LIČNA KARTA AVENIJE MB . ISISAVANJE NOVCA IZ BUDŽETA OPŠTINA POD MASKOM „ZBRINJAVANJA LUTALICA“
PRVA AVENIJA
24.09. 2009. MIOMIR STEVANOVIĆ OSNIVA RADNJU ZA ČIŠĆENJE OBJEKATA I OSTALE USLUGE U POLJOPRIVREDI, SEDIŠTE NOVO SELO VRNJAČKA BANJA.
12.02.2010. BRIŠE SE IZ REGISTRA APR.
DRUGA AVENIJA
Samo 5 dana posle brisanja firme Momira Stevanovića
17.02.2010. ANDJELIJA STEVANOVIĆ, OSNIVA AVENIJU MB, RADNJU ZA ČIŠĆENJE OBJEKATA I OSTALE USLUGE U POLJOPRIVREDI, NOVO SELO, VRNJAČKA BANJA. USLUGE 8121 REDOVNO ČIŠĆENJE ZGRADA.
21.02. 2013. DODAJE SE DELATNOST 9609 OSTALE NEPOMENUTE LIČNE DELATNOSTI, kada započinju sa poslom „humanog hvatanja i ZBRINJAVANJA“ pasa za za JP VODOVOD SURDULICA, jun 2013.
3.11. 2015 SEDIŠTE SE PREBACUJE IZ NOVOG SELA U BEOGRAD, ZVEZDARA, MARKA OREŠKOVIĆA 44.
POSEDUJE 6 TEKUĆIH RAČUNA. AKTIVNA.
TREĆA FIRMA AVENIJA
AVENIJA MB NS1
3.9.2013. NENAD STEVANOVIĆ , OSNIVAČ , RADNJA ZA DEZINFEKCIJU OBJEKATA I UNIŠTAVANJE ŠTETOČINA MBNS1 NOVO SELO.
PRETEŽNA DELATNOST 8129 USLUGE OSTALOG ČIŠĆENJA.
POSEDUJE 4 TEKUĆA RAČUNA. AKTIVNA.
ZASTUPNIK NENAD STEVANOVIĆ.
ČETVRTA FIRMA AVENIJA VET NOVO SELO
3.11. 2014. OSNOVANA
OSNOVNI KAPITAL 5.000 RSD.
28.11.2018. NENAD STEVANOVIĆ POSTAJE ZAKONSKI ZASTUPNIK NOVOOTVORENOG OGRANKA AVENIJE VET AMBULANTA VITANOVAC KRALJEVO, KOJA SE PREIMENUJE U VETERINARSKU STANICU
15.3.2019. ZAKONSKI ZASTUPNIK AVENIJE VET NOVO SELO, DIREKTOR DRAGAN ŽIVKOVIĆ UMESTO DOTADAŠNJEG NENADA STEVANOVIĆA. A VEĆ 12.9.2019 DIREKTOR SVETLANA ZAKIĆ UMESTO DRAGAN ŽIVKOVIĆ.
1.1.2019. OTVARA SE PET SHOP VRNJAČKA BANJA PRIJAVA OTVARANJA OGRANKA , PODNOSI SVETLANA ZAKIĆ, AVENIJA VET DOO NOVO SELO OGRANAK ZOO PET SHOP VRNJAČKA BANJA .Седиште: Кнеза Милоша 20 , Врњачка Бања , Србија
Претежна делатност: 4776 – Трговина на мало цвећем, садницама, семењем, ђубривима, кућним љубимцима и храном за кућне љубимце у специјализованим продавницама
ЗаступниK Ненад Стевановић.
Interesantna delatnost je trgovina kućnim ljubimcima.
Firma AVENIJA sa svim ograncima, AVENIJA BG, AVENIJA NS, AVENIJA VET STANICA NOVO SELO I VITANOVAC KRALJEVO, PET SHOP VRNJAČKA BANJA.
Zastupnik svih direktno ili indirektno je Nenad Stevanović.
Avenija je registrovana za čišćenje I uništavanje štetočina, dezinsekciju, sa formiranjem AVENIJE VET I za veterinarske usluge. Kao firma za čišćenje, dezinsekciju, se bavi od 2013 I “humanim hvatanjem I zbrinjavanjem pasa” I od svega par opština 2013 do 2019 ima ugovore sa preko 40 opština u Srbiji.
Od 21.2.2017 , AVENIJA MB BEOGRAD je član odbora GRUPACIJE ZA DELATNOST ZOOHIGIJENE u okviru UDRUŽENJA ZA KOMUNALNE DELATNOSTI.
FIRMA ZA ČIŠĆENJE I “OSTALE NEPOMENUTE LIČNE DELATNOSTI” JE ČLAN UDRUŽENJA ZA KOMUNALNE DELATNOSTI, A BAVI SE HVATANJEM I ZBRINJAVANJEM PASA .
PRIHODI AVENIJE MB PREMA PODACIMA DOSTUPNIM NA EKAPIJA(do 2016. Kada smo imali pristup tenderima na Ekapija sajtu)I PORTALU JAVNIH NABAVKI.
Nisu sve opštine uključene. Ovde su samo podaci koje smo uspeli da pronadjemo.
2014. 11.miliona 356.400 rsd. ili 94.636 eura
2015. 19.miliona 464.038 rsd ili 162. 200 eura
2016. 37 miliona 416.096 ili 311.800 eura
2017 28. Miliona 788 915 rsd ili 239.907 eura
Do 30.06.2018 44 miliona 989.740 rsd ili 374.914 eura.
UKUPNO OD 2014 DO 2018 BEZ PRIHODA AVENIJA VET KOJI NISU DOSTUPNI , PRIHOD JE OKO 941.000 EURA.
Do juna 2018 prihod je veći nego cele prošle godine.
(Prihod može samo veći da bude jer je vrlo verovatno da je neka opština propuštena, s obzirom da nije lako sve pronaći na portalu, a pristup Ekapiji je onemogućen).
Uočava se tendencija porasta Prihoda, uključivanje sve više opština u sklapanje ugovora sa ovom firmom I odvajanje sve više sredstava, svake godine po opštinama, za ove ugovore.
Po zakonu su opštine dužne da formiraju svoje prihvatilište a hvatanje pasa ne može da vrši firma koja nema prihvatilište na teritoriji opštine ili susedne opštine, registrovano po zakonu.
Interesantno je da jako male, siromašne opštine kao Medvedja (oko 7.500 stanovnika), isplaćuju velike sume za navodno zbrinjavanje pasa. Za 4 godine I 6 meseci izdvojeno iz budžeta 6.271.998 rsd.
Sa teritorija svih ovih opština Avenija MB skuplja pse sa dva vozila , u koje može, po izjavi Nenada Stevanovića da stane 30 pasa, po vozilu. Ovo je vozilo.
Pse vozi na razdaljine ponekad preko 200 km, u azil koji navodno ima mesta za 100 pasa, što može da potvrdi samo veterinarska inspekcija, jer je ulaz zabranjen. Čak ni novinari emisije Tako stoje stvari u junu 2018.god nisu mogli da udju. Osoba koja se lažno predstavila kao direktor, Danka Usiljanin, ih je ostavila ispred vrata.
