AZIL ŠABAC- PRIVLAČNO NAŠMINKANI CENTAR ZA MASOVNO EUTANAZIRANJE PASA POD RAZNIM „OPRAVDANIM „ RAZLOZIMA. STOPA SMRTNOSTI 90 POSTO.
Azil za pse u Šapcu je izgradjen 2013, kao najsavremeniji azil u Srbiji.
Na sajtu JKP Stari Grad , stranica zoohigijena, ovako je opisan. Idilično.Vreme kada je otvoren za posete, nije navedeno, a bavi se sakupljanjem pasa lutalica.
Grad je imao jedno vreme Pogram CNR, po kome su se psi sterilisali i vraćali na ulicu. Sada tog programa više nema. Psi se navodno udomljavaju ali u malom broju. U velikom broju umiru pod čudnim okolnostima.
Volonteri navode da je saradnja sa upravom azila veoma loša i da im se prati svaki korak kad u azil udju. Fotogafisanje pasa, u cilju udomljavanja je zabranjeno. Azil nema sajt za udomljavanje , niti se time bilo ko bavi. Ali, ono što najviše brine je stopa smrtnosti.Broj pasa, „eutanaziranih“, tj ubijenih u knjizi uginuća je alarmantan i upućuje na nepravilnosti i očito kršenje zakona o dobrobiti životinja. Eutanazija zdravih pasa u azilima je zabranjena. Nema vremenskog roka posle kog mogu ubiti ubijeni. Zakon ne zanimaju kapaciteti azila. U prevodu, ako nemate mesta, ne smeštajte pse u azil.
Izgleda, da su se JKP Stari grad šabac i Vet Stanica Šabac, koja ima ugovor sa JKP za brigu o zdravlju pasa, dosetili kako da njihov broj uspešno smanjuju izigravajući zakon . Pse ubijaju nemilice pod raznim „opravdanim“ razlozima. Od ukupno 592 uhvaćena psa u toku 2017. godine, njih 490 je “uginulo” ili eutanazirano. Preciznije, 48 pasa je udavljeno, 138 uspavano zbog agresivnosti, 43 zbog bolesti, 60 uginulo zbog povreda, 12 uspavano iz drugih razloga, a 189 pasa je uginulo iz “nepoznatih” razloga.“Znači, oko 90 posto pasa je ubijeno.
Na svakih deset, preživi jedan.
Liste „uginuća“ sa stranice sajta Pomoć Psima u Šapcu.
Ovo je nedopustivo . Ko je vet. stanica Šabac koja ih spašava muka , a ih bolesne uspavljuje?Na svom web sajtu se zaklinju u human odnos prema životinjama. Kako je ovo humano? Kako je moguće da je 138 pasa bilo agresivno? Kako je moguće da je 48 pasa udavljeno? Kad su to uspeli da udave jedni druge u savremenom azilu gde se o njima brinu? Kako je 60 uginulo zbog povreda, kad su veterinari tu da o njima brinu? Kojih je to 12 “drugih razloga”?I kojih je to 189 “nepoznatih razloga”?
Za svoje usluge vet stanica je jako dobro plaćena. Kada je 490 pasa iz raznih razloga iz azila otišlo na onaj svet, 2017. God. plaćeni su 2.898.320 dinara ili 24.152 eura. Oko 2000 eura mesečno.
Troškovi su ogromni, ali izgleda da beskućni psi od tolikog novca nemaju koristi.
Grad odvaja za usluge zoohigijene , stalne troškove 20 miliona dinara, a specijalizovane usluge 11 miliona dinara. Ukupno 31 milion dinara. Za šta? Koje su to specijalizovane usluge? Kada od 10 pasa jedan preživi, koliko je sterilizacija izvršeno? Koliko je pasa vakcinisano?
Kako je moguće da vet stanica koja svoje veterinare reklamira kao osobe od poverenja može da dozvoli smrtnost od 90 posto? Da li je to njima normalno?
Svojevremeno se digla bura oko nadaleko čuvenog konc logora u Požegi, gde je veterinar Božić, sadašnji predsednik opštine Požega, ubijao pse masovno I nemilice, a sada se ćuti o situaciji u Šapcu. Azil je uredan, u boksovima su posude sa vodom, čisto je, čak je u članku o otvaranju navedeno da ima I podno grejanje, pa se suština “prijatnog boravka”pasa u njemu lako prikrije. Umivena klanica, tako ga zaštitnici životinja, koji su upoznati sa dešavanjima, zovu.
Zar se svaki dobar veterinar ne bi zabrinuo da mu je stopa smrtnosti u azilu 90 posto? I koje to usluge koštaju 2000 eura mesečno? Kako se biraju oni koji će preživeti ovaj azil I biti srećno udomljeni? I kako se uopšte udomljavaju, kad sajt za udomljavanje ne postoji, a posete azilu nisu česte, a ni poželjne. Ne možemo tvrditi da su zabranjene, ali ni podataka o otvorenosti azila na sajtu JKP nema. Postoji samo podatak da služba zoohigijene radi od 7 do 15h radnim danima, što se odnosi na – pozovite šintere.
U cifre je teško poverovati. Neefikasno utrošeno za zoohigijenu, 20 miliona dinara stalnih troškova 166.666 eura , 11 miliona dinara specijalizovanih usluga je 91.666 eura. Neefikasnim smatramo svaku sumu, koja ne rezultira smanjenjem populacije pasa na ulicama. Gde odlazi taj novac? Zašto se populacija pasa na ulicama ne smanjuje?
Kako je moguće da se godišnje ubije oko 500 pasa iako Zakon o dobrobiti životinja izričito zabranjuje eutanaziju zdravih životinja, jer očito je da nisu svi agresivni I bolesni I da su se medjusobno pojeli? Ubijanjem se problem ne rešava. A I kažnjivo je. Koliko je nehumano , da I ne govorimo.
Trošenje miliona iz budžeta , da bi se kolo vrtelo, a bez rešavanja poblema populacije beskućnih pasa, isključivo humanim putem, bez masovnog čipovanja vlasničkih, sterilizacije svih, baze podataka, neće dati nikakve rezultate, sem punjenja privatnih džepova. Nezakonito ubijanje pasa,je krivično delo.
