PANDORINA KUTIJA NESREĆE BESKUĆNIH PASA
Za sve one koji smatraju da se mnogo odvaja i čini za te džukele, za te lutalice, za beskorisna bića, da svi oni mnogo koštaju ljudsku zajednicu, da svi ti nesretni psi padaju sa neba , da je rešavanje problema tolikog broja „tih džukela“ u patološkom maltretiranju, gnusnom ubijanju…a da niko za te duše ne odgovara.
Koliko koštaju svi oni koji gnusno profitiraju u ovom začaranom krugu psećeg holokausta.
Razlozi su toliko evidentni… patološki morbidni primitivizam, podla alavost i trulo koristoljublje. A to su sve ljudske osobine… a koje su pseće?!?
U lavirint Pandorine kutije ugrađeni su svi oni čije stope smrde nečoveštvom, neljudi
koji u skladu sa skorojevićko primitivnom tradicijom pse vide kao NEŠTO sto služi nečemu a ne iziskuje previše, kao “alarm” na metar lančuge, produžavanje i pothranjivanje bolesno frustriranog libida i psihe klađenjem u borbama pasa, besomučnom štancanje gde se štenad prodaje po svim vrstama pijaca natrpani u kaveze i kutije po vrućinčini ili jezivoj hladnoći,a sve one
neželjene štence koji se eto tako dese – izbacuju- bacaju po kantama za đubre u dobro zavezanim najlon kesama, u kutijama po žbunjima i sumama, po autoputevima,
gde god im na morbidno primitivan um padne…
A sa druge je strane ona vrsta ljudi koja ove nesretnike pronalazi,koji čine sve sto može učiniti da ih spasu iz ambisa agonije i mračne smrti i nadju im stalni dom….
Borba sa vetrenjačama, Sizifov posao jer je ovih nesretnih duša izbačenih sve više i više, a i broj patoloških primitivnih i morbidno zlih se virusno ekspanzivno uvećava sa čitavim spektrom apokaliptičnih ideja.
Od upiranja prsta i ismevanja humanosti i
ljudskosti pa na dalje…
Pošto su spasioci na crnoj listi lokalnih zoohigijena, jer im zagorčavaju parazitiranje na životima ovih nesrećnika svojim
bezobraznim kritikovanjem užasnih uslova koji vladaju u lokalnim
prihvatilištima, i oni će učiniti sve što je u njihovoj moći da im dodaju još soli na ranu.Pozivaće im komunalnu policiju , pretiće im svime što je u njihovim gnusnim mogućnostima.
Sve dok ih ne vaspitaju da je u Srbiji i regionu, humanost prema „džukelama” ne isplatljiva.
Potpirivaće medije i štampu, promovisati svoju malenkost pojavljivanjima u lokalnim medijima lažući zdušno i obilno o ogromnim sredstvima koja eto, oni tako humano troše na te mnogobrojne lutalice.
Njima svima ustvari svi ti likovi kojima ovi mučni psi predstavljaju razno razne korisne objekte, stvari, čine veliku uslugu ne smanjivanjem populacije beskućnih pasa sa nekontrolisanim razmnožavanjem,
da im kojim slučajem roba za trgovinu ne ponestane. Jedna tura pasa u lažnim prihvatilištima
se naplati, pobije totalnom nebrigom a druga već pristiže.
Oni koji su preplaćeni da o beskućnima brinu, ne brinu uopšte, a oni koji to
rade bez ikakve pomoći trpe frustrirana iživljavanja i ponižavanja.
Ovakva situacija radja i pojavu ostalih parazitarskih koristoljubaca.
Pansioni -niču kao pečurke posle kiše po svim mogućim i nemogućim rupama. Ovde se govori o lažnim pansionima, ne o onim pravim, jer takvih je izuzetno malo.
Kada se nađe napusteni pas ili mačka na ulici, a nemate kuda sa njim, umesto da ga odnesete u
normalno, pristojno prihvatilište, znajući situaciju, odnesete ga u privremeni smeštaj-
pansion, pa ga odatle udomljavate.
Lažni spasioci- vešti skupljači novca na ime zdušne brige o psima, vrlo često čak ni ne postoje. Ili strpaju pse po kojekakvim rupama, podrumima, budzacima, za ta nesretna bića nikad ništa ne plate, a patetično kamče pare upravo u to ime.
Izvoznici… ta vrsta “spasitelja” se takodje predstavljaju kao liga dobrotvora, „spašavajući” samo
odabrane pse koji očigledno donose zaradu, koje kanališu uz pomoć saradnika iz inostranstva, obično nelegalnim putem prodaju, tj „udomljavaju“ u to isto inostranstvo. Pse “udomljavaju”-prodaju, obično
prevoze bez odgovarajuće ili falsifikovane dokumentacije,bez obaveznog titar testa, čime direktno stavljaju sve te ose u visoko riskantne situacije da
budu zadržani na granici u karantinima i eutanazirani injekcijom zvanom “BOLJI ŽIVOT”.
Ovo je svakodnevnica, jer Zakon o dobrobiti, Krivični zakon, Program mera koje mnogi gradovi i nemaju, niko ništa ne poštuje, niko ništa ne sprovodi.
Nesprovodjenjem Zakona koji postoje cveta anarhija, gde svako može šta i kako hoće da radi.
Poenta je u podsticanju prljave trule gramzivosti i morbidne neljudskosti. Odatle i nekažnjavanje svih zločina počinjenih nad životinjama i evidentno i drsko nepoštovanje Zakona. A sve to vuče korene od vrha, jer…ako vrh krade mnogo,
onda su otvoreni svi putevi i kanali da i oni koji ga podržavaju smeju da kradu i kraduckaju. A to je njihovim podguznim muvama dovoljno.
