KOMUNALAC DIMITROVGRAD Prihvatilište za pse.Još jedan NEHUMANI ŠINTERAJ.
Prihvatilište za pse Dimitrovgrad, pod upravom JKP Komunalac, koje je počelo sa radom neregistrovano 2018 god, a registrovano posle naše prijave kao potpuno izgradjeno i sredjeno, se i nadalje gradi.
Kako je registrovano, valjda nam je svima jasno. Obrazloženje zašto nije, je bilo da im nije bilo poznato da je to potrebno. Toliko o upravi.
Pošto smo tražili pre mesec dana podatke o uhvaćenim, udomljenim i uginulim psima, odgovor nismo dobili ni do danas. Da li treba da verujemo da podaci postoje? Kad ih vidimo, verovaćemo.
Prihvatilište je naravno zatvoreno za bilo kakve posete, psi se hvataju kleštima, koja nisu dozvoljena. Gde nestaju? Ima li ih u prihvatilištu ? Ne znamo. Ne zna niko ko tamo ne radi, a šinteri Dimitrovgrada su poznati po pokazivanju srednjeg prsta gradjanima koji se usude da ih pogledaju.
Po svemu sudeći još jedan konc logor za pse je procvetao u Dimitrovgradu.
Koliko košta gradjane i budžet opštine, proverićemo.
Na ulazu je katanac, a materijal za gradnju samo pristiže. Katanac je zaključan, za sve, poseta nema.
Od izuzetne je vežnosti da se svi borimo da JAVNI OBJEKTI , kao što su prihvatilišta, plaćeni našim novcem, odakle se psi mogu udomiti samo ako su otvoreni za posete, i budu OTVORENI ZA POSETE, što i jeste po zakonu, ali nismo sigurni da uprava može da shvati da takve stvari ne zavise od njene dobre volje. Previše se bahatosti i samovolje omogućilo samozvanim bogovima života i smrti, nepoštovanjem zakona i njegovim nesprovodjenjem. Psi pate, muče se, a gradjani nemilosrdno potkradaju. Ako korupcije nema,ako je psima dobro, otvorite vrata svi vi koji nemate šta da krijete.
Hoćemo da prihvatilištima upravljaju ljudi koji imaju razumevanje i empatiju i kojima životi životinja koje štite vrede više od djubreta za koje ih sada smatraju.
Hoćemo humana Prihvatilišta otvorena za posete, a ne tajne konc logore gde psi nestaju.
ŠTA KRIJETE IZA ZATVORENIH VRATA ? SMRT OVIH MUČENIKA?
Marina Mo.
Patnja i bol na svakom koraku.
Ulice Srbije, Balkana su pune užasnog bola i tuge…
Ova slika jasno prikazuje bačene bebe koje su na ulici, napuštene od onih koji sebe nazivaju sa punim pravom čovekom. Izbačene od nemilosrdnih kao poslednje đubre.
Neki od njih imaju sreću što su pronašli kutak u nečijim životima, što ih je našao neko ko jeste čovek, dok drugi umiru sami u agoniji i patnji.
Pogledajte dobro ovu sliku.
STERILIŠITE, KASTRIRAJTE životinje‼️
UČINITE SVE sto je u vasoj moći da sprečite holokaust nesretnih duša‼️
Budite rešenje, a ne deo problema‼️‼️
Lidija Mitrović Ćorković
Teško beskućnim psima i mačkama Srbije !
Od novoizabranog starog saziva skupštine, koji je iz zlo i gore prešao u zlo i još gore, ne očekujemo nikakve promene nabolje u odnosu na Zakon o dobrobiti i tretman životinja. Jedan od najboljih Zakona u Evropi, se konstantno ne sprovodi. Krši se svakodnevno bez posledica. Kako na vrhu , pri Upravi veterine, tako i na nivou lokalnih samouprava.