Zašto opština Šabac nije drugačija I bolja od ostalih, kad se već naziva slobodnom i progresivnom opštinom? Šta na sve ovo kaže gradonačelnik slobodne opštine Šabac? Šta kaže direktor JKP Šabac? Pitaćemo ih.
Nadamo se da nisu isti kao gradonačenici I upravnici JKPa opština pod vlašću vladajuće partije, kad se pokrene pitanje transparentnosti I volje za poboljšanjem uslova života, tj preživljavanja beskućnih pasa, koji su u njihovoj brizi , za šta se sredstva iz budžeta I ovde više nego velikodušno koriste.
Marina Mo
ODNOS PREMA BESKUĆNIM PSIMA U SRBIJI JE KATASTROFALAN. PSIMA JE SVEJEDNO KO JE NA VLASTI. SVI KOJI SE DOČEPAJU AZILA SU SKORO ISTI.
Zakon o dobrobiti životinja donesen je 2009 godine. Ni pre njegovog donošenja, ni posle, nije poštovan. Svi koji su bili i jesu, na čelu opština, na čelu javnih komunalnih preduzeća, u koja su utrpana prihvatilišta za pse, ili ono što se naziva azilima za lutalice, ili uopšte nisu imali pojma o njegovom postojanju, ili su činili sve da ga izigraju, tumače kako im se svidi i napuštene pse u svojoj nebrizi, iskoriste na najbolje moguće načine za sticanje lične koristi, kradući sredstva iz budžeta namenjena brizi o tim jadnim bićima. Bez obzira na partiju na vlasti u opštinama, odnos prema psima je uvek isti, primitivan i varvarski. Samo što je kradja i mučenje negde suptilnije prikriveno, a negde se uopšte ne prikriva.
Na čelo javnih komunalnih preduzeća svaka partija postavlja svoje izabranike, a svaki trči da odgrize svoj deo kolača. Tako se radi i sa prihvatilištima, azilima za pse, zlatnim kokama iz kojih se izvlače milioni dinara godišnje, na ime humanog cilja, smanjenja populacije beskućnih pasa, koje uporno nazivaju lutalicama, na ime njihovog zbrinjavanja, a ustvari mučenja i ubijanja.
Svako prihvatilište radi netransparentno. Na zakon o javnom informisanju se vise ne obaziru. Podaci su vojna tajna. Vrata prihvatilišta, javnih objekata su ili otvorena u vreme kad niko ne može da stigne da ih poseti ili nikada. Sajtovi za udomljavanje ne postoje.A članovi udruženja za zaštitu su nepoželjni i ulaz im se zabranjuje. Snimanje pasa je zabranjeno. Snimanje objekta je zabranjeno. U prihvatilištima rade samo oni podobni, koji nikakve empatije ni razumevanja za životinje nemaju. Imaju samo spremnost da ćute i prikrivaju sve što vide. Jedino što se još ne radi sa beskućnim psima jeste da se u Srbiji ne jedu. Sve ostalo je moguće. Eksperimenti, izvoz, mučenje, život bez hrane, u prljavštini, bez veterinarske nege, koja se naplaćuje, eutanazija zdravih, koja je zakonom zabranjena. Dakle, sve se to radi. Samo se ne prodaju za ishranu.
Sve je moguće, jer je ljudski faktor truo. Prihvatilištima rukovode gmizavci zainteresovani samo za iskorištavanje beskućnih pasa. Ljudi bez integriteta i savesti. Primitivci kojima pseći život ne znači ništa. Žrtve su idealne za korišćenje . Ne govore. A mržnja prema psima se konstantno podstiče. Beskućni psi se nazivaju lutalicama, manipuliše se ujedima, koji odlično služe kao dimna zavesa za opravdanje kradje. Sama činjenica da se zanimanje šinter, u šifarniku zanimanja, Službeni glasnik 56/2018, nalazi u grupi UKLANJANJE OTPADA, uz FEKALISTA i ODNOŠENJE SMEĆA govori sve. To je prava istina o odnosu prema ovim bićima, na kojima javna komunalna zaradjuju milione. Sva dubina primitivizma i zaostalosti je oličena u ovom šifarniku. „Psi lutalice“ su otpad. A njima se bave šinteri. Članom 2. Zakona o komunalnim delarnostima, zoohigijenske sluzbe su proglasene za komunalne sluzbe, cime se zivotinje svrstavaju u komunalni otpad.
Najgori primeri , ako je poredjenje izmedju gori i najgori uopšte moguće su
Vršac 2017. god. zbog kradje hrane za pse, u zimskim mesecima, količina hrane je smanjena, , što je dovelo do masovnog pokolja medju psima, što je upravnica prikrivala.Krivične prijave nisu procesuirane, radnica je dobila otkaz jer je sve obelodanila. Azil je prekriven izmetom, psi su u jezivom stanju.Fotografije kruže internetom. Niko nikada nije kažnjen. Upravnica prihvatilišta je ostala na svom radnom mestu iako postoje dokazi o njenoj direktnoj krivici za pokolj pasa. Priča se da je njen muž opštinski javni tužilac.
Bačka Palanka– Ulaz zabranjen. Azil u Gajdobri zatvoren na 60 dana zbog loših uslova po nalogu inspektora. Ipak neometano radi. Radnik ne dozvoljava ulazak ekipi N1. decembar 2018.
Postoje podaci da se psi iz azila koriste za eksperimente . U toku oktobra meseca na psima iz prihvatilišta vršeno je istraživanje od strane zaposlenih lica u veterinarskoj ambulanti VA VA VET u koje je uključeno 60 kuja iz prihvatilišta . Ovo istraživanje evidentirano je kroz Mesečni izveštaj obavljenih veterinarskih usluga za oktobar mesec koji je ova veterinarska ambulanta podnela opštini Bačka Palanka, kada je i konstatovano da je stopa smrtnosti u ovom istraživanju bila 10% .
