urlam na policiju telefonom kako ludak i dalje puca. Jel cekaju da i mene ubije??? U stanju soka pricinjavaju mi se pucnji. Dolazi policija. Pratimo tragove krvi. I nalazimo. Krecem po kucama da pitam bilo koga da li je iko nesto cuo. Pucanj. Nesto. Skoro da odustajem kad cujem zenu koja vise za sebe slucajno pominje sta je vidla. Zovem policiju da dodje par kuca ispod, gospodja pokusava da se vrati u objekat i zatvori vrata. Uplasena. Nije joj poslo za rukom. Izgovara ime coveka. Coveka sa kojim sam u odlicnim odnosima. Izasao je iz kuce sa puskom. Izasao iz svoje ulice. Popeo se u moju ulicu, prisao stenetu i opalio. Lejla je lezala na pocetku moje ulice. Moja zena bila na kraju ili izlazila bas u to vreme. Od stanja soka ne seca se da je cula pucanj. Starija gospodja je stajala u dvoristu, iza garaze, u basti, 5 metara odatle. Gospodja koja mi je pomogla da je smestim u kola. Nije imala pojma da se nesto desilo. Nije ni mogla da vidi. Nedaleko odatle deca predskolskog uzrasta u dvoristu. Policija vrsi uvidjaj i oduzima oruzje. Dok privode bolesnika on progovara: Izvini nisam znao da je tvoje. Koliko saznajem-priznao je sve.
Kad sam se doselio u naselje svakom komsiji sam za svakog novog clana porodice rekao. Svakoga upoznao. Uglavnom svi imaju zivotinje. Moje su svi voleli. Svakom sam ponovio- ako se kojim slucajem desi da neki od mojih ljubimaca napravi stetu da odmah dodju do mene. Platicu sve duplo. Svakome sam to ponovio po par puta. Moja kuca je poslednja u ulici. Stavio sam kapiju na sred ulice ispred svoje kuce da napravim vece dvoriste za Lejlu. Pitao sam komsije jer je to nasa ugovorena ulica i objasnio zasto. I da je to samo do sledece godine dok potpuno ne promenim ogradu i kupim jos jedno parce zemlje pored. Slozili se svi. Niko mi rec nije rekao, a zatvorio sam im poslednjih 20 metara ulice. Prvi komsija sa jedne strane se druzi sa mojim mackama kad god je u basti. Sa svojim manje nego sa mojim. I ponavlja mi stalno kako bi voleo da ima bas takve. Njemu su te bas najbolje. Hrani mi Lejlu malinama, a jedva ih u dvoristu ima dovoljno za sebe.
Ja i supruga smo zavrsili u hitnoj pomoci. Imam 36 godina i po prvi put u zivotu tahikardiju i povisen pritisak. A radim detaljan pregled dva puta godisnje. Miljana je spavala par sati. Poslednji put je jela pre 36 sati. Odbija. Ja sam bio budan do 6 ujutru. I spavao sat ipo nakon toga. Nisam jeo od juce u 1 popodne. Nisam ni gladan.
Sahranio sam Lejlu u 5 jutros, na uzvisenom delu odakle moze da vidi sve, tako je volela. Stavio pored nje dve posude za hranu, jednu potpuno razjedenu od njenih zuba. Volela je da je vucara po dvoristu. Stavio igracku koju je ponela iz Kraljeva, i parce drveta koje je grizla dok je lezala na travi, sekund pre nego sto je bolesni um prisao i pucao u nju. I moje farmerice koje je progrizla pa sam joj poklonio. I njenu postelju gde je spavala.
Nju spustam u zemlju i ona i dalje gleda u mene. Ja je nisam spasio.
Sahranio sam je tako sto sam „ukrao“ pola sata dok moja zena spava. Da ne vidi. Jer je nije dala. Lezala je u najlonskoj kesi u dvoristu celu noc. Tamo gde inace lezi uglavnom. Na mestu koje najvise voli.
Moja supruga spava blizu Dzordza, Tufija, Klaudija i Veverka. Ponavlja da mora tako jer ce u suprotnom neko da im naudi preko noci.
Neko ce da ih ubije u kuci.

