TRANSPORT TELADI , PUT PAKLA.
Snimak je preneo samo delić užasa kojima su svakodnevno izloženi milioni životinja, različitih vrsta U njemu je prikazan samo delić patnje, bola i straha , koji ova živa bića doživljavaju u svojim kratkim životima u kojima su rođeni da bi najveći i najozloglašeniji predator na planeti- čovek jeo meso, pio mleko, nosio cipele i tašne od kože…
Neopisiva je patnja svih bića u prirodi, a samim tim i same prirode,koju prouzrokuje čovek- to „razumno“ i „svesno“ biće, koje na isti ovakav način ubija i pripadnike svoje vrste. Setimo se samo miliona nevine dece i odaslih,koji umiru od gladi u zemljama trećeg sveta, dok se hrana baca nemilice , a dok bogatstvom planete upravlja mali procenat izabranih.
Čovečanstvo još nije ušlo u civilizaciju. Genocid koji se svakodnevno vrši nad milionima ostalih vrsta, na sve moguće načine, prikrivene licemenim pričama o humanom ubijanju, je daleko od civilizacije. Divljaštvo u svom najgorem mogućem obliku. Divljaštvo gde su samo metode ubijanja i mučenja savremenije nego one iz praistorije.
Da bi se opravdale ostale vrste su proglašene bezosećajnim.
Ali , svako živo biće želi da živi i beži od nasilne smrti. Oseća je. Tako i ova jadna telad, odvojena od majki, na putu u klanicu. I svi su isključivo mužjaci, jer se ženke ostavljaju za pakleni krug osemenjavanja, radjanja, odvajanja od teladi i na kraju ubijanja, kad više ne mogu da radjaju.
Pakleni krug smrti i bednog bitisanja.
Da bi njihovi leševi bili pojedeni, da bi njihovo mleko bilo popijeno, da bi se na svemu tome zaradjivalo.
Na putu u smrt ih tuku, prebijaju im noge, je radnike nervira njihovo dozivanje upomoć.
Pogledajmo se i zapitajmo se da li je parče šnicle ili komad sira koji ćemo danas da pojedemo vredno patnje ove teladi, ove dece koja osećaju baš kao i deca naše vrste. Nemoj da vas lažu da postoje humani uslovi, da je na drugim mestima bolje i lepše, da je ovo samo jedan ekces, da nije pravilo, da životinje uživaju dok čekaju na smrt…Istina je da ne postoji humano ubijanje !!!
Izbor je vaš, da li ćete ili nećete učestvovati u ovom genocidu, mučenju i ubijanju, NI INDIREKTNO.
Mirjana Raščanin
KAD LJUDSKA GRAMZIVOST NEMA GRANICA UMEŠA SE PRIRODA.
Kako novinar CNNa, Endrju Stivens javlja, a N1 prenosi , ove godine će , zbog epidemije svinjske groznice, koju kineske vlasti prikrivaju, biti ubijeno izmedju 150 i 200 miliona svinja u Kini. To je trećina njihove proizvodnje.
Što znači da 600 MILIONA SVINJA biva ubijeno svake godine , samo u Kini, za ljudsku ishranu. Žive u užasnim uslovima, ogradjeni metalnim boksom u kome ne mogu da se okrenu, već samo legnu i ustanu. Svinje koje imaju prasiće ne mogu ni to. Osudjene su da leže dok prasići sisaju, tj oni koji su preživeli. Seku im se zubi kako ne bi ubijale svoj porod i grizle metalne šipke, jer su istraumirane konstantnim nekretanjem i boravkom u kavezima.Ne kreću se kako bi se što brže gojile i bile spremne za klanje.
I tako svake godine 600 miliona puta.
Ljudska gramzivost i večita glad za mesom nema kraja.
Ovo su uslovi u kojima svinje preživljavaju svoj bedan život do klanja.
Ali Priroda se pobrinula za interesantan obrt. Svinje obolevaju od bolesti za koju ne postoji vakcina. Tada počinje masovno ubijanje i spaljivanje leševa.
Pad proizvodnje donosi skok cena na tržištu. Kina je inače najveći proizvodjač svinjskog mesa u svetu. Skok cena smanjuje kupovinu svinjskog mesa. Smanjenje kupovine smanjuje proizvodnju.
Hoće li ljude Piroda naučiti da mučenje i ubijanje drugih vrsta nema smisla i da postoji alternativna ishrana? Hoće li ljudska rasa do svog konačnog nestanka živeti u uverenju da ostale vrste postoje samo zato da bi se ona iživljavala na njima? Čemu sav ovaj užas?
A do tada, ovim inteligentnim bićima preostaje samo strah i patnja.
Marina Mo
HLADNOKRVNO I BESOMUČNO UNIŠTAVANJE PARKA PRIRODE -TIKVARA.
Zаštićеnо pоdručје Pаrk prirоdе „Тikvаrа“ sе nаlаzi u јužnој Bаčkој, uz lеvu оbаlu rеkе Dunаv, nа tеritоriјi оpštinе Bаčkа Pаlаnkа. Park prirodе „Тikvаrа“ је zаštićеnо pоdručје III kаtеgоriје – zаštićеnо pоdručје lоkаlnоg znаčаја, a prеmа klаsifikаciјi svеtskе uniје zа zаštitu prirоdе (IUSN) је V kаtеgоriја. Prvi put је zаštićеn 1993. gоdinе. Nајvеći dео zаštićеnоg pоdručја prеdstаvlја Pаlаnаčki rit sа brojnim rukаvcima, bаrama, rеčnim grеdama rаzličitih stаrоsti, i u sklаdu sа tim prеdstаvlја mоzаik vlаžnih stаništа. Cеlоkupаn prоstоr Parka prirode „Тikvаra“, prоglаšеn је 2009. gоdinе lоkаlitеtоm оd mеđunаrоdnоg znаčаја zа pticе, a tоkоm 2011. gоdinе pristuplјеnо је rеviziјi zаštitе Pаrkа prirоdе „Тikvаrа“ i tom prilikom је pоvеćаnа pоvršinа Pаrkа prirоdе sа 508 hа nа 553 hа.Pаrk prirоde „Tikvara“ je stanište mnogobrojnih zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta.
Na teritoriji parka prirode raste četiri strogo zaštićene biljne vrste koje su proglašene od nacionalnog i medjunarodnog značajaPored toga u Parku prirode je 2011 godine zabeležena jedna strogo zaštićena vrsta insekata i to je Pilemia tigrina koja je zabeležena na svega pet lokaliteta u Srbiji, pored nje Park naseljavaju brojne vrste tvrdokrilaca, leptira, vilin konjica i mnogih drugih insekata od kojih se mnoge nalaze na listi zaštićenih vrsta.
U samom jezeru Tikvara po kome je Park i dobio ime nastanjeno je 25 ribljih vrsta od kojih je 13 vrsta u manjoj ili većoj meri zaštićeno. Takodje u Parku prirode svoj dom je pronašlo i 11 vrsta vodozemaca i 6 vrsta gmizavaca što čini 48% od ukupnog broja vrsta koje nastanjuju čitavu Srbiju i svi su na listi zaštićenih vrsta.