Predsednici opština, upravnici šinteraja nazvanih zoohigijene i prihvatilišta, koja su strpane u JK Preduzeća koriste budžete opština i sredstva za beskućne pse kako hoće. Račune ne polažu nikome.
Sudstvo je mahom podobno , pa kazni nema, a predmeti završavaju u fijokama. Sa jednoumnim parlamentom će se i nadalje ponašati isto, kršeći zakon o Dobrobiti, životinje će stradati a tenderi za njihovo „humano zbrinjavanje“ cvetati, pa ko šta ukrade.
Pri Upravi za veterinu postoji Grupa za dobrobit životinja, koja do sada nije uradila ama baš ništa da se situacija promeni. Prijavljujmo sve nepravilnosti, dok se ne ogoli njihova „dobrobit“ i primanje plata za nerad.
Ne preostaje nam ništa drugo, nego da se borimo za sterilizacije, obelodanjujemo istinu, sprećavamo zločine nad životinjama , obilazimo prihvatilišta, mahom zatvorena za posete, kako znamo i umemo.
Držite oči otvorene, jer od „dušebrižnika“ ne možemo očekivati ništa dobro.
Iako su im puna usta dobrobiti , nalog medijima je da šire mržnju prema beskućnim psima , a da zlodela zataškavaju. Narod je i inače slabo zainteresovan za empatiju prema drugim vrstama, a uz pomoć medija se usmerava ka netrpeljivosti, kako bi agresivni šinteri delovali kao spasioci, a tenderi sa patološkim ubicama Avenije MB i Aze , prolazili neprimećeno.
Priča o beskućnim psima Srbije je priča o decenijskom mučenju i koristoljublju koruptivnih organa vlasti i pojedinaca.
Primitivizam plus koristoljublje, minus empatija, jednako mučenje , bol i patnja životinja na svakom koraku.
Držite oči otvorene, snimajte, pišite prijave, objavljujte, jer ako i toga ne bude, biće još gore nego što već jeste.
Marina Mo
ŠTA BOLI VIŠE?
Foto Ayliya Sam Kraljevo Deponija Mart 2020.god.
Šta više boli?
Svakodnevna agonija namučenih životinja ili saznanje da živimo uz „ljude“ koji su spremni na svako zlo, samo zato što ne podnose te mačketine i one dzukele.
Svaki jutarnji izlazak na ulicu obojio je strah od onoga što ćemo videti. Još jedan grozan dan, još jedno zlo. Da li ćete naleteti na leš beskućnog psa, koji umire od otrova, da li ćete ugledati sugradjanku koja izbacuje kesu sa tek rodjenim mačićima u kantu, a onda se brzo udaljava, da li ćete naleteti na pregazen leš na putu, da li ćete gledati te pse, mačke, kako šepaju, vuku se gladni, smzavaju ili umiru od žedji, dok ih vaši „sugradjani“ teraju, gadjaju čim stignu, psuju, vrište, a onda to isto rade i vama, ako pokažete i trunčicu empatije. Da li ćete se otimati sa iskeženim , neandertalskim facama šintera da ne odvuku nekog jadnika u svoj logor, gde će nestati, „srećno udomljen“.
Da li ćete se zapitati Šta je to sa ovim ljudima i da li su uopšte ljudi? Gde su im ljudske osobine? Milosrdje, empatija? dok se deru na vas sa Vodi ih kući.
Šta boli više? Muke nesrećnih, beskućnih životinja koje gledamo I proživljavamo svaki dan ili saznanje da rod kom I sami pripadamo, u našem društvu , ima odnos prema njima kao čopor besnih kromanjonaca, spremnih samo da ubija I mrzi. I da li su ti kromanjonci većina???????
