KO ĆE U SRBIJI DA BRANI INTERESE INVESTITORA U FABRIKE FARME ŽIVOTINJA?KO ĆE DA PRIKRIVA ISTINU O MUČENJU I KVALITETU MESA KOJE ODANDE STIŽE?
ENGLISH TRANSLATION INCLUDED , SCROLL DOWN
Provladina, „nevladina udruženja za zaštitu životinja“, u akciji odbrane interesa svih, samo ne životinja.
U većini zemalja Evrope postoje provladina udruženja za navodnu zaštitu životinja, čija je uloga da sprovode privid saradnje sa nevladinim sektorom i umire javnost, kada je kvalitet mesa proizvedenog na „farmama“ , tj na ogromnim, megalomanskim fabrikama mesa, u pitanju. (gde su životinje i perad nagomilani na malom prostoru, kako bi se proizvelo što više mesa, u što kraćem vremenu, što jeftinije može). Pošto postoje odredjeni standardi, usvojeni od strane proizvodjača i vlada i nadležnih organizacija , potrebno ih je aminovati i od strane navodnih dušebrižnika za dobro tih životinja i dobro potrošača.
Tako u Velikoj Britaniji i Australiji , imamo RSPCA, zvučno ime, Britansko kraljevsko udruženje za sprečavanje surovosti prema životinjama. Njihovi pečati su na mesnim proizvodima i predstavljaju garanciju „kvaliteta“ , kako života tih životinja, potvrdu „milosrdnog ubijanja“, i kvaliteta mesa ( ishrana bez hormona). Naravno, ulazak na ove farme je zabranjen, a kada istina procuri, vrlo brzo se medijski prikriva.
2017.godine su Vesti iz poljoprivrede, Agronews, sa ponosom objavile vest, kako je Orka, organizacija za poštovanje i brigu o životinjama, odabrana za člana platforme za dobrobit životinja pri Evropskoj komisiji, zbog izuzetne kompetencije u oblasti dobrobiti naročito farmskih životinja. Jedina sa Balkana.
Dobrobit farmskih životinja nam je svima dobro poznata. Naročito kada se uzme u obzir , pokušaj izmene definicije dobrobiti , pri pokušaju izmene Zakona o dobrobiti , 2015.god, a koja je trebalo da glasi – Dobrobit je stanje organizma….??????
Link našeg članka o Fabrikama Farmama.
To svakako odgovara organizaciji farmera, tj investitora u ove farme, organizaciji veterinara, medjunarodnoj banci, ostalim navedenim u ovoj Komisiji , ali kako može da odgovara i pravim zaštitnicima životinja, ako to zaista jesu, postavlja se pitanje.
Ko će da lupa pečate na „humano ubijene“ životinje i smeška se sa omotnica mesa RSPCA APPROVED (RSPCA ODOBRENO) u zemlji Srbiji ? ??????
WHO WILL IN SERBIA PROTECT INTERESTS OF THE INVESTORS IN THE FARMING INDUSTRY? WHO WILL COVER UP THE TRUTH OF THE TORTURE OF ANIMALS AND THE QUALITY OF THE MEAT ?
Pro government, „non-government animal welfare associations“, in the defense of the interests of all, just not an animals.
In most European countries there are pro-government associations for alleged animal protection, whose role is to implement the illusion of cooperation with the non-governmental sector and blind the public, when the quality of meat produced on „farms“, is in the question. (where animals and poultry are piled up in a small area, in order to produce as much meat as possible, in as short time, as cheap as possible). Their role is to mislead the public.
In the United Kingdom and Australia, there is RSPCA, a sound name, the British Royal Society for the Prevention of Cruelty to Animals. Their seals are on meat products and are a guarantee of „quality“, as the life of these animals, the confirmation of „merciful killing“, and the quality of meat (diet without hormones). Of course, entering these farms is forbidden, and when the truth leaks, it is very quickly hidden by the pro government media.
In 2017, News from Agriculture, Agronews, proudly announced the news that Orca, Serbian organization for respecting and caring for animals, was selected as a member of the European Animal Welfare Platform for exceptional competence in the field of welfare, especially farm animals. The only one from the Balkans.
This certainly suits to the organization of the farmers, the investors in these farms, the veterinarian organization, the international bank, the others listed in this Commission, but how it can respond to true animal protectors, if they really are, the question arises.
Who will stamp the meat packages „humane killed“ and smile from RSPCA APPROVED labels (RSPCA APPROVED) in the country of Serbia? ??????
Follow links in original text above.
Marina Mo
OD 1.JAN.2019 ZABRANJENO GAJENJE ČINČILA ZA PROIZVODNJU KRZNA U SRBIJI. NEOPHODNA KONTROLA SPROVODJENJA ZAKONA.
U Srbiji je 1.januara 2019.stupila na snagu zabrana uzgoja krznašica isključivo radi krzna. Zakonom o dobrobiti životinja , donesenom 2009. propisano je da zabrana stupi na snagu 2019 godine.
Odgajivači su imali 10 GODINA da se preorijentišu na druge poslove.