Posebnu vrednost ornitofaune ovog područja čine ptice vezane za barska staništa, pogotovo za Cvrcinu baru koja predstavlja stanište ptica kakve se vrlo retko mogu naći u ovom delu Podunavlja. Cvrcina bara je lokalitet gde se gnezdi ćubasti gnjurac, eja močvarica i trstenjaci a prisutne su i mrke čaplje, čapljice i belobrke čigre.Sva ova lepota i još mnogo toga što živi u Parku prirode „Tikvara“ nije dovoljan razlog da čovek ceni, štiti i poštuje dragulj koji mu je priroda poverila na čuvanje.
Naime, sredinom prošle godine čelnicima lokalne samouprave opštine Bačka Palanka je došla ideja kako bi, kao i mnogo toga lepog u ovom gradu, uništili a uz to da neko od njih ili njima bliskih i lepo napuni svoje džepove parama iz budžeta. Došli su na suludu ideju da unište Park prirode „Tikvara“ i da od njega naprave sportsko-rekreativni kompleks.– Zone i kompleksi turističko-sportsko-rekreativnih sadržaja treba da su u funkciji sporta, rekreacije i različitih vidova turizma – zapisali su, pored ostalog, ovdašnji urbanisti. – Ovde će se moći razvijati izletnički, nautički, lovni, ribolovni, pa i tranzitni turizam. Dozvoljena je izgradnja izletišta, strelišta, jahališta, hipodruma, golf terena, kupališta (akva parkova i bazena). Ovaj prostor biće pogodan za škole u prirodi, umetničke kolonije, letnje pozornice, ali i za eventualnu gradnju hotela, motela, restorana, apartmana i kampova…
Revitalizacija „Cvrcine bare“ i privođenje nameni regatne staze sa izgradnjom pratećih sadržaja u Bačkoj Palanci se smatra za projekat decenije a svi namerno ili slučajno zaboravljaju šta se sve nalazi u toj Cvrcinoj bari i da to područje nije bez razloga stavljeno pod zaštitu još pre skoro tri decenije. Zašto zarad profita, zarad koristi malobrojne grupice ljudi dozvoljavamo da nam se uništi jedno blago koje je majka priroda dovela do savršenstva i koje treba da bude ponos Bačke Palanke? Zar treba da se dozvoli da neko ko gleda samo svoj interes uništi blago koje se decenijama prenosi sa kolena na koleno? Zar treba da odjurimo, uništimo, pobijemo sva ta predivna i nedužna živa bića ćiji opstanak zavisi od Parka prirode „Tikvara“?
Još 2011 godine kada je radjena revizija utvrdjeno je da sportsko-rekreativni karakter Parka prirode kao i intenzivno šumarstvo u značajnoj meri dovelo do narušavanja ekoloških uslova u zaštićenom području. Posle svega razmislite malo gde ćete u lepom letnjem danu imati da odvedete svoje unuče daleko od saobraćaja, daleko od gradske gužve na neko mirno mesto sa čistim vazduhom? Gde ćete svom detetu ili unučetu imati priliku da pokažete u prirodi divlju patku kako vodi pačiće, labuda, čaplju ili rodu? Ako dozvolimo da nam se uništi to malo pače prirode, naša deca će te životinje moći da vide samo na slikama a mnoge vrste će biti osudjene na izumiranje usled uništavanja njihovih staništa.
Miloš Vlaškalić
AVENIJA MB ŠIRI ZARAZU PASA PO SRBIJI, DOK DRŽAVNI MEDIJI ŠIRE PROPAGANDU O NJIHOVOJ HUMANOSTI.
Kao deo opšteg imaginarijuma u kome živimo, i Avenija MB se bacila na propagandu. Na TV ekranu sve je lepo i divno, kao u bajci, dok u stvarnosti krv pasa teče potocima.
U ovom prilogu RTS objavljuje slatku priču o kujici koja je spašena iz reke, a koja je našla srećan dom u prihvatilištu Novo Selo, gde je pregledaju humani čika veterinari, koji će joj pomoći da se okuci. Naravno, humani vlasnici Avenije , mama Andja i njen dobri sin Nenad će naći domove za njene štence, a ona će živeti srećno sterilisana do kraja života.
LINK VIDEA RTSa O HUMANOJ AVENIJI MB
Naravno, na pomenutom mediju, u vlasništvu države, nikada nećete čuti nijedno drugo mišljenje. Još jedan dokaz da neko u vrhu ima debele koristi od ove po zlu poznate firme.
A ovo je stvarnost.
Svi psi na silu pokupljeni iz Majdanpeka, a koji su vraćeni su zaraženi štenećakom. Njih 6 od 15. ostali su nestali, a objašnjenja nema .
Link našeg članka o tom nemilom dogadjaju.
Evo i svedočenja iz Velikog Gradišta. Udruženje Puž je objavilo slike psa, koji je u konc logoru Avenije proveo 4 dana. Peuzet bolestan, zaražen.
Ovakvih svedočenja ima na stotine, ali na alternativnim mrežama, ne i na javnom servisu, koji mi plaćamo.
Ogromne sume novca se kradu iz budžeta opština na ime zbrinjavanja pasa. Avenije MB se uhlebila u ovoj vlasti i postoje sumnje da svako ima svoj deo kolača. Nema drugog objašnjenja za ovoliku otimačinu oko ugovora sa opštinama. Psi plaćaju životima, ne govore, a zločinci, svi zadovoljni.
Krivične prijave, po jaranskom odnosu, propalo, korumpirano sudstvo, opštinski moćnici završavaju u fijokama. Uprava veterine tapše ručicama i nema ama baš nikakvih zamerki.
Marina Mo
Andjelija i Nenad Stevanović okrvarili ruke i u Majdanpeku. 15 novih žrtava porodične firme,koja sprovodi profitabilan genocid pasa Srbije.
05og aprila su beskrupulozni šinteri radnje za čišćenje zgrada i ostale usluge u poljoprivredi, nazvane zvučno Avenija MB na silu potrpali u svoju prikolicu 15 pasa, od toga dva šteneta starosti oko 7 meseci. I pored protivljenja prisutnih članova grupe Ortaci Majdanpek, Monika Jukić i Belka Majdanpek, Igor Janković i pored objašnjavanja da su psi sterilisani, vakcinisani, da imaju staratelje, bahati šinteri su ih na silu strpali u svoju dušegupku i odvezli u svoj konc logor Novo Selo, udaljen oko 235km, skoro 4 sata vožnje. Usluge, pa makar i bespotrebne, izmišljene i nezakonite, moraju da se naplate. Pasa nikad dosta za apetite vlasnika ove takozvane firme i njihove jarane iz koruptivnih opština. A pravde ni na vidiku. Opština nema prihvatilište koje je po zakonu odavno trebala da izgradi, ali zato ima milione dinara koje iz budžeta zdušno ubacuje u duboki džep AV MB. Koliki je procenat, ne zna se, kao što se ne znaju ni detalji ugovora sa ovom firmom.
Posle upornog zvanja, dopisa koji je poslat inspekciji, stigao je odgovor da se tamo nalazi 6 pasa. Gde su ostali nestali i kako verovati inspekciji, koja se do sada pokazala nekooperativnom?