Član 42. Zakona o dobrobiti jasno zabranjuje bilo kakva istraživanja na napuštenim životinjama u prihvatilištu.
Obzirom da je ne tako davno veliki broj pasa „Udomljen“ iz ovog prihvatilišta preko inostranih organizacija pitamo se i kakva je njihova dalja sudbina? Da li su i kako udomljeni ili su žrtve trgovaca psima?
Avenija MB Novo Selo Vrnjačka Banja. Ulaz za sve zabranjen. Prihvatilište privatno. Ali, sredstva iz budžeta više od 50 opština Srbije se slivaju u Aveniju MB. Vlasnik Avenije Nenad Stevanović, bliski saradnik Zorana Babića, u periodu kada su radili u JKP Beli izvor Vrnjačka Banja. Zarada za 4 godine preko million eura. Ugovor sa Vranjem zaključen 2018 na 37.500 eura. Preživelih pasa u Novom Selu sigurno nema.
Loznica Azil KJP Naš Dom. Ulaz zabranjen. Istorija kivičnih prijava protiv direktora KJP Janka Aleksića. Nikada nisu procesuirane. Stanje u azilu katastrofalno. Postoje prijave vezane za šverc oružja iz azila I prodaju.
Vranje Imalo je ugovor sklopljen sa veterinarskom stanicom Vranje, čiji je jedan od vlasnika, bio I predsednik opštinskog veća. Prihvatilište je godinama radilo neregistrovano. Onda je proglašeno registrovanim. U februaru 2018 Ugovor se medjutim sklapa sa Avenijom MB koja nema prihvatilište na teritoriji grada, u tom periodu, pa pse odvozi u Novo Selo, više od 200 km udaljeno. Svi koji su otišli da spasu pse iz tog konc logora su ucenjivani, vredjani, a usluge čuvanja pasa sui m naplaćivane, iako su već plaćene iz budžeta grada Vranja. Sada se psi opet smeštaju u prihvatilište vet stanice Vranje , detalji novog ugovora su još nepoznati. Link članka
Šabac –Pihvatilište za pse izgradjeno po svetskim standardima , 2013. , ulickano, sa kapacitetom 150 pasa , iako godišnje prima oko 600 pasa, (podaci za 2017) nikada ne prelazi svoje kapacitete.
U godini 2017oj od 592 psa, eutanazirano je njih 490. ( 48 pasa je udavljeno, 138 uspavano zbog agresivnosti, 43 zbog bolesti, 60 uginulo zbog povreda, 12 uspavano iz drugih razloga, a 189 pasa je uginulo iz “nepoznatih” razloga.)
Pošto je eutanazija zdravih pasa u Srbiji zabranjena, očito je da su razlozi ubijanja izmišljeni , lažirani. Za ove usluge , veterinarskoj stanici Šabac , koja se zaklinje u etičnost , je isplaćeno po ugovoru 2017 oko 2.900.000 din, 24.166 eura. Šta se to radi za oko 2000 eura mesečno?
Direktor vet stanice Šabac, davor Šašić je I predsednik Vet Komore Srbije. Da li smemo posumnjati u njegovu etičnost?
Dimitrovgad Azil za pse , nedovršen, neregistrovan je primao pse. Ulaz zabanjen. Pošto je brzinski, posle prijave registrovan, ulaz je I nadalje zabranjen. Psi iz azila , po svedočenju zaštitnika nestaju.
Ovo je samo deo podataka u vezi tzv azila koje smo stigli da ispratimo. Istraživanje zahteva dug rad velike ekipe . Na nivou zemlje ne postoji organ koji bi se ovim bavio.
Po postovima svedoka na internetu , možemo videti da je situacija skoro svuda ista.
Azili za pse u Srbiji su farsa , laž. Retki su izuzeci, ako ih ima. Pogrešni ljudi na pogrešnim mestima, opšta korumpiranost, I psi, žtve koje ne govore. To je situacija danas, bez obzira koja je partija na vlasti po opštinama. Ono što nas plaši je da će tako I ostati, bez obzira na promene ili ne , koje nastupe ili ne nastupe.
Marina Mo
PODRŽAVAMO PROTESTE #1 OD 5 MILIONA# ZAHTEVAMO SPROVODJENJE ZAKONA O DOBROBITI ŽIVOTINJA! OTVORENO PISMO
Nivo razvoja jednog društva meri se odnosom zajednice prema slabijima.
Državni organi u Srbiji od donošenja Zakona o dobrobiti 2009 godine do danas , nisu imali nameru da obezbede njegovu primenu niti da sankcionišu njegovo kršenje.
Mi , građani sa razvijenim osećajem empatije prema životinjama, bićima koja zavise od čoveka, mi koji svakog dana, svakog momenta, gledamo njihovu bol i patnju, mi, koji se svakodnevno suočavamo sa ljudskom surovošću, bezosećajnošću i arogancijom prema životinjama, mi smo ,
opozicijo,glasačko telo, kao i ostali građani .
Mi podržavamo građanske proteste i obraćamo se onima koji pretenduju da postanu vlast.
Mi smatramo da nema potpune slobode, sve dok se prema životinjama ne postupa humano, sa empatijom, dostojanstveno. Naša sloboda da živimo i radimo u miru je ugrožena činjenicom da smo svakodnevno svedoci nemerljive patnje životinja u svakom gradu , svakom selu naše države. Životinje se zlostavljaju svugde , nema razlike da li je reč o takozvanim slobodnim opštinama ili o gradovima gde vlada Srpska napredna stranka.
U Srbiji je Zakon o dobrobiti životinja donet 2009 godine, sa zakašnjenjem od 100 godina u odnosu na razvijenija društva u kojima je potreba suživota svih bića na ovoj planeti , mnogo ranije nego u Srbiji prepoznata. Od tada pa do danas, Zakon se ne poštuje.
Tretman takozvanih proizvodnih životinja, divljih životinja, ugroženih vrsta ptica, je daleko ispod svakog nivoa na kome bi se društvo i moglo nazvati civilizovanim. Tretman domaćih životinja i najboljeg čovekovog prijatelja, psa, je za svaku osudu.