Ugovori sa Avenijom MB su nezakoniti, jer su opštine dužne da imaju svoju službu, jer se navodnim zbrinjavanjem pasa , bavi firma koja je registrovana za čišćenje, jer niko od radnika nikada nije ni čuo za obuku,(objavili su lažni sertifikat da je imaju , a mi smo dobili od Ministarstva Uprava veterine potvrdu da NIKO NIJE PROŠAO OBUKU , jer je prevoz u neodgovarajućem vozilu nezakonit, jer čak i takvom prevozu veterinarski inspektori ne prisustvuju, jer je nemoguće smestiti sve te pse u prihvatilište. Kako je moguće da stignu u sve opštine, kako je prevoz pasa human, kako je moguće da godišnje udome 500 pasa, kako Nenad Stevanovic tvrdi,kad ulaska u azil nema?
Činjenice govore da ne mogu da stignu ni da prevezu sve pse ugovorene po tenderima. Duž puta kojim prolaze aktivisti udruženja za zaštitu nalaze nove, izbezumljene pse, obično više njih u grupi, potpuno izgubljene u nepoznatom prostoru. Priča se da se jedna grupa utovari u vozilo, pa se na putu izbace, da bi se druga grupa utovarila. Neki se prevezu do Novog Sela, neki uginu u prevozu.
Aktivisti koji su išli po pse o kojima su se brinuli, a koji su uhvaćeni, tvrde, da uglavnom pse nisu našli, da im donose pse koji nisu oni koje traže, da im se prosto kaže da ih nema, da su udomljeni, da se iznadje bilo kakav razlog, ili se i ne traži, već se jednostavno izvredjaju, naplati im se usluga vakcinacije, čipovanja, ako se pas i nadje, koja je već naplaćena opštini.
Psi se preuzimaju u lošem stanju.
Avenija Vet je prijavila samo 64 000 din zarade, u 2018.dok otvara ogranak i u Kraljevu Vitanovac, dok naplaćuje svakodnevno usluge ljudima koji dolaze u potrazi za svojim nestalim psima. Na fotografijama se prikazuje savremena oprema, dok je početni kapital te firme 5.000 din,a psi koji su vraćeni navodno sterilisani su iskasapljeni. Sterilisano je i štene od par meseci, koje je vraćeno sa temperaturom , bolesno.
Ovo otvara mnoga pitanja o opasnoj i konstantnoj korupciji koja se sprovodi preko Avenije MB i nesrećnih beskućnih pasa koji surovim i drskim šinterima te firme dopadnu šaka. Oni ne prezaju ni od napada na gradjane, a uvrede su svakodnevnica.
U takvom društvu živimo, koje najbolje i predstavlja ova , takozvana firma. Društvo u kome nas šinteri ponižavaju po nalogu njihovih vlasnika, a koji opet služe nekima iznad njih.
. PRIHODI AVENIJE MB PO OPŠTINAMA OD 2014 DO JUNA 2018.
ARANDJELOVAC Psi se prevoze na 110 km.
2015. Humano hvatanje i zbrinjavanje pasa lutalica , naručilac: Opština Aranđelovac, iznos: 1.666.670,00 RSD = 13.892 eu
2016. 426.000 rsd ili 3.550 eura.
2017. 1 milion 945.332 rsd
2018. 3 miliona rsd.
ARILJE
2017. 696.000 rsd
2018. 672.000 rsd.
ČAČAK
2015. 798.000 RSD.
*************************************************
BELA PALANKA Udaljena od Novog Sela 172 km
11.08.2014. Usluge hvatanja pasa lutalica , naručilac: Opštinska uprava Bela Palanka, iznos: 82.000,00 RSD= 683 eu
08.06.2015. Hvatanje pasa lutalica , naručilac: Opštinska uprava Bela Palanka, iznos: 70.000,00 RSD= 583 eu
******************************************************
BAJINA BASTA udaljena od Novog Sela 155 km
20.08.2014. Humano hvatanje i zbrinjavanje pasa lutalica , naručilac: JKP 12. septembar, Bajina Bašta, iznos: 2.880.000,00 RSD= 24000 eu Prema Portalu iznos je 3. 456.000 rsd
21.05.2015. Hvatanje pasa , naručilac: JKP 12. septembar, Bajina Bašta, iznos: 2.083.000,00 RSD= 17.458 eu podaci sa portala 2.449.000
2016.2017.2018. po 1.800.000 rsd. Ukupno za 4 godine oko 11.305.000 rsd
***************************************************************
BOLJEVAC udaljen 126 km od tzv prihvatilišta Novo Selo
21.05.2015. Humano hvatanje i zbrinjavanje pasa lutalica , naručilac: JKP Usluga, Boljevac, iznos: 600.000,00 RSD= 5.000 eu
BELA CRKVA
2016. 2 .000.000 rsd
2017. 1.779.600 rsd
2018. 1.779.600 rsd.
BUJANOVAC
2018. 2.000.000. rsd.
BATOCINA
2016 684.960. rsd
2017. 734.700 rsd.
ČAČAK
2015 tri tendera 2015. Prevoz na 61 km.
28.01.2015. Hvatanje i zbrinjavanja pasa lutalica na teritoriji grada Čačka naručilac: Grad Čačak, iznos: 365.000,00 RSD= 3.041 eu
23.04.2015. Hvatanje i zbrinjavanje pasa lutalica na teritoriji grada Čačka , naručilac: Grad Čačak, iznos: 300.000,00 RSD= 2.500 eu
21.12.2015. Usluge hvatanja i zbrinjavanja pasa lutalica na teritoriji grada Čačka , naručilac: Grad Čačak, iznos: 1.080.000,00 RSD= 9.000 EU 9.000 eu 61 km
DESPOTOVAC
2015. 1milion 090.909 rsd
2016. 2017.2018. po 864.000 rsd.
GORNJI MILANOVAC udaljenost 71 km.
24.02.2016. Usluge zoohigijene , naručilac: Opštinska uprava Gornji Milanovac, iznos: 1.408.730,00 RSD= 11.733 EU podatak sa portala javnih nabavki 2 miliona rsd.
2017. 618.754. rsd.
2018. 300.000 rsd.
IVANJICA 94 km
2015. Usluge humanog hvatanja i zbrinjavanja pasa lutalica na teritoriji opštine Ivanjica , naručilac: Opština Ivanjica, iznos: 833.333,00 RSD= 6.940 eu
18.03.2016. Usluge u oblasti zoologije– hvatanja i zbrinjavanja pasa lutalica na teritoriji opštine Ivanjica , naručilac: Opština Ivanjica, iznos: 1.250.000,00 RSD = 10.417 EU
2017. 830.000 rsd
2018. 830.000 rsd. ********************************************************************
KNJAZEVAC , 156 km
19.05.2014. Usluge hvatanja, prevoza i zbrinjavanja pasa lutalica na teritoriji opštine Svrljig , naručilac: Opštinska uprava Svrljig, iznos: 900.000,00 RSD= 7.500 eu
18.08.2014. Zoohigijena , naručilac: Opština Knjaževac, iznos: 450.000,00 RSD= 3.750 eu ********************************************************
LUČANI
2015. 1.000.000. rsd. 2016. 800.000 rsd.
****************************************************
MEDVEDJA 208 km
2014. Hvatanje i zbrinjavanje pasa lutalica sa teritorije opštine Medveđa , naručilac: Opštinska uprava opštine Medveđa, iznos: 560.000,00 RSD= 4.666 eu 208 km jugoistocno
2015. Usluge hvatanja i zbrinjavanja pasa lutalica , naručilac: Opštinska uprava opštine Medveđa, iznos: 1.000.000 rsd.
2016. 1.000.000 rsd.
2017. 1.300.000 rsd.
2018. 2.300.000 rsd.
