Attacking and abusing animal welfare activists in Serbia is everyday life
Attacking and abusing animal welfare activists in Serbia is everyday life.
While council’s “shelters” for dogs use the budgeted money for homeless dogs for their own corrupted aims, while “shelters” look like concentration camps where dogs are treated cruelly, the pressure on activists who are saving them from streets, curing them and accommodating them in own shelters, is enormous. Their shelters are financed by donations only with no help from society.
Streets of the cities, villages in Serbia are full of abandoned dogs. Very often private shelters of animal welfare activists and organizations have hundred dogs and more. They simply can’t refuse to help all those in need . There are puppies thrown in the garbage bins, left in bushes, dogs run over by car, abandoned old dogs, all sorts of horrible situations they go through. The shelters can’t ignore and leave them.
Instead of being praised by society and to be helped by councils for their humanitarian work, welfare activists are exiled, prosecuted and threatened by malicious neighbors, majors and councils – whose interest in homeless animals is only in a way they can be used for personal gain.
This is an example from the village Turija, close to Srbobran, North Serbia. One of many similar scenarios that occur all over Serbia. Hatred, lack of empathy, indifference and threats, aggression and evil, towards abandoned homeless animals and toward all those who care about them.
Photo published in Jutarnji glasnik
Vera bought the house at the end of village , not to disturb neighbors, however it didn’t help her to get out of their anger , hatred and constant provocations.
Some of them started hitting dogs by stones, sending her messages where they promise that dogs will be poisoned. Finally they established the group which constantly harasses and abuses this woman and her 12 year daughter. The worst possible bullying doesn’t stop. Here are the messages where they threaten by poisoning dogs, all united against Vera and her shelter. And the message is that she and her dogs terrorize the village. ???
The same irresponsible people who throw puppies in front of her door, now point their finger at her and make her a laughing stock. Vera is frightened and desperate. The person, who, as an animal welfare activist, deserves to be honored for all her efforts to help society with her humanitarian work, is in the situation to get scared for her own life, her daughters life and dog’s welfare.
The situation has gotten so bad, that she seeks police help. Police claimed they can’t help her unless dogs get poisoned. No warnings, no acting. Help denied.
And we all know that nobody ever was punished for poisoning dogs in Serbia, which happens every day.
Absolutely with no protection, Vera posted her cry for help on facebook site and informed animal welfare organizations what kind of horror goes on in the village.
The group from Novi Sad visited her – The movement Citizens Novi Sad and showed their support. But. the aggression is still present. What can poor women and her child expect? House bought in unfriendly , aggressive environment, where to go with the child and dogs ?
We posted a letter of protest to the major in Srbobran. Other animals welfare also reacted .
But, will anyone hear the cry for humanity in this very sick environment, where humanity is unwelcome ?????????
Napadi na zaštitinike životinja i uvrede su u Srbiji svakodnevnica
Fotosi i linkovi u Engleskom prevodu
Dok opštinska prihvatilišta u Srbiji, koriste budžetski novac, namenjen zbrinjavanju beskućnih pasa, za sopstvene korumpirane ciljeve, dok im prihvatilišta liče na konc logore, gde se psi surovo tretiraju, pritisak na aktiviste , koji ih spašavaju sa ulica, leče ih i smeštaju u sopstvena prihvatilišta, je ogroman.
Njihova prihvatilišta su finansirana isključivo donacijama, bez ikakve pomoći društva.
Ulice gradova i sela su pune napuštenih pasa. Vrlo često privatna prihvatilišta imaju po sto pasa i više. Jednostavno ne mogu da odbiju one kojima je pomoć potrebna. Tu su štenad bačena u kante za djubre, u grmlje, psi pregaženi kolima, sve vrste užasnih situacija kroz koje prolaze. Oni ne mogu da zatvore oči i napuste ih.
Umesto da su pohvaljeni i nagradjeni od strane zajednice, pomognuti od opština, predsednika opštine, oni su progonjeni, kažnjavani i preti im se od strane vlasti i gradjana, čiji se interes o beskućnim životinjama, svodi samo na to kako ih mogu iskoristiti za lični interes.
Ovo je primer iz sela Turija, opština Srbobran, Severna Srbija. Isto je u mnogim mestima širom cele Srbije. Jedan od mnogih sličnih scenarija. Mržnja, nedostatak bilo kakvog saosećanja, nezainteresovanost, pretnje, agresija I zlo prema napuštenim , beskućnim životinjama I svima koji o njima brinu.
Vera ja kupila kuću na kraju sela, kako ne bi smetala komšijama, ali to joj nije pomoglo da izbegne besu, mržnji I provokacijama seljana.
Neki od njih gadjaju pse kamenjem, šalju joj poruke sa pretnjama da će psi biti potrovani I osnivaju grupu , koja je konstantno napada I vredja I preti I njoj I njenoj 12ogodišnjoj ćerki. Najgore moguće organizovano proganjanje ne prestaje. Isti neodgovorni ljudi , koji ubacuju u njeno dvorište štenad, sada upiru prst u nju I podsmevaju joj se. Osobi, kojoj trebaju da odaju počast , zbog svih napora da pomogne zajednici svojim humanitarnim radom. Psuju je, vredjaju I čine pakao od njenog života.
Situacija je postala tako loša, da se obratila policiji. Na to je dobila odgovor da oni tu ne mogu ništa, dok se psi ne potruju. Nisu nikoga upozorili, nisu reagovali. Pomoć odbijena.
A svi znamo da do sada još niko u Srbiji nije kažnen zbog trovanja, koje se dešava svaki dan.
Potpuno bez zaštite, Vera je postovala apel za pomoć na stranicu fejsbuka I obavestila organiacije za zaštitu životinja I pojedince kakav se užas dešava u selu .
Grupa gradjana iz Gradjanskog pokreta Novi sad je posetila I pružila podršku.
Šta jadna žena I njeno dete mogu da očekuju? Kuća je kupljena u neprijateljskom, agresivnom okruženju. Gde da idu sa psima?