Vaši sugradjani su ti koji bacaju otrov po ulicama, prave grupe čiji je cilj da osmisle najefikasnije ubistvo beskućnih pasa i mačaka po ulicama, gde razmenjuju recepte tipa kilo mesa sa ekserima, ili sa staklom , daju savete jedni drugima gde da nabave otrov i kako da ga filuju pa raseju po ulicama. Vaše komšije prosipaju leti vodu iz šerpi da ti odvratni stvorovi ne bi pili na 40 stepeni, vaši sugradjani daju gas kad vide psa kako prelazi ulicu, deca vaših sugradjana im guraju petarde u usta i pale ih, lome štencima noge, vade im oči. Ne svi, ali većina je spremna na tako nešto, jer je opšta sramota pokazati ljubav i samilost. Medju većinom se tumači kao slabost. Teško shvatljivo ljudima koji imaju ljudske osobine, saosećanje za svaku patnju, a ne samo za svoju. Većina tih koji ne podnose te dzukele i te šugave mačketine su odrasli uz primitivne roditelje koji su ih učili da su životinje prljave i moraju da služe za bar nešto, da bi imale pravo da postoje. I nikada se nisu izdigli iz tog blata. Neki jesu. I za to što su bolji ljudi, plaćaju cenu uvreda, podsmeha I blaćenja.
Šta radi sudstvo koje ne postupa po brojnim krivičnim prijavama, šta radi Grupa za dobrobit životinja pri Upravi veterine u kojoj sede sve sama zvučna imena već godinama, šta rade mediji kojima ova tema skoro nikada nije tema, a ako i jeste onda pozovu nekog od tih istih zvučnih imena da demantuje svoj nerad i da se sve nastavi kao i pre.
I tako decenijama. Svest neljudi se ne razvija, ljudi pate, beskućnici pate, samo zato jer naše društvo u podilaženju neljudskosti ne vidi problem, jer je za mnoge, pa i za one koji su plaćeni da bi brinuli, ovo samo priča o bekućnim džukelama i onim šugavim mačketinama.
Zakon se ne sprovodi, a ako se zakon ne sprovodi svesno I namerno, da li ga treba uzeti u svoje ruke????? Da li nam je samo to preostalo? Ili ipak ima nade da postanemo civilizovano društvo, koje brine o slabijima i nemoćnima, u kome bismo se svi osećali mnogo bolje?
Link celog albuma ubijenih , izbačenih i otrovanih, na fejsbuk stranici Koalicija za Život.
Marina Mo
PASJI ŽIVOT U SRBIJI II DEO OPŠTINSKA PRIHVATILIŠTA
ENGLISH , SCROLL DOWN
Takozvana prihvatilišta, azili za pse, u vlasništvu lokalnih samouprava, su sve, samo ne azili, gde bi se napaćeni psi odmorili i oporavili, dok se ne udome. U njima se zakon krši svake sekunde, a veterinarski inspektori ne reaguju. Ne reaguje ni Društvo za dobrobit životinja pri upravi veterine, koje i ne služi da bi se uslovi poboljšali, već teška situacija zataškala. Psi se tretiraju kao djubre, ali se na tom djubretu jako lepo zaradjuje. Koja god partija dodje na vlast, gleda da se dočepa javnog komunalnog, a samim tim i zoohigijene, pa nastavlja staru priču surovosti, bahatosti,primitivizma i kradje. Troškovi svega potrebnog za pse su ogromni,a oni umiru zanemareni i gladni. Ubijaju se na veliko, iako je to zakonom zabranjeno. Sve se dešava iza zatvorenih vrata, gradjanima koji ih finansiraju je onemogućen ulaz, fotografisanje je zabranjeno, pa se lepo i lako krade. Tako smo od civilizacije sve dalje i dalje, dok nas za naše pare prave budalama. Pošto sistem ne funkcioniše, krivične prijave se ne procesuiraju, radi ko šta hoće i krade koliko stigne. Psi su zlatne koke za gramzive, pogodne žrtve za psihopate koji su našli svoje mesto u mnogim lažnim azilima. Mučenje se bezumno nastavlja. Žrtava ne fali, dovoze ih svakodnevno kao roblje.