Zlodela, mučenja, sakaćenja , trovanja, beskućnih ali i vlasničkih pasa i mačaka koje dele prostor sa ljudima se ne kažnjavaju. Mržnja prema njima se podstiče. Predstavnici vlasti po gradovima Srbije su u saradnji sa javno-komunalnim preduzećima razvili čitav mafijaški sistem njihovog iskorišćavanja preko takozvanih prihvatilišta. Novac namenjen brizi o životinjama se zloupotrebljava . Korupcija na tenderima za njihovo navodno zbrinjavanje je dostigla nivo epidemije. U ovom kolu su i takozvane slobodne opštine iste kao i one koje su u rukama vladajućeg SNSa. Sve je gotovo isto kao i pod svakom vlašću ranije, samo je sistem korupcije usavršen. Mediji uglavnom ćute, istina o korupciji se prikriva i narod malo zna o ovome.
Iz budžeta svih opština se kradu milioni eura godišnje na ime brige o napuštenim psima i mačkama, problem ulične populacije se ne rešava, a isti ljudi, neljudi, samo menjaju dresove, kako bi se kradja nastavila. I ne samo kradja, već i mučenje. Mučenje tih jadnih bića i mučenje nas, koji smo svesni njihove patnje i kojima je zaista toga dosta. Dosta nam je i zahtevamo da i državni i sudski organi konačno počnu da rade svoj posao i na ovom polju, koje nije nebitno ako želimo da postanemo civilizovano društvo i zauvek prekinemo tradicionalno tradicionalno primitivan odnos prema životinjama.
Zato i zahtevamo sledeće
Da se državni organi kako na lokalnom tako i na republičkom nivou obavežu na saradnju sa predstavnicima organizacija civilnog društva , i to ne samo sa onim organizacijama koje su im dopadljive već sa svim organizacijama i udruženjima koje iskažu nameru da se bave pitanjima
dobrobiti.
Zahtevamo otvorenost svih prihvatilišta za pse i mačke za javnost, transparentnost rada, prisustvo predstavnika udruženja u radu prihvatilišta , javne konkurse za radnike, izmenu dosadašnjeg profila hvatača pasa i drugih zaposlenih u objektima od surovih ,polupismenih osionih šintera u ljude sa empatijom za životinje .
Zahtevamo momentalnu zabranu nezakonite saradnje skoro 50 opština sa Avenijom MB, u kojoj se kradu milioni budžetskog novca, kao i saradnju opština sa Azom, sestrinskom firmom, koje rade mimo svih zakona i uredbi državnih organa .
U cilju smanjenja brojnosti populacije napuštenih uličnih pasa i mačaka, zahtevamo da država dotira sterilizacije, porez na nesterilisane pse i mačke u vlasništvu, kazne za vlasnike koji ne postupaju u skladu sa zakonskim odredbama.Da podsetimo, obeležavanje životinja je zakonska obaveza koju
veliki broj vlasnika ne poštuje, a državni organi ne obezbeđuju primenu mnogih postojećih zakonskih odredbi pa i ove o obaveznom obeležavanju.
Zahtevamo zakonsku registraciju svih odgajivačnica pasa i mačaka. Zahtevamo strožiju regulaciju obaveza odgajivača i kontrolu legla. Zahtevamo kazne za one odgajivače koji ne ispune zakonom
propisanu obavezu upisa u registar odgajivačnica Ministarstva poljoprivrede , šumarstva i vodoprivrede.
Zahtevamo kažnjavanje svih onih veterinarskih inspektora, koji omogućavaju kradju sredstava iz budžeta lokalnih samouprava tako što prikrivaju nezakonitosti kako u državnim prihvatilišta, tako i
zločine Avenije MB i Aze, koji potpisuju zapisnike sa lažnim podacima o broju, tretmanu i sudbini uhvaćenih životinja .
Zahtevamo ostavke ozloglašenih službenika Uprave veterine, zahtevamo ukidanje lažnog etičkog komiteta za dobrobit životinja i formiranje novog sa predstavnicima udruženja i nevladinih organizacija .
Ukratko , zahtevamo da država obezbedi primenu Zakona o dobrobiti životinja .
Za nas, nema slobodnih opština dok se u Srbiji odnos ljudi prema životinjama ne postavi u okvire
humanosti i ljudskosti, koji će se obezbediti i primenom zakonskih sankcija ako kao društvo nismo dostigli taj stepen razvoja na kome se empatija podrazumeva kod većine građana. Slobodna opština slobodnih građana je ona, u kojoj se sprovode i poštuju i oni zakoni koje mnogi smatraju nebitnim i marginalnim, što je, mi znamo , slučaj i sa Zakonom o dobrobiti životinja.
Ne prihvatamo da i nadalje živimo u državi u kojoj je briga o slabijima mrtvo slovo na papiru, prazna ljuštura, forma bez sadržaja, licemerje koje služi samo za kradju sredstava iz budžeta i ličnu korist podobnih pojedinaca.
Srbija je i naša država.
KOALICIJA ZA ŽIVOT nevladina organizacija
LEŠEVI PASA NA DEPONIJI DOKAZ UBIJANJA U KONC LOGORU ZA PSE KJP„NAŠ DOM“LOZNICA. 17 MILIONA GODIŠNJE IDE U PRIVATNE DŽEPOVE.
GRADONAČELNIK VIDOJE PETROVIĆ I DIREKTOR KJP JANKO ALEKSIĆ GODINAMA OBMANJUJU JAVNOST.
Godinama u Prihvatilište KJP Naš Dom Loznica ne može da se udje. Od kada su volonteri Udruženja Etika obelodanili zločinačko ponašanje prema psima, mučenje, zapuštenost objekta, prljavštinu, septičku jamu,počinje progon njihovih članova, a vrata lažnog prihvatilišta im se zatvaraju ispred nosa. U isto vreme se po tabloidima pojavljuju izjave brižnih gradonačelnika i direktora Komunalnog, u kojima izjavljuju kako se psi hrane specijalnom hranom, pa ne sme niko od posetilaca da ih hrani, kako nedobronamerni nisu dobrodošli, ( a zlonamerni su svi koji govore istinu), kako je psima u „azilu“ divno, a iz azila se čuje zavijanje, a pri svemu tome uzimanja iz budžeta za njihovu dobrobit samo rastu, katanac je na vratima, kamere postavljenje. Ipak, istina je procurela.