Poslali smo dopis na predsednika opštine , kao što su I mnoga udruženja uradila, ali, da li će iko čuti ovaj poziv na humanost u sredini u kojoj je ona izgleda strana I nedobrodošla????
Francais
Attaquant et abuser les militants du bien-être animal en Serbie sont la vie quotidienne alors que « abris » du Conseil pour les chiens utilisent les fonds budgétés pour chiens sans-abri pour leurs propres objectifs corrompus. Alors que « abris » ressemblent à des camps de concentration où les chiens sont traités avec cruauté. La pression sur les militants qui sont sauvant de rues, leur durcissement et les accueillir dans des abris propres, est énorme. Leurs abris sont financés par les dons qu’à aucune aide de la société.
Les rues des villes, villages en Serbie sont pleines de chiens abandonnés.
Abris très souvent privés de militants du bien-être animal et les organisations ont des centaines de chiens et plus. Ils simplement ne peut pas refuser d’aider tous ceux dans le besoin. Il y a les chiots jetés dans les poubelles, a laissé dans les buissons, écrasés par la voiture, les chiens abandonnés vieux chiens, toutes sortes de situations horribles qu’ils traversent. Les refuges ne peuvent ignorer et laisser.
Au lieu d’être loué par la société et d’être aidé par des conseils pour leur travail humanitaire, militants de la protection sociale sont exilés, poursuivis et menacés par des voisins malveillants, majors et conseils – dont l’intérêt pour les animaux sans abri est d’une manière qu’ils peuvent être utilisés pour leur profit personnel.
Il s’agit d’un exemple du village Turija, à proximité de Srbobran, nord de la Serbie. L’un des nombreux scénarios similaires qui se produisent partout en Serbie. Haine, manque d’empathie, indifférence et menaces, agressions et mal, envers les animaux sans abri abandonnés et envers tous ceux qui s’intéressent à eux.
Vera a acheté la maison à la fin du village, pour ne pas déranger les voisins, mais sa n’a pas aidé à sortir de leur colère, de haine et de provocations constantes.
Certains d’entre eux a commencé à frapper les chiens avec des pierres, envoyant ses messages où ils promettent que les chiens vont être empoisonnés. Enfin, ils ont créé le groupe qui harcèle constamment et qui abuse de cette femme et sa fille de 12 ans. Les pires brimades possibles ne s’arrête pas.
Maintenant, les mêmes personnes irresponsables qui jettent des chiots devant sa porte, lui pointer leur doigt et font d’elle un objet de risée. Cette personne, comme un militant de la protection des animaux, mérite d’être honoré pour tous ses efforts aider la société à son travail humanitaire.
La situation a obtenu un si mauvaises routes , qu’elle cherche de l’aide de la police. La police a affirmé qu’ils ne peuvent pas aidez-la sauf si les chiens vont être empoisonnés. Aucun avertissement, aucune action. Aide refusée.
Et nous savons tous que personne ne soit jamais puni pour empoisonnement de chiens en Serbie, qui se passe tous les jours. Absolument sans aucune protection, Vera affiché son appel au secours sur le site de facebook et a informé les organisations de protection animale quel genre de l’horreur se passe dans le village.
Le groupe de Novi Sad a visitée – le mouvement citoyens Novi Sad et ont montré leur soutien. C’est ce qui a inspiré les grands Tweet „manifestations à Turija“ avec une photo de dindes – insultant directement. Il s’agissait d’observation, de commentaires de la major. Ce qui peut se attendre cette femme pauvres avec son enfant ? Maison achetée dans un environnement hostile, agressif, où aller avec les enfants et les chiens ?
Nous avons publié une lettre de protestation vers le majeur dans la question. Autres biens animaux ont également réagissent. Mais, n’importe qui entendront le cri de l’humanité dans cet environnement très malade, où l’humanité est importune.
Cruel treatment of homeless dogs in Serbia goes on
Cruel treatment of homeless dogs in Serbia goes on.
This is the vehicle , trailer , approved by veterinary Directorate, which is used to transport homeless dogs , from towns , all over Serbia , which are sometimes 200 km away, from so called “Shelter” of Avenija MB, in Vrnjacka Banja (read concentration camp). Up and down, they travel, with no air on 40 Celsius degrees in summer, minus 15 in winter. The way they catch them , they treat them is absolutely inhuman and disgraceful. Horrible. Often, police supports them, because local citizens protest. The left photo, you can see bloody traces.
Many don’t survive this inhumane transport. Those who do survive, are killed. Officially they are de sexed, returned , all costs charged to councils who take part in this fraud.
This is the way of catching and throwing dogs into the trailer. Dogcatchers have fun. No empathy.
All reports written by Animal Welfare organisations were dismissed. Their shelter is closed for visits. No entry.
Veterinary inspections have no objections.
More about catching and attacking people who try to stop them.
Unlawfulness rule. Animal Welfare Law is killed in Serbia. This is genocide of dogs, on daily basis.
Speciesism, very similar to racism, fascism, united with corruption rule in Serbia. Avenia MB , organisation registered for dezinsection, insect’s killers now kill dogs . Corruption and fraud.
Shame on veterinary directorate of Serbia, which is in charge and doesn’t want to do anything to improve the situation and close this concentration camp.
This is the link of one of numerous articles we have written about infamous Avenija MB. English translation is there and many links.
Please share. !!!
Surovi tretman beskućnih pasa u Srbiji se nastavlja
Ovo je vozilo, odobreno od strane uprave veterine, koje se koristi za transport beskućnih pasa iz gradova širom Srbije, koji su ponekad udaljeni i po 200 km i više od takozvanog prihvatilišta Avenija MB, čitaj konc logora. Vrnjačka Banja. Gore dole, putuju bez vazduha, na 40 stepeni leti, na minus 10 zimi. Način na koji se hvataju je neljudski i sramotan. Užasan.
Mnogi ne prežive transport. Oni koji prežive se ubijaju. Zvanično su naravno sterililisani, vraćeni na teren, a svi troškovi su naplaćeni opštinama, koje učestvuju u ovoj prevari.