Poštenim udruženjima za zaštitu su uglavnom svezane ruke, jer nemaju više kome da se obrate. Mogu samo ovako da šire istinu, pišu krivične prijave, koje će možda, jednom, neko pogledati.
Nepoštena udruženja, a i njih ima, već odavno piju kaficu sa prodanim inspektorima i glume zaštitnike životinja. Oni služe za pojavljivanje na zvaničnim medijima, kad zrnce istine procuri u javnost. Oni „“vade fleke““ sa svilenih odela „dobročinitelja“ životinja.
Situacija je za plakanje.
ENGLISH
DOG’S LIFE IN SERBIA PART II POUNDS SHELTERS
Dog’s pounds in Serbia „shelters““
Once caught by dogcatchers, homeless dogs end up in “shelters”, more likely concentration camps, where they die from diseases, hunger, neglect and cruelty of their keepers. Entrance is in the most of them forbidden, although they are public utilities. Taking photos is forbidden. The chain of corruption is the reason for this situation. The workers are mostly uneducated and have neither empathy, nor understanding. The management also. They are there, to use endless options of sucking budgeted income for accommodation of homeless animals. The costs for food , veterinary costs, equipment, vehicles, all costs are pumped up, while poor dogs die from hunger. Finally, in spite of the law, which forbids euthanasia, they kill them and open the door for new victims. The Group for animal welfare, formed at Veterinary directorate, where members are mostly veterinarians, hypocritically have no objections. All is fine as long as they can stay on their well paid positions. Pretend to do something while doing nothing- is their moto. That’s why situation hasn’t changed for decades. Millions are spent , just to disappear in private pockets. Citizens pay, dogs die and the image of humane country is further and further away.
Arms of honest animal welfare organizations are firmly tight , system does not function, they can only spread the horrible truth. Those , pro government organizations „“drink coffee““ with vet.inspectors since long time ago and serve only to appear on TV when even the small seed of truth drops in public, to cover up everything. They stopped being animal welfare organizations , but the public doesn’t know that.
We have all reasons to believe that this , what is happening now in Serbia is extermination of homeless dogs , approved by veterinary directorate, because veterinary inspectors do not want to react, refusing or pretending they act or falsifying the documents as well as public prosecutors to criminal charges pressed by animal welfare organizations. The doors of public utilities, shelters, stay closed.
The situations is only for crying.
U Srbiji se sprovodi istrebljenje beskućnih pasa koje Uprava Veterine prećutno odobrava. Extermination of homeless dogs in Serbia.
ENGLISH TRANSLATION SCROLL DOWN
IMAMO SVE RAZLOGE DA VERUJEMO DA SE U SRBIJI , NEZAKONITO, SPROVODI ORGANIZOVANO ISTREBLJENJE BESKUĆNIH PASA, PO SVIM OPŠTINAMA I GRADOVIMA. AVENIJA MB , FIRMA ZA DEZINSEKCIJU, HVATA PSE GDE GOD PRODJE, VETERINARSKI INSPEKTORI NE REAGUJU, ODBIJAJU TO OTVORENO, ILI IH NEMA, ILI ŠALJU FALSIKIFIKOVANE IZVEŠTAJE. TUŽILAŠTVA NE POSTUPAJU PO KRIVIČNIM PRIJAVAMA UDRUŽENJA, A VRATA KONC LOGORA, ZVANIH PRIHVATILIŠTA OSTAJU ZATVORENA. MEDIJI RETKO OVU TEMU POMINJU. POZNATO JE DA JE SITUACIJA SLIČNA NA SVIM POLJIMA U SRBIJI, ALI OVDE SE RADI O ORGANIZOVANOM NEZAKONITOM HVATANJU I UBIJANJU BESPOMOĆNIH BIĆA. NIJEDNA VLAST DO SADA SE NIJE POZABAVILA REGISTRACIJOM, ČIPOVANJEM, ORGANIZOVANOM STERILIZACIJOM, VEĆ JE PROBLEM GURALA POD TEPIH, KORISTILA PSE ZA KRADJU BUDŽETA, A SADA IH UBIJA, DOK NE OKRENE NOVI KRUG EKSPOATACIJE I KRADJE.