Neki su to uradili, ali kompanija UNO nije. Ona je koristila vreme da, na sve načine utiče na Ministarstvo Poljoprivrede i ukine zabranu.
Protekle godine je napravila „dobre veze“ sa Marijanom Rističevićem, koji je postao njihov lobista u Skupštini, a pri tome je i predsednik Odbora za poljoprivredu.
Sa sajta UNO saznajemo da su se odgajivači činčila ugurali u Savez Poljoprivrednika, pa sada odatle predstavljaju sebe kao spasioce činčila, koje bi inače, bez njih koji ih odgajaju za dranje i klanje, inače nestale sa planete zemlje. Mnogo smo se sličnih gluposti naslušali i od njih i od njihovog PRa, Marijana.
Ni reči o zabrani. Link sajta UNO.
Sastanak u Skupštini 27.12.2018.
Zanimljivo je da su , na sajtu UNO, zaboravili da pomenu da je OD 1.JAN 2019 ZABRANJENO GAJITI ČINČILE ZA KRZNO, VEĆ GOVORE O PRELAZNOM PERIODU. PRELAZNI PERIOD SU IMALI I TRAJAO JE 10 GODINA.
Uputili smo ZAHTEV MINISTARSTVU POLJOPRIVREDE, REPUBLIČKA VETERINARSKA INSPEKCIJA da izvrši inspekcijski nadzor svih objekata koji su se do sada ovim poslom bavili i utvrdi da li su zatvoreni.
Ne zaboravimo da od 1.jan , svaka odgajivačnica činčila NEZAKONITO RADI.
Zahtevamo , DA SE ZAKON SPROVODI . U ODBRANI ZAKONA I BORBI ZA SPROVODJENJE MORAMO BITI JEDINSTVENI.
Marina Mo.
Utisak godine 2018. Neljudskost I gramzivost ubili Zakon o dobrobiti Životinja Srbije.
Situacija u oblasti zaštite životinja u ovoj godini, kao odraz opšte situacije urušavanja svih institucija, njihovog obezvredjivanja I opšteg trenda gaženje svakog zakona I blagosiljanja zloupotreba, dostigla je nivo horora, ludila I beznadja.
Pitanje je dana kada će se Zakon o dobrobiti životinja, koji je nekim čudom donesen 2009. ( gde su sada ti ljudi koji su ga doneli?), iskastrirati, iskasapiti, kako bi konačno sva zlodela bila ozakonjena u Skupštini koja je postala tragični cirkus zlonamernog maloumlja. Od dobrog zakona , poslušni apartčiki moraju napraviti svoje remek delo, Frankenštajna, kvazi zakon, kako bi nepregledno ,krvavo blato svog nečoveštva , koje se svakodnevno sprovodi nad nedužnim životinjama u zemlji Srbiji, uvili u zlatnu foliju I proglasili legalnim.
Nadamo se da do ovoga neće doći, mada trenutne činjenice I iskustvo u komunikaciji sa odgovornim ustanovama, opštinskom upravom, ministarstvima, upravom veterine, sudskim organima, govore drugačije.
Opšti utisak je da niko od gore navedenih ne želi da radi svoj posao I sprovodi zakon, već čine sve kako bi prikrili svoje krvave tragove I zaštitili bezakonje.
U oblasti sprovodjenja zakona o dobrobiti životinja u protekloj godini nije uradjeno ništa od značaja. Bilo je nekih sastanaka na temu smanjenja broja beskućnih pasa, ali ishod im je bio kretanje u večitom krugu, licemerna prazna obećanja bez pomaka, nezainteresovanost svih odgovornih, dok je bahato isisavanje ogromnih suma novca iz budžeta opština na ime lažnog zbrinjavanja beskućnih pasa, dostiglo neslućene razmere.
Nema opštine koja na tu temu ne krade svoje gradjane. Pseća mafija dobija sve više članova. Oko potencijalne koristi se lako okupljaju oni najnižih poriva. Uskogrudi, sirovi, surovi I gramzivi su osnovne karakteristike koje moraju da imaju, da bi bili kolovodje u ovom kolu. U zemlji koja je je sunovraćena u ponor “zlatnog doba”, svaka mogućnost okorišćavanja od javnog dobra je ovakvima, niščima, zlatna koka.
Kao šlag na torti bezumlja, korupcije I nečoveštva, u ovoj godini , smrdi ponosno ugovor vranjanske opštine sa Avenijom MB, zaključen na iznos od 37.500 eura, za “trajno zbrinjavanje” vranjanskih beskućnih pasa . Detalji su dobro poznati. Niti zloglasna Avenija MB, ima uslove za trajno zbrinjavanje, niti opština ima potrebu za takvim ugovorom(ima sopstvenu službu JKP I mogućnost za formiranje prihvatilišta I kao sve opštine obavezu da na svojoj teritoriji izgradi prihvatilište), niti je ugovor po zakonu. Razdaljina izmedju ove opštine I tzv prihvatilišta Avenije MB je 220 km.