Svi dopisi udruženja za zaštitu životinja upravi veterine su odbačeni. Prihvatilište je zatvoreno za posete. Nema ulaska.
Veterinarska inspekcija nema primedbi.
Nezakonitost vlada. Zakon o zaštiti životinja je ubijen u Srbiji. Oov je genocid pasa, svakodnevan. Bezakonje vlada. Avenija Mb, organizacija registrovana za dezinsekciju, ubice insekata, sada ubijaju pse. Primitivizam, varvarizam, korupcija. Sramite se, uprava veterine.
Link nasih prethodnih clanaka o zloglasnoj Aveniji MB.
Molimo širite istinu !!!!
Francais
Traitement cruel des chiens sans-abri en Serbie s’allume.
C’est le véhicule, remorque, approuvé par la direction des vétérinaires, qui sont utilisé pour transporter des chiens sans-abri, des villes, dans toute la Serbie, qui sont parfois de 200 km, de soi-disant « Abri » de Avenija Mo, à Vrnjacka Banja (lire le camp de concentration). Haut en bas, ils voyagent, avec aucun flux d’air sur 40 Celsius degrés en été, moins 15 en hiver. La façon dont ils les attraper, ils les traitent est absolument inhumain et honteux. Horrible. Souvent, police prend en charge, car les citoyens locaux protestent. La photo de gauche, vous pouvez voir des traces sanglantes.
Beaucoup ne survivent pas ce type de transport inhumain. Ceux qui parviennent à survivre, sont tués. Officiellement, ils sont de sexés, retourné, tous les coûts imputés aux conseils qui prennent part à cette fraude.
C’est la façon de l’attraper et jeter des chiens dans la remorque. Dogcatchers ont du plaisir. Aucune empathie.
Tous les rapports rédigés par les organisations de protection des animaux ont été rejetées. Leur abri est fermé pour les visites. Aucune entrée.
Inspections vétérinaires n’ont aucune objection.
Plus d’infos sur capture et attaquer les gens qui essaient de les arrêter.
Règle de l’illégalité. Loi sur la protection animale est tué en Serbie. Il s’agit de génocide des chiens, sur une base quotidienne.
Spécisme, très similaire au racisme, fascisme, unie avec la règle de la corruption en Serbie. Claude MB, organisation enregistrée pour la désinsection, tueurs de l’insecte maintenant tuent les chiens. La corruption et la fraude.
Honte à la direction des vétérinaires de la Serbie, qui est en charge et ne veut pas faire quelque chose pour améliorer la situation et de fermer ce camp de concentration.
C’est le lien de l’un des nombreux articles que nous avons écrit sur la tristement célèbre Avenija MB. Traduction en anglais est là et de nombreux liens.
S’il vous plaît partager. !!!
Zabrana gajenja i ubijanja krznašica MORA DA STUPI NA SNAGU 2019! Nema ukidanja !
Zabrana gajenja krznašica stupa na snagu 2019, a činčilaši UNO kompanije kreću opet u novu akciju ukidanja zabrane.
Zakon o dobrobiti životinja donesen 2009 u Srbiji , je predvideo zabranu gajenja krznašica, koja treba da stupi na snagu 2019. Najveći odgajivač činčila, je kompanija UNO VALJEVO, koja je pokušala 2015 da ukine zabranu, ali joj to nije uspelo. Pošto se 2019 približava, a svuda u svetu se donose zabrane (upravo je stupila na snagu u Hrvatskoj), krznaški lobi kreće u novi pohod za „zaštitu svojih prava “ i obnavlja inicijativu za UKIDANJE ZABRANE GAJENJA KRZNAŠICA.
Link članka obnavljamo inicijativu protiv ukidanja
Gajenje krznašica, koje žive u užasnim uslovima, koje se ubijaju mučki, ne priliči ni jednoj civilizovanoj zemlji. To je etički aspekt.
Levo je odrana činčila, desno je gomila kaveza u kojima provode kratkotrajni život.
Medjutim, postoji i onaj drugi, katastrofalan uticaj na eko sistem. Jake medjunarodne organizacije, kao Fur Free Alliance, Anti Fur Coalition, kao Esdaw, organizacije iz regiona kao Prijatelji životinja iz Hrvatske, su uradile obimne studije vezane za dobrobit životinja, koje se koriste zbog krzna I uticaj celog procesa na eko sistem I prirodu. Neophodno je ukazati široj javnosti kakav uticaj na prirodnu sredinu u kojoj žive imaju hemijska sredstva koja se u svrhu prerade krzna koriste, a koja će imati trajan uticaj na sredinu u kojoj živimo I buduće generacije, kao I na nas same. A po najnovijim saznanjima, i samo nošenje krzna je otrovno. I ne zaboravimo, proizvodnja krzna, s obzirom na toksičnost I opasnost, kako po radnike, tako I po prirodnu sredinu se mudro seli iz razvijenih zemalja u one sa nižim standardima poštovanja Eko Sistema, svojih radnika I njihove dobrobiti .
Uticaj proizvodnje krzna na okolinu i ekologiju
Proizvodnj krzna se promoviše kao zelena, a krzno kao prirodni proizvod, ali istina je da ono zahteva mnogo dorade, transporta i dodataka kako bi moglo biti spremno za nošenje. Takodje, proizvodi se kao pomodni detalj i kratka mu je pomodna trajnost. Ne postoje garancije da će biti reciklirano.
Hemijska prerada
Pošto su koža i krzno izdvojeni, odrani, istruliće ako se hemijski ne tretiraju.
Sredstva, kao formaldehid i hromium su potrebni da to spreče. Pošto se radi o delu mrtve životinje, potrebna je zaštita od insekata, bakterija i gljivica.
Za to se koristi koktel toksičnih i opasnih supstanci, kiselina, fungicida, izbeljivača. Radnici u industriji su pod stalnom opasnošću od obolenja kože, iritacija očiju, raka i smrti.
Rizik za prirodu uključuje izlivanje otpada u vode, opasnost za vodene organizme, a samim tim i ljude, što uključuje i zagadjenje vazduha.