Onda je 6 pasa vraćeno na teren, posle 20 dana. Svi do jednog zaraženi štenećakom. Svi neuhranjeni, kosti im se vide. Zatim je pronadjen još jedan pas, sa izbodenim ušima, u bezuspešnim pokušajima stavljanja bespotrebne, odvratne markice, koja ionako ne sprečava bezdušnike da ga ponovo hvataju. Gde su ostali, to niko ne zna, a kako proveriti kad je ulazak u konc lager strogo zabranjen. Ni novinare ne puštaju u svoje carstvo smrti. Veterinarski inspektori koji saradjuju sa zlatnom kokom, nemaju primedbi. Nema primedbi ni Uprava veterine. Opštinske vlasti su gluve, slepe i neme, može im se. Svi se verovatno sećate razgovora od prošle godine, koji je Igor Janković imao sa upravom opštine, kada je toliko izvredjan da je završio na hitnoj pomoći.
Bahata uprava opštine, bahatih drskih moćnika, ugovor sa firmom bahate bezosećajne porodične firme bezosećajnih ljudi, namerno gluvi veterinarski inspektori, nezakoniti ugovori i slatke pare od pseće krvi, tj od krvi džukela, jer to su za takve samo džukele, al korisne. Zato i ne čine ništa da se populacija pasa na ulicama smanji humanim putem. Zašto bi? Na kome će onda krasti budžet?
FOTOSI VRAĆENIH PASA.
Link video Igor jankovic Jedan od zaraženih pasa se bori za život
Sada , te jadne pse, one vraćene, koje je Avenija zarazila u svom smrdljivom logoru il dušegupki, na svoj račun leče zaštitnici životinja. Nadamo se da će preživeti sva zla koja su prošli zbog zlih ljudi, koji su se domogli mesta, na kojima ne bi smeli biti, da živimo u zemlji u kojoj sklonost ka korupciji nije ulaznica u „visoko društvo“.
LINK video Igor jankovic .Još jedan od bolesnih.
Sve ovo nije bilo potrebno. Ali zli i gramzivi ne umeju da urade ništa dobro, već samo zlo.
Treba li više dokaza za zlodela Avenije MB i njenih vlasnika i radnika ?
GDE SUROVE UBICE AVENIJE MB PRODJU, TU VIŠE NI TRAVA NE RASTE. SAMO LEŠEVI PASA OSTAJU ZA NJIMA .
Zoran Babić (Koridor) i Nenad Stevanović su svojevremo radili zajedno u JKP Beli izvor, Vrnjačka Banja. Protiv obojice su podnete krivične prijave zbog zloupotrebe položaja i preprodaje grobova. Da li ta saradnja ima veze sa nedodirljivošću Avenije MB i njenim neometanim haranjem po Srbiji i ogromnim zaradama iz ugovora sa opštinama, koje pustoše gradske budžete, na ime „humanog zbrinjavanja uličnih pasa“?????
Avenije MB, registrovana radnja za čišćenje i ostale usluge u poljoprivredi u vlasništvu Andjelije Stevanović, čije će ime ostati krvavim slovima upisano u APR, hara i dalje Srbijom. I pored brojnih krivičnih prijava, svakodnevnog kršenja zakona, oni su iznad zakona.
Njihova dušegupka na 4 točka se kotrlja drumovima, njihovi surovi, bahati, primitivni šinteri, u pravom smislu te reči, dakle, ubice bez ikakvog osećaja empatije i ljudskosti surovo hvataju pse, trpaju ih u smrdljivu prikolicu i deportuju u konc logor Novo Selo, a sve pod velom „humanog hvatanja pasa Lutalica“, i „rešavanja problema uličnih pasa“ brojnih opština sa kojima imaju sumnjive ugovore.
Često pse uhvaćene u jednoj opštini istovare u sledećoj, u zavisnosti od popunjenosti kapaciteta i brzine ubijanja.
U njihov konc logor nema ulaska.
Na sramotu Srbije , ova slika strašne bezdušnosti i nemoralnosti svih koji sa njima imaju ugovore, kao i same ove takozvane firme, nikako da prestane.
Predpostavljamo da su se tako i ova 4 psa, našla u mestu Gračac, kod Vrnjačke banje, čije je slike objavila Dragana Zdravkovic na fejsbuku pre 2 dana. Psi su u jezivom stanju totalne iznurenosti.
Da se prisetimo, ko bi to mogao biti veliki zaštitnik ovih“ iskusnih hvatača pasa“ koji su omastili brkove unosnim poslom? Krvavim istina, ali to njih ne uzbudjuje. Zarada samo preko podataka dostupnih preko javnih tendera od 2014 do 2018 je preko MILION EURA. Bez nedostupnih podataka.
Od poslova čišćenja su se naglo 2013 god preorijentisali na hvatanje pasa i od tada iako bez ikakve obuke, (imaju lažnu za koju tvrde da je verodostojna) sklapaju ugovore u milionima dinara sa opštinskim vlastima. Firmu su preregistrovali na Beograd, pa se sad vode kao beogradska firma.
Sin vlasnice Andjelije je Nenad Stevanović, koji zaista i upravlja firmom je bivši uravnik groblja JKP Beli izvor, koji je radio sa Zoranom Babićem, tadašnjim direktorom JKP Beli izvor, (ista osoba koja je kasnije avanzovala do skupštinskog odbornika, direktora Koridora, da bi prinudno dao ostavku na taj položaj)a protiv obojice su pokrenute krivične prijave zbog zloupotrebe položaja u vezi preprodaje grobova. Zoran Babić , naravno, nikada nije stigao do suda, jer nisu mogli da ga nadju. Stevanović nikada nije osudjen. Obojica su karijeru nastavili nesmetano.
LINK TEKSTA O PREPRODAJI GROBOVA.
Početkom 2011. protiv tadašnjeg upravnika groblja Nenada Stevanovića i Zorice Jovanović podignute su optužnice za zloupotrebu službenog položaja. Naime, otkriveno je da za oko stotinu grobnih mesta prodatih od 2004. do 2008. u preduzeću „Beli izvor“ ne postoje dokazi da su plaćena ili je dokumentacija o tome sumnjiva.
Slučaj je završio na sudu, a gonjeni su samo poslovođa sektora za groblje Zorica Jovanović i upravnik groblja Nenad Stevanović, ali ne i Babić. Babić je, kako nam je nezvanično rečeno u Osnovnom sudu u Kraljevu, dva puta pozivan, ali se nije pojavio.
– Na sudu su bili oni koji su bili bliski Babićevi saradnici, ali ne i on – kažu u sudu. ——————————————
O tom slučaju postoje brojni linkovi na guglu. Interesantno je da je link Blica, članak iz 2011 netragom nestao. Ali ostalih ima.
Interesantna je ta veza dvojice kolega. Avenije MB se pokazala nedodirljivom. Šta mislite zašto? I dokle će zbog ovakvih prljavih igara slika Srbije koju šaljemo u svet biti jadna, bedna i sramotna?Zemlja u kojoj je čak i pseća smrt, krv i poslednji dah mogućnost kradje miliona dinara iz opštinskih budžeta. Smrt na kojoj najgori ponosno i nekažnjeno profitiraju, a uprava veterine i veterinarski inspektori ih štite. Tako su nisko pali.