Divlja anarhija, koju podstiču organi vlasti koji je koriste za svoj lov u mutnom. Humanost je na ivici potpunog istrebljenja, a oni koji još uvek u sebi imaju humanost veruju u nju su izloženi primitivnom ruglu od strane bezskrupuloznih lopova i hladnokrvnih ubica. Humani se ismevaju, a varvari tapšu po ramenu i glorifikuju na pijedestale koji smrde na patološko zlo. A svi oni pravi
ljudi i sve one osećajne duše duboko pate…. Kada sve ovo sagledamo, onda je sasvim jasno zašto je „nemoguće“ rešiti problem invazije napuštenih i beskućnih pasa po ulicama.
Jednostavno, medju odgovornima ne postoji nikakva želja da se ovo reši.
Na svest i odgovornost nesvesnih i neodgovornih ne možemo računati.
Njihovo obrazovanje, edukovanje će potrajati, a dok traje naštancaće još gomilu novih neodgovornih i totalno zatrovati svu ljudsku sredinu.
Možemo samo računati na jako sprovodjenje zakona. Na čvrste obaveze i drastične kazne i konstantno vršenje pritiska na sve one koji su dužni, koji moraju da ih sprovode.
Za ne tako dugo vreme situacija bi mogla da se promeni na bolje ali tek onda kada bi svi oni koji su direktno odgovorni hteli da učestvuju u registraciji svih vlasničkih, naročito
lovačkih pasa i pasa lažnih odgajivača, tj štancera- kotitelja u većini, u sterilizaciji,u preusmeravanju ukradenih sredstava po zoohigijenama i opštinama u programe
sterilizacija beskucnih pasa , smeštaj i propagiranje udomljavanja, u kažnjavanje svih nepoštovalaca zakona. U obaveznu smenu svih umešanih u dosadašnje kradje po zoohigijenama i besomučnu korupciju !!!!!
Naravno, sve je ovo izvodljivo, moguće, ali… postavlja se važno pitanje —
Kako će onda svi oni
redom krasti?!?!?!
Lidija Mitrović Ćorković
BESKUĆNI PSI-PRE NEGO ŠTO KAŽEŠ“VODI IH KUĆI“, TREBA DA ZNAŠ …..
PRE NEGO ŠTO KAŽEŠ
VODI IH KUĆI TREBA DA ZNAŠ
POPULACIJA BESKUĆNIH PASA NA ULICAMA JE POSLEDICA
1.KRADJE SREDSTAVA ZA NJIHOVU STERILIZACIJU I HUMANO SMANJENJE BROJNOSTI .
SREDSTVA IZ BUDŽETA, NAŠ NOVAC , KRADU SVI ONI KOJI SU OBAVEZNI DA O TOME BRINU. A TO SU:
UPRAVA VETERINE KOJA NE SPROVODI KONTROLU
PREDSEDNICI OPŠTINA U SPREZI SA DIREKTORIMA JAVNIH KOMUNALNIH PREDUZEĆA, ZOOHIGIJENAMA.
2. NEODGOVORNI LJUDI , TVOJE KOMŠIJE, A MOŽDA BAŠ I TI, KOJI NEODGOVORNO NE STERILIŠU SVOJE PSE A NJIHOVA LEGLA, ŽIVA BIĆA BACAJU PO ULICAMA, U KANTE, U ŽBUNJE, IZBACUJU NA ULICU
3. LAŽNI ODGAJIVAČI, ŠTANCERI, KOJI IH SVESNO RAZMNOŽAVAJU PA ŠTO SE NE PRODA IZBACE NAPOLJE.
4. KINOLOŠKI SAVEZ SRBIJE KOJI NE OBAVEZUJE SVOJE ČLANOVE DA LEGLA PRIJAVE I KONTROLIŠU.
5. LOVCI KOJI O SVOJIM PSIMA NE BRINU
6. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE UPRAVA VETERINE KOJA NE SPROVODI ZAKONE.
PRE NEGO ŠTO POČNEŠ DA MRZIŠ ŽIVA BIĆA KOJA NE MOGU DA KONTROLIŠU SAMA SVOJE RAZMNOŽAVANJE I KOJA PRIRODNO NE MRZE I NE NAPADAJU LJUDSKI ROD, POMOZI NAMA KOJI ŽELIMO DA VLADA HARMONIJA U NAŠEM DRUŠTVU, A NE MRZI.
CILJ ONIH KOJI NA NJIMA KRADU JE DA SE MRZIMO MEDJUSOBNO , KAKO BI ONI I NADALJE KRALI. BESKUĆNI PSI NISU OPASNOST, ONI SU ŽRTVE. BESKUĆNIM PSIMA NIJE MESTO NA ULICI. TO DONOSI PATNJU I NJIMA I LJUDIMA. POMOZI DA SE PROBLEM REŠI HUMANO. NE MRZI . CIVILIZOVANOST JEDNOG DUŠTVA SE MERI ODNOSOM PREMA SLABIJIMA.
UČINIMO SVE ŠTO JE U NAŠOJ MOĆI DA ŽIVIMO U HUMANOM DRUŠTVU.