Na deponiji KJP, Udruženje za zaštitu životinja Levijatan je otkrilo gomilu leševa pasa, koji nisu stradali na ulici u saobraćajnim nesrećama. Nadjeni su bačeni na gomilu, neki u kesama, neki ne. Ko je to mogao da odjednom baci veliki broj leševa pasa na deponiju? Samo i jedino KJP Naš Dom.
Naravno, sada će krenuti prikrivanje tragova, kao i uvek do sada. Samo, tragove je nemoguće prikriti. Iako su gradonačelnik Vidoje Petrović i direktor KJP Janko Aleksić bog i batina u Loznici, bahati moćnici koji arče i tabače, istina je izašla na videlo.
Brojne krivične prijave koje je lokalno Udruženje za zaštitu životinja Etika podnosilo , kao i brojna udruženja Srbije, završavala su u fioci, po dobro proverenom receptu , saradnja u korupciji izvršne i zakonodavne vlasti. Nekažnjeno kršenje brojnih zakona nastavljalo se godinama. Postoji osnovana sumnja da je azil služio i kao mesto za šverc oružja i preprodaju. Nadjeni su brojni leševi pasa koji su, sumnja se, služili kao žive mete u isprobavanju oružja.
FOTOSI PASA PROSTRELJENIH MECIMA
Naravno da je katanac na vratima bio i jeste, još uvek , neophodan kršiteljima. Da se ne zna.
FOTO ZABRAVLJENOG AZILA.
LINK ČLANKA O DEŠAVANJIMA U TAKOZVANOM AZILU.
Bahatost osionih je dostigla maksimum. Veliki novac je u pitanju. A ovaj konc logor za pse je zlatna koka za izvlačenje novca iz budžeta i pljačkanje sopstvenog grada.
„Azil“ je zastrt krpama, da se ništa ne vidi. Ulaz u javni objekat je samovoljom direktora zabranjen. Kako će objasniti leševe na deponiji? Možda pojavom lokalnog MASOVNOG UBICE PASA, manijaka koji juri po Loznici i ubija masovno pse, koje ostavlja na deponiji. Ili je ceo video lažan?
Ogorčeni smo ćutanjem medija, nepostupanjem sudskih organa i smatramo da je krajnje vreme da se stane na put ovakvim zločinima nad psima i kradji budžeta preko njihovih leševa.
Korupcija i kradja nisu ništa manji zločin ako su njihove žrtve psi, mada u ovom slučaju žrtve su i svi gradjani grada Loznice, jer iz njihovog džepa se krade već godinama. Gospodinu direktoru je ukraden samo sef.
Psima se kradu životi, a gradjanima dostojanstvo i novac. Ponižava se duh čitavog grada, pljuje na humanost i ljudskost. To rade oni kojima su ruke krvave od pseće krvi i ne može ništa da ih opere.
Mala je satisfakcija krivična kazna. Mala, ali neophodna, kako se više ovakvi slučajevi ne bi ponavljali.
PODRŽAVAMO PROTESTE- JEDAN OD 5 MILIONA- I PORUČUJEMO I POZICIJI I OPOZICIJI – OBEZBEDITE PRIMENU ZAKONA O DOBROBITI ŽIVOTINJA .
OTVORENO PISMO JAVNOSTI
Podržavamo proteste – Jedan od 5 Miliona- i iznosimo svoj stav i zahteve na temu koju niko ne pominje – Standardi tretmana životinja u našem društvu i korupcija koja je pojela Zakon o dobrobiti životinja.
Nivo razvoja jednog društva meri se odnosom prema slabijima.
Nijedna vlast u Srbiji do dana današnjeg, nije imala sluha ni iskrene namere da humanizuje odnos prema životinjama, koje zavise od ljudskih bića, da obezbedi primenu Zakona o dobrobiti životinja i sankcioniše njegovo kršenje.
Zato se obraćamo i poziciji i opoziciji sa sledećim zahtevom :
ZAHTEVAMO DA SE OBEZBEDI PRIMENA ZAKONA O DOBROBITI ŽIVOTINJA ŠTO PODRAZUMEVA NADZOR NAD NJEGOVIM SPROVODJENJEM I SANKCIONISANJE PREKRŠITELJA.
Mi, kao ljudska bića sa razvijenim osećajem empatije prema slabijima od sebe, prema svim živim bićima, kao bića koja svakog dana, svakog momenta, osećamo njihovu bol i patnju, sa kojom se u našem društvu srećemo, na svakom koraku, mi, koji živimo svakodnevno suočeni sa ljudskom surovošću, bezosećajnošću, arogancijom prema bićima, koja zavise od ljudske milosti, mi, koji smo glasačko telo, kao i svi ostali ,
Smatramo da, nikada neće biti ni jedne slobodne opštine, sve dok se nivo civilizacijskog razvoja ne bude merio odnosom prema slabijima od sebe, onima koji nemaju glas da se za sebe bore. Mi smo njihov glas, glas životinja koje zavise od ljudi. Mi nosimo njihovu patnju i borimo se za civilizovan, human, ljudski način odnosa prema njima.
U Srbiji je Zakon o dobrobiti životinja donesen 2009 godine. Sa zakašnjenjem od 100 godina u odnosu na zemlje sa razvijenijom svešću o potrebi poštovanja potreba ostalih živih bića. Od tada pa do danas se ne poštuje.
Tretman takozvanih farmskih životinja, divljih životinja, ugroženih vrsta ptica je ispod svakog nivoa civilizacijskog odnosa. Tretman domaćih životinja i najboljeg čovekovog prijatelja, psa, je za svaku osudu.