Na našem sajtu je kategorija Avenija MB, gde se možete bolje upoznati sa radom ove monstruozne firme.
Marina Mo
Ljudi Arogantna Rasa Samoproklamovanih Vladara Planete moraju postati zaista LJUDI
Honey Bee on Pea flower, Muogamarra Nature Reserve Australia
Činjenica da hodate na 2 noge, da ste rodjeni kao ljudsko biće, ne čini vas I evoluiranim čovekom. Ako ste naučili 3 pravila za preživljavanje u svetu ljudi
U se, Na se I Poda se, nemate I pravo da se smatrate gospodarem planete. Ipak, I najgori medju ljudskim bićima, krajnje nemoralni I stupidni , smatraju sebe bogovima , čudom prirode. Što su manje obrazovani I amoralniji, to sebe više dižu u visine. Interesantno je da takvi , samoživi, najbrže I jure ka centrima moći, ne obraćajući pažnju na potrebe onih oko sebe.
Samim pripadanjem ljudskom rodu, bićima koja poseduju samosvest, čovek je sebi dao za pravo da se izdigne iznad svih ostalih i smatra sebe gospodarom planete. Ako je zaista gospodar, da li mu samosvest nameće i odgovornosti za sve one, koje posmatra sa visine , kao niža bića? Da li mu položaj koji je sebi dao nameće i odgovornost za opstanak planete kojom gospodari, odgovornost za dobrobit svoje vrste i ostalih vrsta? Trebalo bi da je tako, ali nije.
Sem samosvesti, osobine koje bi čoveka trebale da zaista učine evoluiranim čovekom, su Saosećanje, Milosrdje, Humanost. Nažalost, poseduju ih samo retke jedinke. Većina su baloni napunjeni egom, kojima rukovode najniži instikti. Većina nije odmakla od nivoa pećinskog čoveka iako se presvukla u odela i stavila kravate, umesto životinjskih koža, kojima su se pokrivali naši daleki preci.
I to je kamen spoticanja, te retke ljudske osobine, osobine poštovanja prirode, brige o njoj,brige o slabijima od sebe, ostalim vrstama, sa kojima delimo planetu, osobine ljudskosti, ČAST, SAOSEĆANJE, MILOSRDJE , HUMANOST, koji nikako da preskočimo i zakoračimo u Civilizaciju.
Razvili smo tehnologiju, ali ne i ljudsku dušu. Ona je ostala zarobljena u večitoj mantri U se, na se i poda se, u najnižim instiktima. Jedi, grabi za sebe, razmnoži se i osvajaj teren. I danas, u 21om veku, većina se rukovodi samo ličnim interesima. Mala razlika od homo sapiensa , iz daleke praistorije.
To će i biti poslednja podela medju ljudskim bićima. Ne ona na rase, nacije, religije, već na evoluirana, civilizovana ljudska bića i na ona koja to nisu. U ovom svetlu, iz ovog ugla, posmatrajmo i naš odnos prema prirodi i ostalim živim bićima.
Odnos prema životinjama, koje se svuda , širom planete, smatraju nižim, nesvesnim bićima, a u mnogima i bićima, koja nisu sposobna da osećaju bol i patnju svedoči o aroganciji rase ljudi , samoproklamovanih vladara planete.
Većini ljudi sama pomisao na životinje donosi samo jednu ideju- kako ih što bolje iskoristiti za ličnu korist. Životinje postoje da bi ih superiorni ljudi koristili. Da nije tako, ne bi trebale ni da postoje.
Retki su svesni da smo svi deo eko sistema i da je naše postojanje neraskidivo povezano.
Tako još uvek, u 21om veku, većina društava živi u mraku primitivizma, prostakluka, divljaštva. Pa i naše.
Sa neljudskim odnosom prema prirodi i životinjama se susrećemo svaki dan.
Nivo razvoja jednog društva meri se odnosom prema slabijima u njemu.
Koliko smo zaostali na lestvici razvoja? Koliko se razlikujemo medjusobno, samo u okviru jednog društva, jedne zemlje?
Veoma smo zaostali i jako se medjusobno razlikujemo. Odatle i nepoštovanje postojećih zakona koji štite prirodu, životinje, jer većina jednostavno nema sluha ni interesovanja da ih poštuje i sprovodi. Jako smo primitivni i to treba otvoreno da priznamo. Da, živimo u jednom primitivnom društvu u kom su evoluirani manjina. Manjina je zabrinuta zbog pomora pčela pesticidama i svesna da će to doprineti kolapsu celog ekološkog lanca, manjinu brine trovanje retkih vrsta ptica, manjinu brine gmo seme, manjinu boli sakaćenje i mučenje životinja koje žive uz nas, profitiranje na njima, dok se većina smeje u svojoj gluposti i samozadovoljstvu , nesvesna dubine idiotizma u koji je potonula. Mantra im je mržnja svega i svih koji nisu isti. Da, u takvom društvu živimo.
Kome je stalo do časti, morala, saosećanja i milosrdja? Gde su nestale te osobine? A bez njih, kako se možemo nazivati ljudskim bićima?Ne možemo.
U društvu gde su institucije okupirali lezilebovići i koristoljupci, gde se zakon ne sprovodi, čovečnost ismejava, moramo uložiti nadljudske napore da isplivamo iz blata i krenemo u razvoj evoluiranog čoveka, svim raspoloživim sredstvima. Ne smemo odustati od insistiranja na poštovanju zakona, od prijava svih zločina, od širenja istine, jer neophodno je izmeniti mišljenje javnog mnjenja, koje će recipročno uticati i na okorele medije, koji ne umeju da propagiraju pozitivno i humano, da izmene stavove.
Moramo uporno raditi na promeni, ma koliko to teško i mučno bilo u ovom trenutku. Ne želimo da živimo medju bezosećajnim zombijima, jer je bolno gledati oko sebe i ne videti ljudskost, već glupost i samoživost. To nije društvo kom težimo.
Čast, humanost, saosećanje i milosrdje, to treba da budu odlike čoveka. Odgovornost prema prirodi i životinjama, koji zavise od nas, a nemaju glas da se za sebe bore. U takvom društvu želimo da živimo dostojanstveno i tek tada ćemo moći reći da živimo u CIVILIZACIJI.
Marina Mo
TROJANSKI KONJ
Svima nam je više ili manje poznata priča o Trojanskom konju.
Elem, videći da ni posle deset godina opsade ne mogu da probiju zidine Troje , Grci su smislili lukavstvo, napravili su šupljeg drvenog konja i u šupljinu smestili ratnike . Grčka vojska je kao tobož napustila ratište a Trojanci su konja , pošto ih je u to ubedio grčki špijun , prihvatili kao znak dobre volje i simbol prekida dugogodišnje opsade. Bilo je u Trojanaca i onih koji su upozoravali da je u pitanju klopka i zla namera, ali im niko nije verovao. I tako, dok su Trojanci proslavljali „pobedu“, iz konja su izašli sakriveni grčki ratnici i otvorili kapije Troje kako bi ostatak vojske ušao u grad. Epilog – grad je opljačkan, muškarci pobijeni a žene i deca odvedeni u ropstvo.