***************************************************************************
MAJDANPEK 226 km
2.08.2014. Vršenje usluga kontrole brojnosti pasa lutalica , naručilac: Opština Majdanpek, iznos: 840.000,00 RSD= 7000 eu
****************************************************************
MALI ZVORNIK
2018. 1.000.000 rsd.
******************************************************************
NEGOTIN 213 km
2014. Humano hvatanje i zbrinjavanje pasa lutalica , naručilac: Opština Negotin, iznos: 750.000,00 RSD= 6.250 eu
***************************************************************************
NOVI PAZAR
2018. 4.800.000 RSD
OPOVO
2018 996.000 rsd
PEĆINCI
2016. 3.000.000 rsd.
PARAĆIN
2015. 880.000 rsd.
2016. 4.860.000 rsd.
2017. 1.200.000 rsd.
SURDULICA
221 km.
2014. Usluge hvatanja i zbrinjavanja mačaka i pasa lutalica , naručilac: JP Vodovod Surdulica, iznos: 900.000,00 RSD= 7.500 eu na portalu suma je 1.080.000 rsd
2015. 1.080.000 rsd.
2016. 2017.2018. po 1.504. 140 rsd.
***************************************************************************
SVILAJNAC
106 km
2014. JKP Morava Svilajnac 720.000 rsd
2015. 2015. 1.200.000 rsd.
2016. 780.000 rsd.
SVRLJIG
2015. 900.000 rsd
2016. 1.200.000 rsd
2017. 830.000 rsd.
2018. 830.000 rsd.
*******************************************************************
SJENICA 159 km
27.10.2014. Humano hvatanje i zbrinjavanje pasa lutalica , naručilac: Opština Sjenica, iznos: 980.000,00 RSD= 8.166 eu
2016. 936.000 rsd.
2018. 936.000 rsd.
************************************************************************
SOKO BANJA april 2015. tender 10.258 eura, mart 2016 tender 8.333. eura prevoz na 110 km
28.04.2015. Zoohigijena , naručilac: Opština Sokobanja, iznos: 1.231.000,00 RSD= 10.258 eu 10.258 eura 110 km
02.03.2016. Usluge zoohigijene , naručilac: Opština Sokobanja, iznos: 1.001.500,00 RSD= 8.333 EU 8.333eu
*************************************************
TRSTENIK 10 km
25.08.2014. Humano hvatanje pasa lutalica , naručilac: Opštinska uprava opštine Trstenik, iznos: 600.000,00 RS=5.000 eu
2015. 1.090.909. rsd
2016. 2017.2018. po 864.000 rsd.
*************************************************************
TITEL
2018. 1.392.000 RSD.
VLADIČIN HAN
2017 720.000 rsd
2018. 720.000 rsd.
VRANJE
2018 4.500 000 RSD.
Vranje poseduje komunalno preduzeće koje je hvatalo pse I smeštalo ih u objekat kojije služio kao prihvatilište, u vlasništvu vet stanice Vranje. Ugovor je sklopljen, novac isplaćen, a onda, po isteku ugovora, JKP Komrad je nastavio da radi kao I ranije I opet smešta pse u Davidovac. Zašto je Avenija bila potrebna? Inače, I sam objekat Davidovac Vet stanice Vranje je radio kao neregistrovan godinama, dok to nismo obelodanili I prijavili rep. veterinarskom inspektoru, a onda je odugovlačeno sa odgovorom, da bi se objekat registrovao kao prihvatilište. Naravno, niko nije kažnjen.
VRNJACKA BANJA
Avenija MB je iz Vrnjačke Banje, a prihvatilište se nalazi u Novom Selu.
03.09.2014. Hvatanje i zbrinjavanje napuštenih pasa na teritoriji opštine , naručilac: Opština Vrnjačka Banja, iznos: 612.000,00 RSD 5.100 eu
02.10.2014. Hvatanje i zbrinjavanje napuštenih pasa na teritoriji opštine , naručilac: Opština Vrnjačka Banja, iznos: 612.000,00 RSD 5.100 eu
03.10.2014. Hvatanje i zbrinjavanje napuštenih pasa na teritoriji Opštine , naručilac: Opština Vrnjačka Banja, iznos: 612.000,00 RSD= 5.100 eu
2015. Humano hvatanje i zbrinjavanje napuštenih pasa , naručilac: Opština Vrnjačka Banja, iznos: 1.440.000,00 RSD= 10.000 eu
2016. 2017.2018. PO 1.440.000 RSD.
***************************************************************
VELIKA PLANA
2015 2.640.000 RSD
2016. 4.080.000 RSD
2017. 2.520.000 RSD.
2018. 1.800.000 RSD
*****************************************************
Znajući da su svi ovi ugovori I hvatanje pasa zapravo nezakoniti, Nenad Stevanović I oni koji ga podržavaju, a nalaze se u vrhu odlučivanja, mu omogućavaju da radi sve da se ozakoni, pa se tako našao I medju članovima Udruženja za komunalne delatnosti iako nije nikakva komunalna delatnost, što ne znači da neće I postati, ako se ne zaustavi ozakonjenje bezakonja.
Nenad Stevanović ima iskustva u radu JKP Beli izvor u Vrnjačkoj Banji, koje je dovedeno da bankrota, tj poslovalo je godinama sa gubitkom, a plate radnicima nisu isplaćivane. Radio je kao upravnik groblja. Tu je radio sa Zoranom Babićem, koji je bio tehnički direktor,a obojica su gonjeni zbog preprodaje grobnih mesta. Zoran Babić se nikada nije pojavio na sudu, jer nije primio poziv, nisu ga našli, a Nenad Stevanović nije proglašen krivim. Zoran Babić je postao poslanik, a Nenad Stevanović je krenuo u privatni biznis , čišćenja gamadi, opis posla na APRu, pa je tako stekao stručnu spremu za “humano hvatanje I zbrinjavanje pasa”, čime se Avenija MB I bavi u preko 40 opština Srbije.
Zanimljiva je činjenica da je na sastanku u Ministarstvu Gradjevine, a u vezi protesta udruženja za zaštitu životinja protiv nezakonitog I nepropisnog prevoza pasa na velike udaljenosti , neadekvatnim vozilom , 2018. bio prisutan I Nenad Stevanović. Nije rečeno u kom svojstvu. Nikada nismo dobili nikakav zapisnik sa tog sastanka, koji je I bio održan da bi se reklo da je održan.
Ogromne sume novca se isisavaju iz budžeta opština na ime pomoći I zbrinjavanja pasa, ali se broj beskućnih pasa na ulicama ne smanjuje, psi se ne sterilišu, ne zbrinjavaju, ništa se ne menja, samo novac nestaje, a psi se muče I moguće I ubijaju, iako je I mučenje I ubijanje zakonom zabranjeno. Zakonom je zabranjeno I vredjanje I ponižavanje zaštitnika životinja, pa se I to radi.
Nećemo ovde navoditi arsenal prostačkih uvreda kojima su ljudi koji su došli u kontakt sa zaposlenima ili vlasnikom ove firme bili izloženi, ali zapisi postoje.
Avenija MB koja ima oznaku ozloglašena , i pored brojnih krivičnih prijava, koje nikada nisu procesuirane, ili su posle odugovlačenja odbačene, nastavlja svoj rad i penje se na stepenici ka priznatom JKP. Opštine nastavljaju da sklapaju ugovore sa njima , sve ih je više , sume su sve veće i stiče se utisak kao da ustvari preko Avenije MB plaćaju harač nekome, ko im postojanje omogućava, možda baš u tu svrhu, pri čemu im je dozvoljeno da odvoje i sebi deo kolača.