Zlodela, mučenja, sakaćenja , trovanja, beskućnih , pa i vlasničkih pasa i mačaka koje dele prostor sa ljudima, se ne kažnjavaju. Mržnja prema njima se podstiče, korišćenjem medijskog prostora i pokretanjem hajki. Predstavnici vlasti po opštinama, su u saradnji sa javnim komunalnim preduzećima razvili čitav mafijaški sistem njihovog iskorištavanja preko takozvanih prihvatilišta, za korišćenje novca namenjenog njihovom zbrinjavanju u lične svrhe. Korupcija , korišćenje tendera za njihovo navodno zbrinjavanje je dostigla nivo epidemije.
U ovom kolu su i takozvane slobodne opštine, iste kao i one koje su u rukama vladajućeg SNSa. Sve je isto kao i pod svakom vlašću ranije, samo je još gore. Sistem korupcije je usavršen. Nijedna vest se ne obelodanjuje, istina o korupciji se prikriva i narod malo zna o ovome.
Iz budžeta svih opština se kradu milioni eura godišnje u ime brige o napuštenim psima i mačkama, problem ulične populacije se ne rešava, a isti ljudi, neljudi, samo menjaju dresove, kako bi se kradja nastavila. I ne samo kradja, već i mučenje. Mučenje tih jadnih bića i mučenje nas, koji smo svesni njihove patnje i kojima je dosta. Dosta nam je i zahtevamo da i izvršni organi i sudski konačno počnu da rade svoj posao , i na ovom polju, koji nije nebitan, ako želimo da budemo civilizovano društvo i zauvek prekinemo tradicionalno primitivan odnos prema životinjama.
Zahtevamo poštovanje Zakona o dobrobiti životinja i sprovodjenje Zakona, kao i sankcionisanje nesprovodjenja i nepoštovanja.
U tom cilju zahtevamo:
Da se u svakoj opštini kao i na republičkom nivou omogući saradnja sa predstavnicima udruženja za zaštitu životinja na svim pitanjima koja se tiču životinja.
Zahtevamo otvorenost svih prihvatilišta za pse i mačke za javnost, transparentnost rada, prisustvo predstavnika udruženja u radu, javne konkurse za radnike, izmenu dosadašnjeg profila radnika hvatača pasa od surovih , polupismenih osionih šintera u kulturne ljude koji imaju empatiju i razumevanje.
Zahtevamo momentalnu zabranu dosadašnje nezakonite saradnje opština sa notornom Avenijom MB, kojom se kradu milioni iz opštinskih budžeta, sa Azom, sestrinskom firmom, zahtevamo humanizovanje prihvatilišta , van dometa partijskih uticaja i opštinskih vlasti, gramzivih i osionih ,gladnih kradje na ovim bićima.
Šema korupcije u prihvatilištima i opštinama je ista kao u svim drugim oblastima i još gora, jer se ovde krade na živim bićima, koja osećaju bol i patnju.
U cilju smanjenja broja populacije napuštenih uličnih pasa i mačaka, zahtevamo obavezno čipovanje i popis, bazu podataka svih vlasničkih pasa i mačaka, dotirane sterilizacije, porez na nesterilisane pse i mačke u vlasništvu, sprovodjenje kazni za nepoštovanje obaveznog čipovanja.
Zahtevamo registraciju svih odgajivača pasa i mačaka, svih od preko 3000 koliko ih ima u Kinološkom savezu, a od kojih je registrovano samo 13. Zahtevamo strožiju regulaciju obaveza odgajivača i kontrolu legla, koja se sada ne sprovodi.
Zahtevamo kažnjavanje svih veterinarskih inspektora, koji saradjuju u kradji sredstava iz budžeta i prikrivanju zlodela opštinskih JKPa i prihvatilišta, zlodela Avenije MB i Aze.
Zahtevamo smenu ozloglašenih dugogodišnjih predstavnika Uprave veterine, koji saučestvuju u prikrivanju zlodela, zahtevamo ukidanje lažnog Etičkog komiteta za dobrobit životinja i formiranje novog sa predstavnicima udruženja koja nisu provladina lažna udruženja.
Zahtevamo da nam se konačno omogući da učestvujemo u formiranju društva, koje će se ponositi svojim odnosom prema slabijima od sebe, a ne bespomoćno gledati urušavanje svake ljudskosti.
Za nas, nema slobodnih opština dok se odnos prema životinjama ne postavi na civiizacijske osnove, humanost i ljudskost, a što sada nije slučaj. Slobodna opština slobodnih ljudi je ona, u kojoj se sprovode i poštuju svi zakoni, pa i oni, koje mnogi smatraju nebitnim i marginalnim, kao Zakon o dobrobiti životinja, donesen tek 2009, a koji se ne poštuje ni u jednoj opštini Srbije, a njegovo nepoštovanje ne kažnjava.
Nivo razvoja jednog društva se meri odnosom prema slabijima od sebe.
Ne prihvatamo da živimo i nadalje u društvu u kom je briga o slabijima od sebe mrtvo slovo na papiru, prazna ljuštura, forma bez sadržaja, licemerje, koje služi samo za kradju sredstava iz budžeta i ličnu korist podobnih pojedinaca, točkića sistema mafijaške organizacije. Zahtevamo hitne promene, jer želimo da živimo u humanom društvu.
Zahtevamo poštovanje vladavine prava, prava koje nam je oduzeto i koje se svakodnevno gazi.
Koalicija Za Život NVO
NESREĆNI ZATOČENIK ZOO VRTA „DOBRE NADE“ U BEOGRADU, MEDVED MIŠA, NAJAVLJUJE PROLEĆE
Koliko je naše društvo nesvesno patne životinja zatočenih u ovom kazamatu , koji licemerno nosi ime Vrt Dobre Nade, svedoči i vremenska prognoza TV N1.
Smatramo da je krajnje neumesno sa osmehom na licu stajati pored ovog kaveza , smeštenog duboko u hodnicima Beogradske tvrdjave, gde sunce retko dopire, nesvestan uslova u kojima je prinudjeno da živi ovo jadno biće i govoriti o slatkom medvedu Miši , koji na Sretenje najavljuje proleće.