U Srbiji je 2009 godine donet Zakon o dobrobiti životinja , koji je jedan od naprednijih zakona u svetu, posebno u delu koji se odnosi na kućne ljubimce. Precizno je definisana obaveza svih lokalnih samouprava da obezbede na svojoj teritoriji prihvatilišta za napuštene životinje kao i službu koja će ih sklanjati sa ulice .
Pravilnikom o uslovima koje trebaju da ispunjavaju prihvatilišta i pansioni , a koji je na Zakonu o dobrobiti zasnovan akt ,određeni su uslovi koje ovi objekti moraju da ispune da bi se mogli upisati u Registar objekata i da bi mogli dobiti rešenje za rad.
Takav, na Zakonu zasnovan pravilnik postoji i za odgajivačnice.
http://www.zzps.rs/novo/kontent/stranicy/propisi_podzakonski_akti/odgajivacnice.pdf
Zakon je predvideo sankcije i za pravna i za fizička lica , za različite vidove zlostavljanja, zanemarivanja i nehumanog postupanja sa životinjama .
2015 Udruženja su se srela sa mogućnošću izmene Zakona o dobrobiti životinja . Promene koje je tada pripremilo Ministarstvo poljoprivrede bile su takve da bi njihovim usvajanjem „prava“ životinja bila i te kako redukovana . Jedna od najopasnijih predviđenih izmena bila je suštinska izmena definicije dobrobiti koja je po novom predlogu trebala da označava stepen prilagodljivosti životinje na spoljne uslove . U praksi je to značilo da čovek nije dužan da obezbedi uslove dobrobiti već je dobrobit životinje njena mogućnost da se prilagodi spoljnim uslovima. Bilo je tu još toga, predlog uspostavljanja karantina za napuštene životinje , iz kojeg bi se one mogle otuđivati i prodavati trećim licima, recimo za eksperimente. Tada smo branili, i odbranili Zakon o dobrobiti.
Ono na šta smo tada ukazivali, ponavljamo i sada kada su okolnosti nešto drugačije a zagovornik promena nije država već pojedinci koji traže pooštravanje zakona , zanemarujući činjenicu da se ni postojeće odredbe nisu primenjivale i da od donošenja Zakona, do danas država i njeni organi nisu učinili ništa da bi obezbedili njegovu primenu. Da jesu, red bi odavno već bio uveden u oblasti dobrobiti životinja.
Poznavaocima situacije jasno je da svaki ulazak Zakona u skupštinsku raspravu gde poslanici SNS imaju većinu za predlaganje amandmana i odlučivanje ,otvara mogućnost vraćanja uzgoja krznašica, uvođenje zakonite eutanazije nakon određenog vremenskog perioda koje životinje provedu u prihvatilištima po ugledu na evropske zakone, dozvoljene trke pasa, prodaju napuštenih pasa i mačaka trećim licima i mnogo štošta još.Jer,niko nakon ulaska Zakona u skupštinu nema kontrolu nad time šta će se u njemu menjati.Može se promeniti sve, oni predlože, imaju većinu i usvoje.To je svima jasno.Ili bar svima.
Zato se pitamo šta je pozadina zahteva Fondacije Levijatan za čačkanje Zakona o dobrobiti radi pooštravanja kazni ako se zna da se zakon nije adekvatno primenjivao ? Zar nije logično i svrsishodno izvršiti pritisak , koji već veliki broj organizacija civilnog društva vrši na Ministarstvo i Upravu i tražiti da državni organi obezbede primenu Zakona, i tako doći do cilja bez rizika .Ne otvarati Pandorinu kutiju , koja se neće zatvoriti tek tako. Koja nosi različita zla a koju niko od nas ne može da zatvori. To može samo vlast koja ima skupštinsku većinu.
Upućeni kažu da se inicijativi već raduje Marjan Rističević , predsednik skupštinskog odbora za poljoprivredu koji zastupa interese UNO Serbia odgajivača činčila . I eto nama, u Trojanskom konju, povratka uzgoja krznašica. A onda i ostalo. Učinjena šteta biće nepopravljiva.
Zato se vraćamo na početak priče o Trojanskom konju. Pročitajete je još jednom. Poučna je. Kaže da je danas i ovde u pripremi nešto slično .
. MiRa
***********************************
Deo iz „Zakona o dobrobiti životinja“
https://www.youtube.com/watch?v=6j_6JqjYrlQ&list=UU716yrYJ37dyw9MgVkz1dRw&index=24
VI KAZNENE ODREDBE
Član 82
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako:
1) prema životinji ne postupa sa pažnjom dobrog domaćina u skladu sa članom 6. stav 4. tačka 1) ovog zakona;
2) ne obezbedi blagovremeno veterinarsku pomoć životinji u skladu sa članom 6. stav 4. tačka 2) ovog zakona;
3) zlostavlja životinju (član 7. stav 1. tačka 1);
4) napusti, odnosno odbaci životinju čiji opstanak zavisi neposredno od čoveka (član 7. stav. 1. tačka 2);
5) drži, odnosno reprodukuje životinju na način kojim joj se nanosi bol, patnja, strah i stres (član 7. stav 1. tačka 4);
6) prisiljava životinju na uzimanje hrane, ako to nije u zdravstvene ili naučnoistraživačke svrhe (član 7. stav 1. tačka 5);
7) koristi tehničke uređaje ili druga sredstva kojima se životinja kažnjava i kojima se utiče na njeno ponašanje, uključujući bodljikave ogrlice ili sredstva za obuku ili gonjenje upotrebom električne energije ili hemijskih materija, osim u obuci službenih pasa, suprotno članu 7. stav 1. tačka 6) ovog zakona;
8) hvata životinju zamkama kojima joj se nanosi bol ili povreda (član 7. stav 1. tačka 7);
9) povećava agresivnost životinje selekcijom ili mehaničkim metodama (član 7. stav 1. tačka 8);
10) vrši nahuškavanje životinje na ljude ili druge životinje, osim u postupku dresure službenih životinja (član 7. stav 1. tačka 9);
11) koristi žive životinje za ishranu drugih životinja, osim ako je to jedini način za ishranu tih životinja (član 7. stav 1. tačka 10);
12) koristi žive životinje kao mamce za lov ili obuku drugih životinja (član 7. stav 1. tačka 11);
13) organizuje trke životinja na način kojim se prevazilaze fizičke mogućnosti životinja i životinjama nanosi povreda, bol, patnja, strah i stres (član 7. stav 1. tačka 12);
14) reprodukuje životinju suprotno članu 7. stav 1. tačka 13) ovog zakona;
15) pusti u divljinu reprodukovanu, othranjenu i pripitomljenu divlju životinju ako nije prethodno pripremljena za preživljavanje u takvom životnom okruženju (član 7. stav 1. tačka 14);
16) dodeljuje životinje kao nagradu u igrama na sreću (član 7. stav 1. tačka 15);
17) koristi doping, stimulanse i druge supstance koje se koriste radi bržeg razvoja životinje i poboljšanja proizvodnih i fizičkih osobina (član 7. stav 1. tačka 16);
18) hrani ili napaja životinju supstancama koje načinom upotrebe ili sadržajem mogu da izazovu nepotrebnu patnju ili bol životinje (član 7. stav 1. tačka 17);
19) izlaže životinju direktnom uticaju nepovoljnih vremenskih prilika ili nedostatku kiseonika (član 7. stav 1. tačka 18);
20) propagira aktivnosti koje su ovim zakonom zabranjene, osim ako se time ukazuje na negativne posledice takvih aktivnosti (član 7. stav 1. tačka 20);
21) održava borbe između životinja ili između životinja i ljudi, odnosno organizuje klađenje ili se kladi u borbama između životinja (član 7. stav 1. tačka 22);
22) drži, reprodukuje, obučava ili vrši promet životinja, kao i ako stavlja na raspolaganje objekte, zemljište ili materijalna sredstva drugom licu radi borbe između životinja ili između životinja i ljudi (član 7. stav 1. tačka 23);
