Koalicija Za Život NVO

Početak » Vesti » Srbija vesti (Strana 2)

Category Archives: Srbija vesti

Kategorije Categories

ARHIVA ČLANAKA

DIREKTOR VETERINE BEOGRAD DEMANTUJE UBIJANJE DIVLJIH SVINJA NA UŠĆU I ZEMUNSKOM KEJU. SVEDOCI TVRDE DRUGAČIJE.

Zbog obilnih poplava , divlje svinje, medju kojima ima i dosta mladunaca su pobegle sa  Ratnog ostrva, u blizini Novog Beograda i Zemuna i našle se u gradu. Uspele su da se spasu poplave, ali su potpuno izgubljene u nepoznatoj sredini.

Na twiteru su osvanule brojne vesti očevidaca, koji su tvrdili da su prisustvovali njihovom ubijanju na Ušću i Zemunskom keju.

Posle vesti koje su objavili neki mediji, medju njima i N1, oglasio se večiti direktor Veterine Beograd, gospodin Grubić, koji je rekao sledeće(sa N1) :

Da bismo mogli da ih isteramo, morali smo da pucamo patronama, lažnim mecima, da bi se proizveo zvuk. Pa to su i ljudi videli.

Odakle su ih to isterivali i gde su ih prebacili? O tome ni reči.

Logično bi bilo da su ih omamili mecima koji za to služe iz pušaka koje za to služe, a koje poseduju sve zoohigijene i zoo vrt Beograd, pa posle prebacili u prirodu.

Plašimo se da su očevidci u pravu i da su bića koja zovemo divlja, ustvari postala žrtve divljih ljudi. Potpuno nevina bića, nikom ničim kriva.

Samo su tražili spas.

Nadamo se da je neko iz veterine Beograd snimio akciju humanog spasavanja , pa kada je vidimo , poverovaćemo. Poučeni dosadašnjim iskustvom, na mnoge teme, u fotose divljih svinja u zoo vrtu nećemo poverovati.

Marina Mo

KAKO HUMANO SMANJITI POPULACIJU BESKUĆNIH PASA I MAČAKA Rešenje je lako i jeftino , ali odgovorne to ne zanima.

Da bi se populacija beskućnih pasa i mačaka smanjila moramo krenuti od rešavanja UZROKA PROBLEMA a ne POSLEDICA.Uzrok problema su NEODGOVORNI LJUDI I KORISTOLJUBIVI LJUDI, što nas dovodi i do ZLI LJUDI. Ne možemo čekati na razvoj svesti, jer se to ni u jednom društvu nije desilo preko noći. Neophodno je pravo usmerenje i sankcionisanje. Zajednička akcija na nivou cele zemlje, Uprava veterine, Opštine, Zoohigijene, Udruženja, komunalna policija. A sve propraćeno medijima. Potrebno je uraditi sledeće:

  1. Evidencija svih vlasničkih pasa – Sinhonizovana akcija na teritoriji cele Srbije

Kako bi se uspešno sprovela, registracija mora biti besplatna. Obaveštenje svima preko medija da je u toku akcija besplatne sterilizacije, čipovanja i da će trajati godinu dana.Mikročipovanje treba da se vrši na licu mesta sa svim podacima.Registracija u bazu podataka u opštini, koja će se slivati u zajedničku bazu podataka na nivou Uprave veterine ii sličnog tela, koje je zainteresovano da to obavlja. Sredstva za akciju treba obezbediti iz sredstava opština, države. Jedna brza i efikasna akcija će koštati manje od decenijskog trošenja na posledice. Svako opiranje rešavanju ukazuje na želju da se agonija I zajednice i pasa produži kako bi se i nadalje sredstva koristila za privatnu korist. Sigurni smo da bi i brojni pojedinci pomogli, ukoliko bi imali poverenja da će sredstva biti potrošena za pravu namenu.2. Oporezivanje svih nesterilisanih treba da počne po isteku perioda za sterilizaciju i obavezno čipovanje , a o tome treba obavestiti vlasnike i javnost.Svaki vlasnik nesterilisanog mužjaka ili ženke koji nije prijavljen u APR, a ni u KIN savez Srbije plaća porez u visini 12 sterilizacija godišnje. (Kazne treba da budu znatne , visina može da se odredi. Ovo je samo smernica.)Svi odgajivači plaćaju porez, što sada nije slučaj.