################################################################
Napravili smo ovaj flajer, kako bi svako mogao da ga sačuva, isprinta i udeli onome ko mu kaže, dok hrani napuštenog psa, „Vodi ga kući“, sav važan a jadan u svom neznanju, neobaveštenosti i mržnji prema tim nesretnim bićima. Nema tu šta da se objašnjava, papir u ruke, pa ko hoće pročitaće, ko neće, baciće, ali znaćemo da smo bar pokušali. Jer, zaista, mnogo ljudi ne zna celu priču. Mnogo ljudi je i ostrašćeno u svojoj mržnji, jer lakše je mrzeti nego preduzeti nešto za bolje.
Mi i nemamo tradiciju poštovanja dugih vrsta, a Zakon o dobrobiti smo dobili tek 2009 godine, 200 godina posle prvog takvog zakona u svetu. Ali sve to nije opravdanje.
Nezamisliva je količina mržnje prema beskućnim psima, širenje recepata za efikasno trovanje po internetu, sasvim otvoreno pozivanje na organizovano ubijanje. Svakoga dana se pojavi po neko sa svojom idejom o efikasnom ubijanju te strašne pošasti, beskućnih pasa. I sve to prolazi nekažnjeno.
Postoje samo dva načina borbe protiv mržnje i zla. Jedan je zlom, istim sredstvima, a drugi je objašnjavanjem, učenjem, edukacijom. Ne verujemo da su svi ti koji pominju Vodite ih kući ili Bolje brini o deci, beznadežni slučajevi. Ima tu dosta ljudi koji ne znaju, koji su prosto slabi i ophrvani svojom bedom, pa je najlakše biti bezosećajan i okrenuti agresiju prema slabijima od sebe, kad već ne mogu prema jačima. Naravno, i to svedoči o karakteru, ali čovek je kvarljivo stvorenje i promenljive ćudi. Nekada se menja i nabolje.
U nadi da možda nekome promenimo mišljenje, evo flajera, jer svadje nemaju efekta i samo troše energiju.
Ima nas mnogo koji želimo da živimo u humanom društvu, gde ljudi imaju dušu i ljudske osobine, milosrdje, razumevanje i saosećanje. A takvo društvo nam niko neće pokloniti. Moramo sami učiniti poneki korak.
Marina Mo
DIREKTOR VETERINE BEOGRAD DEMANTUJE UBIJANJE DIVLJIH SVINJA NA UŠĆU I ZEMUNSKOM KEJU. SVEDOCI TVRDE DRUGAČIJE.
kolaž skrin šotova sa Dnevnika TV N1
Zbog obilnih poplava , divlje svinje, medju kojima ima i dosta mladunaca su pobegle sa Ratnog ostrva, u blizini Novog Beograda i Zemuna i našle se u gradu. Uspele su da se spasu poplave, ali su potpuno izgubljene u nepoznatoj sredini.
Na twiteru su osvanule brojne vesti očevidaca, koji su tvrdili da su prisustvovali njihovom ubijanju na Ušću i Zemunskom keju.
Posle vesti koje su objavili neki mediji, medju njima i N1, oglasio se večiti direktor Veterine Beograd, gospodin Grubić, koji je rekao sledeće(sa N1) :
Da bismo mogli da ih isteramo, morali smo da pucamo patronama, lažnim mecima, da bi se proizveo zvuk. Pa to su i ljudi videli.
Odakle su ih to isterivali i gde su ih prebacili? O tome ni reči.
Logično bi bilo da su ih omamili mecima koji za to služe iz pušaka koje za to služe, a koje poseduju sve zoohigijene i zoo vrt Beograd, pa posle prebacili u prirodu.
Plašimo se da su očevidci u pravu i da su bića koja zovemo divlja, ustvari postala žrtve divljih ljudi. Potpuno nevina bića, nikom ničim kriva.
Samo su tražili spas.
Nadamo se da je neko iz veterine Beograd snimio akciju humanog spasavanja , pa kada je vidimo , poverovaćemo. Poučeni dosadašnjim iskustvom, na mnoge teme, u fotose divljih svinja u zoo vrtu nećemo poverovati.
Marina Mo
KAKO HUMANO SMANJITI POPULACIJU BESKUĆNIH PASA I MAČAKA Rešenje je lako i jeftino , ali odgovorne to ne zanima.
Da bi se populacija beskućnih pasa i mačaka smanjila moramo krenuti od rešavanja UZROKA PROBLEMA a ne POSLEDICA.Uzrok problema su NEODGOVORNI LJUDI I KORISTOLJUBIVI LJUDI, što nas dovodi i do ZLI LJUDI. Ne možemo čekati na razvoj svesti, jer se to ni u jednom društvu nije desilo preko noći. Neophodno je pravo usmerenje i sankcionisanje. Zajednička akcija na nivou cele zemlje, Uprava veterine, Opštine, Zoohigijene, Udruženja, komunalna policija. A sve propraćeno medijima. Potrebno je uraditi sledeće:
- Evidencija svih vlasničkih pasa – Sinhonizovana akcija na teritoriji cele Srbije
Kako bi se uspešno sprovela, registracija mora biti besplatna. Obaveštenje svima preko medija da je u toku akcija besplatne sterilizacije, čipovanja i da će trajati godinu dana.Mikročipovanje treba da se vrši na licu mesta sa svim podacima.Registracija u bazu podataka u opštini, koja će se slivati u zajedničku bazu podataka na nivou Uprave veterine ii sličnog tela, koje je zainteresovano da to obavlja. Sredstva za akciju treba obezbediti iz sredstava opština, države. Jedna brza i efikasna akcija će koštati manje od decenijskog trošenja na posledice. Svako opiranje rešavanju ukazuje na želju da se agonija I zajednice i pasa produži kako bi se i nadalje sredstva koristila za privatnu korist. Sigurni smo da bi i brojni pojedinci pomogli, ukoliko bi imali poverenja da će sredstva biti potrošena za pravu namenu.2. Oporezivanje svih nesterilisanih treba da počne po isteku perioda za sterilizaciju i obavezno čipovanje , a o tome treba obavestiti vlasnike i javnost.Svaki vlasnik nesterilisanog mužjaka ili ženke koji nije prijavljen u APR, a ni u KIN savez Srbije plaća porez u visini 12 sterilizacija godišnje. (Kazne treba da budu znatne , visina može da se odredi. Ovo je samo smernica.)Svi odgajivači plaćaju porez, što sada nije slučaj.