23) ubija i zlostavlja životinju radi proizvodnje filmova, reklama i drugih dela na filmskoj traci, video traci i drugim nosačima slike i tona ili ako stavlja u promet, iznajmljuje i javno prikazuje takav film, reklamu ili drugo delo (član 7. stav. 1. tačka 24);
24) daje lekove, medicinska sredstva i druga slična sredstva koja nemaju za cilj dijagnostiku, preventivu, lečenje životinje i poboljšanje njenog zdravstvenog stanja, a koje mogu dovesti do promene u ponašanju, fizičkim i psihičkim sposobnostima životinje (član 7. stav 1. tačka 25);
25) poseduje, upotrebljava i prodaje lekove i supstance u cilju dopingovanja životinja (član 7. stav 1. tačka 26);
26) podstiče, podržava, pomaže i prikriva doping životinja (član 7. stav 1. tačka 27);
27) obavlja obuku životinja suprotno članu 7. stav 1. tačka 28) i članu 10. stav 2. ovog zakona;
28) upotrebljava otrove i druga hemijska sredstva koje izazivaju bol, patnju i smrt životinja, osim u cilju kontrole populacije glodara (član 7. stav 1. tačka 29);
29) prodaje ili poklanja kućne ljubimce licima mlađim od 18 godina bez dozvole roditelja ili staratelja (član 7. stav 1. tačka 30);
30) lovi izgubljene i napuštene kućne ljubimce (član 7. stav 1. tačka 31);
31) zanemaruje životinje lišavanjem osnovnih životnih potreba (član 7. stav 1. tačka 32);
32) zloupotrebljava lekove na životinjama (član 7. stav 1. tačka 33);
33) navikava životinje na aktivnosti koje su za nju neprirodne i samouništavajuće (član 7. stav 1. tačka 34);
34) drži, reprodukuje i koristi divlje životinje u cilju izlaganja u cirkusima i na takmičenjima i priredbama i izložbama suprotno članu 7. stav 1. tačka 35) ovog zakona;
35) drži, reprodukuje, uvozi, izvozi i lišava života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože (član 7. stav 1. tačka 37);
36) organizuje cirkuse, izložbe, takmičenja i priredbe suprotno odredbama člana 8. st. 1, 2. i 4. ovog zakona;
37) promeni lokaciju javnog prikazivanja životinja suprotno članu 8. stav 5. ovog zakona;
38) ne poseduje rešenje o odobrenju korišćenja životinje radi proizvodnje filma, reklame i drugog dela na filmskoj traci, video traci i drugom nosaču slike i tona (član 9. stav 1);
39) obučava životinje, a nije upisan u Registar lica za obuku životinja iz člana 11. stav 1. ovog zakona;
40) koristi životinje za rad suprotno članu 12. ovog zakona;
41) obavlja intervencije na životinjama suprotno čl. 13. i 14. ovog zakona;
42) liši životinju života suprotno članu 15. ovog zakona;
43) liši životinju života na javnom mestu suprotno članu 16. ovog zakona;
44) liši životinju života bez prethodnog omamljivanja u slučaju koji nije predviđen ovim zakonom (član 17. stav 2);
45) liši životinju života suprotno članu 17. stav 3. ovog zakona;
46) drži, uzgaja i stavlja u promet životinju u objektima koji nisu upisani u Registar objekata (član 18. stav 2);
47) drži životinju, a nije obezbedio uslove iz čl. 20. i 21. ovog zakona;
48) prevozi životinju a nije upisan u Registar prevoznika životinja, odnosno prevozi životinju bez ovlašćenja za prevoz iz člana 22. ovog zakona;
49) prevozi životinju a ne poseduje plan prevoza životinje u skladu sa članom 24. stav 1. ovog zakona;
50) životinje u toku prevoza ne prati pratilac u skladu sa članom 24. stav 3. ovog zakona;
51) prilikom gonjenja, utovara, pretovara, istovara i u toku prevoza nanosi bol, patnju, povrede, odnosno lišava životinju osnovnih fizioloških potreba ili prouzrokuje smrt životinje (član 25. stav 1);
52) mesta na kojima vrši utovar, pretovar ili istovar životinje, kao i mesta za odmor i kontrolne stanice ne ispunjavaju uslove za zaštitu života i dobrobiti životinja (član 25. stav 4);
53) prevozi životinje suprotno članu 26. ovog zakona;
54) radi obuzdavanja životinja koristi sredstva koja prouzrokuju bol i patnju (član 28. stav 3);
55) vrši klanje životinja bez stručnog i na propisan način izvedenog omamljivanja (član 29. stav 1);
56) radi omamljivanja životinja koristi sredstva iz člana 29. stav 2. ovog zakona;
57) vrši klanje životinja bez prethodnog omamljivanja u slučaju koji nije propisan ovim zakonom (član 30. stav 1);
58) omamljivanje i klanje životinja ne obavlja obučeno lice u skladu sa članom 31. stav 1. ovog zakona;
59) sprovodi ogled na životinjama, a ne poseduje rešenje o odobrenju sprovođenja ogleda na životinjama (član 34);
60) ne odredi stručno lice za zaštitu dobrobiti životinja (član 35. stav 2);
61) sprovodi ogled na životinjama suprotno odredbama člana 36. ovog zakona;
62) sprovodi ogled na životinjama koje nisu u vlasništvu, odnosno posedu lica registrovanih za držanje, reprodukciju i promet oglednih životinja (član 37. stav 1);
63) sprovodi ogled na životinjama u nedozvoljene svrhe (član 38);
64) sprovodi ogled na životinjama suprotno odredbama čl. 39, 40, 41. i 42. ovog zakona;
65) ne vodi i ne čuva evidenciju o držanju, reprodukciji, prometu i sprovođenju ogleda na životinjama (član 43. st. 1. i 5);
66) sprovodi ogled na životinjama u obrazovne svrhe suprotno članu 44. ovog zakona;
67) vrši publikovanje naučnih radova, u slučaju da je ogled na životinjama sproveden suprotno odredbama ovog zakona (član 45);
68) sprovodi genetske modifikacije i manipulacije u ogledima na životinjama suprotno svrsi za koju je odobreno sprovođenje ogleda (član 46);
69) ne obezbedi kućnom ljubimcu uslove iz člana 53. ovog zakona;
70) se bavi reprodukcijom kućnih ljubimaca u komercijalne svrhe, a ne brine o zaštiti zdravlja, života i dobrobiti legla (član 56. stav 1);
71) drži, odnosno reprodukuje i koristi kućne ljubimce u nedozvoljene svrhe (član 57);
72) drži i reprodukuje divlje i egzotične životinje kao kućne ljubimce bez odobrenja (član 58. stav 1);
73) divljim i egzotičnim životinjama koje se drže i reprodukuju kao kućni ljubimci ne obezbedi uslove iz člana 58. stav 2. ovog zakona;
74) prodaje kućne ljubimce u objektima za prodaju kućnih ljubimaca ili odgajivačnicama koje nisu upisane u Registar objekata, kao i ako vrši promet pasa i mačaka u prodavnicama životinja (član 59. stav 1);
75) ne vodi evidenciju o broju prodatih životinja, kretanju, ishrani i lečenju životinja (član 59. stav 2);
76) ne izda pismeno uputstvo o načinu držanja za svaku prodatu životinju (član 59. stav 3);
77) ne ispunjava uslove za zaštitu dobrobiti životinja u pansionu i prihvatilištu (član 61. stav 1);
78) ne vodi i ne čuva evidencije iz člana 63. stav 3. ovog zakona;
79) ne obezbedi veterinarsku pomoć životinji (član 65. stav 1. tačka 2);
80) drži i uzgaja životinje u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu, prihvatilištu, odnosno odgajalištu za divlje životinje, a ne ispunjava uslove (član 71);
81) zoološki vrt, prihvatilišta, odnosno odgajališta za divlje životinje ne ispunjavaju uslove propisane u članu 72. ovog zakona;
82) vrši promet divljih životinja koje su pod posebnim režimom zaštite suprotno članu 73. ovog zakona
ISTRAŽIVANJE NA PSIMA U PRIHVATILIŠTU NOVA GAJDOBRA!!!?