Mi nemamo decu. Imamo samo njih. Meni je to isto kao da mi je pucao u dete. Koja je razlika? Mozda bi znao da je moje pa ne bi pucao? U cije bi pucao? U sred bela dana, hladnokrvno, otpesacis laganim korakom 150 metara od svoje kuce, pucas i vratis se isto tako hladnokrvno. I nastavis svoj rucak. I onda se jako potreses kad te uhvate nakon 3 sata. I zasto? I kako to da ces se verovatno braniti sa slobode? I kako to da cu ja biti prinudjen da gledam u tvoj prozor i tebe svaki dan?
Poprilicno sam kompulsivno-opsesivan. Proveravam uredjaje po 5 puta kad izlazim. Vrata zakljucavam po 3 puta. Nocas sam prvi put ostavio sve otvoreno. Sad se preispitujem kako se to desilo. I ne pada mi nista na pamet- osim da mi mozda vise nije stalo.

Krunislav Nesic

FOTOSI PREUZETI SA FEJSBUKA.

Po ubistvu, a pucano je usred naselja, uz prisustvo uplašenih komšija, dece, ubica psa se mirno uputio kući, da bi mu pozlilo kad je policija zakucala na vrata. Da li zbog toga što smatra da je normalno ubijati pse po ulicama ili je neuračunljiv, ne znamo. Ali, interesantna je činjenica da nije priveden, kako svedoci tvrde. Kako je to moguće? I ko je sve mogao da strada ? Ako vlastima nije do ubijenih pasa, već po staroj navici, gde se krši kako  Zakon o Dobrobiti životinja, tako i Krivični Zakon, vreme je, krajnje je vreme da sankcionišemo sve koji smatraju da zakoni mogu da se krše ko kako hoće. A ako su neuračunljivi i ugrožavaju svoju okolinu, da ih smestimo, tamo gde im je i mesto. Dakle, ludnica ili zatvor. Pa da krenemo u civilizaciju mirno, bez balasta.

Vlasnik psa će pokrenuti krivičnu prijavu protiv ubice psa i kršitelja reda, mira i zakona.

I naše Udruženje će podneti prijavu protiv ubice iz Vranja. Svedoci tvrde da se  zove Mile Stošić.

DIMITROVGAD AZIL U IZGRADNJI A PSI SE RAZBACUJU GDE ŠINTERAJU PADNE NA PAMET

 

Hoće li i Dimitrovgrad krenuti stopama Vršca i Loznice?

(Završili su kao prihvatilišta zatvorena za pse,  sa ogromnim troškovima za budžet grada, sa stotinama ubijenih pasa, sa etiketom KORUPCIJA I KRŠENJE ZAKONA ).

Azil u Dimitrovgradu se tek gradi,  a nezakonit prevoz pasa iz grada u kaveze , prvo u budući azil, sadašnje gradilište, pa onda, što dalje odavde, bilo gde, samo cveta. Svedoci govore da se psi masovno skupljaju vozilima JKP, stavljaju u kaveze gde niko ne sme da pridje, a onda odvoze neznano kuda.

Link Izgradnja Prihvatišta Da li je to Lepa Bajka

Želeli bismo da ovo bude i istina i da na ovom mestu rade iskreni ljudi, a ne politički podobnici, koji problem neće rešiti, ali će zdušno koristiti budžetska sredstva za svoju korist.

Ali, trenutna dešavanja postavljaju mnoge upitnike. Gde se to, kako i zašto nezakonito odvode psi iz grada, samo da ih nema?

Ovo su psi koji su odvedeni iz grada, a nadjeni kod manastira Poganovac. Svedoci tvrde da su ovo psi odvedeni iz grada.

 

 

I pre nego što je Prihvatilište krenulo sa radom, dešavaju  se ovakva kršenja zakona. A šta da očekujemo kad počne sa radom?