Sredstva ovako prikupljena idu u Fond za sterilizacije pri oštini, isključivo za tu namenu.Registar pri opštini prosledjuje podatke na Registar pri upravi veterine, koji je centralni. Uvid u registar imaju sva zainteresovana lica.Smrt svakoga psa mora da potvrdi veterinar i da to uvede u podatke o mikročipu.Lovački psiSve gore navedeno važi i za ovu vrstu pasa, sa tim što , ukoliko se Lovački pas nadje napušten, ustreljen, a to nije prijavljeno veterinaru Ili bazi podataka pri opštini, vlasnik plaća kaznu od 12 sterilizacija .O smrtnosti lovačkih pasa i njihovim vlasnicima treba voditi posebnu bazu podataka, jer postoji opravdana sumnja da lovci starije pse ubijaju ili napuštaju.Ukoliko se nadje lovački pas stariji od 2 meseca, koji nije zaveden u bazu podataka i čipovan, oduzima se, smešta u azil Uprave veterine, gde se steriliše, ukoliko starosno doba to omogućava, čipuje, udomljava.OdgajivačniceRegistracija pasa u odgajičnicama ne sme biti besplatna. Svi psi u vlasništvu odgajivačnice moraju biti čipovani na odgajivačnicu. Svi psi koji se prodaju, moraju pri prodaji biti čipovani na novog vlasnika, ili ukoliko starosno doba šteneta to ne dozvoljava, biti registrovani kao nečipovani.SVE ODGAJIVAČNICE MORAJU BITI ZAVEDENE PRI APR-U.SVE ODGAJIVAČNICE MORAJU BITI PRIJAVLJENE U MINISTARSTVU POLJOPRIVREDE, KAKO BI DOBROBIT PASA U NJIMA BILA KONTROLISANA.Evidenciju , po kućama , obavljaju komunalni policajci sa predstavnikom Udruženja za zaštitu životinja. Bilo bi mnogo bolje da to obavlja posebno obučena grupa ljudi.(Pri evidentiranju pasa je nedozvoljeno služiti se pretnjama o izbacivanju pasa i ovu evidenciju koristiti da bi se broj pasa po domaćinstvima evidentirao. Ovde je bitno napomenuti da se i zakoni o broju kućnih ljubimaca moraju ponovo razmotriti, jer su u suprotnosti sa akcijom smanjenja populacije beskućnih pasa i mačaka, i direktno iniciraju napuštanje životinja, kao i težak psihički stres za njihove spasioce).Gore navedeno će imati velikog uticaja na smanjenje populacije beskućnih pasa. Isto važi i za mačke.Beskućni psi/ mačke – Uloga PrihvatilištaNajvažnija uloga Prihvatilišta bi trebala da bude sterilizacija, lečenje, smeštaj, briga , napori na udomljavanju. To nije svuda slučaj.Neophodno je sve zdrave mačke se po sterilizaciji i čipovanju vratiti na stanište.Poznato nam je da program CNR postoji ( to je program Uhvati, Steriliši, Vrati), ali se ne poštuje, pa ponavljamo i dodajemo :Svaki pas se po hvatanju MORA čipovati, u skladu sa zdravstvenim stanjem, sterilisati čim je to moguće. Svaki pas se vraća na stanište ukoliko ima ko o njemu da brine. ( Ovo u zavisnosti da li je stanište na prostoru gde ima ljudi, koji otvoreno ispoljavaju mržnju prema psu.)Svako prihvatilište mora da ima stranicu na kojoj oglašava pse, na kojoj se vide svi pristigli, njihove fotografije i podatci, korektno i redovno ažurirani. Svi podatci prihvatilišta se prosledjuju u centralnu bazu podataka pri Upravi veterine , dok se neko bolje rešenje ne nadje. Podatci su javni.Svako prihvatilište mora da poštuje javnost rada.Svako prihvatilište mora da bude otvoreno subotom i nedeljom, kako bi ljudi koji rade mogli da ga posete. Nijedno prihvatilište NE SME da zabrani ulazak posetiocima.Svako prihvatilište mora da ima kamere u prostorijama prihvatilišta.Uhvaćeni psi se ne mogu i ne smeju prevoziti na razdaljinu veću od 50 km.To znači da oni koji hvataju pse ne mogu da ih od mesta hvatanja prevoze do prihvatilišta daljeg od 50 km.Da bi se sve ovo poštovalo, veterinarske inspekcije, koje kontrolišu rad prihvatilišta moraju da vrše redovnu kontrolu sa još dva nezavisna člana, jednog sa teritorije drugoga grada a jednog predstavnika udruženja za zaštitu. Ovo u cilju da se dosadašnji propusti ne bi ponavljali.Rad svakog opštinskog prihvatilišta treba se kontroliše redovno, bez prethodne najave.U prihvatilištima MORAJU da rade iskreni ljubitelji životinja, kako bi se ona približila posetiocima i kako bi udomljavanje iz njih bilo popularizovano.Samo na ovaj način, udruženim snagama predstavnika opština, države, i udruženja, podrškom medija, možemo napraviti pomak, koji nije napravljen decenijama.A nije napravljen, jer iskrena namera nije postojala, jer je obrazovanje i svest gradjana na ovu temu na nezavidnom nivou , jer zakoni nisu primenjivani, jer ih niko nije poštovao.I kao krajnja mera, po uvodjenju svih prethodnih je SANKCIONISANJE ONIH KOJI NE POŠTUJU GORE NAVEDENO. RIGOROZNE KAZNE. Primer kazni iz sveta.