Od februara do decembra je, prema dokumentaciji, u “prihvatilište” AV MB odvedeno 334 psa, što dovodi do cifre od oko 110 eura po psu. Za hvatanje, prevoz I naravno, likvidaciju. U sklapanju ovog ugovora je učestvovala opštinska uprava, a surove I osione face hvatača su štitili komunalni inspektori Vranja, dok ih je veterinarska inspekcija pokrivala. “Samostalno” tužilaštvo nikada nije reagovalo na našu krivičnu prijavu. Ovo je samo jedan od primera, šlag na torti korupcije pseće mafije, koju ukrašavaju I novootvoreno prihvatilište u Dimitrovgradu ( koje je radilo neregistrovano, dok ih nismo prijavili, pa su saznali da se moraju registrovati), čuveni “azil “u Vršcu, poznat po pomoru pasa( pare nestale, hrane nema), “azil” Loznica, koji je postao privatni posed direktora JKP Naš Dom, već godinama. I mnogi drugi.
Medju svim ovim ukrasima na torti korupcije , na samom vrhu jelke za 2018. God. stoji uprava veterine, koja neće da radi svoj posao I to nečinjenje radi svesno I namerno.
Proslavili su se ove godine Neradom na uvodjenju reda u nelegalne odgajivačnice, rasadnike budućih beskućnih pasa, tj neradom na njihovoj obaveznoj registraciji. Navodno im to nije obaveza, mada zakon kaže drugačije.
Slobodno možemo reći da je ovu godinu na temu zaštite životinja I sprovodjenje zakona, obeležila korupcija, javašluk I krajnje odsustvo odgovornosti svih odgovornih. Empatija, humanost I volja za napredkom su nepoznate u svetu ovakvih spodoba, koje su se ustoličile na mesta, na kojima im nije mesto. A zajednički imenitelj im je svima, samo I jedino gramziva potreba za ličnom koristi.
Nadamo se boljem u narednoj godini. I radićemo, kao I do sada, na tome. A prvenstveno na humanom smanjenju broja beskućnih pasa, humanizaciji sadašnjih kvazi prihvatilišta I pretvaranju u prihvatilišta koja I treba, po zakonu da budu, humana , pod upravom humanih ljudi.
Marina Mo
Prihvatilište za pse u Dimitrovgradu još neregistrovano, a šinteri hvataju pse po ulicama
Prema izjavama svedoka, u Dimitrovgradu se nastavlja hvatanje pasa, iako je prihvatilište za pse još neregistrovano.Svima koji pokušaju ovo kršenje zakona da snime, se otvoreno preti. Ulaz u objekat je zabranjen. On zakonski i ne radi. Gde nestaju onda sakupljeni psi? Zašto predsednik opštine i direktor JKP ovo odobravaju, tj čine krivično delo ? Više se ne pitamo da li je ovo moguće. Moguće je. Na prijave nema odgovora. Samovolja se nastavlja.
Još jedna opština u kojoj takozvana vlast krši zakon i radi šta hoće.
Javnim dobrom, prihvatilištem, se upravlja kao da je privatni posed javnih službenika koji su sebe proglasili apsolutnim vladarima, a sve na račun javnih sredstava.Gradjani malo o ovome znaju ili ih uopšte ne interesuje, jer je mnogima najvažnije ukloniti pse sa ulica, bez obzira šta se sa njima dešava i da li se zakon krši ili ne. Prilično mračna slika ljudske nehumanosti i bezakonja, koja postavlja veoma važna pitanja: Sa kim mi to živimo ? Kako opstati okružen bezosećajnima i zlima? Kako živeti pod beskrupuloznima?
Kradja budžetskih sredstava opština pod velom zbrinjavanja napuštenih pasa.
Zakon obavezuje opštine da formiraju prihvatilišta za takozvane lutalice, tj beskućne pse, napuštene ili rodjene na ulici, u okviru komunalnih preduzeća, gde su ove ustanove koje bi trebale imati humani karakter, strpane kao 13 prase i pretvorene u sabirne centre za utamničenje, mučenje i eliminaciju, koja je dostigla razmere genocida. U opštinama gde su ova prihvatilišta i otvorena, slika je sumorna i nedostojna čovečnosti.
Medjutim, u mnogim opštinama, prihvatilišta nikada nisu otvorena. Odgovorni za
nepoštovanje zakona nikada nisu kažnjeni.
Pravdaju se nedostatkom sredstava. U isto vreme odvajaju ogromne sume za
plaćanje novoizumljenih hvatača pasa, koji pse navodno odvode u svoj sabirni
centar, jedan jedini za preko 50 opština sa kojima imaju ugovore, a gde psi
nestaju. Novac iz budžeta opštine se bukvalno baca u džepove firmi, tipa
Avenija MB (registrovana radnja za čišćenje), Aza , koje su sebe proglasile
stručnima za takvu vrstu posla. Uprave opština u kojima pobedjuju na nameštenim
tenderima, sasvim sigurno imaju koristi, jer se deo sredstava vraća u njihove
džepove. A pojava sklapanja ugovora sa gore navedenim je dostigla razmere
epidemije.