OVO JE DALO MOGUĆNOST I POJEDINCIMA PSIHOPATSKOG KARAKTERA DA IZADJU IZ RUPA I SEJU OTROV NEKAŽNJENO PO ULICAMA. TROVANJE PASA JE DOBILO RAZMERE EPIDEMIJE. SVE VIŠE NAM ULICE LIČE NA VELIKU DEPONIJU SMRTI. TRUJE SE SVUDA, A UKLJUČILI SU SE I LOVCI, PA SU TAKO PSI POUBIJANI ISPRED LESKOVAČKOG PRIHVATILIŠTA.
Aktivisti pišu prijave i reaguju ali uzalud.
Vet. insp. Danijela Šaponjić (Raški okrug) mi je na prijavu odgovorila da odbija zahtev za insp. kontrolom prihvatilišta, provere dobrobiti pohvatanih pasa i provere da li Avenija ima plan prevoza..“zbog niskog nivoa rizika“—- o tome je obavešteno Tužilaštvo u vidu krivične prijave za nesavestan rad i saučešće sa Avenijom.
Nezvanično čujemo da je Avenija mb prilozila policiji plan prevoza????
Kako su to uspeli??? naknadno???
nemoguće jer u okviru tog plana mora biti i vet. potpis o zdravstvenom stanju pohvatanih pasa.
Policija nije uspela da zaustavi vozilo avenije, jer je kasno stigla prijava
Dobijamo odgovor da je JKP „Komunalac“ Indjija, potpisao ugovor sa Azom doo , bez obzira na to što i oni vrše hvatanje pasa, i smeštaju ih u horor koji se zove Maradik.
Po dojavama gradjana saznajemo da je tamo zabranjen pristup, a oni koji su uspeli tamo da odu, dugo se nisu oporavili od prizora. Nema vode, nema struje, psi nestaju.
REZIME: U opštini Indjija radi JKP Komunalac, ugovor potpisuju sa Azom a pse hvatala Avenija koja naknadno prilaže plan prevoza,,,,,,,,, o čemu se to radi????
Slede prijave
ENGLISH
We have all reasons to believe that this , what is happening now in Serbia is extermination of homeless dogs , approved by veterinary directorate, because veterinary inspectors do not want to react, by refusing or pretending they act or falsifying the documents. Public prosecutors don’t process criminal charges pressed by animal welfare organizations. The doors of public utilities, shelters, stay closed. We are unheard and humiliated and at the same time, the suffering of homeless dogs is gone unnoticed. Media is not interested in writing about this topic. Animal welfare legislation in Serbia is DEAD.
PASJI ŽIVOT U SRBIJI I DEO ULICA (VIDEO ). DOG’S LIFE IN SERBIA PART I STREET.
FOUND IN GARBAGE BIN, NEARLY DEAD, THIRSTY, ON 40 C, RESCUED. LIVE WITH OUR FRIENDS. CALLED MALENI.
Od momenta rodjenja do smrti, oni žive u paklu. Bilo da su rodjeni na ulici ili izbačeni iz kuće, na deponije, u kante za djubre, bore se da prežive , dok ih muče, tuku, truju, seku im noge, uši, oslepljuju ih, hvataju i stavljaju u logore, zvane prihvatilišta, gde ih izgladnjuju a onda ubijaju. Retki su spašeni.
From the moment they are born to the moment they die, they live in hell. Wether born on the street or kicked out from homes,thrown into garbage dump, they struggle to survive, while being tortured, beaten, poisoned, hanged, while they cut their legs, ears, blind them, catch them and put them in camps called shelters, where they starve and end up killed. Just rare are rescued.