VEĆINA PROIZVODNJE KRZNA JE PRESELJENA U ZEMLJE U RAZVOJU, kao što je Kina, zbog njihovih nižih standarda u odnosu prema prirodi i jeftinog rada.
Sada je i Srbija ciljana meta.
Sistem projekcije zagadjenja stavlja industriju štavljenja i pripreme kože medju prvih pet industrija po količini toksičnih metala za zemlju.
Krzno nije zeleno
Proizvodnja krzna koristi mnogo više energije od proizvodnje sintetičkih materijala.Tri puta više, prema istraživanju Gregory Smith, istrazivaču pri Univerzitetu Michigan.
Tu je uključena ishrana životinja, prerada krzna , otpada, zagadjenje vode.
Uticaj na eko sistem i vrste je katastrofalan.
Zabrana ove industrije nije donesena slučajno, već u cilju dobrobiti eko sistema, svih gradjana, u cilju očuvanja zdravog vazduha, čiste vode i plodne zemlje nezagadjene otpadom. Ne smemo dozvoliti da interes šačice profitera ugrozi sve ostale.
Link sajta Prijatelji žvotinja OPASNOST NOŠENJA KRZNA ZA LJUDE
Link našeg članka iz 2015 na ovu temu
Fotosi iz sveta i zemlje. Niko svestan i savestan NE MOŽE DA PODRŽI OVAJ ZLOČIN PREMA ŽIVOTINJAMA, PRIRODI I EKO SISTEMU.
Iza svakog krzna stoji UBIJENI ŽIVOT. Tu su i mačke, psi, lisice, kune, zečevi………..Da li nam ovo treba ? NE.
Preko 3000 „odgajivača“pasa u Srbiji NELEGALNO. Samo troje registrovanih.
Da biste bili LEGALAN ODGAJIVAČ MORATE BITI REGISTROVANI PRI UPRAVI ZA VETERINU, PRI APRu. Samo tako će vaše leglo biti kontrolisano, legalno, registrovano.
PRODAJA JE DOZVOLJENA ISKLJUCIVO U REGISTROVANIM OBJEKTIMA.
Ko to zna? Ko hoće da zna? Ko sprovodi Zakon? Niko. Uprava veterine izbegava svoje obaveze, KINOLOŠKI SAVEZ SRBIJE SE PRAVI NEVEŠT, ne obaveštava svoje članove, ne obrazuje ih. Nikoga ne interesuje gomila nelegalnih štancera, koji operišu širom Srbije, prodaju pse iz neproverenog legla, putem sajtova, oglasa po novinama, kako god hoće. Kao da opšti haos svima odgovara. Ovo je tabu tema. Zašto ?????
Izbačeni psi , „rasni psi“, ako se tako može reći, predstavljaju veliki broj napuštenih pasa po ulicama , po tzv opštinskim prihvatilištima i doprinose povećanju populacije beskućnih. Ovo nehumano profiterstvo se skriva, a vlasti ne zanima. ?????
Ministarstvo ima zakonsko ovlašćenje da izvrši nadzor odgajivačnica preko veterinarskih inspektora, da utvrdi da li se ispunjava zakon o dobrobiti, a nije.
Piše se I pisalo se, sajtovi su puni tekstova na ovu temu, a do sada od strane nadležnih nije preduzeto ništa.
Kinološki savez ne može svoje članove da natera da se prijave I zvanično registruju, ali sigurno ima načina da ih opomene, jer član je Medjunarodnog Kinološkog saveza, gde su okupljene zemlje u kojima se ilegalni odgajivači drastično kažnjavaju.
Ovde se radi o višeslojnom problemu , o neefikasnosti brojnih državnih službi, o organizovanom lopovluku, o korišćenju nedužnih životinja, o opštem javašluku, o neetičnom ponašanju i kršenju zakona.
Prema podacima Medjunarodne Kinološke federacije, gde je
statistički prikazan broj registrovane štenadi, broj legla, vlasnika, broj
pobednika, broj vlasnika i broj pasa, situacija za 2015 god je sledeća:
Srbija
37062 štenadi prijavljeno, 10.636 legla. Gde su oni upisani u zemlji? Gde? Nigde.
link Medjunarodne Kinološke organizacije
Brojna pitanja smo prosledili na nadležna državna ministarstva. Bez suvislog odgovora. A dok se nezakonitost nastavlja, udruženja i pojedinci na terenu muku muče kako da smeste sve napuštene. Ovo radja i nedozvoljeni šverc pasa i nove profitere. Haos cveta, psi pate, lopovi kradu.
U prilogu dostavljamo linkove od značaja za bolji uvid u ovu temu.
Clanak iz Balkanspress, svedočanstvo Novosti, Darka Drobnjaka, kinološkog sudije i doktora veterine
Balkan kinology Kako registrovati odgajivačnicu Pogledajte sramotu.
Registar Kinološkog saveza, koji ne znači i biti legalan
Link svih naših čanaka na ovu temu Odgajivačnice
A ovo su fotosi žrtava bezdušnih profitera.
Svi izbačeni. Svi rasni.
Korišćeni dok su mogli da se razmnožavaju, onda ostavljeni u sopstvenim fekalijama.
Svet se ozbiljno bavi ovim problemom. Kazne, zabrane. Ovo je primer Belgije.
U Srbiji nikog od odgovornih NE ZANIMA.
10.000 hektara zemlje firmi „Tenis“ za uzgoj svinja
English translation in the link of the Facebook site
Šta će Srbiji plodna zemlja za proizvodnju žitarica, kad treba strancima za tov svinja za izvoz????Hoce li narod od ovoga imati koristi?? Nedimovic kaze “ Kritizeri ce tek videti“. Ćuti sirotinjo i aplaudiraj.