Miša se nije uplašio svoje senke, a proleće nam stiže. Simpatično zvuči ova vest, ali ne i istinito. Proleće ne stiže ovom medvedu, nikada. I žalosno je što toga ljudi nisu svesni.
Taj Miša u svom malom kavezu ne vidi ni drvo, ni pčele, ni cvet, a sunce samo ponekad i to na kratko. Njemu su sva godišnja doba ista. I kao neslana šala zvuči povezivanje ovog kaveza, ropstva mede Miše i vremenske prognoze.
Možda je mogla, bar nekada da se potkrade neka vest o (ne)uslovima u kojima Miša i njegovi sapatnici žive , neka mala vest, koja bi možda pomogla da se uslovi izmene na bolje, ali nije. Nikada, ni na jednoj televiziji. A možda o tome urednik N1 razmisli. Možda.
Marina Mo
Populističke vesti tabloida- DNK analiza psećeg izmeta
Populističke vesti tabloida ne zaobilaze ni pseća govanca. DNK analiza psećeg izmeta još jedan uspeh „Zlatnog doba“ u Srbiji ili još jedan način izvlačenja novca iz gradske kase. Ili samo još jedna „vest“, da se nešto piše.
U ime promocije tehnološkog progresa Srbije i dostignuća zlatnog doba , pojavila se još jedna senzacionalistička vest u Blicu. Izjava zamenika Gradonačelnika, gospodina Vesića, o obaveznom čipovanju i uzimanju DNK kućnih ljubimaca svedoči o olakom davanju neozbiljnih izjava i potpunom nepoznavanju tematike kojom se bavi.
Još 2005 godine, Zakonom o veterinarstvu je propisano obavezno čipovanje kućnih ljubimaca, koje nikada u potpunosti nije sprovedeno u delo. Znači da se ne može ponovno uvesti, već se postojeći zakon može samo sprovesti. Pominjanje uzimanja DNK je u oblasti naučne fantastike u zemlji u kojoj je od preko 3000 odgajivača pasa, dakle, vlasnika, prijavljenih samo u Kinološkom savezu, (što ne znači i registrovano), samo 13 registrovano pri APR-u i Min.Poljoprivrede, Uprava veterine, što zakon nalaže. Interesantno da to nikoga ne zanima. Koliko bi se sredstava moglo sakupiti putem njihove registacije i kontrole, to gradu nije zanimljivo. Ali, DNK analiza i trošenje sredstava na još jedan projekat, bez smisla i rezultata, koji će obrstiti gradsku kasu, je izuzetno aktuelan. Doprinosi iluziji da se nešto, pa makar i besmisleno radi da se očiste ulice od neidentifikovanih psećih govanaca neodgovornih vlasnika, koji ne nose sa sobom plastične kesice i lopatice, i ne čiste za svojim psima naš beli grad.
Ulice su pune izbačenih pasa od strane neodgovornih vlasnika i time se niko od odgovornih iskreno ne bavi, ali se uporno izmišljaju novi načini za kradju budžeta, jer nikoga i ne zanima sudbina tih namučenih bića.
Postoje načini da se vlasnici kućnih ljubimaca učine odgovornima, ali u upravi grada ne postoji iskrena namera, ni volja, ni znanje, da se ovo sprovede u delo.
I tako to traje već decenijama. Samo se sistem kradje novca iz budžeta usavršava.
PORODICA IZ PAKLA NEKAŽNJENO HARA VRANJEM, MUČI ŽIVOTINJE A LJUDE NAPADA I VREDJA.
Pisali smo o ovoj porodici , likovima iz horor filma još 2016 godine i poslali prijavu tužilaštvu u Vranju. Nikada nije rešena, a oni su nastavili da maltretiraju i svoje sugradjane i životinje.
Odavno je primećeno da sin Vladica Stevanović u svoje dvorište donosi štenad i odrasle napuštene pse, kojima se kasnije gubi trag. Iz dvorišta se čuje cviljenje i zavijanje.
U sakupljanju mu pomaže i majka, Gordana, koja svakoga ko joj se približi vredja i napada. I sin i majka su mentalno zaostali, ali u komunikaciji sa ljudima veoma agresivni. U kući živi i ćerka, koja se retko pojavljuje van kućnog dvorišta.
Ovo je poslednji slučaj , gde ih je Marko Spririć uočio na groblju 17.jan 2019. sa kesom u kojoj se nešto pomeralo. Kesa je bila zavezana, nije mogao da je otvori, pa je pocepao. Unutra je bilo štene, koje nije moglo da diše.
Nasilnici su ga vredjali, a onda pobegli.
Ovo je foto koji smo mi objavili 2016.god.
Fotosi koje je Marko Spiric objavio u postu, na fejsbuku.
Spašeno štene je Marko uspeo da udomi kod prijatelja, Stefana Smiljkovića.
Prisebno je pozvao policiju, koja je napravila zapisnik. Sam će podneti krivičnu prijavu, a javni tužilac je dužan da postupi prema zapisniku i pokrene postupak protiv ovo dvoje ljudi. Jedno štene je spašeno, ali.. koliko će drugih stradati u rukama ovih osoba?
Na post koji je objavio dobio je ovaj komentar. Da li ove osobe zaista jedu pse?
Šta radi socijalna služba? Očito je da se radi o mentalno poremećim , opasnim osobama. I da li će javni tužilac reagovati ili će opet, do narednog slučaja, sve biti zaboravljeno? Zašto odgovorni ne rade svoj posao?
KO ĆE U SRBIJI DA BRANI INTERESE INVESTITORA U FABRIKE FARME ŽIVOTINJA?KO ĆE DA PRIKRIVA ISTINU O MUČENJU I KVALITETU MESA KOJE ODANDE STIŽE?
ENGLISH TRANSLATION INCLUDED , SCROLL DOWN
Provladina, „nevladina udruženja za zaštitu životinja“, u akciji odbrane interesa svih, samo ne životinja.