NAJAVA NACIONALNE STRATEGIJE ZA KONTROLU POPULACIJE NAPUŠTENIH PASA 2020 TROŠENJE VREMENA U IZGRADNJI OPASNE ZAOBILAZNICE SPROVODJENJA ZAKONA.
IZ UPITNIKA Напуштени пси и мачке могу представљати проблем по људско здравље и за дивље животиње. Ова тема је покренута петицијама у Европском парламенту и постоји потреба за усвајањем закона на нивоу ЕУ у овој области. Неопходно је препознати важност контроле популације паса без изазивања непотребне патње животиња и развити дугорочне, одрживе стратегије за ефикасно решење питања популације напуштених паса, а потом свеобухватан и координисан програм којим се одређују радње које је потребно предузети.
Ovaj upitnik je poslat na mnoge organizacije za zaštitu životinja. Mi smo poslali dopis.
Povodom najave izrade nacionalne strategije za kontrolu populacije napuštenih pasa poslali smo dopis nadležnim organima u kome smo izrazili našu zabrinutost zbog mogućih manipulacija ovom temom, ali i čudjenje na promociju projekta stranih lica / koja zasigurno ne mogu znati realnu situaciju / od strane državnih organa koji su realni krivci za situaciju u ovoj oblasti .
*********************************************
„Besmisleno je govoriti o nacionalnoj strategiji kada u Srbiji radi više hiljada neregistrovanih odgajivačnica, kada veliki broj lokalnih samouprava nije izgradio svoja prihvatilišta, kada se za zbrinjavanje napuštenih pasa angažuju preduzetničke radnje za uklanjanje štetočina, kada se prihvatilišta pri JKP upisuju u registar Ministarstva bez prethodne provere uslova dobrobiti, kada veterinarski inspektori ne postupaju u skladu sa svojim ovlašćenjima i dužnostima , kada državni organi ne reaguju na hiljade prijava zlostavljanja, trovanja, ubistva, sakaćenja, na prijavu korupcije i nezakonitih radnji .Ova situacija ima rešenja u postojećim zakonima , i neće je rešiti nikakva strategija i nikakav projekat ako zakoni ostanu mrtvo slovo na papiru.“
****************************************************
Situacija u Srbiji je specifična i zahteva rešenje mnogih problema, koje vlasti nisu rešavale decenijama i pored postojećih zakona, koji ih na to obavezuju. I umesto da probleme rešavaju, sprovode zakone, konstantno se izmišljaju neke nove, neefikasne „sjajne novotarije“ koje nas ne vode nigde. Možda je mnogo efikasnije promeniti neefikasne ljude, na mestima koja zahtevaju efikasnost i rešenost da se problemi reše, jer ne možemo se večito vrteti u krugu nacrtanom kredom i iz jedne slepe ulice ulaziti u drugu, u večitom lavirintu u kome pate živa bića, ničim kriva.
PITANJE DOBROBITI NAPUŠTENIH ŽIVOTINJA. KRIVAC NEPOSTUPANJE DRŽAVNIH ORGANA I NEPOŠTOVANJE ZAKONA.
Pitanje dobrobiti napuštenih životinja je pre svega pitanje sprovodjenja postojećih zakona, eliminisanje korupcije u ovoj oblasti, a tek onda pitanje empatije i svesti zajednice.
Država pospešuje nezakonitosti nepostupanjem svojih organa i ćuti na korupciju u javnim nabavkama koje trebaju da obezbede dobrobit i humano zbrinjavanje napuštenih životinja.
Iako Zakon o dobrobiti životinja imamo još od 2009, dakle punih 10 godina, odnos ljudi prema životinjama, je sve gori i gori. Bezbroj ubistava, trovanja, zlostavljanja , silovanja, sakaćenja ostaje neprocesuirano, jer država žmuri I ćuti na haos u oblasti dobrobiti životinja I na masovno nepostovanje zakona . Državni službenici love u mutnom.