Branislav Nedimović, još jedan od Ministara Poljoprivrede sa slatkom pričom, paravanom iza koga se krije mnogo toga. Jedan ode, drugi dodje, a pomaka nema, sem nagore. Gura se, uporno, politika uništenja poljoprivrednog zemljišta, domaće proizvodnje, uvodjenje navodnih investitora, koji će uvesti nove tehnologije, doneti procvat. Procvat čega??? Strani investitori u Fabrike farme, u ovom slučaju svinja, kao Tenis, imaju svoj interes. Dobiće pravo zakupa državnog zemljišta na 30 godina. Prema nakaradno donesenom Zakonu o poljoprivrednom zemljištu donetom 2015, mogu da dobiju 30 posto zemljišta u svakoj jedinici lokalne samouprave.
Stepen zagadjenja okoline otpadom nije pomenuo gospodin Nedimović, količinu hrane koju je potrebno proizvesti za svinje na farmama, koje mogu da broje i preko 20.000, na ušrtb proizvodnje žitarica za ljudsku ishranu. Stepen mučenja i patnje životinja po ovakvim farmama ne treba ni pominjati, ali to ih naravno i ne interesuje. Plusevi su navodna nova tehnologija i nejasna korist , koju će svi oni koji su imali kritika „tek videti“(citat).
Dakle, 30 godina strani investitor, naravno, „Tenis“, omražen po Evropi,kažnjavan zbog lošeg odnosa prema radnicima, izmedju ostalog, će da koristi državno zemljište Srbije za svoj biznis. Da ga zatruje otpadom. Umesto da dobri domaćini svoju čistu vodu cene, svoju zdravu zemlju,oni se ponašaju kao poslednje raspikuće. Srbija na putu u septicku jamu Evrope. Sve sto je tamo suvisno, stize ubrzano u poslednju sansu za jos malo kradje.
Polako, ali uporno pogrešna, loša politika gura svoje. Ko će profitirati ? Jasno je.
A evo i detaljnog objašnjenja , koje smo objavili na stranici fejsbuk, još 2015.
link teksta i fotosi , There is English translation
Ovo su fotosi te „divne tehnologije“ sa „zadivljujućim rezultatima“. Meso puno aditiva, mučenje životinja, uništenje prirode otpadom, ogromna utrošnja vode i hrane za ogroman broj svinja, profit investitoru i jaranima, pa kad ode, besplodna pustinja preživelima.
Ko želi može da pročita knjigu Petera Singera Oslobodjenje životinja, koji je odavno objasnio svu uzaludnost i besmislenost ovakvih poduhvata. Ali , oni koji donose ovakve odluke, nemaju naviku da bilo šta čitaju. A humanost i da ne spominjemo.
Ce qui permettra à la Serbie ses terres fertiles pour produire des récoltes, quand elle a besoin des étrangers pour l’élevage, engraissement des porcs destinés à l’exportation.
Sera le peuple de cet avantage ?
Nedimovic dit « Les critiques verront ». La pauvreté silencieuse et clap.
Branislav Nedimović, une autre des ministres de l’agriculture avec une histoire mignonne, couvrir derrière lequel se cacher beaucoup de choses. On quitte, une autre arrive, et il n’y a pas de décalage, sauf pour le pire. Pousser vers le haut, avec persistance, la politique de destruction de terres agricoles, la production nationale, l’introduction de l’investisseur présumé, qui va présenter de nouvelles technologies pour s’épanouir. La floraison de quoi ??? Dans les élevages, un cochon, comme le Tennis, dans ce cas, les investisseurs étrangers ont leur intérêt. Recevra un droit de location des terres domaniales depuis 30 ans. Selon défigurer la loi adoptée sur les terres agricoles en 2015, ils peuvent obtenir 30 % des terres de chaque unité de gouvernement local.
Le degré de pollution de l’environnement gestion des déchets n’a pas mentionné M. Nedimović, la quantité de nourriture que dont ils ont besoin pour nourris – produire des porcs dans les exploitations agricoles, qui peuvent compter même plus de 20.000, sur poches des production des céréales pour la consommation humaine. Le degré de torture et de la souffrance des animaux dans ces exploitations ne mentionnent pas de même, mais bien sûr, et je m’en moque. Points positifs sont la prétendue nouvelle technologie et avantage pas clair, que tous ceux qui ont critique « juste pour voir » (citation).
Ainsi, 30 ans de l’investisseur étranger, bien sûr, « Tennis », détesté par l’Europe, puni pour mauvaise attitude envers les travailleurs, entre autres, l’utilisation de terres domaniales pour votre entreprise. D’être contaminés par des matières résiduelles. Au lieu de bonne accueille de leur resources des l’eau propre, sa terre en bonne santé, les propriétaires eu même agissent comme pour un dernier gaspillage . La Serbie sur son chemin dans le cloaque de l’Europe. Tout quest que est rejeté, redondant, vient rapidement en dernière chance pour le vol en plus.
Ce ne sont pas uniquement les photos de, l’Amérique lointaine. Que l’Amérique et les élevages industriels européens sont arrivés dans Balkans il y a longtemps, en Serbie ainsi. Mais en silence. Vous pouvez seulement lire nouvelles « Tennis Allemagne ouvre des élevages de porcs en Serbie ». Succès. Export import. Aucun mot sur la façon ils seront traités, polution, ordures qu’ils produiront, nourriture pour les pauvres porcs, Serbie devront produire, un nombre considérable d’êtres qui va être bourrée dans les cages. Vous ne pouvait pas entendre cela. Sa c’est n’est pas agréable. C’est secret caché. Pour la plupart, les indésirables. Parfois, quelque chose, comme le sang fuit des abattoirs dans le Danube, mais devient caché les nouvelles comme ça .
Bien que tous les cri de The World News sur les personnes qui mangent les cancéreuses viande a propos decapants, hormones, rien d’une grande partie est écrit à ce sujet.
Autre question est le profil des personnes qui peuvent travailler sur ces fermes plus longtemps. Pas tout le monde peut le faire. Juste psychopats. Animaux vivants sont tués, butcherd en pieaces. Tout dans le sang tout autour.