U većini zemalja Evrope postoje provladina udruženja za navodnu zaštitu životinja, čija je uloga da sprovode privid saradnje sa nevladinim sektorom i umire javnost, kada je kvalitet mesa proizvedenog na „farmama“ , tj na ogromnim, megalomanskim fabrikama mesa, u pitanju. (gde su životinje i perad nagomilani na malom prostoru, kako bi se proizvelo što više mesa, u što kraćem vremenu, što jeftinije može). Pošto postoje odredjeni standardi, usvojeni od strane proizvodjača i vlada i nadležnih organizacija , potrebno ih je aminovati i od strane navodnih dušebrižnika za dobro tih životinja i dobro potrošača.
Tako u Velikoj Britaniji i Australiji , imamo RSPCA, zvučno ime, Britansko kraljevsko udruženje za sprečavanje surovosti prema životinjama. Njihovi pečati su na mesnim proizvodima i predstavljaju garanciju „kvaliteta“ , kako života tih životinja, potvrdu „milosrdnog ubijanja“, i kvaliteta mesa ( ishrana bez hormona). Naravno, ulazak na ove farme je zabranjen, a kada istina procuri, vrlo brzo se medijski prikriva.
2017.godine su Vesti iz poljoprivrede, Agronews, sa ponosom objavile vest, kako je Orka, organizacija za poštovanje i brigu o životinjama, odabrana za člana platforme za dobrobit životinja pri Evropskoj komisiji, zbog izuzetne kompetencije u oblasti dobrobiti naročito farmskih životinja. Jedina sa Balkana.
Dobrobit farmskih životinja nam je svima dobro poznata. Naročito kada se uzme u obzir , pokušaj izmene definicije dobrobiti , pri pokušaju izmene Zakona o dobrobiti , 2015.god, a koja je trebalo da glasi – Dobrobit je stanje organizma….??????
Link našeg članka o Fabrikama Farmama.
To svakako odgovara organizaciji farmera, tj investitora u ove farme, organizaciji veterinara, medjunarodnoj banci, ostalim navedenim u ovoj Komisiji , ali kako može da odgovara i pravim zaštitnicima životinja, ako to zaista jesu, postavlja se pitanje.
Ko će da lupa pečate na „humano ubijene“ životinje i smeška se sa omotnica mesa RSPCA APPROVED (RSPCA ODOBRENO) u zemlji Srbiji ? ??????
WHO WILL IN SERBIA PROTECT INTERESTS OF THE INVESTORS IN THE FARMING INDUSTRY? WHO WILL COVER UP THE TRUTH OF THE TORTURE OF ANIMALS AND THE QUALITY OF THE MEAT ?
Pro government, „non-government animal welfare associations“, in the defense of the interests of all, just not an animals.
In most European countries there are pro-government associations for alleged animal protection, whose role is to implement the illusion of cooperation with the non-governmental sector and blind the public, when the quality of meat produced on „farms“, is in the question. (where animals and poultry are piled up in a small area, in order to produce as much meat as possible, in as short time, as cheap as possible). Their role is to mislead the public.
In the United Kingdom and Australia, there is RSPCA, a sound name, the British Royal Society for the Prevention of Cruelty to Animals. Their seals are on meat products and are a guarantee of „quality“, as the life of these animals, the confirmation of „merciful killing“, and the quality of meat (diet without hormones). Of course, entering these farms is forbidden, and when the truth leaks, it is very quickly hidden by the pro government media.
In 2017, News from Agriculture, Agronews, proudly announced the news that Orca, Serbian organization for respecting and caring for animals, was selected as a member of the European Animal Welfare Platform for exceptional competence in the field of welfare, especially farm animals. The only one from the Balkans.
This certainly suits to the organization of the farmers, the investors in these farms, the veterinarian organization, the international bank, the others listed in this Commission, but how it can respond to true animal protectors, if they really are, the question arises.
Who will stamp the meat packages „humane killed“ and smile from RSPCA APPROVED labels (RSPCA APPROVED) in the country of Serbia? ??????
Follow links in original text above.
Marina Mo
OD 1.JAN.2019 ZABRANJENO GAJENJE ČINČILA ZA PROIZVODNJU KRZNA U SRBIJI. NEOPHODNA KONTROLA SPROVODJENJA ZAKONA.
U Srbiji je 1.januara 2019.stupila na snagu zabrana uzgoja krznašica isključivo radi krzna. Zakonom o dobrobiti životinja , donesenom 2009. propisano je da zabrana stupi na snagu 2019 godine.
Odgajivači su imali 10 GODINA da se preorijentišu na druge poslove.
Neki su to uradili, ali kompanija UNO nije. Ona je koristila vreme da, na sve načine utiče na Ministarstvo Poljoprivrede i ukine zabranu.
Protekle godine je napravila „dobre veze“ sa Marijanom Rističevićem, koji je postao njihov lobista u Skupštini, a pri tome je i predsednik Odbora za poljoprivredu.
Sa sajta UNO saznajemo da su se odgajivači činčila ugurali u Savez Poljoprivrednika, pa sada odatle predstavljaju sebe kao spasioce činčila, koje bi inače, bez njih koji ih odgajaju za dranje i klanje, inače nestale sa planete zemlje. Mnogo smo se sličnih gluposti naslušali i od njih i od njihovog PRa, Marijana.
Ni reči o zabrani. Link sajta UNO.
Sastanak u Skupštini 27.12.2018.
Zanimljivo je da su , na sajtu UNO, zaboravili da pomenu da je OD 1.JAN 2019 ZABRANJENO GAJITI ČINČILE ZA KRZNO, VEĆ GOVORE O PRELAZNOM PERIODU. PRELAZNI PERIOD SU IMALI I TRAJAO JE 10 GODINA.
Uputili smo ZAHTEV MINISTARSTVU POLJOPRIVREDE, REPUBLIČKA VETERINARSKA INSPEKCIJA da izvrši inspekcijski nadzor svih objekata koji su se do sada ovim poslom bavili i utvrdi da li su zatvoreni.
Ne zaboravimo da od 1.jan , svaka odgajivačnica činčila NEZAKONITO RADI.
Zahtevamo , DA SE ZAKON SPROVODI . U ODBRANI ZAKONA I BORBI ZA SPROVODJENJE MORAMO BITI JEDINSTVENI.
Marina Mo.