Lokalne samouprave i jesu u obavezi da izgrade prihvatilišta za pse. Pohvalna je i izgradnja na prostoru dobijenom od vojske, još pre par godina.Veoma nas raduje izjava gospodina Dimitrova, da očekuje podršku NVO i rado ćemo je pružiti. Bez saradnje i razmene iskustava, nema pomaka, a ne postoji azil dovoljne veličine, koji bi humano mogao da zbrine napuštene pse, ukoliko njegov rad ne prate i ostale akcije, akcija udomljavanja, otvorenosti azila, propagiranja čipovanja vlasničkih pasa, registrovanja odgajivaćnica,dakle uvodjenje reda u haos koji nas je i doveo u situaciju da na ulicama imamo napuštene pse. Uvodjenje odgovornosti. Ali, ima li sluha?

Ako uprava grada nema nameru da sistemski rešava problem, da saradjuje sa udruženjima, da se okane korupcije, da razgovara sa kompetentnima i shvati da je najbitniji LJUDSKI FAKTOR, ZA REŠENJE PROBLEMA, PROBLEM I NEĆE BITI REŠEN. Jer, otvaranje novih prihvatilišta ne služi zapošljavanju političkih podobnika i partokratiji, već dugoročnom rešenju problema, koje svakako ne mogu doneti neuki šinteri , koji će samo da poslušno hvataju , ubijaju i uništavaju, dok se sredstva za humano rešenje odlivaju iz džepova gradjana.

Nadamo se da u opštini Dimitrovgrad postoji želja za boljim, a ne za ponavljanjem goreg, koje nas dovodi opet i opet u kolo korupcije , kršenja zakona, ponor neljudskosti i nedostatka svake empatije i razumevanja, na dno zemalja III sveta, u septičku jamu Evrope.

Nadamo se. Obradujte nas.  Neka Dimitrovgrad pokaže da je njegovo Prihvatilište za pse dostojno imena koje nosi.

 

 

OD SIROMAŠNIH BUBA ŠINTERA DO BOGATIH „ZOOHIGIJENIČARA“. ZA 4 GODINE PRIHOD PREKO MILION EURA!

 

Na listi najvećih lopova budžeta opština, a na ime zoohigijene, u saradnji sa opštinskim moćnicima UBEDLJIVO VODI AVENIJA MB. Kad se za lopovluk budu dodeljivali Oskari Srbija korupcija, eto njima i Oskara.

 

Avenija MB je registrovana kao radnja za čišćenje i ostale usluge u poljoprivredi.
Posle sitnih poslova dezinsekcije, odjednom postaje glavna tzv firma za HUMANO HVATANJE I ZBRINJAVANJE PASA. Postaje takodje i simbol nezakonitog poslovanja, nehumanog odnosa prema beskućnim psima, kršenja brojnih zakona, simbol mučenja i zla. i sve to nekažnjeno.

Da li iza Avenije MB stoje preprodavci grobova iz Vrnjačke Banje, koji su uništili JKP Beli izvor, a onda su napredovali i počeli da jedu budžete lokalnih samouprava ? Sada je već jasno i da su opštine umešane, da bi se profit delio, ne samo između njih, već i na ostale ,partijski podobne . Dakle, od jadnih pasa žive mnogi KEROVI I MNOGE DŽUKELE, čak i u vrhu vrhova.
Vrlo je verovatno, jer se po svim prijavama i dopisima ne postupa, a nekom je u interesu da se pljačka budžeta nastavi. I ne samo pljačka, već i vredjanje zdravog razuma gradjana i nezakonito mučenje životinja.
A evo zašto. Po podacima iz javnih nabavki, koje sve možemo da dokumentujemo