Po Zakonu o dobrobiti životinja, U Srbiji su istraživanja na napuštenim psima zabranjena!
U objektu koji nije imao dozvolu za rad , vršena nezakonita istraživanja na napuštenim psima.U istraživanju učestvovala i veterinarska ambulanta kojoj je istekao Ugovor o pružanju veterinarskih usluga !!! Zdrave pse ubacili u legla krpelja!!!
Napušteni psi u logorima u Srbiji svakodnevno su izloženi najraznovrsnijim načinima zlostavljanja. Za njih se iz budžeta izdvajaju milionske sume a oni stradaju gladni, žedni, bolesni… Na njima se zarađuje . U tom lancu svako uzima svoj deo kolača , šinteri, veterinari, zaštitari , a stradaju životinje.
U oktobru mesecu 2018 godine na psima u Prihvatilištu za napuštene pse u Novoj Gajdobri, Bačka Palanka, sprovedeno je istraživanje pod nazivom „Kožne bolesti pasa lutalica u Bačkoj Palanci“. Istraživanje je sprovedeno u suorganizaciji Veterinarske ambulante Va Va Vet , a sprovela ga je dr Lidija Plojević iz Beograda, sa ciljem kako se u izveštaju kaže da se potkrepi teza da bi betoniranjem azila, deratizacijom i dezinsekcijom potpuno nestao problem krpeljske epidemije a zamenom žice kojom je ograđen azil a koja je dotrajala i oštećena , nestali bi troškovi lečenja pasa od ubodnih rana koje nastaju provlačenjem pasa kroz žicu!?
Bez dozvole nadležnog Ministarstva, ova studija slučaja sprovedena je na 60 ženki, koje su hvatane na ulici, za koje je izveštajem utvrđeno da su bile dobrog zdravstvenog stanja , da nisu bile zaražene piroplazmozom, i da nisu imale spoljne parazite. Ženke su sterilisane, zatim su im stavljeni zaštitni spoton preparati , ogrlice protiv buva i krpelja i kao poptpuno zdrave odnete su u Prihvatilište.
U vreme ovog nezakonitog eksperimentisanja , već je bio istekao Ugovor između Opštine Bačka Palanka i VA VA Veta o pružanju veterinarskih usluga psima u Prihvatilištu, pa je jedno od pitanja koje se postavlja sa kojim ovlašćenjima i dozvolama su veterinari ove ambulante vršili nadzor nad životinjama. Zatražili smo odgovore nadležnih u opštini Bačka Palanka.
Dakle, 60 živih i potpuno zdravih ženki odneto je i ostavljeno u objekat koji je radio bez dozvole nadležnog ministarstva, za koji je u avgustu mesecu u izveštaju konstantovano da je okružen njivama sa naseobinama krpelja , da istih naseobina sa milionskim brojem krpelja ima i u samom prihvatilištu i to 7 rupa iz kojih su izvirali krpelji svih sojeva…
Posle desetodnevnog boravka među krpeljima rezultati su bili šokantni
6 pasa je uginulo od posledica piroplazmoze
54 pasa je bilo invadirano krpeljima
Kod 20 pasa koji su bili prekriveni ogromnim brojem krpelja , krvnim analizama utvrđeno je prisustvo piroplazmoze , a ostale 34 ženke, kaže se u izveštaju, bile su prekrivene krpeljima ali kako su bile dugodlake nije primećeno prisustvo zaraze.
Pitamo učesnike u ovom nezakonitom ogledu, da li su obilazili pse tokom boravka u objektu, i zašto nisu? Doveli ste zdrave pse i ostavili ih da ih deset dana jedu stotine krpelja? Postojanje krpelja je već bilo očigledno i znalo se da su čitave kolonije u nebetoniranom delu, šta se ovim zaista istraživalo ? Koliko su preparati (ne)efikasni ? Šta je stvarna pozadina ovog nehumanog eksperimenta? Ono što je sigurno jeste da se radi o nezakonitom eksperimentisanju sa napuštenim životinjama u Prihvatilištu , koje za cilj ima testiranje nekih, ko zna kakvih preparata, za ko zna čiji račun . Naravno , sve je to lepo upakovano u humanost i požrtvovanost onih koji bi morali da štite te pse a ne da ovako saučestvuju u njihovom zlostavljanju i ubijanju.
Vrhunac licemerja učesnika u ovom, protiv života životinja usmerenom istraživanju, jeste „udomljavanje“ sva 54 psa preko dr Plojević i kako se kaže u izveštaju VA VA Veta , „pronadjeni su im domovi preko njenih kontakata sa udruženjima u Beogradu i dalje preko njih sa udruženjima iz Srednje Evrope!!!“
Da li treba da se pitamo gde su završili psi iz ovog istraživanja ? Mi mislimo da treba, jer svi koji se bave aktivnostima udomljavanja znaju koliko je teško udomiti jednog psa , a ne desetine pasa u toku jednog meseca. Gotovo je nemoguće, osim ako se kojim slučajem ne radi o organizovanim transportima pasa u prihvatne centre u okruženju , odakle se oni kasnije prodaju i završavaju kao žrtve između ostalog u bordellima i u borbama pasa. Naravno, sve pod plaštom udomljavanja !
Zakon o dobrobiti životinja čl. 42 . tačka 4. jasno kaže da se ogled ne sme sprovoditi na napuštenim životinjama i životinjama u Prihvatilištu. To bi morali da znaju i predstavnici struke , a i pojedinci iz društva za zaštitu životinja koji su u tome učestvovali. Prijave Etičkom komitetu i drugim nadležnim organima su poslate.