Na primeru opštine Vranje, koja ima svoje komunalno preduzeće, imala je i
prihvatilište(istina neuslovno, u vlasništvu vet stanice Vranje, koje je radilo
neregistrovano i nekontrolisano godinama, dok nismo pokrenuli pitanje
registracije) možemo videti koliko je primamljiva ideja saradnje sa Avenijom
MB, gramzivima i nezasitnima, nemoralnima i beskrupuloznima. Dakle, i pored
svih uslova da po zakonu otvori svoje prihvatilište, ova opština je izabrala da
nešto više od 38.500 eura baci u vetar, kako bi ulice Vranja očistila od
nepoželjnih pasa.(Pošto ovo ne rešava problem brojnosti populacije napuštenih
pasa sistematski, već privremeno i nezakonito, nehumano, ubijanjem, jasno je da
se ne radi o želji za njegovim rešenjem , već za brzom kradjom. Psi su
kolateralna šteta.) Ko se sve ugradio u ovu sumu, možemo da nagadjamo. Logično,
potpisnici ugovora i izvršioci. Komunalni inspektori sluze kao obezbedjenje surovim ubicama, kao kapoi prate hvatače Avenije MB,kako bi ulili dozu lažne zakonitosti i pravdali ovo bezumlje, a pri tome plašili i vredjali one retke stanovnike koji ovo smatraju
divljaštvom. Hvatači se šunjaju sa mrežama u rukama, kao tipovi iz
socrealističkih filmova gde se primitivni, osorni i surovi šinteri iživljavaju
nad bespomoćnim životinjama. Pare su ukradene, psi ne svedoče, mrtva usta ne
govore, troškova sem, radne snage i benzina, nema. Čista zarada i laka dobit.
Stanovništvo, otrovano decenijskom propagandom o opasnim čoporima, koje je
postalo imuno na bilo kakvu empatiju prema životinjama, ovo ne uzbudjuje. Sem
retkih, a za te postoje pretnje komunalnih inspektora. U širenju mržnje prema
psima, delotvorna je i lokalna televizija, na kojoj će se pojaviti predsednik
opštine da obavesti kako je spašen grad od najvećeg problema kojeg imaju,
beskućnih pasa. I kako se za to izdvajaju ogromna sredstva. Neće pomenuti gde
ta sredstva idu, kao ni da to nikako i nikada neće rešiti problem.
Vrlo je bitno da se dotok pasa na ulice i ne zaustavi, jer će onda ova
mogućnost beskrajne kradje, zauvek presušiti.
Ako vam padne na pamet, kao što je nama palo, da podnesete krivičnu prijavu,
sprega opština, sudstvo, veterinarska inspekcija, će se potruditi da se krivična prijava razvlači po fijokama, dok ne zastari.
Opštine koje imaju svoja prihvatilišta. Objasnićemo mogućnosti kradje na primeru Vršca i Loznice.
Glavni ključ je nedostupnost informacija, prikrivanje i zatvorenost azila. Tako
sve ostaje iza zatvorenih vrata.
Kradja počinje već pri samoj izgradnji prihvatilišta. Sume su ogromne, pa se
stiče utisak da će izrasti luksuzni objekat, a na kraju to bude samo gomila
žica i cementa.
Zatim se krade na lažiranom broju izlazaka na teren, na broju uhvaćenih pasa,
na broju izdatih vakcina protiv besnila, na naručenoj hrani, na izvršenim
veterinarskim uslugama, kojih mahom nema.
U Vršcu je 2015 navodno počela izgradnja azila(dakle, trajni smeštaj do
udomljenja), za koju je predsednik opštine izjavio da će koštati 15 miliona
dinara, prema navodima u novinama. Medjutim, direktor javnog komunalnog 22
Oktobar preduzeća je prostor, koji liči na hangar sa ispustom, u blizini
svinjca (pravi svinjac za uzgoj svinja) iznajmio od lokalnog privatnika, za
preko 2.000 eura mesečno. Izgradjene su žičane pregrade, navodna ambulanta i
mali magacin. Ogradjeno je dvorište. Kućica nema. Postoje samo drvene palete.
Ulaz je zabranjen. Najam se i dan danas plaća.Ko deli ?
U zimu 2016 je došlo do pomora pasa, jer je količina hrane smanjena ( po izjavi
upravnice nije bilo novca), pa su se psi ubijali medjusobno. Kradja novca
namenjenog za hranu, a i kupljene hrane. U roku od 3 meseca je stradalo više
od 200 pasa. Dokumentacija o uginulim psima je lažirana, a kada je priča
procurela u javnost, nije poboljšano ništa, već je donesena zabrana radnicima,
unosa mobilnih telefona, kako bi se sprečilo slikanje. Radnicima je naredjen
progon koleginice koja je ovo obelodanila, ponudjeno joj je da predje u drugu
službu i tako se svedok ukloni, što ona nije prihvatila, pa je dobila otkaz.
Posle toga joj je i kao gradjaninu zabranjen ulaz u azil. Da li je sve ovo znao
i predsednik opštine? Pa naravno. Sve krivične prijave su odbačene. Nije
zgorega napomenuti da je muž upravnice zaposlen u sudstvu.