Australija Vlasnicki pas koji napadne 550 $ Neregistrovani pas 275$ Ako ne uklonite pseci izmet sa javnog mesta 275$ Pas bez povodca na javnom mestu 220$ Pas bez ogrlice 165$ Pas koji nije mikrocipovan 165$ Prodaja neregistrovanog psa 165$ Nedostavljanje podataka o promeni vlasnika 165$. Ako nema kulture, svesti, postoje kazne. Al ko da ih sprovodi? ***************************************************************************************U ovu svrhu jeste potrebno mobilisati snage i raditi udruženo, ali rezultati će se vrlo brzo pokazati, ukoliko javašluk ne preovlada. Sve zavisi od ljudi.
SVAKO KO NE ŽELI DA REŠAVA UZROKE PROBLEMA, NIJE ISKREN U NAMERAMA DA SE BILO ŠTA POBOLJŠA. REŠAVANJE SAMO POSLEDICA NE LEČI I NE POBOLJŠAVA NIŠTA.
Na samom kraju 2016, dok smo još imali malo nade da je odgovornima stalo do smanjenja populacije beskućnih pasa, da lokalnim samoupravama gazduju ljudi zdravog razuma, napisali smo u beleškama na fejsbuku ovaj tekst, napravili smo smernice smanjenja populacije. Do dana današnjeg, svi koji se navodno bave ovom problematikom su dokazali da im je cilj da uličnih pasa bude što više, kako bi na njima što bolje krali. Najveća bruka u celoj ovoj priči je vladina „nevladina“organizacija za zaštitu životinja, koja je mirodjija na svim jalovim sastancima.
Prava istina je da je prostota i neobrazovanje, uz koristoljublje i korupciju pojelo sve institucije, u kojima sede neodgovorni i nesposobni. Odatle nikoga i nema da ovaj problem rešava. A rešenje nije ni skupo ni nemoguće.
Prave , iskrene organizacije koje žele da problem reše se zaobilaze, ne pozivaju na sastanke, eliminišu, kao i na sve ostale teme u našem društvu.
Ipak, na nama svima je da ne odustajemo.
Marina Mo
LOKALNI ŠERIFI KRADU I NA PRIHVATILIŠTIMA ZA PSE, A SVE PREKO JKP.
Onog trena, kad su podobni primitivci na vlasti po opštinama odlučili da se beskućni psi strpaju u prihvatilišta, u tzv zoohigijene pri Javnim komunalnim preduzećima, medju ostale delatnosti, kao groblja, čišćenje ulica i slično, otvoren je put ka koruptivnom korišćenju njihovih nesrećnih beskućnih života u ime lažnog zbrinjavanja, a u svrhu sticanja lične koristi od tendera , Šema kradje je ista kao i na svim ostalim poljima, samo je ovde još gore jer se radi o životima živih bića, koja se smišljeno i sa namerom predstavljaju kao opštinski problem broj jedan kako bi vladajući mafijaši lakše krali na njima.
Oni samo menjaju partije, kako bi neprekidno vladali i svakom bili poslušni, svakoj vlasti iznad. Nažalost, ni jedna vlast do sada nije zaustavila korupciju u JKP. Ni jedna.
Cela šema koruptivne priče, je odlično predstavljena u ovom insajderovom videu. Ovako se krade i u svakom JKP na prihvatilištima za pse. U svakom, bez izuzetka. Ovo je priča i o Loznici, i o Vršcu, i o Požegi,Bačkoj Palanci, itd.itd. i o svim opštinama koje imaju tender sa Avenijom MB, o Azi itd.itd.
Pogledajte video. Traje samo 5 minuta a objašnjava šemu kradje i nedodirljivosti, jer kadija te tuži, kadija ti sudi, kako se nekada govorilo.
SCREEN SHOT SA VIDEA. U OKVIRU JKP SU I PRIHVATILIŠTA ZA PSE.
Pošto su lokalni šerifi ogrezli u korupciju, samim tim I JKP, neophodno je prihvatilišta za pse izmestiti daleko van njihovog domašaja. Daleko od korumpirane lokalne vlasti. Daleko od njihovih podobnih slugu, šintera, gde mahom mesto nalaze ili beskrvni bezosećajni tipovi ili totalne psihopate, kojima je plaćeno iživljavanje na psima.
Prihvatilišta za pse moraju da vode I u njima rade isključivo ljubitelji životinja I oni koji ih razumeju I poznaju ponašanje pasa. Iskreno se nadamo da će I taj dan doći u Srbiji.
Ovo je šinter iz Loznice , dok se u tzv azil još moglo ući. Sad je to zabranio čuveni Janko Aleksić.
A ovo je foto iz azila u Luksemburgu. Uporedite sami.
Ovako se šinter iz Dimitrovgrada obraća našem aktivisti. Pokazuje srednji prst. To je „čovek“ zaposlen u JKP.
Interesantna je činjenica da azili u Srbiji koštaju grad mnogo više nego ovaj u Luksemburgu. Lopovi jedu budžete opština. Opštine vode lopovi, a zapošljavaju mediokritete psihopatski nastrojene.
