MASOVAN OTPOR I UPORNOST SE ISPLATI. MINI HIDROELEKTRANE NA STAROJ PLANINI STOPIRANE.ČEKA SE SAGLASNOST MIN GRADJEVINE.
Kako su Slobodna TV i N1 objavili, vlast u Pirotu i opozicija su zajednički podržali izbacivanje svih lokacija za izgradnju mini hidroelektrana iz prostornog plana Stare planine. Doneta je odluka da se Min gradjevine uputi apel da se stave van snage sve gradjevinske dozvole koje su izdate.
Mini hidroelektrane su bile planirane na 58 lokacija. Gradjani i NVO Odbranimo reke Stare Planine su protestvovali u Pionirskom Parku u Beogradu i u Parku prirode na Staroj Planini jer njihova višemesečna borba još nije okončana. Ali, donela je značajni pomak.
Masovan otpor i upornost se isplati.
Da su ćutali, voda bi bila strpana u cevi, gradjani pokradeni, a priroda opustošena, samo da bi pojedinci na vlasti profitirali.Mladi i stari su podigli svoj glas ne misleći o pretnjama, a bilo ih je. Na početku priče je i policija dolazila da štiti graditelje, a onda se situacija preokrenula. Ova akcija treba svima da nam posluži za primer.
Ko god da je u pitanju, sa bilo kojih pozicija moći da donosi pogrešne i pogubne odluke, moramo mu se suprotstaviti. Pravda i sloboda se ne nude na zlatnom poslužavniku, za njih se treba izboriti.
U ovom slučaju je u pitanju bila zaštita opšteg dobra, Prirode , Vode, od koje svi zavisimo, koja je javno dobro, vlasništvo svih nas. Otpor je počela grupica ljudi, čiji je broj rastao. A onda, kada naraste do odredjene kritične mase, situacija se menja, jer svaki od nas je glasač, utiče na javno mnjenje, a ono kreira i stav medija, koji takodje utiču na javnost, ljuljaju se tasovi vage, pa ko prevagne.
Inspirativna akcija koja mnogo govori i od koje može mnogo da se nauči.
Zato ne ćutimo, borimo se za prirodu i životinje, jer se time borimo i za same sebe i generacije koje posle nas dolaze!
Marina Mo
MUČENJE KONJA U NIŠU NIKOM BITNO. PRETVORENO JE U OBRAČUN DESNIČARA I ROMA.
Kad nemate kome da prijavite mučenje životinje, koje je zakonom kažnjivo, a koji se ne sprovodi, onda dolazimo do ovakvih situacija, gde pojedinci preuzimaju pravdu u svoje ruke. Postoji i Zakon o dobrobiti životinja i član Krivičnog zakona koji mučenje sankcioniše, ali to je predmet podsmeha u društvu kome su životinje svedene na nivo djubreta, sa kojima može da radi ko šta hoće i kako hoće. Mučenje se u retkim slučajevima kažnjava.
Tako je i ovaj slučaj batinanja konja, koji je izazvao zgražanje kod mnogih koji još imaju empatije pokrenuo medije da o tome progovore, ali, u priči koja je ispolitizovana sa naglaskom na uzimanju pravde u svoje ruke i obračunu desničara sa Romima.
Ne ulazimo u detalje ko je i da li je desničar, već želimo da ukažemo na nezainteresovanost svih relevantnih faktora, kojima je dužnost da zakon sprovode.
Mučenje životinja je kažnjivo.
Šta biste vi uradili kada bi videli čoveka , mladog čoveka, koji mučki tuče konja? Ćutali, prošli svojim putem, zvali policiju( što ste i dužni po zakonu, a za koju znate da neće doći ili će doći pa vas ismejati, što je redovna pojava) ili ako možete, odveli to jadno biće i spasili ga batina.
U ovom slučaju je reagovalo udruženje Srpska čast iz Niša, koje je privremeno oduzelo konja , vlasnicima koji su Romi, pa je to dalo celom slučaju i političku notu. Jer, radi se Romu, koji je konja tukao i desničarskom udruženju kako to mediji navode. U celoj priči o mučenju i kršenju zakona ni reči. Bitne su reči Romi i desničari. Ne ulazimo u način na koji su preuzeli konja , uzeli , ko su i ne zanima nas. Znamo da bi svaki čovek, koji mučenju prisustvuje morao da reaguje. A kako da reaguje u društvu u kome je mučenje svakodnevna pojava koja se ne sankcioniše?
Da li bi slučaj uopšte bio pomenut da su žene iz nekog udruženja, slučajni prolaznik ili bakice spasile konja iz ruku pobesnelog seoskog gazde koji ga je tukao? Naravno da ne bi. Jer konj nije bitan , mučenje nije vest. A zakoni koji štite i nas koji imamo empatije i životinje od mučenja su mtrvo sloov na papiru već decenijama, oduvek, od dana kad su nekom čudnom igrom slučaja i nastali u ovoj zemlji, koja kasni sa zaštitom životinja 200 godina iza civilizovanih zemalja, a životinje služe samo za profitiranje na njima.
Zato se ovakve situacije i dešavaju. Ne funkcionišu insistucije, nemate kome da prijavite zlodelo, a ako to i učinite, vući će vas godinama po sudovima, a konj če odavno biti mrtav kad dobijete dopis da vam je prijava odbijena.
Ovakvih slučajeva će biti još mnogo i možda je zaista i vreme da se pravda uzme u svoje ruke, jer kad nepravda postane zakon, otpor je obaveza.
Marina Mo
Još jedno masovno trovanje pasa na ulicama Prokuplja
Na svom facebook profilu Biljana Vučetić je objavila fotose 7 otrovanih pasa u centru Prokuplja. Predpostavlja se da ima još žrtava ovog trovača. Većina je sterilisana po CNR programu. Bili su to pitomi, gradski psi. Ali, nekom bolesniku su smetali.