Slike iz Vršca, kada je obelodanjen masakr pasa.
Prihvatilište KP Naš Dom Loznica je odličan primer netransparentnosti, dakle,
prikrivanja svih mogućih kradja, koje su očite. O ogromnim ulaganjima u ovo
poluraspadnuto prihvatilište, sada skriveno iza krpa i korova, možemo da čujemo
iz usta predsednika opštine i direktora komunalnog preduzeća, koji godinama
caruju ovom opštinom.Ulaganja su svake godine sve veća, od 10 miliona din do 15
miliona u prošle tri godine. Žice u boksovima su zardjale, kućice raspadnute,
hrana bačena na zemlju, posude retke. Veterinarskih usluga nema. ove podatke
imamo sa snimaka tajno snimljenih, jer je ulazak zabranjen. (A članovi
udruženja za zaštitu su proterani iz prihvatilišta. Čak im se i preti). Zašto je
ulazak zabranjen? Citiramo direktora JKP : Da se psi ne bi uznemiravali. Da se
ne bi hranili neodgovarajućom hranom. (objavljeno u Blicu). Pa na šta se onda
troši toliki novac?
I na primeru opštine sa svojim prihvatilištem i na primeru onih koji koriste
usluge hvatača dolazimo do istog, do zloupotrebe položaja u svrhu sticanja
lične koristi, do kradje budžeta opštine, kradje gradjana, do kršenja zakona,
dok se licemerno predstavlja kako se ogromna sredstva izdvajaju za rešenje
„nerešivog “ problema beskućnih pasa na ulicama i huška javnost na mržnju prema
tim opasnim bićima, kako bi se lakše i bez opstrukcija uništavali, a pri tome
neometano kralo.
Pošto su javna komunalna preduzeća veoma poželjne pozicije u podeli vlasti, jer
pružaju ogromne mogućnosti kradje, tu mesta prihvatilištima za pse ne sme da
bude. Ona moraju biti samostalna u okviru opština, bez ikakvog upliva lokalne
vlasti na izbor njihove uprave. I moraju biti strogo kontrolisana. Namenjena
onom što i treba da budu. Mesto za odmor do novog doma. Mesto gde će se psi
sterilisati, odakle će se udomljavati i koje će se baviti saradnjom sa
udruženjima za zaštitu životinja, edukacijom stanovništva i promenom sadašnjeg
stanja. U ovakvim uslovima, sada, teško da pomaka može biti.
UPRAVA JKP KOMUNALAC DIMITROVGRAD NIJE ZNALA DA MORA DA REGISTRUJE PRIHVATILIŠTE ZA PSE??
U septembru su psi koji su hvatani u Dimitrovgradu, na stari način, dobro poznat, sa neuslovnim vozilom, sa starom ekipom, neobučenom, ali sa novom opremom, koja je naručena još u avgustu ( o čemu smo pisali )stavljani u tzv novo prihvatilište, koje nije prošlo kontrolu veterinarske inspekcije, koje nije registrovano pri Upravi veterine, dok se tvrdilo kako je sve u najboljem redu. Ulazak aktivistima za zaštitu životinja je zabranjen.
Podneli smo zahtev za zatvaranjem neregistrovanog objekta, na osnovu kojeg je veterinarska inspekcija izašla na teren.
Link članka NEREGISTROVANO PRIHVATILIŠTE
U vestima RT Caribrod, tehnički direktor JKP Komunalac tvrdi da nisu znali da je potrebna registracija ????????, da u prihvatilištu ima 15 pasa i da je sve u najboljem redu, a sa novim hvatanjem će nastaviti kada budu registrovani. Navodno su zahtev podneli .???
Kako radi neregistrovano prihvatilište? Naravno, to se ne pita niko. Niko se ne kažnjava. A mi se pitamo gde su psi koji su hvatani još od kraja avgusta meseca i po navodima svedoka dovodjeni ovde? Kako će radnici bez obavezne obuke da hvataju pse, a naročito da koriste puške za omamljivanje, ako nemaju nikakvu obuku?
Takodje napominjemo da su nam se javili mnogi ljubitelji životinja, koji su bili zainteresovani za rad, ali javnog konkursa nije bilo. Bilo je usmenih izjava kako JKP u , tj Prihvatilištu nisu potrebni. Verovatno jer imaju tako spremne kadrove.
A evo šta Zakon kaže :
Zakon o dobrobiti životinja
Član 62
Vlasnik pansiona, odnosno prihvatilišta, dužan je da pre upisa u Registar objekata Ministarstvu dostavi dokaz da je obezbedio:
1) finansijska sredstva za nesmetani rad;
2) sprovođenje zdravstvene zaštite životinja;
3) odgovarajući prostor za smeštaj životinja na način koji će obezbediti dobrobit životinja i neće narušiti javni red i mir;
4) lica koja su obučena za postupanje sa životinjama.
Kad ne znaju za Zakon, kako će znati da sa psima postupaju?
Ili ćemo po starom sistemu, kako se već postupa sa profitabilnim „dzukelama“.