AvenijaMB, po ugovorima dostupnim na portalu javnih nabavki je prihodovala
u 2014 godini 11.356.400 dinara
u 2015 godini 19.464.038 dinara
u 2016 godini 37.416.096.dinara
u 2017 godini 28.788.915.dinara
i u 2018 godini do 30.juna zaključeni su Ugovori vredni 44.989.740.dinara.
Ukupni Ugovori zaključeni u periodu 2014-2018 iznose neverovatnih 142.015.189 ili približno 1.183.459. eura. Cifre ne mogu biti manje, već samo veće, ukoliko nam je neka javna nabavka promakla.
Dakle, za 4 godine preko MILION EURA ODLAZI U DŽEP AVENIJE MB I JARANA. Troškovi su minimalni. Za te 4 godine, vozni park zaposlenih u ovoj radnji za čišćenje, je znatno narastao, ali je dušegubka za pse, ostala ista.
Metalna kanta u koju trpaju pse, jedne na druge, pa ko preživi. Toliko o njihovoj humanosti. Ali, pored svih ostalih načina, na koji krše brojne zakone, ovo je samo jedna od stavki. Na prijave nehumanog prevoza, uprava veterine ćuti. Komunalni inspektori po opštinama, dozvoljavaju šinterima da psuju i vredjaju gradjane, opštine ih i pored obaveze da imaju sopstvena prihvatilišta, nezakonito angažuju i kolo se vrti, a milioni kradu.
Pitamo se, koliko je visoko veliki zaštitnik ove bahate takozvane firme ???

DUŠEGUBKA ZA PSE U KOJOJ IH KOTRLJAJU PO ZIMI I LETU I PREKO 200 KM U JEDNOM PRAVCU.

palanka

 

KADA NEPRAVDA POSTANE ZAKON, OTPOR JE OBAVEZA !

 

Drski, bahati, oholi , ogrezli u svoj trenutak jadne moći, pa makar to bilo i nad životinjama i onima koji ih štite, komunalni inspektori opština koje su sklopile nezakonite ugovore sa Avenijom MB, Radnjom za čišćenje objekata i dezinsekciju( koja ni u jednoj državi ne bi mogla da dobije dozvolu da se bavi humanim hvatanjem i zbrinjavanjem pasa)  pokrivaju i štite osione šintere Avenije MB, ljude bez ikakve obuke , niskog nivoa obrazovanja, koji haraju Srbijom , vredjaju gradjane, muče pse , a sve to nekažnjeno, i pored brojnih prijava koje su upućene. A svima njima neko  štiti ledja, jer je ogroman novac u pitanju. Ugovori od 2014 do 2018, samo do juna meseca, iznose vise od 1.000.000 eura. Kradja budžeta opština se sprovodi naveliko. 

Gradjanima Smederevske PALANKE je prekipelo da trpe bahatost i gledaju mučenje, U REŽIJI AVENIJE MB, pa su , pošto su šinteri utrpali psa , starog, mirnog, kog već godinama hrane i paze, u svoju dušegubku, medju 17 pasa, koji su se već gušili u vozilu, otvorili vozilo i pustili ih sve na slobodu. Ovo je , naravno, okarakterisano kao ometanje komunalnog inspektora u radu , pa su neki od gradjana privedeni , a biće im uručene i krivične prijave.

Link članka Palanka danas

Link članka Smederevske novine

Link videa koji je objavilo udruženje Levijatan 

Zanimljivo je da niko ne sankcioniše ni komunalne inspektore, koji imaju pravo da vredjaju gradjane i prete im, ni šintere, koji čak kradu pse iz dvorišta i psuju gradjane. Kao u nekom filmu gde je sve izvrnuto naopako, gde je ludilo postalo normalno, pravo krivo, a krivo pravo, mučenje i kršenje zakona normalno,  zakon nema ko da sprovede. Izgleda da sredstva koja se izvlače iz budžeta opština, ujedinjuju u zlu mnoge džepove.

SIMBOL ZLA I NEPRAVDE DUŠEGUBKA AVENIJE MB KOJOJ UPRAVA VETERINE NE NALAZI ZAMERKE. HUMAN PREVOZ.

palanka

Mila ženkica uhvaćena u Vranju vraćena iz konc logora Novo Selo. Traži DOM!

 

 

Pitoma ženkica, koju su šinteri Avenije MB, bez ikakvog razloga, sem namerne bahatosti, utrpali u svoju dušegubku 15og juna je spašena iz njihovog konc logora Novo Selo Avenija MB. Udomljava se, čim se oporavi.