I opet, kao i uvek, radi se o NN licu. U kakvom mi to bolesnom društvu živimo?
Ovako je svakog dana širom zemlje. Ni jedan predsednik opštine se nikada nije uzbudio, ni dao izjavu za štampu, koja je nije ni tražila, jer radi se samo o beskućnim psima, zvanim „dzukele“.
Da se prisetimo zakona. Svako ko vidi trovača, dužan je da ga prijavi, policija je dužna da izadje na lice mesta i izvrši uvidjaj, a sudovi da postupe po prijavi. I zato, makar se radilo i o NN licu, prijave je potrebno dostaviti. Prijavljujte, posmatrajte, organizujte se.
Marina Mo
Nerešen problem beskućnih pasa na ulicama je posledica vladavine korumpiranih i surovih neljudi kako u opštinama tako i u republičkim organima.
Istraživačkim radom kojim smo se bavili od osnivanja 2015 godine, na temu uzroka ogromne populacije beskućnih pasa i mačaka na ulicama Srbije, došli smo do sledećih zaključaka:
Situacija u ovoj oblasti je odraz opšte situacije u zemlji, korupcije i partokratije. Organi kojima je posao da rešavaju problem , od državnih do opštinskih, ne rade svoj posao i samo simuliraju zainteresovanost i rad, dok ustvari rade jedino na kradji budžetskih sredstava namenjenih za rešenje problema. Ljudski faktor je osnovni uzrok. Na mesta uprave postavljeni su ljudi, kojima je jedini cilj lična korist, bez znanja, empatije i razumevanja. Svako ko je drugačiji i slučajno zaluta u redove ove hobotnice, koja se može nazvati psećom mafijom, se eliminiše.
Zakoni koji regulišu situaciju postoje, ali se ne primenjuju. Ne poštuju se. Zakon o dobrobiti životinja. Zakon koji sankcioniše njihovo mučenje, Krivični zakon član 269. Zakon kojim se propisuje obaveza lokalnih samouprava da izgrade prihvatilišta
Proučavanjem tendera smo došli do ogromnih suma, koje se izdvajaju za zbrinjavanje beskućnih pasa, (azila za mačke i nema, sem na papiru) ali se psi ne zbrinjavaju uopšte, već se prepuštaju svim mogućim situacijama dok sami ne uginu ili se ubijaju , pod različim razlozima (agresivnost, najčešće, iako ti neki agresivni imaju možda samo 3 meseca).
Svako prihvatilište radi po istom sistemu uništavanja pasa, bez izuzetka. Čak i prihvatilište Šabac, koje je izgradjeno kao najmodernije u Srbiji, ubija pse u ogromnom broju.
Svaka opština, opštinska uprava i direktor JKP, bez izuzetka, na psima trpa sebi pare u džep, ma šta oni o sebi govorili i veličali svoje nepostojeće uspehe. Možda izuzetci postoje, ali mi ih nismo našli.
Opštine, koje su izgradile prihvatilišta kao i one koje , iako su bile obavezne nisu izgradile prihvatilišta, već sklopile ugovore sa jaranima iz Avenije MB, Aze , sa kojima dele dobit , koja je ogromna, jer su im troškovi minimalni, svi koriste pse za ličnu dobit.
U celoj Srbiji na ovu temu, vlada mrak, blato i smrad, korupcija, partokratija i ljudska beda, gde su najgori na površini. I ovo jeste odraz cele situacije u društvu.
Licemerno pretvaranje da se o slabima brine, dok se uništavaju, a na ime brige, krade novac, toj brizi namenjen.
Ova vrsta koruptivne kradje je mnogo gora od ostalih, jer se ovde radi o živim bićima. Ne radi se o švercu cigareta. Mnogo je gora jer svedoči o potpunom nedostatku empatije i ljudskosti kod ljudi u Upravi veterine, u opštinskim skupštinskim odborima,medju predsednicima opština, direktorima JKP, zoohigijena, upravnicima zoohigijena.
Ovde možemo dodati i republičke veterinarske inspektore, koji rade na dugme, pa se sve prikriva. I sudove, koji ne postupaju po prijavama, ignorišu ih ili odbacuju, takodje na dugme.
I baš zbog užasne situacije gde se Srbija ubraja medju najnehumanije zemlje po odnosu prema životinjama, moramo istrajati u svojoj borbi za njih, za humano društvo u kom ćemo živeti.
Mi nismo isti, mi smo ljudi i mi brinemo.
Marina Mo
LJUDI I NELJUDI ILI LJUBITELJI I NELJUBITELJI
Ljudi I ne ljudi ili ljubitelji I neljubitelji
Ako se nivo razvoja jednog društva meri odnosom prema slabijima u njemu, onima koji zavise od nas, onda je nivo našeg društva ispod svakog nivoa.
Neću ovde govoriti o odnosu prema deci, invalidima I starima, jer su oni deo naše, takozvane ljudske rase, već o odnosu prema prirodi I životinjama, vrstama koje to nisu , a od kojih zavisi I preživljavanje ljudi na planeti Zemlji, jer svi smo deo jednog eko Sistema, što naravno, većini nije jasno I ne zanima ih.
Sa malim razlikama , društva, zemlje, na skoro celoj planeti ne mogu da se pohvale humanim odnosom prema prirodi I životinjama.
Ali, naše je zaglibilo u duboko, smrdljivo blato.
Mi se sa neljudskim odnosom prema prirodi i životinjama susrećemo svaki dan, na svakom koraku, od momenta kada izadjemo iz svog doma. Na selu, u gradu, na putevima, u parkovima, svuda.