Stara praksa nepoštovanja Zakona se nastavlja, jer Prihvatilišta za pse nisu mesta za istinsko zbrinjavanje, već za sklanjanje sa ulica, pa šta psima bude, nema veze, a sredstva izdvojena iz budžeta za njihovu dobrobit će već da se sliju u nečije džepove. A humanost i istinsku volju za rešenjem problema, od vrha opštine pa naniže, ne pokazuje niko, niti ga to zanima. Nažalost, Prihvatišta za pse nisu Prihvatilišta, već zahvaljujući neobučenima i nedoraslima humanom zadatku, postaju vrlo brzo mučilišta i stratišta. Ljudski faktor je najveći problem, uz partokratiju i korupciju.
LOV U 21om VEKU-SPORT KRVOLOČNIH UBICA
Davna su prošlost vremena kad se lovilo zbog pukog preživljavanja I ishrane. Danas je Lov , navodno Sport, još uvek legalan,a I medju mnogima veoma popularan.
Naziva se sportom, ukoliko se bezdušno I kukavičko ubijanje životinja I ptica, može tako nazvati. Kakav je to sport gde čopor lovaca , naoružan do zuba juri bespomoćne životinje I ubija ptice u svoj lepoti svog leta? Pod punom ratnom opremom , opremljeni puškama,pištoljima, u čizmama, prslucima, opasačima, bića, koja bi se goloruka plašila I zeca, tumaraju I orgijaju po šumama I hvale se trofejima I brojem poubijanih životinja.
Lovci sebe smatraju I dobročiniteljima, a lov svetom tradicijom. Dobročinitelji su jer zimi hrane životinje, kako bi ih bilo dovoljno za sledeću sezonu ubijanja.
Tradicija je važna reč, koja daje legitimitet ubijanju. Možda je to prisećanje na vremena kada su ljudi još živeli u pećinama I kada nije bilo drugog načina da se prehrane. Ima tu još jedan bitan momenat, potreba za priapadništvom nekoj “eliti”, pa makar I izmišljenoj.
VIDEO KOJI NA SRAMOTAN NAČIN BLATI SRPSKU ISTORIJU, U CILJU PROMOCIJE LOVA.
Nekada su samo bogati mogli da love u svojim lovištima, kraljevi, feudalci, dok su ih siromašni, gladni gledali, pa se taj kompleks inferiornosti preneo I na političare, koji su opet postali neki simbol moći za prosečnog čoveka.
Tako je , biti lovac, za neuke , postao pojam “ biti neko „. Neko ko makar na kratko može da uživa u moći, nad slabijima od sebe.
Lovci se bore I za svoj podmladak. Nažalost, tako vaspitavaju I decu. Ubij dušo, to je tradicija!!
LINK SAJTA ZA PODMLADAK LOVACA
I žene su se uključile, pa sa ponosom poziraju pored hrpe leševa ubijenih lisica, zečeva, jarebica.
Čuveni “ damski” lovački klub Artemida ( boginja lova). Bar negde biti boginja , dok gadna iskežena duša ne izleti na svetlost dana. Njihov čuveni foto, Puška, leševi jarebica i cvetići. Prave dame za primer.
Lovci su na našim prostorima inače I ubice beskućnih pasa I mačaka, na šta se skoro osvrnuo predsednik opštine Apatin, konstatujući sa žaljenjem kako su to bila prava vremena. Kerove smo rešavali lovcima, tako je javno izjavio.
U mnogim opštinama je još uvek tako. A verujemo I u njegovoj.
Lovci su takodje I surovi vlasnici pasa. Njihovi psi ne doživljavaju penziju. A ako ne saradjuju, plaše se metka, završavaju sa metkom u glavi. Oni humaniji ih prosto izbace negde u nedodjiji. Dokaz su brojni lovački psi koje aktivisti nalaze , gladne i žedne, a često i ubijene.
I pored sve tužne istine, industrija se ne da. Lovačka drustva, savezi, imaju beneficija, pojavljuju se na sajmovima, lične koristi, veličanje samoznačaja I osećaj pripadnosti nekoj “ eliti”, kako to oni predstavljaju, čine da je mnogima veoma značajno što su lovci. Osećaj da si Neko , a ustvari si Niko.
U suštini , to je velika industrija I biznis prodaje opreme, oružja I ostalog, neophodnog jadnim bićima koja ne vide u mraku. Puške se prodaju I za po nekoliko miliona dinara.
Lov je I deo turističke ponude. Izvolite, dodjite, kod nas se tako lepo ubija!! I Skupština je puna lovaca. Imamo Sajam lova. Izložbe trofeja.
U 21 veku, gde je tehnologija izuzetno uznapredovala, ljudska svest nekih takozvanih ljudi je ostala na nivou pećinskog čoveka.
Ali, kao što I lovci imaju pravo da zastupaju svoje ubilačke ideje, imamo I mi pravo da zastupamo svoje humanističke. U celom svetu postoje brojne organizacije za razvoj svesti i borbu za prekidanje sumanutog ubijanja drugih vrsta.