Napušteni psi su idealna meta za trgovce psima i takozvanu pseću mafiju. Kontigenti pasa koji nezakonito izlaze iz Srbije završavaju u azilima širom Rumunije, Bugarske, Madjarske ,Austrije, i koji se odatle se dalje distribuiraju širom Evrope nisu plod mašte, već surova istina koja se neće svideti svima koji profitiraju od pseće nesreće.
M.Raščanin.
AZIL ŠABAC- PRIVLAČNO NAŠMINKANI CENTAR ZA MASOVNO EUTANAZIRANJE PASA POD RAZNIM „OPRAVDANIM „ RAZLOZIMA. STOPA SMRTNOSTI 90 POSTO.
Azil za pse u Šapcu je izgradjen 2013, kao najsavremeniji azil u Srbiji.
Na sajtu JKP Stari Grad , stranica zoohigijena, ovako je opisan. Idilično.Vreme kada je otvoren za posete, nije navedeno, a bavi se sakupljanjem pasa lutalica.
Grad je imao jedno vreme Pogram CNR, po kome su se psi sterilisali i vraćali na ulicu. Sada tog programa više nema. Psi se navodno udomljavaju ali u malom broju. U velikom broju umiru pod čudnim okolnostima.
Volonteri navode da je saradnja sa upravom azila veoma loša i da im se prati svaki korak kad u azil udju. Fotogafisanje pasa, u cilju udomljavanja je zabranjeno. Azil nema sajt za udomljavanje , niti se time bilo ko bavi. Ali, ono što najviše brine je stopa smrtnosti.Broj pasa, „eutanaziranih“, tj ubijenih u knjizi uginuća je alarmantan i upućuje na nepravilnosti i očito kršenje zakona o dobrobiti životinja. Eutanazija zdravih pasa u azilima je zabranjena. Nema vremenskog roka posle kog mogu ubiti ubijeni. Zakon ne zanimaju kapaciteti azila. U prevodu, ako nemate mesta, ne smeštajte pse u azil.
Izgleda, da su se JKP Stari grad šabac i Vet Stanica Šabac, koja ima ugovor sa JKP za brigu o zdravlju pasa, dosetili kako da njihov broj uspešno smanjuju izigravajući zakon . Pse ubijaju nemilice pod raznim „opravdanim“ razlozima. Od ukupno 592 uhvaćena psa u toku 2017. godine, njih 490 je “uginulo” ili eutanazirano. Preciznije, 48 pasa je udavljeno, 138 uspavano zbog agresivnosti, 43 zbog bolesti, 60 uginulo zbog povreda, 12 uspavano iz drugih razloga, a 189 pasa je uginulo iz “nepoznatih” razloga.“Znači, oko 90 posto pasa je ubijeno.
Na svakih deset, preživi jedan.
Liste „uginuća“ sa stranice sajta Pomoć Psima u Šapcu.
Ovo je nedopustivo . Ko je vet. stanica Šabac koja ih spašava muka , a ih bolesne uspavljuje?Na svom web sajtu se zaklinju u human odnos prema životinjama. Kako je ovo humano? Kako je moguće da je 138 pasa bilo agresivno? Kako je moguće da je 48 pasa udavljeno? Kad su to uspeli da udave jedni druge u savremenom azilu gde se o njima brinu? Kako je 60 uginulo zbog povreda, kad su veterinari tu da o njima brinu? Kojih je to 12 “drugih razloga”?I kojih je to 189 “nepoznatih razloga”?
Za svoje usluge vet stanica je jako dobro plaćena. Kada je 490 pasa iz raznih razloga iz azila otišlo na onaj svet, 2017. God. plaćeni su 2.898.320 dinara ili 24.152 eura. Oko 2000 eura mesečno.
Troškovi su ogromni, ali izgleda da beskućni psi od tolikog novca nemaju koristi.
Grad odvaja za usluge zoohigijene , stalne troškove 20 miliona dinara, a specijalizovane usluge 11 miliona dinara. Ukupno 31 milion dinara. Za šta? Koje su to specijalizovane usluge? Kada od 10 pasa jedan preživi, koliko je sterilizacija izvršeno? Koliko je pasa vakcinisano?
Kako je moguće da vet stanica koja svoje veterinare reklamira kao osobe od poverenja može da dozvoli smrtnost od 90 posto? Da li je to njima normalno?
Svojevremeno se digla bura oko nadaleko čuvenog konc logora u Požegi, gde je veterinar Božić, sadašnji predsednik opštine Požega, ubijao pse masovno I nemilice, a sada se ćuti o situaciji u Šapcu. Azil je uredan, u boksovima su posude sa vodom, čisto je, čak je u članku o otvaranju navedeno da ima I podno grejanje, pa se suština “prijatnog boravka”pasa u njemu lako prikrije. Umivena klanica, tako ga zaštitnici životinja, koji su upoznati sa dešavanjima, zovu.
Zar se svaki dobar veterinar ne bi zabrinuo da mu je stopa smrtnosti u azilu 90 posto? I koje to usluge koštaju 2000 eura mesečno? Kako se biraju oni koji će preživeti ovaj azil I biti srećno udomljeni? I kako se uopšte udomljavaju, kad sajt za udomljavanje ne postoji, a posete azilu nisu česte, a ni poželjne. Ne možemo tvrditi da su zabranjene, ali ni podataka o otvorenosti azila na sajtu JKP nema. Postoji samo podatak da služba zoohigijene radi od 7 do 15h radnim danima, što se odnosi na – pozovite šintere.
U cifre je teško poverovati. Neefikasno utrošeno za zoohigijenu, 20 miliona dinara stalnih troškova 166.666 eura , 11 miliona dinara specijalizovanih usluga je 91.666 eura. Neefikasnim smatramo svaku sumu, koja ne rezultira smanjenjem populacije pasa na ulicama. Gde odlazi taj novac? Zašto se populacija pasa na ulicama ne smanjuje?
Kako je moguće da se godišnje ubije oko 500 pasa iako Zakon o dobrobiti životinja izričito zabranjuje eutanaziju zdravih životinja, jer očito je da nisu svi agresivni I bolesni I da su se medjusobno pojeli? Ubijanjem se problem ne rešava. A I kažnjivo je. Koliko je nehumano , da I ne govorimo.
Trošenje miliona iz budžeta , da bi se kolo vrtelo, a bez rešavanja poblema populacije beskućnih pasa, isključivo humanim putem, bez masovnog čipovanja vlasničkih, sterilizacije svih, baze podataka, neće dati nikakve rezultate, sem punjenja privatnih džepova. Nezakonito ubijanje pasa,je krivično delo.
Zašto opština Šabac nije drugačija I bolja od ostalih, kad se već naziva slobodnom i progresivnom opštinom? Šta na sve ovo kaže gradonačelnik slobodne opštine Šabac? Šta kaže direktor JKP Šabac? Pitaćemo ih.
Nadamo se da nisu isti kao gradonačenici I upravnici JKPa opština pod vlašću vladajuće partije, kad se pokrene pitanje transparentnosti I volje za poboljšanjem uslova života, tj preživljavanja beskućnih pasa, koji su u njihovoj brizi , za šta se sredstva iz budžeta I ovde više nego velikodušno koriste.
Marina Mo