Srećemo napuštene pse, koji nas prate, prose hranu, mačke koje iskaču iz kontejnera kao u soc realističkim filmovima, a svi jadni I gladni,leševe zgaženih, povredjene, osakaćene, otrovane. Onda prodje skupljač metala, ošine mršavog konja bičem I tako unedogled. Onda preskočimo kese pored kontejnera I tako unedogled.
Većina gluvih, slepih I nemih, koje zanima samo Ja I Moje, to ne vidi I ne interesuje ih.
Jedan deo tzv-ih ljudi, I sami učestvuju u mučenju životinja I zagadjivanju prirode. I pored postojanja zakona, ne sankcionišu se, jer u organima čiji je to posao, rade neevoluirani I nezainteresovani da ovo smatraju kršenjem zakona. Zaposlili su se da primaju platu I budu poslušni.
Jedan deo, koji ima finansijske koristi od prikrivanja mučenja, podlo ćuti.
Mediji, s obzirom na nezainteresovanu javnost, to I ne smatraju temom.
Dakle, celokupno društvo, zajednica u celini je nenaklonjena zaštiti prirode I humanom odnosu prema drugim vrstama. Primitivna, jednostavno rečeno. I veoma sklona ličnom koristoljublju.
Pošto sankcionisanja kršenja zakona skoro I da nema, na ovu temu, prećutna dozvola je data da svako radi šta hoće. Ako imate dovoljno novca, da potkupite, s obzirom na nivo korupcije, sve vam je dozvoljeno. Onda možete da radite šta hoćete, što , po zlu čuvena Avenija MB I koristi. Njima je baš sve dozvoljeno. Veterinarski inspektori su im u džepu.
Trovače pasa , koji su masovna pojava, niko nikada ne uhvati. Možda I zbog toga što se iza njih kriju I brojna komunalna preduzeća koja tako rešavaju problem pasa beskućnika na ulicama.
Pretučeni konji, obogaljeni, nikoga I ne zanimaju.
Stanje takozvanih, proizvodnih životinja, krava, ovaca, koza, koji svoj kratkotrajni život provode proizvodeći mleko, bez sunca, bez slobode, dok ne stignu do klanice, nikog ne zanima. Smeše nam se sa pakovanja u supermarketima I poručuju kako su srećni, jer nas usrećuju.
Medjutim, u svoj ovoj gomili onih koje ne zanima, postojimo I mi, koje zanima, koji osećamo njihovu patnju I bol, koji imamo tu čudnu osobinu, koju bi trebao da ima svaki čovek, SAOSEĆANJE.
Nazivaju nas LJUBITELJI ŽIVOTINJA I PRIRODE. Nismo mi nikakvi ljubitelji, mi smo LJUDI SA LJUDSKIM OSOBINAMA. Osećamo , saosećamo, vodi nas humanost I milosrdje. I boli nas patnja. Uopšte ne moramo da ih volimo, da bismo leti ostavili vodu da piju, pravili skloništa zimi, vodili unesrećene kod veterinara, plaćali od svog novca, ono za šta se izdvaja opet od našeg novca, a što nikada ne stiže do tih jadnika, jer neki drugi ne ljudi, to pokradu usput.
Ne moramo uopšte da volimo sedenje u prirodi, dok pažljivo bacamo djubre na mesto za to odredjeno, a ne kroz prozor I ne u reke.
Ne moramo da volimo konje, da bi nas duboko potreslo njihovo batinanje I bičevanje do iznemoglosti, dok ih prisiljavaju da vuku terete koje ni Golijat ne bi mogao da pomeri.
Svakodnevnica nam govori da smo okruženi brojnim neljudima, dvonošcima sisarima, koji nisu odmakli od zadovoljavanja osnovnih instikata, koji se nazivaju životinjskim, jedi, razmnoži se i spavaj. Po ovome se čini da su mnoge životinje mnogo manje životinjske od ovakvih , koji sebe svrstavaju u ljudsku rasu I smatraju se superiornim.
Kako je moguće da postoje ljudi koji nikakvo saosećanje sa ostalim bićima nemaju?
To mišljenje o superiornosti ljudske rase, naziva se specizam. Nešto slično ideji da arijevska rasa vredi više od svih ostalih.
Oni koji čine zločine prema životinjama, koji sakate prirodu oko nas, nisu svesni tog naziva I ne razmišljaju o tome. Isto bi se poneli I prema svom rodu, slabijima od sebe, deci I starima. Brojne studije su potvrdile da većina masovnih ubica obično vežba na životinjama u detinjstvu.
Pa ipak, u našem društvu se o tome malo govori, kao da je sramno imati saosećanje I nepopularno.
Veoma smo zaostali i jako se medjusobno razlikujemo. Odatle i nepoštovanje postojećih zakona koji štite prirodu, životinje, jer većina jednostavno nema sluha ni interesovanja da ih poštuje i sprovodi. Jako smo primitivni i to treba otvoreno da priznamo. Da, živimo u jednom primitivnom društvu u kom su evoluirani manjina. Manjina je zabrinuta zbog pomora pčela pesticidama i svesna da će to doprineti kolapsu celog ekološkog lanca, manjinu brine trovanje retkih vrsta ptica, manjinu brine gmo seme, manjinu boli sakaćenje i mučenje životinja koje žive uz nas, profitiranje na njima, dok se većina smeje u svojoj gluposti i samozadovoljstvu , nesvesna dubine idiotizma u koji je potonula. Mantra im je mržnja svega i svih koji nisu isti. Da, u takvom društvu živimo.
Kome je stalo do časti, morala, saosećanja i milosrdja? Gde su nestale te osobine? A bez njih, kako se možemo nazivati ljudskim bićima?Ne možemo.