Mala, pitoma ženka, uhvaćena u Vranju, od strane šintera Avenije MB, 15og juna je vraćena u Vranje, zahvaljujući zalaganju aktivista Udruženja Borba za Život Vranje. O tom nemilom dogadjaju smo pisali. Aktivisti su bili izvredjani, mnogo se toga lošeg bespotrebno dogodilo, ali.. bar je jedan od otetih pasa ( a sve u ime profitiranja od gradskog budžeta), spasen.

Link članka

Ovo je foto kada je uhvaćena. Zahvaljujući insistiranju na Zakonu i njegovom spovodjenju, imamo ga. Zahvaljujući aktivnosti lokalnih aktivista, pružen je otpor i ne može sve da ostane skriveno, što može da posluži kao primer svima, u svim opštinama. Ne dozvolite da vas lažu i kradu, da ubijaju, jer rade NEZAKONITO, što je u Srbiji ZABRANJENO, ALI SE SKRIVA.

uhvaćen Vranje 14.6.18. - Copy

Ženkica, mio pas,  koji je dobio ime Mila je spašen iz konc logora. Naravno, nije bio čipovan, ni sterilisan, a ima i povrede na glavi. Kroz koji horor je prošla, to samo ona zna.

Trenutno je smeštena na sigurno i traži DOM. Biće i sterilisana. Mnogo je ljudi pitalo, a šta je sa psom? Pa evo je, biće uskoro spremna za udomljenje. A svako, ko želi da pomogne da se troškovi smeštaja plate, da je udomi, dobrodošao je.

mila vracena 19.6.18.

mila1

VIDEO MILA NA SLOBODI 

mila2

Udruženje ne može sve samo. Nemoguće je smestiti sve pse, jer opština čini sve samo da odmogne humanom rešenju. Nažalost.  Zato pomozite, udomite!

Mi se borimo za sprovodjenje Zakona, da ovo bespotrebno ubijanje, nesreća i zlo, korupcija na psima, zauvek stane. Moramo zajedno.

Ugovor težak 37.500 eura, samo za uništenje beskućnih pasa Vranja, potpisan u februaru, za navodno „trajno zbrinjavanje“, što je neistina, nije raskinut, iako Avenija MB nema Prihvatilište na teritoriji grada i iako grad ima sopstvenu JKP službu i potencijalno prihvatilište. Mučenje se nastavlja. Nikakav rezultat na smanjenju broja beskućnih pasa, ovim nehumanim putem, po bezakonju, ovakvo postupanje neće doneti, ali će mnogi privatni džepovi biti puniji.

Samo zajedno ćemo uspeti da Vladavina Zakona pobedi zlo !

Zašto su i gde sajlama, nezakonito odvučeni beskućni psi Dimitrovgrada od strane JK Komunalac?

 

Poznato je da Dimitrovgrad nema prihvatilište za beskućne pse, a što je naloženo Zakonom pre više od 10 godina. Nema ni prikladno vozilo za hvatanje pasa, ni obučenu službu za to.
Ništa nije radjeno na sterilizaciji, smanjenu broja pasa. Ništa nije radjeno na edukaciji gradjana, ni obrazovanju zaposlenih u Komunalcu o Dobrobiti životinja.
07 juna ove godine RT Caribrod Dimitrovgrad objavljuje početak radova na izgradnji prihvatilišta. Za svaku pohvalu, ali ako se ovim prihvatilištem budu bavili oni koji se bave snabdevanjem vodom, teško i psima, a i onima, koji finansiraju budžet grada, da se nešto promeni na bolje.
Link videa
Medjutim, već oko 20og juna , po svedočenju gradjana i aktivista za zaštitu životinja, počinje mučko sakupljanje pasa, hvatanje sajlama(koje su zabranjene u Srbiji ), i odvoženje na prostor, neprimeren njihovom smeštaju, zabranjuje se ulaz bilo kome ko je hteo da ih napoji i nahrani, a nakon čega, psi nestaju.

Privremeno su bili smešteni ovde.

