Nažalost, ljudsko društvo je većinski društvo konzumenata mesa. Ali svako od nas na ličnom planu može da donese odluku i prestane da jede životinjski bol, patnju i strah…korak po korak, osoba po osoba,na putu ka suživotu, jer ova planeta nije samo naša.
Nadjena je na ulici Dimitrovgrada, u teškom stanju iznemoglosti od gladi i straha. Šta je bilo pre toga, i ko je namučio, nije mogla da nam kaže. Nažalost, psi ne govore. A kada bi progovorili, mnogi ljudi bi saznali koliko im je prljava duša.
Greška, greška!! Tek sad će se o vama čuti, gospodo, i opet, po zlu, a ne po dobru. A nas je sramota što se to sve dešava u našoj zemlji. Vas nije, odavno su vam pare pojele oba obraza, a crvi vam već na nos izlaze.
Tako se ponašaju samo oni koji nemaju valjano opravdanje za svoje nepostupanje i za svoju , sada već jasnu i očiglednu, podršku kriminalu . Kriminal će svakako biti predmet istrage nadležnih organa, a Koalicija za Život nastavlja da traži zatvaranje logora za pse u Novom Selu .
Ubijanje desetina hiljada pasa godišnje od strane ove firme , mimo Zakona, nekažnjeno, potpomognuto ćutanjem i aminovanjem svih nadležnih organa jeste dno ljudskosti. Odavno je dotaknuto. Puzi se po njemu bez imalo srama. Koliko košta obraz? Il ne košta ništa?
POSTAVLJA SE OPET, PO KO ZNA KOJI PUT, ZAŠTO UPRAVA VETERINE NEĆE DA REAGUJE? KO SU TI BOGOVI KOJI SU IM ZAVEZALI RUKE? DOKLE ĆEMO DA TONEMO U BEZAKONJE? DOKLE ĆE NEVINI DA UMIRU U MUKAMA ?
Koliko je još laži potrebno da ovo prihvatilište bude odmah zatvoreno, a odgovorni optuženi za krivično delo masovnog ubijanja zdravih životinja , za zloupotrebe javnog novca i ugrožavanje javnog zdravlja…
Kad je govorio o erkondišnu, koji imaju vozila njegove firme, Nenad Stevanović je verovatno mislio na kola koja vuku dušegubku, koja i dalje krstari Srbijom , i kako očevidci javljaju, opet je bila u Smederevskoj Palanci, gde je obezbedjuje policija od besnih gradjana.
Ova potvrda nestanka/nezakonitog ubijanja /ovolikog broja životinja dovoljna je za zatvaranje Prihvatilišta što je nadležnost Uprave, a druge službe treba da se bave finansijskim zloupotrebama i trošenjem javnog novca.
I pored postojanja Zakona i prihvatilišta, u koja su uloženi milioni dinara, Srbija je postala horor mesto za život beskućnih pasa i mačaka.
Godinama smo se obraćali Ministartstvima, Vladi, državnim organima koji su nadležni da spreče ovaj zločin prema napuštenim psima i ovu pljačku javnog novca. Osim tišine uprave, tužilaštva i političara ,i u najboljem slučaju potvrde korumpiranih inspektora da su aktivnosti Avenije u redu nismo dobili ništa više.
Zato izlazimo na protest.