U društvu gde su institucije okupirali lezilebovići i koristoljupci, gde se zakon ne sprovodi, čovečnost ismejava, moramo uložiti nadljudske napore da isplivamo iz blata i krenemo u razvoj evoluiranog čoveka, svim raspoloživim sredstvima. Ne smemo odustati od insistiranja na poštovanju zakona, od prijava svih zločina, od širenja istine, jer neophodno je izmeniti mišljenje javnog mnjenja, koje će recipročno uticati i na okorele medije, koji ne umeju da propagiraju pozitivno i humano, da izmene stavove.
Moramo uporno raditi na promeni, ma koliko to teško i mučno bilo u ovom trenutku. Ne želimo da živimo medju bezosećajnim zombijima, jer je bolno gledati oko sebe i ne videti ljudskost, već glupost i samoživost. To nije društvo kom težimo.
Čast, humanost, saosećanje i milosrdje, to treba da budu odlike čoveka. Odgovornost prema prirodi i životinjama, koji zavise od nas, a nemaju glas da se za sebe bore. U takvom društvu želimo da živimo dostojanstveno i tek tada ćemo moći reći da živimo u CIVILIZACIJI.
Mi nismo ljubitelji životinja, mi smo LJUDI.
A vi ? Kad ste poslednji put uradili neko dobro delo, a da niste očekivali korist za uzvrat? Ovo treba pitati svakog ko nema ljudske osobine I koga tudja patnja ne pogadja.
Marina Mo
NA PUTU RAŠKA KRALJEVO PRONADJENE KESE PUNE LEŠEVA ŠTENADI A OKO NJIH IZBAČENI ŽIVI SE BORE ZA ŽIVOT.OSNOVANE SUMNJE DA JE OVO ZLODELO ZLOGLASNE AVENIJE MB I VLASNIKA ANDJELIJE I NENADA STEVANOVIĆA!
FOTO DANIJELA JOVIĆ „SPASKE “ KRALJEVO
ZLOČIN NAD NEMOĆNOM ŠTENADI KOD KRALJEVA!
U utorak je Danijela Jović, predsednica udruženja „Spaske“ Kraljevo na putu Raška Kraljevo, u selu Gokčanica pronašla dve kese pune mrtvih štenaca, a okolo su bežali prestrašeni, još živi štenci i veći psi.
Ovo zlodelo je prijavljeno zoohigijeni Kraljevo i podnesena je krivična prijava protiv NN lica. Poznato je da se na ovom mestu već duže vremena pojavljuju psi, za koje se sumnja da ih iz svojih vozila izbacuju šinteri Avenije MB, jer ona jedina krstari ovim putem na putu u, i iz Novog Sela, u kojem je tzv azil(po svim svedocima konc logor za pse).
Niko drugi nije mogao u svom posedu da ima ovaj broj štenadi, uginule. I da ih baci pored puta. Vrlo je verovatno da se prostor u njihovoj dušegubki, gde tovare pse jedne na druge, pa i štenad, morao osloboditi za nove. Tako ova firma zaradjuje u saradnji sa opštinama na smrti, leševima i kršenju zakona svakodnevno. Podnesene su brojne krivične prijave, od strane brojnih udruženja, pa i našeg, ali se ne rešavaju, što navodi na sumnju da se novac , pokraden iz budžeta opština deli i na mnogo višim pozicijama uprave.
Pogledajte fotose ovog zločina u zemlji u kojoj postoji Zakon koji ovo zabranjuje i sankcioniše, ali ne postoje ljudi koji bi ga sprovodili na mestima odlučivanja, već samo prodana pseća mafija.
Svi fotosi su sa stranice Danijele Jović, a tu su i linkovi videa.
APELUJEMO, AKO NEKO ŽELI I MOŽE DA UDOMI NEKO OD ŠTENADI DA SE OBRATI UDRUŽENJU SPASKE KRALJEVO. LINK FACEBOOK STRANICE JE U TEKSTU. VIDEO.
Marina Mo
PANDORINA KUTIJA NESREĆE BESKUĆNIH PASA
Za sve one koji smatraju da se mnogo odvaja i čini za te džukele, za te lutalice, za beskorisna bića, da svi oni mnogo koštaju ljudsku zajednicu, da svi ti nesretni psi padaju sa neba , da je rešavanje problema tolikog broja „tih džukela“ u patološkom maltretiranju, gnusnom ubijanju…a da niko za te duše ne odgovara.
Koliko koštaju svi oni koji gnusno profitiraju u ovom začaranom krugu psećeg holokausta.
Razlozi su toliko evidentni… patološki morbidni primitivizam, podla alavost i trulo koristoljublje. A to su sve ljudske osobine… a koje su pseće?!?
U lavirint Pandorine kutije ugrađeni su svi oni čije stope smrde nečoveštvom, neljudi
koji u skladu sa skorojevićko primitivnom tradicijom pse vide kao NEŠTO sto služi nečemu a ne iziskuje previše, kao “alarm” na metar lančuge, produžavanje i pothranjivanje bolesno frustriranog libida i psihe klađenjem u borbama pasa, besomučnom štancanje gde se štenad prodaje po svim vrstama pijaca natrpani u kaveze i kutije po vrućinčini ili jezivoj hladnoći,a sve one
neželjene štence koji se eto tako dese – izbacuju- bacaju po kantama za đubre u dobro zavezanim najlon kesama, u kutijama po žbunjima i sumama, po autoputevima,
gde god im na morbidno primitivan um padne…
A sa druge je strane ona vrsta ljudi koja ove nesretnike pronalazi,koji čine sve sto može učiniti da ih spasu iz ambisa agonije i mračne smrti i nadju im stalni dom….
Borba sa vetrenjačama, Sizifov posao jer je ovih nesretnih duša izbačenih sve više i više, a i broj patoloških primitivnih i morbidno zlih se virusno ekspanzivno uvećava sa čitavim spektrom apokaliptičnih ideja.