C’est pourquoi a proposé amandments à la loi serbe Animal Welfare coupe de bien-être des animaux dans les abattoirs. Modification proposée – bien-être est l’état de l’organisme, pas ce que nous faisons pour son bien-être. A quelle hypocrisie.
C’est dans l’intérêt, non seulement pauvres animaux utilisés, mais les questions de santé de tous les citoyens, qui n’ont aucune idée, ou ne veulent pas savoir, ne pas autoriser cela.
tous les liens sont dans les commentaires
Začarani krug pseće nesreće
Začarani krug pseće nesreće .
Za sve one koji smatraju da se mnogo čini za „te lutalice“, da mnogo koštaju zajednicu, da se sami od sebe stvaraju na ulicama, da je nemoguće rešiti problem „tih džukela“ sem šikaniranjem i ubijanjem.
Ne, mnogo koštaju oni koji profitiraju na njihovoj nesreći.
Razlozi su primitivizam, pokvarenost i koristoljublje. A to su ljudske osobine,
ne i pseće.
Začarani Krug kreće ovim putem.
Negradjani, neljudi , u skladu sa srednjovekovom tradicijom pse koje drže
isključivo zbog toga što im za nešto služe (lajanje sa lanca, prodaju štenadi)
neželjene štence izbacuju na ulicu, u kante za djubre, u grmlje, na autoputeve,
na pijace, gde god stignu.
Ljudi koji ih pronalaze čine sve da ih spasu i nadju im dom.
Težak posao, jer izbačenih je sve više, a i broj neljudi se umnožava.
Kada nanjuše spasioca, teško njemu. Štenad će mu ostavljati ispred vrata,
kradom, da se ne vidi, a javno će u njega upirati prst i ismevati humanost i
ljudskost.
Fotosi sa stranice udruženja Etika Loznica. LINK POSTA ZA 7 DANA IZBAČENO 18 ŠTENADI , 6 SA MAJKOM I 12 GLADNIH !!!
A ovo su izbačeni u Dimitrovgradu.
Ima ih još mnogo, ali ne možemo sve da stavimo u ovaj članak, trebalo bi nam 100 strana.
Pošto su spasioci na crnoj listi lokalnih zoohigijena, jer im zagorčavaju život
bezobraznim kritikovanjem užasnih uslova koji vladaju u lokalnim
prihvatilištima, i oni će učiniti sve što je u njihovoj moći da im dodaju soli
na ranu. Navaliće im komunalnu policiju na vrat, pretiće im svime što mogu.
Sve dok ih ne nauče da se u Srbiji i regionu, humanost prema „džukelama „ne
isplati.
Pri svemu tome će se pojavljivati na medijima lažući zdušno i obilno, bez da
trepnu, o ogromnim sredstvima koja eto, oni, humano troše na te lutalice.
Njima neljudi ustvari čine uslugu nesprečavanjem nekontrolisanog razmnožavanja,
jer im roba za trgovinu ne ponestaje. Jedna tura pasa u lažnim prihvatilištima
se naplati, pobije nebrigom, druga stiže.
Oni koji su preplaćeni da o beskućnima brinu, ne brinu uopšte, a oni koji to
rade bez ikakve pomoći trpe poniženja.
Ovakva situacija radja i pojavu ostalih koristoljubaca.
Pansioni -niču kao pečurke po svim rupama. Ovde govorimo o lažnim pansionima, ne
o onim pravim, jer takvih je malo.
Kada nadjete psa na ulici, a nemate kuda sa njim, umesto da ga odnesete u
normalno, pristojno prihvatilište, znajući situaciju, odnesete ga u privremeni
pansion, pa ga odatle udomljavate.
Lažni spasioci. -Ti skupljaju novac na ime brige o psima, koji vrlo često čak ni
ne postoje. Ili strpaju psa gde stignu, za njega nikad ništa ne plate, a kamče
pare u njegovo ime.
Izvoznici.- Takvi se takodje predstavljaju kao dobrotvori, „spašavaju samo
odabrane pse“, koje posle sa saradnicima iz inostranstva, obično nelegalnim
putem prodaju, tj „udomljavaju“ u inostranstvu. Pse koje prodaju, obično
prevoze bez obaveznog titar testa, čime ih direktno stavljaju u situaciju da
budu zadržani u karantinu i ubijeni.
Ovo je svakodnevnica, jer Zakon o dobrobiti, Krivični zakon, Program mera, koje
mnogi gradovi i nemaju, niko ne poštuje, niko ne sprovodi.
Nesprovodjenje Zakona koji postoje radja anarhiju, gde svako može šta i kako
hoće. Poenta je u podsticanju prljave gramzivosti i neljudskosti. Odatle i
nekažnjavanje i nepoštovanje Zakona. To ide sa vrha, jer.. ako vrh krade mnogo,
onda je dobro da i oni koji ga podržavaju smeju da kradu malo. I to im je
dovoljno.
Vlada totalna anarhija, koju podstiču organi vlasti koji je koriste da love u
mutnom. Humanost je ubijena, a oni koji još uvek u nju veruju su izloženi ruglu
od strane lopova i ubica. Humani se ismevaju, a varvari tapšu po ramenu. I
ljudi, pravi ljudi i osećajna bića duboko pate. Kada sve ovo sagledamo, onda je
sasvim jasno zašto je „nemoguće“ rešiti problem prekobrojnosti napuštenih i
beskućnih pasa na ulicama.
Jer, medju odgovornima ne postoji želja da se on reši.
Na svest i odgovornost nesvesnih i neodgovornih ne možemo računati.
Njihovo obrazovanje će potrajati, a dok traje izrodiće gomilu novih
neodgovornih i totalno zatrovati sredinu.
Možemo samo računati na sprovodjenje zakona. Na obaveze i kazne i konstantno
vršiti pritisak na one koji moraju da ih sprovode.