Marina Mo
TRANSPORT TELADI , PUT PAKLA.
Snimak je preneo samo delić užasa kojima su svakodnevno izloženi milioni životinja, različitih vrsta U njemu je prikazan samo delić patnje, bola i straha , koji ova živa bića doživljavaju u svojim kratkim životima u kojima su rođeni da bi najveći i najozloglašeniji predator na planeti- čovek jeo meso, pio mleko, nosio cipele i tašne od kože…
Neopisiva je patnja svih bića u prirodi, a samim tim i same prirode,koju prouzrokuje čovek- to „razumno“ i „svesno“ biće, koje na isti ovakav način ubija i pripadnike svoje vrste. Setimo se samo miliona nevine dece i odaslih,koji umiru od gladi u zemljama trećeg sveta, dok se hrana baca nemilice , a dok bogatstvom planete upravlja mali procenat izabranih.
Čovečanstvo još nije ušlo u civilizaciju. Genocid koji se svakodnevno vrši nad milionima ostalih vrsta, na sve moguće načine, prikrivene licemenim pričama o humanom ubijanju, je daleko od civilizacije. Divljaštvo u svom najgorem mogućem obliku. Divljaštvo gde su samo metode ubijanja i mučenja savremenije nego one iz praistorije.
Da bi se opravdale ostale vrste su proglašene bezosećajnim.
Ali , svako živo biće želi da živi i beži od nasilne smrti. Oseća je. Tako i ova jadna telad, odvojena od majki, na putu u klanicu. I svi su isključivo mužjaci, jer se ženke ostavljaju za pakleni krug osemenjavanja, radjanja, odvajanja od teladi i na kraju ubijanja, kad više ne mogu da radjaju.
Pakleni krug smrti i bednog bitisanja.
Da bi njihovi leševi bili pojedeni, da bi njihovo mleko bilo popijeno, da bi se na svemu tome zaradjivalo.
Na putu u smrt ih tuku, prebijaju im noge, je radnike nervira njihovo dozivanje upomoć.
Pogledajmo se i zapitajmo se da li je parče šnicle ili komad sira koji ćemo danas da pojedemo vredno patnje ove teladi, ove dece koja osećaju baš kao i deca naše vrste. Nemoj da vas lažu da postoje humani uslovi, da je na drugim mestima bolje i lepše, da je ovo samo jedan ekces, da nije pravilo, da životinje uživaju dok čekaju na smrt…Istina je da ne postoji humano ubijanje !!!
Izbor je vaš, da li ćete ili nećete učestvovati u ovom genocidu, mučenju i ubijanju, NI INDIREKTNO.
Mirjana Raščanin
KAD LJUDSKA GRAMZIVOST NEMA GRANICA UMEŠA SE PRIRODA.
Kako novinar CNNa, Endrju Stivens javlja, a N1 prenosi , ove godine će , zbog epidemije svinjske groznice, koju kineske vlasti prikrivaju, biti ubijeno izmedju 150 i 200 miliona svinja u Kini. To je trećina njihove proizvodnje.
Što znači da 600 MILIONA SVINJA biva ubijeno svake godine , samo u Kini, za ljudsku ishranu. Žive u užasnim uslovima, ogradjeni metalnim boksom u kome ne mogu da se okrenu, već samo legnu i ustanu. Svinje koje imaju prasiće ne mogu ni to. Osudjene su da leže dok prasići sisaju, tj oni koji su preživeli. Seku im se zubi kako ne bi ubijale svoj porod i grizle metalne šipke, jer su istraumirane konstantnim nekretanjem i boravkom u kavezima.Ne kreću se kako bi se što brže gojile i bile spremne za klanje.
I tako svake godine 600 miliona puta.
Ljudska gramzivost i večita glad za mesom nema kraja.
Ovo su uslovi u kojima svinje preživljavaju svoj bedan život do klanja.
Ali Priroda se pobrinula za interesantan obrt. Svinje obolevaju od bolesti za koju ne postoji vakcina. Tada počinje masovno ubijanje i spaljivanje leševa.
Pad proizvodnje donosi skok cena na tržištu. Kina je inače najveći proizvodjač svinjskog mesa u svetu. Skok cena smanjuje kupovinu svinjskog mesa. Smanjenje kupovine smanjuje proizvodnju.
Hoće li ljude Piroda naučiti da mučenje i ubijanje drugih vrsta nema smisla i da postoji alternativna ishrana? Hoće li ljudska rasa do svog konačnog nestanka živeti u uverenju da ostale vrste postoje samo zato da bi se ona iživljavala na njima? Čemu sav ovaj užas?
A do tada, ovim inteligentnim bićima preostaje samo strah i patnja.
Marina Mo
HLADNOKRVNO I BESOMUČNO UNIŠTAVANJE PARKA PRIRODE -TIKVARA.