Od upiranja prsta i ismevanja humanosti i
ljudskosti pa na dalje…
Pošto su spasioci na crnoj listi lokalnih zoohigijena, jer im zagorčavaju parazitiranje na životima ovih nesrećnika svojim
bezobraznim kritikovanjem užasnih uslova koji vladaju u lokalnim
prihvatilištima, i oni će učiniti sve što je u njihovoj moći da im dodaju još soli na ranu.Pozivaće im komunalnu policiju , pretiće im svime što je u njihovim gnusnim mogućnostima.
Sve dok ih ne vaspitaju da je u Srbiji i regionu, humanost prema „džukelama” ne isplatljiva.
Potpirivaće medije i štampu, promovisati svoju malenkost pojavljivanjima u lokalnim medijima lažući zdušno i obilno o ogromnim sredstvima koja eto, oni tako humano troše na te mnogobrojne lutalice.
Njima svima ustvari svi ti likovi kojima ovi mučni psi predstavljaju razno razne korisne objekte, stvari, čine veliku uslugu ne smanjivanjem populacije beskućnih pasa sa nekontrolisanim razmnožavanjem,
da im kojim slučajem roba za trgovinu ne ponestane. Jedna tura pasa u lažnim prihvatilištima
se naplati, pobije totalnom nebrigom a druga već pristiže.
Oni koji su preplaćeni da o beskućnima brinu, ne brinu uopšte, a oni koji to
rade bez ikakve pomoći trpe frustrirana iživljavanja i ponižavanja.
Ovakva situacija radja i pojavu ostalih parazitarskih koristoljubaca.
Pansioni -niču kao pečurke posle kiše po svim mogućim i nemogućim rupama. Ovde se govori o lažnim pansionima, ne o onim pravim, jer takvih je izuzetno malo.
Kada se nađe napusteni pas ili mačka na ulici, a nemate kuda sa njim, umesto da ga odnesete u
normalno, pristojno prihvatilište, znajući situaciju, odnesete ga u privremeni smeštaj-
pansion, pa ga odatle udomljavate.
Lažni spasioci- vešti skupljači novca na ime zdušne brige o psima, vrlo često čak ni ne postoje. Ili strpaju pse po kojekakvim rupama, podrumima, budzacima, za ta nesretna bića nikad ništa ne plate, a patetično kamče pare upravo u to ime.
Izvoznici… ta vrsta “spasitelja” se takodje predstavljaju kao liga dobrotvora, „spašavajući” samo
odabrane pse koji očigledno donose zaradu, koje kanališu uz pomoć saradnika iz inostranstva, obično nelegalnim putem prodaju, tj „udomljavaju“ u to isto inostranstvo. Pse “udomljavaju”-prodaju, obično
prevoze bez odgovarajuće ili falsifikovane dokumentacije,bez obaveznog titar testa, čime direktno stavljaju sve te ose u visoko riskantne situacije da
budu zadržani na granici u karantinima i eutanazirani injekcijom zvanom “BOLJI ŽIVOT”.
Ovo je svakodnevnica, jer Zakon o dobrobiti, Krivični zakon, Program mera koje mnogi gradovi i nemaju, niko ništa ne poštuje, niko ništa ne sprovodi.
Nesprovodjenjem Zakona koji postoje cveta anarhija, gde svako može šta i kako hoće da radi.
Poenta je u podsticanju prljave trule gramzivosti i morbidne neljudskosti. Odatle i nekažnjavanje svih zločina počinjenih nad životinjama i evidentno i drsko nepoštovanje Zakona. A sve to vuče korene od vrha, jer…ako vrh krade mnogo,
onda su otvoreni svi putevi i kanali da i oni koji ga podržavaju smeju da kradu i kraduckaju. A to je njihovim podguznim muvama dovoljno.
Divlja anarhija, koju podstiču organi vlasti koji je koriste za svoj lov u mutnom. Humanost je na ivici potpunog istrebljenja, a oni koji još uvek u sebi imaju humanost veruju u nju su izloženi primitivnom ruglu od strane bezskrupuloznih lopova i hladnokrvnih ubica. Humani se ismevaju, a varvari tapšu po ramenu i glorifikuju na pijedestale koji smrde na patološko zlo. A svi oni pravi
ljudi i sve one osećajne duše duboko pate…. Kada sve ovo sagledamo, onda je sasvim jasno zašto je „nemoguće“ rešiti problem invazije napuštenih i beskućnih pasa po ulicama.
Jednostavno, medju odgovornima ne postoji nikakva želja da se ovo reši.
Na svest i odgovornost nesvesnih i neodgovornih ne možemo računati.
Njihovo obrazovanje, edukovanje će potrajati, a dok traje naštancaće još gomilu novih neodgovornih i totalno zatrovati svu ljudsku sredinu.
Možemo samo računati na jako sprovodjenje zakona. Na čvrste obaveze i drastične kazne i konstantno vršenje pritiska na sve one koji su dužni, koji moraju da ih sprovode.
Za ne tako dugo vreme situacija bi mogla da se promeni na bolje ali tek onda kada bi svi oni koji su direktno odgovorni hteli da učestvuju u registraciji svih vlasničkih, naročito
lovačkih pasa i pasa lažnih odgajivača, tj štancera- kotitelja u većini, u sterilizaciji,u preusmeravanju ukradenih sredstava po zoohigijenama i opštinama u programe
sterilizacija beskucnih pasa , smeštaj i propagiranje udomljavanja, u kažnjavanje svih nepoštovalaca zakona. U obaveznu smenu svih umešanih u dosadašnje kradje po zoohigijenama i besomučnu korupciju !!!!!