Za samo tri godine bi situacija mogla da se promeni nabolje, kada bi svi
direktno odgovorni hteli da učestvuju u registraciji svih vlasničkih, naročito
lovačkih pasa i pasa lažnih odgajivača, tj štancera u većini, u sterilizaciji,
masovnoj, u preusmeravanju ukradenih sredstava po zoohigijenama i opštinama u
sterilizaciju , smeštaj i propagiranje udomljavanja, u kažnjavanje
nepoštovalaca zakona. U obaveznu smenu svih umešanih u dosadašnje kradje po zoohigijenama i korupciju !!!!!
Naravno, sve je ovo moguće, ali… postavlja se važno pitanje Kako će onda svi
redom krasti?????????
Da li napušteni psi grada Zaječara izlaze iz magle zaborava i korupcije?
Da li napušteni psi grada Zaječara izlaze iz magle zaborava i korupcije?
Kako se minusi i nerad pretvaraju u genijalne pluseve i uspeh.
Privremeni organ grada Zaječara doneo je Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji grada Zaječara zahvaljujući kojem treba da se uredi ova oblast. OOOOOO, da li je moguće?
Grad je dugi niz godina bio gluv za obavezu koju je imao po Zakonu. To se ne pominje. Celih 8 godina se u Zaječaru preskakala zakonska obaveza izrade i sprovodjenja Programa kontrole populacije napuštenih pasa i mačaka….
Obaveza izrade i sprovodjenja Programa kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka propisana je 2009 god.clan 54.stav 1.Zakona o dobrobiti životinja (Sl.glasnik RS 41/2009), tako da je pravo pitanje šta se radilo dok se čekalo 8 godina u kojima se „studiozno razmatrao“ ovaj akt ….Da li je novac koji je godinama izdvajan po različitim osnovama iz budžeta grada na ime zbrinjavanja napuštenih životinja za to zaista i korišćen??? Zašto je od marta 2014 do marta 2017 u prihvatilištu zbrinuto samo 126 pasa, pri čemu dobar deo tih životinja nije dobio ni osnovnu veterinarsku negu.
Nije obeležen ni vakcinisan protiv besnila, a utrošena su sredstva putem javne nabavke kao da je svakom od tih 126 nesretnika radjena komplikovana hiruška intervencija??? O tome smo pisali.
A ovo je članak uspeha posle 8 godina. Donesene mere.
Krajnje je vreme i bilo. Koalicija za Život je poslala gomilu dopisa na ovu temu. Radujemo se što je ipak, konačno nešto i uradjeno, bez obzira što nismo udostojeni ni jednog pristojnog odgovora. Nadamo se da će napuštenima i odbačenima biti bolje. A kao ciljeve, sem ekonomskih, finansijskih, lepo bi bilo navesti i humane, dobrobit životinja, koje ničim krive dospevaju na ulicu, gde se truju i muče i šikaniraju. Treba takodje navesti i ogromna sredstva iz budžeta tog istog grada, koja su umesto za rešenje prekobrojnosti pasa na ulicama, najverovatnije završila u privatnim džepovima. Bravo za Mere, nadamo se da će se i sprovoditi. Da ne budu samo mrtvo slovo na papiru, koje se donose kad se baš mora, pa onda nikada ne sprovode, kako to obično biva. A sve dok se ovime ne budu bavili iskreno zainteresovani, pomaka neće ni biti.
Pravda za žrtve Vršačkog azila za pse. Ne zaboravimo ! Proces istrage završen.
Proces istrage u Vrščkom azilu je završen. Kako čujemo, slučaj ide kod tužioca.
U februaru smo pisali o nezapamćenom hororu koji se desio u Vršcu, kada je pretrpanom azilu, sa više od 500 pasa, smanjena količina hrane za pse na 300 grama dnevno. Kako se tih 300 grama delilo u uslovima gde psi jedni drugima sede na glavi , nemoguće je i zamisliti. I odakle ovakva odluka da se količina hrane smanji u zimskim mesecima, a pored činjenice da iznosi javnih nabavki za hranu nisu smanjeni.
Tako je počeo pokolj gde su svakodnevno radnici nalazili ubijene pse. Uprava nije reagovala. Radnica Snežana Mikulić je slučaj prijavila, posle brojnih neuspešnih pokušaja da razgovara sa upravom i poboljša situaciju i prekine horor.
Kako navodi na njenom fejsbuk profilu, ovih dana će se završiti istraga povodom njene prijave i biće predata tužiocu. Govori to sa zabrinutošću .
link Snežana Mikulić
Kako je uprava mogla ovo mirno da posmatra? Zašto su pokušali da ućutkaju i prikriju ovaj užas? Zašto su kao jedinu meru posle svega, preduzeli zabranu unošenja mobilnih telefona radnicima u azil, kako bi sprečili svako svedočanstvo? Da li takvi ljudi treba da upravljaju azilima, koji bi trebalo da budu spas, a ne koncentracioni logor?
I šta če reći tužilac? Da li je u Vršcu pravosudje nezavisno od uticaja sa strane???? Iskreno se nadamo da ovo neće proći nekažnjeno, kao u mnogim slučajevima.
Znamo da je sve moguće u zemlji u kojoj pravosudje nije nezavisno,u kojoj se zakoni selektivno primenjuju i gde je pravda unižena i bačena na kolena….Nije kriv onaj ko čini zlodela, već onaj ko se usudi da ih prijavi. Obično je tako , ali neka PRAVDA u ovom slučaju pobedi, u ime svih žrtava ljudske nebrige i korupcije. I neka azili budu mesta gde će namučeni psi nači dom, a ne mučenje i smrt.
Ovo su samo pojedini fotosi sa lica mesta, koje je dobio i tužilac. Hoće li ih videti ili obnevideti? U dokaznom materijalu ih ima mnogo više.
Prećutno dozvoljen Genocid pasa po Srbiji trovanjem se nastavlja
Prećutno dozvoljen Genocid pasa po Srbiji trovanjem se nastavlja. Iako svi znamo da je trovanje, bacanje otrova po javnim površinama zakonski kažnjivo delo, to je samo na papiru. U stvarnosti, većinu “gradjana” uopšte ne potresa, a ne uzbudjuju se ni oni koji ova zlodela treba da istraže I kazne. Policija po pozivu ne izlazi na teren , a ako I pošaljete dopis I prijavu na neku od odgovornih institucija, rezultat je isti kao da ste ga bacilli u klozetsku šolju.