Duboko smo ubedjeni da će razumni prevladati I da će jednom ovog divljastva zauvek nestati. ŽIVI I PUSTI DRUGE DA ŽIVE.
Marina Mo
KORUPCIJA I PARTOKRATIJA UZROK KRADJE I MUČENJA U KONC LOGORIMA ZVANIM PRIHVATILIŠTA ZA PSE
Mnogima je poznato da se na mesto direktora javnih komunalnih preduzeća
postavljaju partijski podobni, poslušni , gramzivi. Kradu na veliko, a
mesto im je nagrada za poslušnost ili mito za ćutanje. Kada je preprodaja
grobova u igri, lažiranje računa za nepotrebne ili nepostojeće usluge, govorimo
samo o kradji, ali, kada se radi o mučenju živih bića u takozvanim
prihvatilištima za pse, govorimo i o zločinu, ubistvima nevinih životinja,
pasa, na ime čijeg zbrinjavanja se iz budžeta kradu ogromna sredstva, koja
završavaju u džepovima direktora jkp a, njihovih saradnika, a i predsednika
opština. Pošto se radi o uigranoj mafiji, koja po lokalnim opštinama, vlada i
sudstvom i policijom, a naravno i veterinarskim inspektorima, jasno je zašto su
jezivi uslovi u kojima se psi nalaze dobro prikriveni, a krivične prijave
završavaju po fijokama. Zanimljiva je činjenica da se takvi lopovi i zločinci ne kažnjavaju, već naprotiv, to im je preporuka za dalje napredovanje na lestvici gramzivaca.
Tako pošto se nakradu, postaju gradonačelnici(Požega), vlasnici unosnih firmi (Avenija MB), odakle mogu još više i brže da kradu.
Biti beskrupulozan lopov je glavna preporuka u napredovanju na političkoj lestvici. Javna komunalna preduzeća su odlična odskočna daska. A zoohigijena, (odvratan i primitivan naziv), je omiljena. Psi ne govore, nema svedoka.
Izgladnjivani psi u Vršcu koji su se masovno klali i jeli jedni druge nikada neće progovoriti. Pobijeni psi iz Loznice, koji su služili kao pokretne mete, takodje neće reći ništa. Ni poluudavljeni iz Zrenjanina, ni ubijeni iz Avenije MB, koja nije opštinsko prihvatilište, ali radi za brojne opšstine, pa na neki način i jeste.
Fotosi, Vršac, Loznica, Zrenjanin, Avenija MB.
Da bi se istina o mučenju pasa prikrila, prihvatilišta su zatvorena za javnost,
iako se radi o javnim objektima. Čuvana su kao vojni objekti, slikanje je
zabranjeno, a svako ko se usudi da ih kritikuje, tuži, ukoliko je dostupan
lokalnim moćnicima biva proganjan, preti mu se i iznalazi bilo kakav razlog da
mu se nameste prijave za bilo šta što je dostupno.
Neretko se gube i radna mesta, ako se glasno izgovori istina o kradji i mučenju , kao u Vršcu, preti se udruženjima, kao u Loznici, u Majdanpeku, u Boru, u Zrenjaninu itd.itd. Klasičan mafijaški stil.
LINK ČLANKA ZA OTVORENE AZILE
Prihvatilišta za pse su zlatne koke za kradju. A da bi se lako i nesmetano kralo, urednici novina, prodatih moćnicima, su uvek spremne da razglase uzbune o razjarenim psima koji jedu malu decu i napadaju stare bakice i tako šire mržnju prema beskućnim odbačenim psima, koji tako mnogo koštaju gradjane. Ne koštaju oni mnogo, već se na njima mnogo krade.
Da bi se sva ta kradja zaustavila a problem rešio, neophodno je na prava mesta postaviti ljude, a ne točkiće jedne mafije, koja ždere Srbiju. Potrebno je otvoriti takozvana prihvatilišta za posete. Potrebno je konačno početi sprovoditi zakon. Sa ovakvom lokalnom samoupravom nema pomaka. Sa ovakvim Ministarstvom Poljoprivrede, Uprava veterine, nema pomaka. Trošimo energiju i vreme pišući dopise i boreći se za sprovodjenje zakona i humanost, obraćamo se gluvima i slepima za sve, sem za sopstvenu korist. Ali ne smemo odustati, jer ako i to ne budemo radili, situacija će biti još gora. Obilazite „azile“, ako možete da udjete, a ako ne možete, suprotstavite se tome i javno objavite, jer te žrtve bez glasa, bez ono malo dobronamernih nemaju nikoga u ovom zmijskom leglu korupcije i zla.
PUT VRANJE – NOVO SELO VODI PSE U MUČNU KRVAVU SMRT ZVANU „TRAJNO ZBRINJAVANJE“
Korumpirana vlast opštine Vranje je u februaru 2018 sklopila ugovor sa notornom Avenijom MB za hvatanje i trajno zbrinjavanje pasa u objektu koji nema nikakvih uslova za to u Novom Selu. Navodno su i posetili objekat i javno se oglasili o ispunjenosti uslova. Tako se deportovanje u konc logor, u neuslovnom prevoznom sredstvu nastavlja, mimo zakona.