Napušteni psi na ulicama gradova Srbije su zlatna koka za korumpirane lokalne samouprave i preko njih se, pozivajući se na opravdanu potrebu njihovog zbrinjavanja izvlače ogromne sume novca iz budžeta gradova i opština Srbije.
Svi gradovi dužni su po zakonu, da ukoliko imaju napuštenih pasa i mačaka na svojoj teritoriji za njih obezbede prihvatilište kao i da organizuju ili angažuju službu zoohigijene za njihovo sakupljanje sa ulica i zbrinjavanje .
Svi gradovi nisu izgradili prihvatilišta pravdajući se nedostatkom sredstava, dok u isto vreme ti gradovi, svake godine, troše ogromne sume sklapajući nezakonite ugovore sa Avenijom MB za hvatanje i „zbrinjavanje“ pasa. Novac se odliva u privatne džepove, psi protivno zakonu muče i ubijaju, a problem velikog broja pasa na ulicama se humano ne rešava.
Od 2014 do oktobra 2019 bez prihoda Avenije Vet, samo na hvatanje i „ zbrinjavanje“ Avenija MB je zaradila više od 1,5 miliona eura. 1,5 milion na surova ubistva , tugu I nesrecu, bol, smrt.
Lista opština I prihodi po godinama, svedoče o sistematskom ispumpavanju novca iz budžeta na ime zbrinjavanja pasa, o zloupotrebi tog novca, jer tako nigde problem nije rešen, prihvatilišta nisu izgradjena, a novcem gradjana se finansira Avenija MB i njeni saradnici iz opštinskih vlasti.
U opštinskim šinterajima sa psima se ne postupa u skladu sa Zakonom o dobrobiti, sredstva se ne rasporedjuju namenski, trošenje je netransparentno, a psi se drže u užasnim uslovima. Ulaz je zabranjen u brojna prihvatilišta, a postupanje sa psima se u mnogima može nazvati zverskim. (Loznica, Vršac, Gajdobra,Zrenjanin…..) Svaki šinteraj radi po istom sistemu zloupotrebe budžetskih sredstava I uništavanja pasa, bez izuzetka. Čak i oni moderni , kao što je šinteraj Šabac, koji je izgradjen kao najmodernije prihvatilište u Srbiji, u takozvanoj slobodnoj opštini Šabac,ubija pse u ogromnom broju.
Situacija u ovoj oblasti je odraz opšte situacije u zemlji,odraz vladavine korupcije i partokratije. Organi kojima je obaveza da rešavaju problem , od državnih do opštinskih, ne rade svoj posao i samo simuliraju zainteresovanost i rad, dok ustvari rade jedino na kradji budžetskih sredstava namenjenih za rešenje problema. Ljudski faktor je osnovni uzrok. Na mesta u Upravi ne retko su postavljeni ljudi, kojima je jedini cilj lična korist, bez znanja, empatije i razumevanja. Država, njeni organi i službenici zaposleni u njima saučestvuju u prikrivanju zločina, u aminovanju zloupotreba I u osmišljavanju alibija za masovnu korupciju I zloupotrebu miliona I miliona državnog novca koji se iz budžeta izvlaci na ime zbrinjavanja napuštenih životinja
U celoj Srbiji na ovu temu, vlada mrak, blato , smrad i ljudska beda, I ovo jeste odraz cele situacije u društvu.
Krivične prijave na ovu temu se odbacuju uz nesuvisla obrazloženja, ili se ostavljaju da čame u nekoj fioci, a država donosi uredbe i odluke kojima legalizuje nezakonitosti.
Zato je najveći zlotvor za napuštene životinje država, odnosno njeni korumpirani organi i službenici.
Zato dobrobit u Srbiji odavno već nije priča samo o kucama i macama već je prevashodno priča o svemu ovome .