Ovo se dešava upravo pred posetu predsednika Republike Srbije i Bugarske Dimitrovgradu, pred polaganje kamenja temeljca spomeniku Ćirilu i Metodiju.

Da li su beskućni psi Dimitrovgrada ovako mučki uklonjeni da ne ometaju svečanost, da ne prljaju ulice Vranja, ne remete pogled uvaženim gostima? Da li je moguće da se decenijski nerad na rešavanju problema beskućnih pasa humanim putem, koji je naložen Zakonom, rešava ovako? I gde su odvedeni ti psi? Da li su ubijeni, bačeni negde u nedodjije okolnih planina?
I dokle će bahata samovolja opština i komunalnih preduzeća, koja nisu čula za Zakon o dobrobiti životinja, da se sprovodi nekažnjeno?
Dakle, gospodo, gde su psi? I oni su živa bića, koja od nas zavise, od ljudi i čemu ovo mučenje? Problem možemo rešavati sistematski, ali samo sa dobrom voljom i stručnim ljudima, koji u sebi imaju empatije, razumevanja i koji su upoznati sa dobrobiti životinja. Tim problemom se ne mogu baviti ŠINTERI BEZ IKAKVE OBUKE.
I kada Prihvatilište bude izgradjeno, ako njime ne budu upravljali pravi ljudi, njegova svrha će izgubiti svaki smisao i postati još jedna korupcijska rupa, kakvih je već u Srbiji isuviše.
A sada je pitanje, gde ste, nezakonito odveli nesrećne pse? JP KOMUNALAC ?

Foto sa izgradnje. Presentation1

Jedan od beskućnika.

beskućni pas

REVANŠIZAM POVEZANIH OPŠTINSKIH MOĆNIKA VRANJA I ZASTRAŠIVANJE GRADJANA!

 

Revanšizam povezanih opštinskih moćnika Vranja i zastrašivanje gradjana!
Prijava protiv aktiviste udruženja za zaštitu životinja zbog „napuštanja pasa“??? A šta beše sa Prijavom protiv JKP Komrad zbog nezakonitog odvodjenja pasa na deponiju grada, gde su ostavljeni da uginu od hladnoće i gladi ? U januaru mesecu, po zimi. 

Link članka vezanog za taj dogadjaj

Revanšizam. Kako to oni rade? Po starom receptu, zastraši, izmisli prijavu, za bilo šta što bi se moglo naći, pa ućutkaj sve koji hoće bolje, humanije, a ko se usudjuje da digne glavu. Izmisli, nadji, napadni, zameni teze, prikrij sebe i svoje gaženje zakona, kazni ih. Kazni sve, koji prete da nam ugroze naše carstvo !

Objavili smo 17.6.2018 priču o vredjanju gradjanke Vranja, o bespotrebnom otimanju psa, o demonstracijama moći komunalne inspektorke i bahatog šintera.
Mi smo objavili, ne i žena koja je bila žrtva tog dogadjaja.
Link teksta

Ali, pošto je ona blizu i na njoj se može iživljavati, dešava se sledeće.
Malo je mesto, svi se znaju, pa se tako zna i ko je ko. Pošto je ta žena aktivista Udruženja za zaštitu životinja, već dva dana po objavi teksta stiže joj Prekršajna prijava. Prijava koja nema nikakvu pravnu osnovu, ali u opštini u kojoj te kadija i tuži i sudi, sve je moguće.

Šta se to desilo?  19 januara 2018. pošto je navodno ugovor opštine sa tzv prihvatilištem Davidovac istekao, te nije imala prihvatilište ( a u toku je već bi dogovor oko tendera raspisanog za Aveniju MB), je organizovano hvatanje pasa, koji su stavljeni u kavez i bačeni u tom kavezu na deponiju. Napominjemo da je kavez bio ničim obezbedjen, počinjao je sneg, a u okolini su čopori poludivljih pasa. Dakle, nezakonito hvatanje, bacanje pasa na deponiju, ne i smeštaj.
Spasila ih je upravo žena, koja je izvredjana 15.6. i dobila prekršajnu prijavu za spašavanje pasa u januaru mesecu.  Urgirala je, zvala i vratila pse na lokaciju na kojoj brine o njima. Psi tom prilikom nisu čipovani.