Pod maskom usluga hvatanja i zbrinjavanja pasa „lutalica“ isisava se novac iz budžeta opština, a nadležna ministarstva ne reaguju.
Svedočenje , koje smo dobili u inbox. Jedno od mnogih.
Tekst svedočenja:
Pozdrav!Videh objavu u vezi Avenije.Pa da vam ispricam.
Naime u subotu su nam šinteri uzeli psa ženku labradora staru 2godine koja ima štence.Niko ih nije video naišli su i pokupili,slučajno smo saznali da je kod njih.
Inače iz Ivanjice smo a oni su je odveli u Vrnjačku Banju u Novo selo.
Pošto nisu radili u nedelju otišli smo da je uzmemo oko 16h popodne u ponedeljak.
Kada smo stigli oni su tražili 2.500 dinara za vakcinaciju koju su navodno obavili za čipovanje i za pasoš.Kažu pas pregledan sve u redu.
Naplatili su nam i lezarinu od 500 din.po danu.Lezarinu?Za sta za izivljavanje nad nemocnom psu.
Medjutim kada su je izveli iz tog objekta u koji pristup nije dozvoljen (i sada čitam i gledam po internetu slike da ih drže na gomili po 30njih u boxu 1x1metar)vezana sa nekim kanapom oko vrata jedva je hodala prosto su je vukli.Bila je izgubljena nije nas prepoznala,mokra,usmrdela i prljava puna krpelja,oteklih i upaljenih grudi iz kojih je curilo mleko.Nije reagovala na nas i nije mogla da stoji na nogama balavila je.Dok se suprug završavao papire ja sam pitala dežurnog radnika zašto je takva jedva diše on mi kaže smejući se spava opušteno malo je uplašena.
Suprug je odneo do kola jer nije mogla da hoda.Doveli smo je kući odbijala je hranu samo je pila vodu nije mogla da se zaustavi jer ih tamo sigurno drže bez hrane i vode.Smatrali smo da je premorena i prestravljena i da joj treba odmor ostavili smo je da spava.Ujutru u 5h kada je suprug krenuo na posao zatekao je mrtvu.
Nismo je uvece u 22h vodilu veterinaru jer smo je upravo bili doveli od njih koji su naplatili usluge i rekli da je sve u redu samo je preplašena.
Ostavila je male štence i mi i dalje ne možemo da verujemo šta smo doživeli.
Tek vidim po internetu snimke i užasna iskustva ljudi,nisam znala da tako nešto postoji.Pomislila sam uzeli su je,kada odemo da je uzmemo obradovaće se i vratićemo je kući nismo mogli da sanjamo sa kakvim monstrumima imamo posla.
Prijavljeni su inspekciji nadležnoj za taj kraj.Da bi videli šta se dogadja i spasili makar jednog psa od monstruma.
Medjutim ovo je ko zna koji slučaj po redu,neko kažu neko stoji iza njih i ne može im niko ništa.Na žalost ne mogu da verujem da na tako nešto inspekcija ima opravdanje i da su to njima zadovoljavajući uslovi.Eto ostali smo bez izuzetno pametne ženke koju smo voleli kao da nam je član porodice.Žao mi je zašto na ovaj svirep način ukrasti kuče i krvnički ga mučiti.
Suprug je odneo mrtvu kod veterinara koliko su oni mogli da vide imala je jaku temperaturu,upalu krajnika,pošto oni ne rade obdukcije oni su rekli možeš da je nosiš na obdukciju na veterinarski fakultet u Bg.da se potvrdi od čega je umrla pa sa tim da ih tužiš,ali kaže ne možeš im ništa samo ćeš se istrošiti i platiti i svoje i njihove troškove iza njih stoji neko mnogo jak.
Ona je pustena bila. U nasem dvoristu.
Niko nije video kako je uzimaju mi smo saznali slucajno da je kod njih.
Ovo je selo u blizini Ivanjice ako treba po selu da ih hvataju gde nikome nije problem napravila.
Oni su joj dali vakcinu i cipovali je to smo platili.Evo priznanice
Ne mogu prezaliti sto je nisam snimila i slikala kada smo otisli po nju
To su sokirajuce fotografije ona je padala nije mogla da stoji na nogama
Nama je bio cilj samo da je sto pre uzmemo i vodimo kuci da se povrati i zbog toga sto sam ja u 9 mesecu trudnoce i 10 dana pred porodjaj vozila se 200 km
Nismo ni sanjali sta se desava i ko su oni veterinar nasmejan fin Bog zna kako ko bi rekao
Da nam svesno daje psa a zna da ce uginuti
Jos se smeje i kaze kad dodjem u Ivanjicu gratis cu da je sterilisem
A u sebi misli nece ti ona do jutra preziveti.
////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////
##########################################################
Prilažemo i fotografije. Ima ih mnogo više na našem web sajtu, pod kategorijom Avenija MB.
1.Napad na aktivistu Gorana Grujina u Svilajncu, 2. Psi se ubacuju jedni na druge 3. Pas sterilisan u Aveniji MB preuzet sa otvorenom ranom. 4. Štene koje je u Vranju ubačeno u prikolicu sa velikim psima.
Štene od 3 meseca koje su uhvatili u Velikom Gradištu, zaštitnici životinja ga vratili , sterilisanog, pod temperaturom, a fotosi su sa lečenja u Novom Gradištu. Štenad od 3 meseca se ne sterilišu, a šav je kao i kod mnogih drugih, mesarski. Pri tom hvatanju pasa aktivistikinja za zaštitu životinja je izvredjana, kao i svi koji su stupili u kontakt sa Avenijom MB.
Na svom profilu na fejsbuku, Nenad Stevanović je objavio sledeće fotografije, javno, koje su pozdravili njegovi prijatelji, a koje su kod mnogih izazvale užas, naročito posle fotografija svih nestručno sterilisanih pasa. Fotosi iz vet stanice Avenija Vet . Stranica je kratko posle toga nestala. Ali ne i fotosi.
Umesto procesuiranja brojnih krivičnih prijava protiv Avenije MB, stižu nagrade. Na proslavi u hotelu Tonanti, Vrnjačka Banja, dobili su nagradu za najbolju firmu za dezinsekciju????, za šta i jesu registrovani, ali se bave hvatanjem i „zbrinjavanjem“ pasa „lutalica“.
O hotelu Tonanti je pisao Krik na temu rasprodaje i državnih subvencija, a nama je zanimljiva činjenica da je medju vlasnicima i sinovac nekadašnjeg direktora Koridora, Mitra Djurovića, dok je Nenad Stevanović bivši kolega skoro smenjenog direktora Koridora, Zorana Babića, sa kojim je zajedno radio u JKP Beli izvor Vrnjačka Banja. Onda se svi nadju u hotelu, gde nagradu dobija firma Nenada Stevanovića.
Čini se da od namučenih , ubijenih pasa mnogi imaju koristi. A ogroman novac se sliva u džepove ne samo mučitelja, već i njihovih gazda. Od pseće krvi žive mnoge džukele, a od novca izdvojenog za zbrinjavanje pasa beskućnika samo oni , kojima je namenjen, nemaju koristi, već samo štete.
Za sve ovo gradjani plaćaju milione dinara, za navodno „zbrinjavanje pasa“ Aveniji MB, preko opština, a pri tome ih zaposleni u ovoj firmi vredjaju i smeju im se. Psi se ne zbrinjavaju, problem se ne rešava. Nastavlja se mučenje. I podsmevanje svakoj ljudskosti.