Naravno, sve je ovo izvodljivo, moguće, ali… postavlja se važno pitanje —
Kako će onda svi oni
redom krasti?!?!?!
Lidija Mitrović Ćorković
BESKUĆNI PSI-PRE NEGO ŠTO KAŽEŠ“VODI IH KUĆI“, TREBA DA ZNAŠ …..
PRE NEGO ŠTO KAŽEŠ
VODI IH KUĆI TREBA DA ZNAŠ
POPULACIJA BESKUĆNIH PASA NA ULICAMA JE POSLEDICA
1.KRADJE SREDSTAVA ZA NJIHOVU STERILIZACIJU I HUMANO SMANJENJE BROJNOSTI .
SREDSTVA IZ BUDŽETA, NAŠ NOVAC , KRADU SVI ONI KOJI SU OBAVEZNI DA O TOME BRINU. A TO SU:
UPRAVA VETERINE KOJA NE SPROVODI KONTROLU
PREDSEDNICI OPŠTINA U SPREZI SA DIREKTORIMA JAVNIH KOMUNALNIH PREDUZEĆA, ZOOHIGIJENAMA.
2. NEODGOVORNI LJUDI , TVOJE KOMŠIJE, A MOŽDA BAŠ I TI, KOJI NEODGOVORNO NE STERILIŠU SVOJE PSE A NJIHOVA LEGLA, ŽIVA BIĆA BACAJU PO ULICAMA, U KANTE, U ŽBUNJE, IZBACUJU NA ULICU
3. LAŽNI ODGAJIVAČI, ŠTANCERI, KOJI IH SVESNO RAZMNOŽAVAJU PA ŠTO SE NE PRODA IZBACE NAPOLJE.
4. KINOLOŠKI SAVEZ SRBIJE KOJI NE OBAVEZUJE SVOJE ČLANOVE DA LEGLA PRIJAVE I KONTROLIŠU.
5. LOVCI KOJI O SVOJIM PSIMA NE BRINU
6. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE UPRAVA VETERINE KOJA NE SPROVODI ZAKONE.
PRE NEGO ŠTO POČNEŠ DA MRZIŠ ŽIVA BIĆA KOJA NE MOGU DA KONTROLIŠU SAMA SVOJE RAZMNOŽAVANJE I KOJA PRIRODNO NE MRZE I NE NAPADAJU LJUDSKI ROD, POMOZI NAMA KOJI ŽELIMO DA VLADA HARMONIJA U NAŠEM DRUŠTVU, A NE MRZI.
CILJ ONIH KOJI NA NJIMA KRADU JE DA SE MRZIMO MEDJUSOBNO , KAKO BI ONI I NADALJE KRALI. BESKUĆNI PSI NISU OPASNOST, ONI SU ŽRTVE. BESKUĆNIM PSIMA NIJE MESTO NA ULICI. TO DONOSI PATNJU I NJIMA I LJUDIMA. POMOZI DA SE PROBLEM REŠI HUMANO. NE MRZI . CIVILIZOVANOST JEDNOG DUŠTVA SE MERI ODNOSOM PREMA SLABIJIMA.
UČINIMO SVE ŠTO JE U NAŠOJ MOĆI DA ŽIVIMO U HUMANOM DRUŠTVU.
################################################################
Napravili smo ovaj flajer, kako bi svako mogao da ga sačuva, isprinta i udeli onome ko mu kaže, dok hrani napuštenog psa, „Vodi ga kući“, sav važan a jadan u svom neznanju, neobaveštenosti i mržnji prema tim nesretnim bićima. Nema tu šta da se objašnjava, papir u ruke, pa ko hoće pročitaće, ko neće, baciće, ali znaćemo da smo bar pokušali. Jer, zaista, mnogo ljudi ne zna celu priču. Mnogo ljudi je i ostrašćeno u svojoj mržnji, jer lakše je mrzeti nego preduzeti nešto za bolje.
Mi i nemamo tradiciju poštovanja dugih vrsta, a Zakon o dobrobiti smo dobili tek 2009 godine, 200 godina posle prvog takvog zakona u svetu. Ali sve to nije opravdanje.
Nezamisliva je količina mržnje prema beskućnim psima, širenje recepata za efikasno trovanje po internetu, sasvim otvoreno pozivanje na organizovano ubijanje. Svakoga dana se pojavi po neko sa svojom idejom o efikasnom ubijanju te strašne pošasti, beskućnih pasa. I sve to prolazi nekažnjeno.
Postoje samo dva načina borbe protiv mržnje i zla. Jedan je zlom, istim sredstvima, a drugi je objašnjavanjem, učenjem, edukacijom. Ne verujemo da su svi ti koji pominju Vodite ih kući ili Bolje brini o deci, beznadežni slučajevi. Ima tu dosta ljudi koji ne znaju, koji su prosto slabi i ophrvani svojom bedom, pa je najlakše biti bezosećajan i okrenuti agresiju prema slabijima od sebe, kad već ne mogu prema jačima. Naravno, i to svedoči o karakteru, ali čovek je kvarljivo stvorenje i promenljive ćudi. Nekada se menja i nabolje.
U nadi da možda nekome promenimo mišljenje, evo flajera, jer svadje nemaju efekta i samo troše energiju.
Ima nas mnogo koji želimo da živimo u humanom društvu, gde ljudi imaju dušu i ljudske osobine, milosrdje, razumevanje i saosećanje. A takvo društvo nam niko neće pokloniti. Moramo sami učiniti poneki korak.
Marina Mo
DIREKTOR VETERINE BEOGRAD DEMANTUJE UBIJANJE DIVLJIH SVINJA NA UŠĆU I ZEMUNSKOM KEJU. SVEDOCI TVRDE DRUGAČIJE.
kolaž skrin šotova sa Dnevnika TV N1
Zbog obilnih poplava , divlje svinje, medju kojima ima i dosta mladunaca su pobegle sa Ratnog ostrva, u blizini Novog Beograda i Zemuna i našle se u gradu. Uspele su da se spasu poplave, ali su potpuno izgubljene u nepoznatoj sredini.