Zаštićеnо pоdručје Pаrk prirоdе „Тikvаrа“ sе nаlаzi u јužnој Bаčkој, uz lеvu оbаlu rеkе Dunаv, nа tеritоriјi оpštinе Bаčkа Pаlаnkа. Park prirodе „Тikvаrа“ је zаštićеnо pоdručје III kаtеgоriје – zаštićеnо pоdručје lоkаlnоg znаčаја, a prеmа klаsifikаciјi svеtskе uniје zа zаštitu prirоdе (IUSN) је V kаtеgоriја. Prvi put је zаštićеn 1993. gоdinе. Nајvеći dео zаštićеnоg pоdručја prеdstаvlја Pаlаnаčki rit sа brojnim rukаvcima, bаrama, rеčnim grеdama rаzličitih stаrоsti, i u sklаdu sа tim prеdstаvlја mоzаik vlаžnih stаništа. Cеlоkupаn prоstоr Parka prirode „Тikvаra“, prоglаšеn је 2009. gоdinе lоkаlitеtоm оd mеđunаrоdnоg znаčаја zа pticе, a tоkоm 2011. gоdinе pristuplјеnо је rеviziјi zаštitе Pаrkа prirоdе „Тikvаrа“ i tom prilikom је pоvеćаnа pоvršinа Pаrkа prirоdе sа 508 hа nа 553 hа.Pаrk prirоde „Tikvara“ je stanište mnogobrojnih zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta.
Na teritoriji parka prirode raste četiri strogo zaštićene biljne vrste koje su proglašene od nacionalnog i medjunarodnog značajaPored toga u Parku prirode je 2011 godine zabeležena jedna strogo zaštićena vrsta insekata i to je Pilemia tigrina koja je zabeležena na svega pet lokaliteta u Srbiji, pored nje Park naseljavaju brojne vrste tvrdokrilaca, leptira, vilin konjica i mnogih drugih insekata od kojih se mnoge nalaze na listi zaštićenih vrsta.
U samom jezeru Tikvara po kome je Park i dobio ime nastanjeno je 25 ribljih vrsta od kojih je 13 vrsta u manjoj ili većoj meri zaštićeno. Takodje u Parku prirode svoj dom je pronašlo i 11 vrsta vodozemaca i 6 vrsta gmizavaca što čini 48% od ukupnog broja vrsta koje nastanjuju čitavu Srbiju i svi su na listi zaštićenih vrsta.
Posebnu vrednost ornitofaune ovog područja čine ptice vezane za barska staništa, pogotovo za Cvrcinu baru koja predstavlja stanište ptica kakve se vrlo retko mogu naći u ovom delu Podunavlja. Cvrcina bara je lokalitet gde se gnezdi ćubasti gnjurac, eja močvarica i trstenjaci a prisutne su i mrke čaplje, čapljice i belobrke čigre.Sva ova lepota i još mnogo toga što živi u Parku prirode „Tikvara“ nije dovoljan razlog da čovek ceni, štiti i poštuje dragulj koji mu je priroda poverila na čuvanje.
Naime, sredinom prošle godine čelnicima lokalne samouprave opštine Bačka Palanka je došla ideja kako bi, kao i mnogo toga lepog u ovom gradu, uništili a uz to da neko od njih ili njima bliskih i lepo napuni svoje džepove parama iz budžeta. Došli su na suludu ideju da unište Park prirode „Tikvara“ i da od njega naprave sportsko-rekreativni kompleks.– Zone i kompleksi turističko-sportsko-rekreativnih sadržaja treba da su u funkciji sporta, rekreacije i različitih vidova turizma – zapisali su, pored ostalog, ovdašnji urbanisti. – Ovde će se moći razvijati izletnički, nautički, lovni, ribolovni, pa i tranzitni turizam. Dozvoljena je izgradnja izletišta, strelišta, jahališta, hipodruma, golf terena, kupališta (akva parkova i bazena). Ovaj prostor biće pogodan za škole u prirodi, umetničke kolonije, letnje pozornice, ali i za eventualnu gradnju hotela, motela, restorana, apartmana i kampova…
Revitalizacija „Cvrcine bare“ i privođenje nameni regatne staze sa izgradnjom pratećih sadržaja u Bačkoj Palanci se smatra za projekat decenije a svi namerno ili slučajno zaboravljaju šta se sve nalazi u toj Cvrcinoj bari i da to područje nije bez razloga stavljeno pod zaštitu još pre skoro tri decenije. Zašto zarad profita, zarad koristi malobrojne grupice ljudi dozvoljavamo da nam se uništi jedno blago koje je majka priroda dovela do savršenstva i koje treba da bude ponos Bačke Palanke? Zar treba da se dozvoli da neko ko gleda samo svoj interes uništi blago koje se decenijama prenosi sa kolena na koleno? Zar treba da odjurimo, uništimo, pobijemo sva ta predivna i nedužna živa bića ćiji opstanak zavisi od Parka prirode „Tikvara“?
Još 2011 godine kada je radjena revizija utvrdjeno je da sportsko-rekreativni karakter Parka prirode kao i intenzivno šumarstvo u značajnoj meri dovelo do narušavanja ekoloških uslova u zaštićenom području. Posle svega razmislite malo gde ćete u lepom letnjem danu imati da odvedete svoje unuče daleko od saobraćaja, daleko od gradske gužve na neko mirno mesto sa čistim vazduhom? Gde ćete svom detetu ili unučetu imati priliku da pokažete u prirodi divlju patku kako vodi pačiće, labuda, čaplju ili rodu? Ako dozvolimo da nam se uništi to malo pače prirode, naša deca će te životinje moći da vide samo na slikama a mnoge vrste će biti osudjene na izumiranje usled uništavanja njihovih staništa.
Miloš Vlaškalić
AVENIJA MB ŠIRI ZARAZU PASA PO SRBIJI, DOK DRŽAVNI MEDIJI ŠIRE PROPAGANDU O NJIHOVOJ HUMANOSTI.
Kao deo opšteg imaginarijuma u kome živimo, i Avenija MB se bacila na propagandu. Na TV ekranu sve je lepo i divno, kao u bajci, dok u stvarnosti krv pasa teče potocima.