Iskreno se nadamo da će neki istraživački novinar da se zainteresuje za ovu temu od javnog značaja, jer je kompleksna i ima mnogo toga što još nije dostupno javnosti. A istina se mora obelodaniti.
Preko institucija koje ne funkcionišu, ovaj problem se trenutno ne može rešiti, verovatno baš zbog svega onoga što još ne znamo.
M. Morozov M. Raščanin L.M.Ćorković
PRIHVATILIŠTA ZA PSE ŠIROM SRBIJE CENTRI ZA ZLOUPOTREBU JAVNIH RESURSA I MUČENJE .
Rad svih prihvatilišta širom Srbije, uključujući i rad onih u većim gradskim centrima, Beograd, Niš, Novi Sad je netransparentan i samim tim omogućava sve vrste koruptivnih radnji.
U prihvatilištima se uhljebljuju oni bliski vlasti, koji će ćutati o kradji i poslušno je sprovoditi. Svi koji se razlikuju bivaju ekspresno udaljeni.
Prihvatilišta NISU OTVORENA ZA JAVNOST, sem na papiru, i to u vreme kad niko ko radi ili ide u školu, ne može da ih poseti.
U nekim prihvatilištima čak postoje i liste lica koja ne smeju da udju u javni objekat. Onima koji ukazuju na nepravilnosti se otvoreno preti.
U prihvatilištima je SLIKANJE ZABRANJENO.
Prihvatilišta NEMAJU SAJTOVE ZA UDOMLJAVANJE PASA. Prihvatilišta NE OBJAVLJUJU JAVNO OGLASE ZA ZAPOSLENJE.
JKPreduzeća NE OBJAVLJUJU JAVNO SVE TENDERE.
Prihvatilišta NE POŠTUJU ZAKON O DOBROBITI I UBIJAJU PSE POD IZGOVOROM DA SU AGRESIVNI.
Prihvatilišta NE SARADJUJU SA UDRUŽENJIMA ZA ZAŠTITU ŽIVOTINJA, SEM AKO IH SAMI NISU ODABRALI ZA POKRIĆE SVOJIH ZLODELA.
Prihvatilišta NISU PRIHVATILIŠTA, VEĆ ŠINTERAJI.
U prihvatilištima se psi muče, a na njima se zaradjuju milioni, koji nestaju u privatnim džepovima.
I sve je ovo posledica NEVLADAVINE PRAVA, IZIGRAVANJA I NESPROVODJENJA ZAKONA, ODSUSTVA SVAKE ODGOVORNOSTI I SAVESTI.
Jedna od mnogobrojnih deponija užasa i smrti…
Kao i na svim deponijama po Srbiji i ovde cveta samo HOROR.
U 21om veku, slike koje vidimo su slike iz filmova strave i užasa, na koje niko normalan ne može da ostane ravnodušan.
Na šta je sve spremna ljudska vrsta? Jer ova nevina bića nisu sama došla na deponiju djubreta.
Donesena su i tamo bačena. A bacili su ih oni koji sebe nazivaju ljudima, gradjanima i smatraju da zaslužuju poštovanje.
Zapanjuje broj štenadi koji je ovde, kao i u Bogutovcu nadjen.
🇷🇸
Deponija u Inđiji
Srbija, XXI vek
Slike po svemu sudeći najveće snage kojom ovaj narod raspolaže a to je primitivno bahato nasilje
truli ponos svoje superiornosti nad slabijima, nad životinjama. Sav ovaj horor nesrećnih bića govori o tome na koje monstruozitete je ljudska vrsta spremna i sposobna.
Preživele nesrećne duše su spasene, sklonjene do sledeće etape novih nepoželjnih izbačenih životinja…..I svi oni koji na neki svoj patološki način uživaju u patnji i boli inferiornih bića – životinja- neće biti benigni ni prema onima svoje dvonožne vrste. Pandorina kutija je ništa za sve ono zlo koje se krije u ljudima i koje se na ovakav način ispoljava a da pri tom ti isti ljudi nisu svesni da svo to njihovo zlo na kraju ispija najveći deo svog otrova..
Ovo je jedna od bezbroj slika jednog naroda i države koja je ogrezla u korupciji, neodgovornosti prema pravno ispisanoj reči- zakonu…
primer hroničnog žarišta destruktivnog primitivizma.
(Video snimci i fotografije ustupljeni iz privatne arhive)
🇫🇷
Déchets dans la ville d’Inđija
Serbie, 21e siècle
Les images semblent être la plus grande force de cette nation, une violence primitive et arrogante, éveillant la fierté de sa supériorité sur les plus faibles,sur les animaux . Toute cette horreur des êtres malheureux révèle à quelle monstruosité l’espèce humaine est préparée et capable. Animaux survivants, misérables âmes innocentes sont sauvés, jusqu’à la prochaine étape d’une nouvelle séries d’animaux indésirables, abandonnés ….. Et tous ceux qui, d’une manière pathologique, profitent de la souffrance des êtres inférieurs – les animaux – ne seront pas bénins pour ceux de leur espèce sur deux jambes. La boîte de Pandore n’est rien pour tout le mal caché chez l’homme et se manifeste de cette manière sans que ces mêmes personnes se rendent compte que tout leur mal finit par boire la plus grande partie de leur poison.
C’est l’une des innombrables images d’une nation et d’un État plongés dans la corruption, l’irresponsabilité de la parole écrite -la loi-
un exemple de foyers malins de primitivisme destructeur.
(Vidéos et images cède d’une archive privée)
🇬🇧
Landfill in Inđija Serbia, 21st Century Images appear to be the greatest power this nation has, which is primitive arrogant violence, rotting the pride of its superiority over the weaker, over the animals. All this horror of unhappy beings speaks to what monstrosities the human species is ready and capable of. The survivors of the unhappy souls are saved, taken to the next stage of new unwanted ejected animals ….. And all those who in some pathological way enjoy the suffering and pain of inferior beings – animals – will not be benign to those of their two-legged species. Pandora’s box is nothing for all the evil that is hidden in humans and is manifested in this way without these same people being aware that all their evil end up drinking most of their poison. This is one of the countless pictures of one the people and the state, which is steeped in corruption, irresponsibility for the legally written word – the law … an example of a chronic focal point of destructive primitivism.
(Videos and photos uploaded from a private archive)
Lidija Mitrović Ćorković
NAŠIM NOVCEM SE FINANSIRA ZBRINJAVANJE BESKUĆNIH PASA U PRIHVATILIŠTIMA. NOVAC SE KRADE, A PROBLEM BESKUĆNIH PASA NA ULICAMA NE REŠAVA.
BESKUĆNI PSI ZLATNE KOKE ZA ZARADU.
OPŠTINSKA PRIHVATILIŠTA ZA PSE SU ZAPOSELI BESKRUPULOZNI LOPOVI
GRADJANIN CIVILIZOVANE ZEMLJE izlazi na ulicu. Vidi psa koji se dezorijentisano okreće u krug, ne zna kuda ide. Uzima psa, odvodi ga u prvu veterinarsku ambulantu , gde se očita čip, a veterinar nastavlja posao dalje. Gradjanin naziva broj lokalnog azila, čija služba dolazi po psa. U oba slučaja, veterinar ili služba iščitaju čip psa, nazovu vlasnika, ako ga ima. Ako ga nema, što je redak slučaj, pas se zadržava u azilu, odakle se udomljava ili ostaje u njemu, dok se ne pronadje privremeni foster dom.
Kako jednostavno! Kako nemoguće u Srbiji !