 

Ovo su fotosi pasa ostavljenih na deponiji od strane JKP KOMRAD VRANJE.

 


Sada ona dobija prijavu , jer je trebalo nešto naći, što pre, kako bi se pretilo kaznama. Prijavu je potpisao republički veterinarski inspektor, Stanić Zorica, koje nigde nije bilo da napiše prijavu onima koji su te pse nezakonito strpali u kavez i ostavili da umru na snegu. A protiv kojih smo mi poslali prijave. I to nije sve,
U PRIJAVI SE TVRDI DA JE PO NALOGU KOALICIJE ZA ŽIVOT IZVRŠENA KONTROLA U STANU ŽENE. KOJA JE PSE SPASILA, ŠTO NIJE ISTINA! INPUTIRANJE NEISTINA.
DAKLE, ČIME SE SVE BAVE FABRIKE LAŽI ! OŠTRO DEMANTUJEMO DA SMO BILE ČIME POZIVALI NA KONTROLU OSOBE, KOJA JE SPASILA PSE SIGURNE SMRTI. BAŠ NAPROTIV, UKAZIVALI SMO NA NEZAKONITO POSTUPANJE JKP KOMRADA I VETERINARSKIH INSPEKTORA.

A kad smo već kod kazni, na naše prijave ovog kršenja zakona od strane JKP Komrad i opštine Vranje, uprava veterine nije imala primedbi, a republički veterinarski inspektor još manje. Ovo je naša PRITUŽBA.

prituzba nasa

Zamena teza, tako popularna, kod ovog tipa ljudi na vlasti, je opet na delu.
Ne, nismo mi krivi što nismo imali ugovor sa Prihvatilištem, što smo pse izložili mučenju, a verovatno i smrti od hladnoće, što smo ih jednostavno bacili. Kriva si ti koja si ih spasila i vratila na mesto gde imaju zaklon i gde su hranjeni.

Ko je human, ko nehuman, ko radi po zakonu, ko ga krši? To im nije važno. Važno je da se opštinski budžet krade, da se problem pasa beskućnika ne rešava humano, a i zašto bi se rešio, kada, ako bi se rešio, ne bi bilo tih sredstava, koja bi mogla da se izvlače iz budžeta na ime rešavanja, a ustvari u cilju trpanja u svoje džepove.
Tako trpe gradjani, trpi ceo sistem, a bahati se bogate i izbegavaju kazne, upirući prstom na nedužne. I svete se , i ljute i uništavaju svoje opštine , svaku humanost i razum i celo društvo.

Bahati nisu naviknuti da se izvinjavaju, već da prete. Ne odustaju. Njih ne zanimaju ni gradjani, ni humanost, ni progres, već samo i jedino zanimaju sami sebe i svoje džepove. Tim putem, samo se udaljavamo od humanosti , vladavine zakona i tonemo u korupciju.

 

DEMONSTRACIJA MOĆI KOMUNALNE INSPEKTORKE U VRANJU NAD NEDUŽNIM PSOM I NIČIM KRIVOM IZVREDJANOM ŽENOM

 

 

Napomena:

Inspektori, kao i drugi građani, imaju pravo na privatnost, ali onda kad nisu na dužnosti. Na dužnosti, njihovo postupanje je prvenstveno predmet zakona koji utvrđuju i uređuju pravo javnosti da zna, a ne zakona koji štite privatnost. Svaki javni službenik, pa i inspektor, mora da računa na to da će njegovo delovanje biti legitiman predmet interesovanja javnosti, pogotovo kad ne postupa u skladu sa zakonom .

*************************************************************************************

Bahati šinteri Avenije MB su sve češće u Vranju, jer vreme za žetvu 37.500 eura, polako ističe.  Ugovor im je dodeljen na 6 meseci, od februara 2018, pa se svaki pas deportovan u konc logor Novo Selo broji. A cena hvatanja samo raste.