Jer, zaista, oni koji time po zakonu treba da se pozabave, izgleda imaju sluha I interesovanja koliko I bakterije u klozetskoj šolji.
Tako se genocid, trovanje nezaustavljivo nastavlja I omogućava.
Ko truje? Možda pojedinci, a možda I opštinske zoohigijene. Naravno, No, No je da se kaže. Ali ako predsednici opština mogu javno da plaču za vremenima kada su lovci rešavali problem pasa po ulicama, onda ovo ne treba da nas čudi.
Trovanje u Boru. Potreseni su samo iskreni spasioci I ljubitelji životinja. Ostale ne zanima.
Izvor Borske šapice.
Trovanje u Vranju. Naselje Asambair. Ni kriv ni dužan, krenuo u šetnju.
izvor Marko Spirić, zaštitnik i vlasnik psa.
Interesantno je da je pre par dana proširena vest da će Kasarna u Vranju , pošto je ujedena pripadnica vojske, potrovati pse, koji se tu nalaze. Onda je jedan broj pasa nestao, a sada je u toku akcija JKP KOmrad Vranje, šinteraja, koji pse deportuju u takozvano prihvatilište Davidovac, odakle nestaju. Juče smo poslali dopis na regionalni centar Mo Niš, sa molbom da ga proslede I obaveste nas o dešavanjima. A danas su šinteri na terenu. Dakle, humano rešenje nije ni uzeto u obzir.
A ovaj Dopis, eto napisan u prazno, gluvima. Kao i dopis u vezi trovanja u Zaječaru, gde se dalje od broja primljenog predmeta nije stiglo???? A i tu se trovalo itekako. Truje se i u Pirotu, Dimitrovgradu, truje se svuda, samo sto ne cujemo za sve.
Potrovani u Dimitrovgradu. Nema ih vise. Niko kriv.
A ovo je pas spašen baš iz te kasarne, Vranje. Sterilisan, iako star, udomljen. Dokaz da se može ako ima znanja, volje I dobrog srca. Lako je trovati, uništiti. Teže je biti čovek.
Spasilo ga je Udruženje Zaštita i udomljavanje životinja Vranje. Tako Udruženja bez sredstava rade posao onih koji se dave u novcu, a ne rade ništa. Troše pare iz budžeta i slave nerad.
Pitamo se, koliko onda ljudi ima u institucijama, organima, koji bi trebalo da se ovime bave, a koji bi trebalo da imaju ljudske osobine? Koji bi trebalo da probleme rešavaju u skladu sa etikom I dobrom voljom, ljudski?????Po zakonu.
Izgleda jako malo.
Onda ne treba da se čudimo ako dodje dan kada će svet upreti prst u nas I reći : A, pa to je ona Srbija, gde pse truju. Čuli smo .
Bolna je samokritika, gospodo bezdušnici, koji nas sve brukate.
Takvu generalizaciju sada I sami donosimo kad se pomene Kina I Koreja. AAAAAA, pa oni jedu pse, ti Kinezi. Grozno.
Dakle, razmislimo. Nekažnjeno kršenje zakona, nepostupanje po zakonu, dozvola ubicama da mirno ubijaju, pa makar ubijali I “samo džukele” za šta te jadne, namučene životinje takvi neljudi smatraju, mnogo govori o vlasti.
Sramno. Da vidimo samo jednog predsednika opštine, samo jednog, koji će se ovim pozabaviti.
Oštro osudjujemo I ogradjujemo se od ovog neoprostivog primitivizma. I pitamo se a ko će platiti traume , ujede za srce koje svakodnevno proživljavamo zbog bezdušnih neljudi ?????????????? Ko će platiti za genocid pasa po Srbiji ??? KO ????????????????????
Stravičan zločin u Skoplju
Ispred gradskog kafića u Skoplju, vlasnik lokalne fotokopirnice je sadistički , hladnokrvno ubio nedužnog psa, ljubimca gradjana, koji tu navraćaju i koji ga paze i hrane. Ubio ga je SEKIROM, koju je proneo kroz celu ulicu i potom se vičući na užasnute gradjane vratio kući.
Detalje imamo samo sa fejsbuk stranica ogorčenih svedoka.
fotosi sa lica mesta Dragana Velkovska i Sevilj Bekir
Zašto policija nije bila prisutna na licu mesta, nejasno je. Prema podacima pojavila se ispred kuće ubice psa u kasnim večernjim satima. Da li je počinilac priveden ? Nejasno je.
Iz komentara očevidaca na fejsbuku se vidi da je pas bio omiljen, bezopasan, a da je ubica već od ranije pretio da će ga ubiti.
Jasno je da se radi o opasnom psihopati. Ali, nejasno je kako takva osoba može da šeta slobodno kroz centar grada sa sekirom u ruci i da je niko ne zaustavi???? Gde je bila policija?
Ovde se radi o brojnim povredama zakona. Nadamo se da će za njih i odgovarati.
Jer nije ovo samo ubistvo psa, za većinu na Balkanu, nažalost SAMO , već i teško krivičnog delo kršenja Zakona o dobrobiti životinja, Krivičnog Zakona, pretnje gradjanima, osionosti , bahatosti, divljaštva i sramoćenja zemlje pred celim svetom.
Nadamo se da će počinilac biti kažnjen. Jer ako se to ne desi, svaki psihopata će dobiti zeleno svetlo da maše sekirom i ubija koga hoće.
link Dragana Velkovska koja je bila na licu mesta i izveštava da počinilac nije uhapšen , i da se protesti organizuju ispred njegove kuće.
Ovaj zločin ne sme proći nekažnjeno. Ne sme. Pravda Za Idriza. I on je osećajno živo biće, voljen je bio, a život mu je oduzeo nečovek.
30. 04. Gradjani protestvuju ispred kuće Sekiraša, a policija ga čuva. Da li je ovo moguće????