IMAMO SVE USLOVE DA BESKUĆNIH PASA KOJE PRIMITIVNO I NAMERNO MEDIJI NAZIVAJU LUTALICAMA NA ULICI NE BUDE. IMAMO ZAKON O DOBOROBITI ŽIVOTINJA , KRIVIČNI KOJI IZBACIVANJE SANKCIONIŠE, ZAKON KOJI REGULIŠE OBAVEZU OPŠTINA DA PRIHVATILIŠTA IZGRADE,OGROMNA SREDSTVA IZ BUDŽETA KOJA SE U TU NAMENU ODVAJAJU, ALI…
NEMAMO LJUDE KOJI ĆE ZAKONE DA POŠTUJU I SPROVODE. NEMAMO IH JER SU MESTA NA KOJIMA TREBA DA RADE ZAUZELI ČLANOVI PSEĆE MAFIJE I TU BITIŠU GODINAMA KRADUĆI BUDŽETSKA SREDSTVA NAMENJENA ZBRINJAVANJU BESKUĆNIH PASA.
NEMAMO IH JER SE U DRUŠTVU AKTIVNO SPROVODI ŠIRENJE MRŽNJE PREMA POPULACIJI PASA I STRAHA OD NJIH KAKO BI SE PRIKRILA KRADJA.
PROSEČAN GRADJANIN SRBIJE SMATRA PSA DJUBRETOM ILI SREDSTVOM ZA ZARADU ILI GA NE ZANIMA. PAS JE OPASAN OTPAD KOJI MOŽE DA NAŠKODI NAŠOJ DECI, TO JE MANTRA. A U SKLADU SA TIM SE VEĆINA I PONAŠA.
U DRUŠTVU SE KONSTANTNO NAGLAŠAVA OPASNOST OD UJEDA, KOJI SE, VEĆINOM NAMEŠTENI KORISTE ZA DODATNU KRADJU SREDSTAVA NAMENJENIH ZA ODŠTETU .
U takvoj atmosferi nemoguće je napraviti pomak jer su institucije kojima je posao da sprovode zakon i poštuju ih zarobljene od strane ljudi koji su postavljeni na mesta na kojima ne bi smeli nikada da budu.
Po opštinama se vrte iste garniture nesmenjivih, koji samo menjaju dresove političkih partija, kako bi i nadalje, zauvek mogli neometano da kradu. Oni imenuju direktore JKP, u okviru kojih se nalaze Prihvatilišta za pse ili „zoohigijene“, rogobatno nazvane. Upravnik prihvatilišta je uvek osoba koja je povezana sa direktorom a samim tim i sa opštinskom upravom.
Javna komunalna preduzeća su u svoje delatnosti tipa uklanjanja otpada i čišćenja dimnjaka, utrpale i delatnost zoohigijene. Verovatno, jer se u našem društvu psi tretiraju kao djubre.
Mnogo je primera direktnih rodjaka koji rade kao upravnici prihvatilišta, pa imamo primer čak i žene tužioca, kao u Vršcu,takozvanom azilu, poznatom po smanjenju hrane psima, jer je nije bilo u zimskim mesecima, kada je nastalo klanje i kada je ubijeno više od 100 pasa.
Biti upravnik ili direktor Jkpa je profitabilan posao i daje mnoge mogućnosti za zloupotrebu javnih dobara, a u ovom slučaju, zoohigijena, zloupotrebu pasa o kojima se navodno brine. Psi se muče, a gradjani čiji se novac nemilice, u milionima dinara, uzima iz budžeta, se drsko kradu, dok im opštinski oci preko medija serviraju laži o nerešivom problemu pasa na ulicama, besnilu, ujedima i opasnosti i svom radu na rešenju. Već decenijama nema pomaka. A na čelu opština se vrte isti ljudi, na čelu JKPa isti ljudi, koji su stvorili znatno lično bogatstvo kradući naš novac.
I ti ljudi se biraju od strane vladajuće partije , koja god da je. Ti ljudi nemaju rešenje i ne žele da ga imaju. Ne žele da reše ništa.
Žele da nastave da kradu dok dišu, da postavljaju svoje nove pijavice koje će nastaviti njihovo zlodelo.
U Loznici je godinama na čelu grada kameleon, koji menja partije, i svakoj je odan, samo da mu se pozicija ne ugrozi. Direktor JKPa je takodje večit. Milioni su izdvojeni za prihvatilište koje je uvek zatvoreno za posete. Ono služi za sve samo ne za dobrobit pasa.
U Vranju je jedan od vlasnika vetrinarske stanice koja je imala tada neregistrovano prihvatilište (registrovani su naknadno, po našoj prijavi, a prijavu je vet inspektorka razvlačila beskonačno, uz savete iz uprave veterine kako to da radi, što znamo jer nam je greškom prosledjen mejl uprave veterine) postao predsednik skupštine opštine.
Bivši veterinar zoohigijene u Požegi, poznate po stotinama nezakonito ubijenih pasa ( eutanazija zdravih nije dozvoljena u Srbiji) je očito dobio ugled u strukturi uprave, pa je promovisan u predsednika opštine. Kao da je slava po zlu , ulaznica u organe uprave. Što gori, to bolji. Zanimljiva je i ta veza ljudi koji se po kradji proslave pa domognu skupština opština. Ovo je samo mala crtica iz bogate menažerije likova iz opština koje imaju prihvatilišta.
Opštine koje nemaju svoja prihvatilišta , a po zakonu bi morale da ih imaju, od 2013e počinju da sklapaju ugovore sa firmom, registrovanom kao radnja za čišćenje objekata i ostale usluge u poljoprivredi, zvanoj Avenija MB. Broj sklopljenih ugovora dobija razmere epidemije tako da sada ima preko 50 opština u Srbiji koje sa njima imaju ugovor, za zbrinjavanje pasa. Avenija MB ima prihvatilište , navodno za 100 pasa u Novom Selu kod Vrnjačke Banje. U njega niko ne može da udje, sem vet inspektora koji ga obilaze po brojnim prijavama i nikada nemaju primedbi. Kako je moguće tu smestiti sve uhvaćene pse , preko 50 opština, kako se to svi brzo udome, kad je ulazak zabranjen a psi se nigde ne oglašavaju?
Zašto je ulaz zabranjen kad su tu psi koji su finansirani novcem iz opštinskih budžeta? Našim novcem. I zašto se svima koji dodju po psa ponovo naplaćuju usluge?
Zašto opštine pristaju da izdvoje ogromne sume za hvatanje i zbrinjavanje pasa od strane Avenije MB, kada bi od tih izdvojenih sredstava mogle da izgrade ne jedno, već više prihvatilišta, pitanje je.
Zašto zubima brane Aveniju MB i šalju svoje komunalne inspektore da prate njene hvatače pasa, dok gradjani negoduju?
Odgovor na većinu pitanja je novac , korist. Zloupotreba.
Tako je i ovde.
Interesantno je da je i takozvana slobodna opština Paraćin, sklopila ugovor sa Avenijom MB. Da li je njihovom kvalitetu usluga teško odoleti ili je teško odoleti lakoj zaradi na beskućnim psima?
I da li se iza svih ovih priča krije dobro organizovan odliv novca na mnogo više distance?
Vrlo moguće. Ovo je kompleksna tema i duga priča koja zahteva obiman istraživački rad, o kojoj smo već mnogo pisali, a sa kojom se javnost, koja je izlagana , kao i na sve ostale teme, mora upoznati.
Radi se o korupciji širokih razmera, o psećoj mafiji, jer i to postoji.