Na twiteru su osvanule brojne vesti očevidaca, koji su tvrdili da su prisustvovali njihovom ubijanju na Ušću i Zemunskom keju.
Posle vesti koje su objavili neki mediji, medju njima i N1, oglasio se večiti direktor Veterine Beograd, gospodin Grubić, koji je rekao sledeće(sa N1) :
Da bismo mogli da ih isteramo, morali smo da pucamo patronama, lažnim mecima, da bi se proizveo zvuk. Pa to su i ljudi videli.
Odakle su ih to isterivali i gde su ih prebacili? O tome ni reči.
Logično bi bilo da su ih omamili mecima koji za to služe iz pušaka koje za to služe, a koje poseduju sve zoohigijene i zoo vrt Beograd, pa posle prebacili u prirodu.
Plašimo se da su očevidci u pravu i da su bića koja zovemo divlja, ustvari postala žrtve divljih ljudi. Potpuno nevina bića, nikom ničim kriva.
Samo su tražili spas.
Nadamo se da je neko iz veterine Beograd snimio akciju humanog spasavanja , pa kada je vidimo , poverovaćemo. Poučeni dosadašnjim iskustvom, na mnoge teme, u fotose divljih svinja u zoo vrtu nećemo poverovati.
Marina Mo
KAKO HUMANO SMANJITI POPULACIJU BESKUĆNIH PASA I MAČAKA Rešenje je lako i jeftino , ali odgovorne to ne zanima.
Da bi se populacija beskućnih pasa i mačaka smanjila moramo krenuti od rešavanja UZROKA PROBLEMA a ne POSLEDICA.Uzrok problema su NEODGOVORNI LJUDI I KORISTOLJUBIVI LJUDI, što nas dovodi i do ZLI LJUDI. Ne možemo čekati na razvoj svesti, jer se to ni u jednom društvu nije desilo preko noći. Neophodno je pravo usmerenje i sankcionisanje. Zajednička akcija na nivou cele zemlje, Uprava veterine, Opštine, Zoohigijene, Udruženja, komunalna policija. A sve propraćeno medijima. Potrebno je uraditi sledeće:
- Evidencija svih vlasničkih pasa – Sinhonizovana akcija na teritoriji cele Srbije
Kako bi se uspešno sprovela, registracija mora biti besplatna. Obaveštenje svima preko medija da je u toku akcija besplatne sterilizacije, čipovanja i da će trajati godinu dana.Mikročipovanje treba da se vrši na licu mesta sa svim podacima.Registracija u bazu podataka u opštini, koja će se slivati u zajedničku bazu podataka na nivou Uprave veterine ii sličnog tela, koje je zainteresovano da to obavlja. Sredstva za akciju treba obezbediti iz sredstava opština, države. Jedna brza i efikasna akcija će koštati manje od decenijskog trošenja na posledice. Svako opiranje rešavanju ukazuje na želju da se agonija I zajednice i pasa produži kako bi se i nadalje sredstva koristila za privatnu korist. Sigurni smo da bi i brojni pojedinci pomogli, ukoliko bi imali poverenja da će sredstva biti potrošena za pravu namenu.2. Oporezivanje svih nesterilisanih treba da počne po isteku perioda za sterilizaciju i obavezno čipovanje , a o tome treba obavestiti vlasnike i javnost.Svaki vlasnik nesterilisanog mužjaka ili ženke koji nije prijavljen u APR, a ni u KIN savez Srbije plaća porez u visini 12 sterilizacija godišnje. (Kazne treba da budu znatne , visina može da se odredi. Ovo je samo smernica.)Svi odgajivači plaćaju porez, što sada nije slučaj.
Sredstva ovako prikupljena idu u Fond za sterilizacije pri oštini, isključivo za tu namenu.Registar pri opštini prosledjuje podatke na Registar pri upravi veterine, koji je centralni. Uvid u registar imaju sva zainteresovana lica.Smrt svakoga psa mora da potvrdi veterinar i da to uvede u podatke o mikročipu.Lovački psiSve gore navedeno važi i za ovu vrstu pasa, sa tim što , ukoliko se Lovački pas nadje napušten, ustreljen, a to nije prijavljeno veterinaru Ili bazi podataka pri opštini, vlasnik plaća kaznu od 12 sterilizacija .O smrtnosti lovačkih pasa i njihovim vlasnicima treba voditi posebnu bazu podataka, jer postoji opravdana sumnja da lovci starije pse ubijaju ili napuštaju.Ukoliko se nadje lovački pas stariji od 2 meseca, koji nije zaveden u bazu podataka i čipovan, oduzima se, smešta u azil Uprave veterine, gde se steriliše, ukoliko starosno doba to omogućava, čipuje, udomljava.OdgajivačniceRegistracija pasa u odgajičnicama ne sme biti besplatna. Svi psi u vlasništvu odgajivačnice moraju biti čipovani na odgajivačnicu. Svi psi koji se prodaju, moraju pri prodaji biti čipovani na novog vlasnika, ili ukoliko starosno doba šteneta to ne dozvoljava, biti registrovani kao nečipovani.SVE ODGAJIVAČNICE MORAJU BITI ZAVEDENE PRI APR-U.SVE ODGAJIVAČNICE MORAJU BITI PRIJAVLJENE U MINISTARSTVU POLJOPRIVREDE, KAKO BI DOBROBIT PASA U NJIMA BILA KONTROLISANA.Evidenciju , po kućama , obavljaju komunalni policajci sa predstavnikom Udruženja za zaštitu životinja. Bilo bi mnogo bolje da to obavlja posebno obučena grupa ljudi.