U ovom prilogu RTS objavljuje slatku priču o kujici koja je spašena iz reke, a koja je našla srećan dom u prihvatilištu Novo Selo, gde je pregledaju humani čika veterinari, koji će joj pomoći da se okuci. Naravno, humani vlasnici Avenije , mama Andja i njen dobri sin Nenad će naći domove za njene štence, a ona će živeti srećno sterilisana do kraja života.
LINK VIDEA RTSa O HUMANOJ AVENIJI MB
Naravno, na pomenutom mediju, u vlasništvu države, nikada nećete čuti nijedno drugo mišljenje. Još jedan dokaz da neko u vrhu ima debele koristi od ove po zlu poznate firme.
A ovo je stvarnost.
Svi psi na silu pokupljeni iz Majdanpeka, a koji su vraćeni su zaraženi štenećakom. Njih 6 od 15. ostali su nestali, a objašnjenja nema .
Link našeg članka o tom nemilom dogadjaju.
Evo i svedočenja iz Velikog Gradišta. Udruženje Puž je objavilo slike psa, koji je u konc logoru Avenije proveo 4 dana. Peuzet bolestan, zaražen.
Ovakvih svedočenja ima na stotine, ali na alternativnim mrežama, ne i na javnom servisu, koji mi plaćamo.
Ogromne sume novca se kradu iz budžeta opština na ime zbrinjavanja pasa. Avenije MB se uhlebila u ovoj vlasti i postoje sumnje da svako ima svoj deo kolača. Nema drugog objašnjenja za ovoliku otimačinu oko ugovora sa opštinama. Psi plaćaju životima, ne govore, a zločinci, svi zadovoljni.
Krivične prijave, po jaranskom odnosu, propalo, korumpirano sudstvo, opštinski moćnici završavaju u fijokama. Uprava veterine tapše ručicama i nema ama baš nikakvih zamerki.
Marina Mo
Andjelija i Nenad Stevanović okrvarili ruke i u Majdanpeku. 15 novih žrtava porodične firme,koja sprovodi profitabilan genocid pasa Srbije.
05og aprila su beskrupulozni šinteri radnje za čišćenje zgrada i ostale usluge u poljoprivredi, nazvane zvučno Avenija MB na silu potrpali u svoju prikolicu 15 pasa, od toga dva šteneta starosti oko 7 meseci. I pored protivljenja prisutnih članova grupe Ortaci Majdanpek, Monika Jukić i Belka Majdanpek, Igor Janković i pored objašnjavanja da su psi sterilisani, vakcinisani, da imaju staratelje, bahati šinteri su ih na silu strpali u svoju dušegupku i odvezli u svoj konc logor Novo Selo, udaljen oko 235km, skoro 4 sata vožnje. Usluge, pa makar i bespotrebne, izmišljene i nezakonite, moraju da se naplate. Pasa nikad dosta za apetite vlasnika ove takozvane firme i njihove jarane iz koruptivnih opština. A pravde ni na vidiku. Opština nema prihvatilište koje je po zakonu odavno trebala da izgradi, ali zato ima milione dinara koje iz budžeta zdušno ubacuje u duboki džep AV MB. Koliki je procenat, ne zna se, kao što se ne znaju ni detalji ugovora sa ovom firmom.
Posle upornog zvanja, dopisa koji je poslat inspekciji, stigao je odgovor da se tamo nalazi 6 pasa. Gde su ostali nestali i kako verovati inspekciji, koja se do sada pokazala nekooperativnom?
Onda je 6 pasa vraćeno na teren, posle 20 dana. Svi do jednog zaraženi štenećakom. Svi neuhranjeni, kosti im se vide. Zatim je pronadjen još jedan pas, sa izbodenim ušima, u bezuspešnim pokušajima stavljanja bespotrebne, odvratne markice, koja ionako ne sprečava bezdušnike da ga ponovo hvataju. Gde su ostali, to niko ne zna, a kako proveriti kad je ulazak u konc lager strogo zabranjen. Ni novinare ne puštaju u svoje carstvo smrti. Veterinarski inspektori koji saradjuju sa zlatnom kokom, nemaju primedbi. Nema primedbi ni Uprava veterine. Opštinske vlasti su gluve, slepe i neme, može im se. Svi se verovatno sećate razgovora od prošle godine, koji je Igor Janković imao sa upravom opštine, kada je toliko izvredjan da je završio na hitnoj pomoći.
Bahata uprava opštine, bahatih drskih moćnika, ugovor sa firmom bahate bezosećajne porodične firme bezosećajnih ljudi, namerno gluvi veterinarski inspektori, nezakoniti ugovori i slatke pare od pseće krvi, tj od krvi džukela, jer to su za takve samo džukele, al korisne. Zato i ne čine ništa da se populacija pasa na ulicama smanji humanim putem. Zašto bi? Na kome će onda krasti budžet?
FOTOSI VRAĆENIH PASA.
Link video Igor jankovic Jedan od zaraženih pasa se bori za život
Sada , te jadne pse, one vraćene, koje je Avenija zarazila u svom smrdljivom logoru il dušegupki, na svoj račun leče zaštitnici životinja. Nadamo se da će preživeti sva zla koja su prošli zbog zlih ljudi, koji su se domogli mesta, na kojima ne bi smeli biti, da živimo u zemlji u kojoj sklonost ka korupciji nije ulaznica u „visoko društvo“.
LINK video Igor jankovic .Još jedan od bolesnih.
Sve ovo nije bilo potrebno. Ali zli i gramzivi ne umeju da urade ništa dobro, već samo zlo.
Treba li više dokaza za zlodela Avenije MB i njenih vlasnika i radnika ?