Kada rešimo pitanje korupcije i nepoštovanja zakona onda ćemo moći da se šapicama bavimo baš tako..kao šapicama
PROTEST PROTIV UBIJANJA I ZLOSTAVLJANJA ŽIVOTINJA.GRADJANI U ODBRANI ZAKONA.
Protest protiv zlostavljanja i ubijanja životinja biće održan 9og Februara 2020. u Beogradu u 12h. Brojna udruženja, aktivisti i svi kojima je stalo do humanog i civilizovanog odnosa prema životinjama, do zaustavljanja , jednom za uvek, svakodnevnog nekažnjenog mučenja životinja u našoj zemlji, okupiće se u Pionirskom parku .
Povod za održavanje protesta je trovanje pasa u brojnim gradovima Srbije, Pančevo, Valjevo, Topola, Velika Plana. Užasni prizori pasa koji umiru u mukama, preplavili su javne mreže. Niko ko ima ljudske osobine, ne može ostati ravnodušan na takve pojave, koje se već duže vremena dešavaju u našoj sredini. Beskućni psi, mačke, ptice, svako ko dodje u dodir sa otrovom, čije je širenje zabranjeno, umire u mukama, a vlasti to ne uzbudjuje. Ni jedna vest ovome nije bila posvećena. Zakon o dobrobiti životinja, kao i brojni drugi zakoni je mrtvo slovo na papiru.
Uzrok protesta nije samo masovno trovanje, već i višedecenijska gluvoća vlasti kako u lokalnim samoupravama, tako i na nivou Uprave veterine, na kršenje Zakona o dobrobiti životinja, nepostupanje sudskih organa po krivičnim prijavama, nepostupanje veterinarskih inspektora . U našoj zemlji organi uprave kao da promovišu mučenje životinja, kao da to treba da postane praksa, kao da je potrebno stvoriti bića bez empatije prema drugim bićima, a samim tim i prema aktivistima koji životinje štite i koji su diskriminisani u svakom pogledu.
Promoviše se nezakonit rad firme za dezinsekciju , koja se nezakonito bavi hvatanjem pasa od 2013. god. , Avenije MB, a koja ustvari vrši prikriveni genocid pasa, pod velom njihovog zbrinjavanja. U prikolici ove firme, zvanoj dušegupka, u boksovima njihovog lažnog prihvatilišta umrlo je na hiljade pasa od dana od kada im je omogućen rad, kojim ne bi smeli nikada, ni u jednom civilizovanom društvu, da se bave. Ovom prilikom će biti predat Zahtev za njihovo zatvaranje i prestanak rada na ovim poslovima Ministarstvu poljoprivrede, Uprava veterine, sa obrazloženim tačkama zakona , koje su prekšene i krše se svaki dan. Zahtev je potpisalo 37 udruženja za zaštitu životinja i još se potpisuje.
Avenija MB ne samo što sistematski sprovodi ubijanje i mučenje pasa po celoj Srbiji, već njeni radnici i vlasnik vredjaju i ponižavaju sve dobre ljude koji sa njima dodju u kontakt.
Tu je i AZA, zloglasna firma koja takodje hvata pse po Vojvodini, muči ih i ubija. Tu su i brojna prihvatilišta JKPa, koja u ime zbrinjavanja nenamenski troše sredstva iz budžeta ,a psi umiru od gladi. (Vršac, Loznica)
Lista mučitelja je duga. Kažnjenih nema.
I zato, dižemo svoj glas protiv necivilizovanog odnosa prema životinjama, protiv primitivizma, sa željom da živimo u društvu koje je humano, zdravo i koje tretira slabije od sebe na ljudski način.
Mi smo gradjani, mi smo glasačko telo, mi imamo pravo na život u zemlji u kojoj se poštuju zakoni koji štite one bez glasa, u čije ime mi govorimo.
Dodjite, govorimo zajedno u njihovo ime!