(Pri evidentiranju pasa je nedozvoljeno služiti se pretnjama o izbacivanju pasa i ovu evidenciju koristiti da bi se broj pasa po domaćinstvima evidentirao. Ovde je bitno napomenuti da se i zakoni o broju kućnih ljubimaca moraju ponovo razmotriti, jer su u suprotnosti sa akcijom smanjenja populacije beskućnih pasa i mačaka, i direktno iniciraju napuštanje životinja, kao i težak psihički stres za njihove spasioce).Gore navedeno će imati velikog uticaja na smanjenje populacije beskućnih pasa. Isto važi i za mačke.Beskućni psi/ mačke – Uloga PrihvatilištaNajvažnija uloga Prihvatilišta bi trebala da bude sterilizacija, lečenje, smeštaj, briga , napori na udomljavanju. To nije svuda slučaj.Neophodno je sve zdrave mačke se po sterilizaciji i čipovanju vratiti na stanište.Poznato nam je da program CNR postoji ( to je program Uhvati, Steriliši, Vrati), ali se ne poštuje, pa ponavljamo i dodajemo :Svaki pas se po hvatanju MORA čipovati, u skladu sa zdravstvenim stanjem, sterilisati čim je to moguće. Svaki pas se vraća na stanište ukoliko ima ko o njemu da brine. ( Ovo u zavisnosti da li je stanište na prostoru gde ima ljudi, koji otvoreno ispoljavaju mržnju prema psu.)Svako prihvatilište mora da ima stranicu na kojoj oglašava pse, na kojoj se vide svi pristigli, njihove fotografije i podatci, korektno i redovno ažurirani. Svi podatci prihvatilišta se prosledjuju u centralnu bazu podataka pri Upravi veterine , dok se neko bolje rešenje ne nadje. Podatci su javni.Svako prihvatilište mora da poštuje javnost rada.Svako prihvatilište mora da bude otvoreno subotom i nedeljom, kako bi ljudi koji rade mogli da ga posete. Nijedno prihvatilište NE SME da zabrani ulazak posetiocima.Svako prihvatilište mora da ima kamere u prostorijama prihvatilišta.Uhvaćeni psi se ne mogu i ne smeju prevoziti na razdaljinu veću od 50 km.To znači da oni koji hvataju pse ne mogu da ih od mesta hvatanja prevoze do prihvatilišta daljeg od 50 km.Da bi se sve ovo poštovalo, veterinarske inspekcije, koje kontrolišu rad prihvatilišta moraju da vrše redovnu kontrolu sa još dva nezavisna člana, jednog sa teritorije drugoga grada a jednog predstavnika udruženja za zaštitu. Ovo u cilju da se dosadašnji propusti ne bi ponavljali.Rad svakog opštinskog prihvatilišta treba se kontroliše redovno, bez prethodne najave.U prihvatilištima MORAJU da rade iskreni ljubitelji životinja, kako bi se ona približila posetiocima i kako bi udomljavanje iz njih bilo popularizovano.Samo na ovaj način, udruženim snagama predstavnika opština, države, i udruženja, podrškom medija, možemo napraviti pomak, koji nije napravljen decenijama.A nije napravljen, jer iskrena namera nije postojala, jer je obrazovanje i svest gradjana na ovu temu na nezavidnom nivou , jer zakoni nisu primenjivani, jer ih niko nije poštovao.I kao krajnja mera, po uvodjenju svih prethodnih je SANKCIONISANJE ONIH KOJI NE POŠTUJU GORE NAVEDENO. RIGOROZNE KAZNE. Primer kazni iz sveta.
Australija Vlasnicki pas koji napadne 550 $ Neregistrovani pas 275$ Ako ne uklonite pseci izmet sa javnog mesta 275$ Pas bez povodca na javnom mestu 220$ Pas bez ogrlice 165$ Pas koji nije mikrocipovan 165$ Prodaja neregistrovanog psa 165$ Nedostavljanje podataka o promeni vlasnika 165$. Ako nema kulture, svesti, postoje kazne. Al ko da ih sprovodi? ***************************************************************************************U ovu svrhu jeste potrebno mobilisati snage i raditi udruženo, ali rezultati će se vrlo brzo pokazati, ukoliko javašluk ne preovlada. Sve zavisi od ljudi.
SVAKO KO NE ŽELI DA REŠAVA UZROKE PROBLEMA, NIJE ISKREN U NAMERAMA DA SE BILO ŠTA POBOLJŠA. REŠAVANJE SAMO POSLEDICA NE LEČI I NE POBOLJŠAVA NIŠTA.
Na samom kraju 2016, dok smo još imali malo nade da je odgovornima stalo do smanjenja populacije beskućnih pasa, da lokalnim samoupravama gazduju ljudi zdravog razuma, napisali smo u beleškama na fejsbuku ovaj tekst, napravili smo smernice smanjenja populacije. Do dana današnjeg, svi koji se navodno bave ovom problematikom su dokazali da im je cilj da uličnih pasa bude što više, kako bi na njima što bolje krali. Najveća bruka u celoj ovoj priči je vladina „nevladina“organizacija za zaštitu životinja, koja je mirodjija na svim jalovim sastancima.
Prava istina je da je prostota i neobrazovanje, uz koristoljublje i korupciju pojelo sve institucije, u kojima sede neodgovorni i nesposobni. Odatle nikoga i nema da ovaj problem rešava. A rešenje nije ni skupo ni nemoguće.
Prave , iskrene organizacije koje žele da problem reše se zaobilaze, ne pozivaju na sastanke, eliminišu, kao i na sve ostale teme u našem društvu.
Ipak, na nama svima je da ne odustajemo.
Marina Mo