15 juna 2018 se desio ovaj nemili dogadjaj. Šinteri Avenije MB su inače poznati po bahatosti, nasrtanju na gradjane, a ovog puta je drski , nadmeni šinter, verbalno izvredjao gradjanku , koja je samo molila da mirnog psa ostavi na miru.

Prvo je krenuo da joj otme mobilni telefon, spreman i da je udari, a onda je završio sa MARŠ BRE.  Iza dušegubke u koju trpaju pse, je vozila komunalna inspektorka Dragana Miladinović, koja je dužna da svakog psa koji je uhvaćen slika, a ne da glumi obezbedjenje šinterima.  Ona nije radila svoj posao, a nije ni reagovala na uvrede upućene gradjanki, na guranje, već se pridružila šinteru i krenula da preti kako će zvati policiju , ne da zaštiti gradjanku, koja je jedna od onih koji joj obezbedjuju platu, već da gradjanki,  ženi, koju  vredja  bahati, drski,  jak  kao vo, šinter, zove policiju.

Komunalna inspektorka štiti nezakonit posao Avenije MB, krši zakon ne radeći svoj posao, ostaje gluva i slepa na uvrede, i sama im se pridružuje.  Sramota!

Video , svedočanstvo ovog užasa, koji nijednog čoveka ne može ostaviti ravnodušnim. 

 

 

Bilo je baš jako važno ubaciti ovog mirnog psa u prikolicu, kako bi se još jedan dodao na fakturu.

I ne samo to. Bila je važna demonstracija moći. Nekima, naročito ljudima punim kompleksa jako znači mogućnost da povredjuju druge , iz puke potrebe da negde budu vlast, makar i ovako bedna.

Ovo je velika sramota za grad Vranje. Ali izgleda da se uprava grada time ne zamara.  Oni su iznad toga i imaju „više ciljeve“. Još jedan tender, još jedna zarada.

A ovde su neistine koje je izneo Boban Antanasijević za novine Vranjske. On je načelnik odeljenja.

Krivična prijava protiv lica , koja u sauzvršilaštu pljačkaju budžet je podneta još u martu ove godine.  Koliko je sudstvo nezavisno, ostaje da se vidi.

Zloupotrebe su prijavljene budžetskoj inspekciji i odseku za organizovani kriminal.

Svoj protest  na ovakvo maltretiranje, kako gradjana, tako i nedužnih pasa, u Vranju, koje ovo vozilo, zvano dušegubka, vozi u sigurnu smrt , ma šta tvrdili samozvani direktori Avenije MB, možete izraziti na mejl grada Vranja  kabinet@vranje.rs i na mejl (ako je u funkciji) Avenije MB, objavljen na Privrednom imeniku Srbije, nenadns@ptt.rs

Ne zaboravite ,po 30 pasa se trpa u ovu dušegupku,većina je mrtva već u putu ,manji deo stigne u Novo selo a tamo se likvidiraju najkasnije za 30 dana .Holokaust napuštenih životinja na delu.Kršenje Zakona i sve uz podršku policije. Napad na gradjane! Ko je sledeći?

Pas žrtva , za kog se nadamo da je preživeo put duži od 200 km, u vozilu neprimerenom za prevoz pasa, uz brojna kršenja Zakona. Ako neko može da ga udomi, ako na telefonske pozive odgovore, ako ne slažu da je već udomljen, što rade redovno, je  063  63 31 81 ili 0635 780 69. Udruženju za zaštitu životinja iz Vranja, koje je spašavalo pse je izvesni Miomir Stevanović, ZABRANIO ULAZ. Toliko o dobroj volji i transparentnosti rada.

uhvaćen Vranje 14.6.18. - Copy

Mi možemo samo da kažemo još jednom , Dragana Miladinović, stidite se!  Stidite se što ste pristali da učestvujete u ovoj krvavoj priči.  Komunalni inspektori bi trebali da štite humanost, gradjane, red i mir, a ne da prave haos i podržavaju nasilje. I bezakonje. 

komunalna inspektorka vranja - Copy

 

Marina Mo za Koalicija za Život