Javna komunalna preduzeća i zoohigijene, prihvatilišta su centar našeg interesovanja i centar problema. Mi ih finansiramo i red se mora uspostaviti.
Beskućni psi su zlatne koke na kojima se besomučno i bezočno krade. I to treba svako da zna. Ova priča je mnogo gora od bilo koje druge korupcije, jer se radi o surovom mučenju živih bića, a sve u ime profitiranja na njima, jer se radi o užasnoj slici divljaštva koje sramoti Srbiju i njene gradjane.
Marina Mo
ŠVERC PASA I MAČAKA SA BALKANA TRAJE DECENIJAMA. MNOGO „ZAŠTITARA“ UMEŠANO.
Šverc pasa i mačaka sa prostora Balkana traje decenijama. Tek sa razvojem interneta na ovim prostorima u poslednje vreme se više zna i govori o tome. (Ne i na TV programima. To nije tema kojom se bave.)
Beskućnih pasa i mačaka ima na svakom koraku, rastu kao pečurke posle kiše, ne koštaju ništa, a zarada je ogromna. Gradjani se treniraju medijskim hajkama da ih mrze, tako da kada nestanu, to nikoga ne zanima. Na njima se bogate zaposleni u kojekakvim takozvanim zoohigijenama, njihovi takozvani inspektori, takozvani ljubitelji i svima je lepo, sem žrtvama tolike društvene brige o njima.
Šverc i prodaja pasa u inostranstvu donosi ogromnu zaradu. Pse i mačke švercuju oni koji o njima kobajagi brinu. Oni koji ih bukvalno imaju na gomili. Prihvatilišta, opštinska i privatna. A sve pod velom saradnje i udomljavanja i boljeg života. Saradnja sa inostranim udruženjima je javna, jer i oni brinu. Oni doniraju novac, koji sakupljaju u inostranstvu, od naivnih članova, kojima i udome zaista ponekog psa ili mačku, ali ostali idu na prodaju, pa čak i za eksperimente.
Svojevremeno je web sajt Čuvarkuća dosta pisao o tome. Još daleke 2012 godine. Oni su se samo tom temom bavili, a obelodanili su užasavajuću istinu. Balkan, večita prokleta avlija, kako za ljude , tako i za životinje. Danas, šverc nije zaustavljen, samo je postao perfidniji i bolje organizovan.
Link članka sajta Čuvarkuća, koji treba pročitati, kako bismo se upoznali sa pravom stranom šverca. Krvave žrtve za eksperimente.
Neverovatno je koliko „velikih zaštitara“, dozvoljava odlazak pasa u njihovoj brizi u inostranstvo, bez titar testa i mikročipa, bez ikakve mogućnosti daljeg praćenja kretanja pasa. Navodno, veruju da idu u bolje. Mi bismo rekli, da su zaboravili dane kad su pošteno i iskreno voleli beskućnike i da je ljubav prema materijalnoj koristi prevagnula. Takvi su najgori, jer su vukovi u ovčijoj koži, pa se teže prepoznaju. I smrde gore od direktora i upravnika opštinskih prihvatilišta, koji se makar ne pretvaraju da ih vole.
Lažni zaštitnici koji dobro zaradjuju na psima su sramota i uvreda upućena svima nama, kojima je stalo da beskrajno mučenje beskućnih pasa i mačaka prestane za uvek. Da prestane višedecenijska agonija kojoj su izložene nesrećne životinje i svesni ljudi koje to duboko povredjuje.
Marina Mo
JOŠ JEDNA DEPONIJA NA KOJOJ PSI UMIRU. BOGUTOVAC KOD KRALJEVA.
Prizori sa videa su užasni. Ovi mali se bore za život jedući leševe. Prizori su užasni, ali su istiniti. Ovo je Bogutovac, kod Kraljeva . Ubedjeni smo da je opština jako dobro upoznata sa ovom situacijom, jer ovo je mesto gde se djubre izbacuje. Poznato je svima, ali tu retko pojedinci zalaze, sem ako ne dodju da istovare , izbace psa,ostave ga na milost i nemilost ili slučajno vide sa puta, kao prijatelj čoveka koji je ovo objavio, užasnut , na facebook stranici.
Ono što je strašno u celoj priči je da ovo nije jedina deponija na kojoj se nalaze napušteni psi. Ima ih širom Srbije, a psi na njima umiru, baš kao i ovde.
Ovo je ogledalo primitivizma i surovosti počinitelja ovog zločina i nezainteresovanosti onih kojima je posao da ih ili prosvećuju ili kažnjavaju, a i sami da preduzmu akciju za rešenje problema, za koju su plaćeni našim novcem.
Link videa Gorana Marinkovića sa facebooka.
Ne mora ovako da bude u zemlji u kojoj je mučenje životinja kažnjivo. Ali samo u teoriji. I ne bi bilo, kada bi na mestima odlučivanja sedeli ljudi.
Marina Mo
MASOVAN OTPOR I UPORNOST SE ISPLATI. MINI HIDROELEKTRANE NA STAROJ PLANINI STOPIRANE.ČEKA SE SAGLASNOST MIN GRADJEVINE.
Kako su Slobodna TV i N1 objavili, vlast u Pirotu i opozicija su zajednički podržali izbacivanje svih lokacija za izgradnju mini hidroelektrana iz prostornog plana Stare planine. Doneta je odluka da se Min gradjevine uputi apel da se stave van snage sve gradjevinske dozvole koje su izdate.
Mini hidroelektrane su bile planirane na 58 lokacija. Gradjani i NVO Odbranimo reke Stare Planine su protestvovali u Pionirskom Parku u Beogradu i u Parku prirode na Staroj Planini jer njihova višemesečna borba još nije okončana. Ali, donela je značajni pomak.
Masovan otpor i upornost se isplati.
Da su ćutali, voda bi bila strpana u cevi, gradjani pokradeni, a priroda opustošena, samo da bi pojedinci na vlasti profitirali.Mladi i stari su podigli svoj glas ne misleći o pretnjama, a bilo ih je. Na početku priče je i policija dolazila da štiti graditelje, a onda se situacija preokrenula. Ova akcija treba svima da nam posluži za primer.
Ko god da je u pitanju, sa bilo kojih pozicija moći da donosi pogrešne i pogubne odluke, moramo mu se suprotstaviti. Pravda i sloboda se ne nude na zlatnom poslužavniku, za njih se treba izboriti.
U ovom slučaju je u pitanju bila zaštita opšteg dobra, Prirode , Vode, od koje svi zavisimo, koja je javno dobro, vlasništvo svih nas. Otpor je počela grupica ljudi, čiji je broj rastao. A onda, kada naraste do odredjene kritične mase, situacija se menja, jer svaki od nas je glasač, utiče na javno mnjenje, a ono kreira i stav medija, koji takodje utiču na javnost, ljuljaju se tasovi vage, pa ko prevagne.
Inspirativna akcija koja mnogo govori i od koje može mnogo da se nauči.
Zato ne ćutimo, borimo se za prirodu i životinje, jer se time borimo i za same sebe i generacije koje posle nas dolaze!
Marina Mo
MUČENJE KONJA U NIŠU NIKOM BITNO. PRETVORENO JE U OBRAČUN DESNIČARA I ROMA.
Kad nemate kome da prijavite mučenje životinje, koje je zakonom kažnjivo, a koji se ne sprovodi, onda dolazimo do ovakvih situacija, gde pojedinci preuzimaju pravdu u svoje ruke. Postoji i Zakon o dobrobiti životinja i član Krivičnog zakona koji mučenje sankcioniše, ali to je predmet podsmeha u društvu kome su životinje svedene na nivo djubreta, sa kojima može da radi ko šta hoće i kako hoće. Mučenje se u retkim slučajevima kažnjava.