U hvatanju pasa 28.8.2018. je navodno uhvaćeno 17 pasa, kako u izveštaju piše.
Kako su uspeli da stanu u dušegubku, nejasno je. Zašto su fotosi, koje smo tražili nejasni, odjednom crno beli, zašto na njima nema svih pasa, jasno je. Dokaze treba prikrivati, a zločine učiniti manje upadljivim, kad je već nemoguće, nevidljivim, jer možda će jednom, kad zavlada vladavina prava, doći na naplatu. Možda će jednom i kažnjivi zločini biti kažnjeni.
(Krivična prijava podneta pre više od mesec dana, nekima, koji bi trebalo da predstavljaju i sprovode Zakon.)
Do tada, AVENIJA MB I JARANI IZ OPŠTINSKIH RUPA, mogu da nastave KRADJU BUDŽETA OPŠTINA. Sama ideja, dati RADNJI ZA ČIŠĆENJE , TJ AVENIJI MB da hvata pse i „zbrinjava“ ih, je ravna davanja maloletne dece psihopatskim pedofilima, da ih odvedu u „srećnu budućnost“. Uprava veterine nije tog mišljenja. Baš nasuprot, sve je legalno, kako oni misle. A svakom od uhvaćenih pasa na čelu piše 50 eura. To je cena njihovog života i obraza podpisnika ovog sramnog ugovora teškog preko 38.000 eura.
Gde će nas ovo dovesti, teško je reći. U civilizovane zemlje, svakako ne. A ako ove pse, srećno zbrinute, potražimo u konc logoru Novo Selo, pre svega, nećemo ni moći da ih potražimo, jer ulaska nema, kao ni u svim konc logorima, a izvestiće nas kako su srećno udomljeni, mada nije jasno kako, kada ih niko nije ni video.
Ovakvo zlo, korupcija i nakaznost, onih koji sebe ubrajaju medju ljude, svojstveno je samo krajnjem potonuću svake ljudskosti u prostoru . beznadja
Ovo su fotosi onih „srećno zbrinutih“, koji više ne dišu. Neka im je laka, mala, nesrećna duša. Na nama je da i dalje širimo istinu, šaljemo prijave, po zakonu, ne bi li se svetlo pojavilo u ovom smrdljivom tunelu lopova i ubica.
NEREGISTROVANO PRIHVATILIŠTE ZA PSE DIMITROVGRAD „RADI“ NEZAKONITO
Takozvano prihvatilište za pse u Dimitrovgradu je počelo sa „radom“, tj. sa trpanjem uhvaćenih pasa u prve boksove. Psi se smeštaju u neuslovni,nedovršeni objekat,koji ne poseduje minim uslova za život i smeštaj životinja. Na lokaciji bivšeg vojnog radara na mestu zvanom Oštri vrh se nalazi objekat koji je trebalo da bude adaptiran za korišćenje – izjavljivao je Vasil Taškov, tehnički rukovodilac JP Komunalac, napominjući da u blizini nema naselja, niti vodotokova, što ovaj objekat čini najadekvatnijim za takvu namenu. ???
Objekat je počeo sa radom uprkos činjenici da nema resenje o ispunjenosti uslova za prihvatilište.
PRIHVATILIŠTA NEMA U REGISTRU PRIHVATILIŠTA MIN.POLJOPRIVREDE. RADNICI NEMAJU OBUKU. ULAZ JE ZABRANJEN.
JOŠ JEDAN KONC LAGER ZA PSE, KOJI ĆE SLUŽITI ZA KRADJU NOVCA IZ BUDŽETA.
SVE OVO NE OMETA PREDSEDNIKA OPŠTINE NI JKP DA RADE ŠTA HOĆE I KAKO HOĆE.
Predsednik opštine i direktor JKPa nikada nisu čuli za sledeće:
Zakon o dobrobiti životinja
Član 62
Vlasnik pansiona, odnosno prihvatilišta, dužan je da pre upisa u Registar objekata Ministarstvu dostavi dokaz da je obezbedio:
1) finansijska sredstva za nesmetani rad;
2) sprovođenje zdravstvene zaštite životinja;
3) odgovarajući prostor za smeštaj životinja na način koji će obezbediti dobrobit životinja i neće narušiti javni red i mir;
4) lica koja su obučena za postupanje sa životinjama.
Možda i jesu čuli, ali u malim opštinama, ti I ti takvi sebe smatraju nedodirljivim bogovima. A razmišljaju ovako : I za šta uopšte te džukele služe, sem da se koriste?
ZAHTEV ZA ZATVARANJE JE UREDNO, ZAKONSKI POSLAT. DA LI ĆE GA RAZMATRATI PODOBNI POSLUŠNICI ILI ODGOVORNI LJUDI ILI NIKO?
šIRENJE NEISTINA NA RTSCARIBROD. OBMANA JAVNOSTI. ALEKSANDAR GEORGIJEV IZJAVA .
foto tzv azil u izgradnji