Tako je i ovaj slučaj batinanja konja, koji je izazvao zgražanje kod mnogih koji još imaju empatije pokrenuo medije da o tome progovore, ali, u priči koja je ispolitizovana sa naglaskom na uzimanju pravde u svoje ruke i obračunu desničara sa Romima.
Ne ulazimo u detalje ko je i da li je desničar, već želimo da ukažemo na nezainteresovanost svih relevantnih faktora, kojima je dužnost da zakon sprovode.
Mučenje životinja je kažnjivo.
Šta biste vi uradili kada bi videli čoveka , mladog čoveka, koji mučki tuče konja? Ćutali, prošli svojim putem, zvali policiju( što ste i dužni po zakonu, a za koju znate da neće doći ili će doći pa vas ismejati, što je redovna pojava) ili ako možete, odveli to jadno biće i spasili ga batina.
U ovom slučaju je reagovalo udruženje Srpska čast iz Niša, koje je privremeno oduzelo konja , vlasnicima koji su Romi, pa je to dalo celom slučaju i političku notu. Jer, radi se Romu, koji je konja tukao i desničarskom udruženju kako to mediji navode. U celoj priči o mučenju i kršenju zakona ni reči. Bitne su reči Romi i desničari. Ne ulazimo u način na koji su preuzeli konja , uzeli , ko su i ne zanima nas. Znamo da bi svaki čovek, koji mučenju prisustvuje morao da reaguje. A kako da reaguje u društvu u kome je mučenje svakodnevna pojava koja se ne sankcioniše?
Da li bi slučaj uopšte bio pomenut da su žene iz nekog udruženja, slučajni prolaznik ili bakice spasile konja iz ruku pobesnelog seoskog gazde koji ga je tukao? Naravno da ne bi. Jer konj nije bitan , mučenje nije vest. A zakoni koji štite i nas koji imamo empatije i životinje od mučenja su mtrvo sloov na papiru već decenijama, oduvek, od dana kad su nekom čudnom igrom slučaja i nastali u ovoj zemlji, koja kasni sa zaštitom životinja 200 godina iza civilizovanih zemalja, a životinje služe samo za profitiranje na njima.
Zato se ovakve situacije i dešavaju. Ne funkcionišu insistucije, nemate kome da prijavite zlodelo, a ako to i učinite, vući će vas godinama po sudovima, a konj če odavno biti mrtav kad dobijete dopis da vam je prijava odbijena.
Ovakvih slučajeva će biti još mnogo i možda je zaista i vreme da se pravda uzme u svoje ruke, jer kad nepravda postane zakon, otpor je obaveza.
Marina Mo
Još jedno masovno trovanje pasa na ulicama Prokuplja
Na svom facebook profilu Biljana Vučetić je objavila fotose 7 otrovanih pasa u centru Prokuplja. Predpostavlja se da ima još žrtava ovog trovača. Većina je sterilisana po CNR programu. Bili su to pitomi, gradski psi. Ali, nekom bolesniku su smetali.
I opet, kao i uvek, radi se o NN licu. U kakvom mi to bolesnom društvu živimo?
Ovako je svakog dana širom zemlje. Ni jedan predsednik opštine se nikada nije uzbudio, ni dao izjavu za štampu, koja je nije ni tražila, jer radi se samo o beskućnim psima, zvanim „dzukele“.
Da se prisetimo zakona. Svako ko vidi trovača, dužan je da ga prijavi, policija je dužna da izadje na lice mesta i izvrši uvidjaj, a sudovi da postupe po prijavi. I zato, makar se radilo i o NN licu, prijave je potrebno dostaviti. Prijavljujte, posmatrajte, organizujte se.
Marina Mo
Nerešen problem beskućnih pasa na ulicama je posledica vladavine korumpiranih i surovih neljudi kako u opštinama tako i u republičkim organima.
Istraživačkim radom kojim smo se bavili od osnivanja 2015 godine, na temu uzroka ogromne populacije beskućnih pasa i mačaka na ulicama Srbije, došli smo do sledećih zaključaka:
Situacija u ovoj oblasti je odraz opšte situacije u zemlji, korupcije i partokratije. Organi kojima je posao da rešavaju problem , od državnih do opštinskih, ne rade svoj posao i samo simuliraju zainteresovanost i rad, dok ustvari rade jedino na kradji budžetskih sredstava namenjenih za rešenje problema. Ljudski faktor je osnovni uzrok. Na mesta uprave postavljeni su ljudi, kojima je jedini cilj lična korist, bez znanja, empatije i razumevanja. Svako ko je drugačiji i slučajno zaluta u redove ove hobotnice, koja se može nazvati psećom mafijom, se eliminiše.
Zakoni koji regulišu situaciju postoje, ali se ne primenjuju. Ne poštuju se. Zakon o dobrobiti životinja. Zakon koji sankcioniše njihovo mučenje, Krivični zakon član 269. Zakon kojim se propisuje obaveza lokalnih samouprava da izgrade prihvatilišta
Proučavanjem tendera smo došli do ogromnih suma, koje se izdvajaju za zbrinjavanje beskućnih pasa, (azila za mačke i nema, sem na papiru) ali se psi ne zbrinjavaju uopšte, već se prepuštaju svim mogućim situacijama dok sami ne uginu ili se ubijaju , pod različim razlozima (agresivnost, najčešće, iako ti neki agresivni imaju možda samo 3 meseca).
Svako prihvatilište radi po istom sistemu uništavanja pasa, bez izuzetka. Čak i prihvatilište Šabac, koje je izgradjeno kao najmodernije u Srbiji, ubija pse u ogromnom broju.
Svaka opština, opštinska uprava i direktor JKP, bez izuzetka, na psima trpa sebi pare u džep, ma šta oni o sebi govorili i veličali svoje nepostojeće uspehe. Možda izuzetci postoje, ali mi ih nismo našli.
Opštine, koje su izgradile prihvatilišta kao i one koje , iako su bile obavezne nisu izgradile prihvatilišta, već sklopile ugovore sa jaranima iz Avenije MB, Aze , sa kojima dele dobit , koja je ogromna, jer su im troškovi minimalni, svi koriste pse za ličnu dobit.
U celoj Srbiji na ovu temu, vlada mrak, blato i smrad, korupcija, partokratija i ljudska beda, gde su najgori na površini. I ovo jeste odraz cele situacije u društvu.
Licemerno pretvaranje da se o slabima brine, dok se uništavaju, a na ime brige, krade novac, toj brizi namenjen.
Ova vrsta koruptivne kradje je mnogo gora od ostalih, jer se ovde radi o živim bićima. Ne radi se o švercu cigareta. Mnogo je gora jer svedoči o potpunom nedostatku empatije i ljudskosti kod ljudi u Upravi veterine, u opštinskim skupštinskim odborima,medju predsednicima opština, direktorima JKP, zoohigijena, upravnicima zoohigijena.
Ovde možemo dodati i republičke veterinarske inspektore, koji rade na dugme, pa se sve prikriva. I sudove, koji ne postupaju po prijavama, ignorišu ih ili odbacuju, takodje na dugme.
I baš zbog užasne situacije gde se Srbija ubraja medju najnehumanije zemlje po odnosu prema životinjama, moramo istrajati u svojoj borbi za njih, za humano društvo u kom ćemo živeti.
Mi nismo isti, mi smo ljudi i mi brinemo.
Marina Mo