Sredstva ovako prikupljena idu u Fond za sterilizacije pri oštini, isključivo za tu namenu.Registar pri opštini prosledjuje podatke na Registar pri upravi veterine, koji je centralni. Uvid u registar imaju sva zainteresovana lica.Smrt svakoga psa mora da potvrdi veterinar i da to uvede u podatke o mikročipu.Lovački psiSve gore navedeno važi i za ovu vrstu pasa, sa tim što , ukoliko se Lovački pas nadje napušten, ustreljen, a to nije prijavljeno veterinaru Ili bazi podataka pri opštini, vlasnik plaća kaznu od 12 sterilizacija .O smrtnosti lovačkih pasa i njihovim vlasnicima treba voditi posebnu bazu podataka, jer postoji opravdana sumnja da lovci starije pse ubijaju ili napuštaju.Ukoliko se nadje lovački pas stariji od 2 meseca, koji nije zaveden u bazu podataka i čipovan, oduzima se, smešta u azil Uprave veterine, gde se steriliše, ukoliko starosno doba to omogućava, čipuje, udomljava.OdgajivačniceRegistracija pasa u odgajičnicama ne sme biti besplatna. Svi psi u vlasništvu odgajivačnice moraju biti čipovani na odgajivačnicu. Svi psi koji se prodaju, moraju pri prodaji biti čipovani na novog vlasnika, ili ukoliko starosno doba šteneta to ne dozvoljava, biti registrovani kao nečipovani.SVE ODGAJIVAČNICE MORAJU BITI ZAVEDENE PRI APR-U.SVE ODGAJIVAČNICE MORAJU BITI PRIJAVLJENE U MINISTARSTVU POLJOPRIVREDE, KAKO BI DOBROBIT PASA U NJIMA BILA KONTROLISANA.Evidenciju , po kućama , obavljaju komunalni policajci sa predstavnikom Udruženja za zaštitu životinja. Bilo bi mnogo bolje da to obavlja posebno obučena grupa ljudi.(Pri evidentiranju pasa je nedozvoljeno služiti se pretnjama o izbacivanju pasa i ovu evidenciju koristiti da bi se broj pasa po domaćinstvima evidentirao. Ovde je bitno napomenuti da se i zakoni o broju kućnih ljubimaca moraju ponovo razmotriti, jer su u suprotnosti sa akcijom smanjenja populacije beskućnih pasa i mačaka, i direktno iniciraju napuštanje životinja, kao i težak psihički stres za njihove spasioce).Gore navedeno će imati velikog uticaja na smanjenje populacije beskućnih pasa. Isto važi i za mačke.Beskućni psi/ mačke – Uloga PrihvatilištaNajvažnija uloga Prihvatilišta bi trebala da bude sterilizacija, lečenje, smeštaj, briga , napori na udomljavanju. To nije svuda slučaj.Neophodno je sve zdrave mačke se po sterilizaciji i čipovanju vratiti na stanište.Poznato nam je da program CNR postoji ( to je program Uhvati, Steriliši, Vrati), ali se ne poštuje, pa ponavljamo i dodajemo :Svaki pas se po hvatanju MORA čipovati, u skladu sa zdravstvenim stanjem, sterilisati čim je to moguće. Svaki pas se vraća na stanište ukoliko ima ko o njemu da brine. ( Ovo u zavisnosti da li je stanište na prostoru gde ima ljudi, koji otvoreno ispoljavaju mržnju prema psu.)Svako prihvatilište mora da ima stranicu na kojoj oglašava pse, na kojoj se vide svi pristigli, njihove fotografije i podatci, korektno i redovno ažurirani. Svi podatci prihvatilišta se prosledjuju u centralnu bazu podataka pri Upravi veterine , dok se neko bolje rešenje ne nadje. Podatci su javni.Svako prihvatilište mora da poštuje javnost rada.Svako prihvatilište mora da bude otvoreno subotom i nedeljom, kako bi ljudi koji rade mogli da ga posete. Nijedno prihvatilište NE SME da zabrani ulazak posetiocima.Svako prihvatilište mora da ima kamere u prostorijama prihvatilišta.Uhvaćeni psi se ne mogu i ne smeju prevoziti na razdaljinu veću od 50 km.To znači da oni koji hvataju pse ne mogu da ih od mesta hvatanja prevoze do prihvatilišta daljeg od 50 km.Da bi se sve ovo poštovalo, veterinarske inspekcije, koje kontrolišu rad prihvatilišta moraju da vrše redovnu kontrolu sa još dva nezavisna člana, jednog sa teritorije drugoga grada a jednog predstavnika udruženja za zaštitu. Ovo u cilju da se dosadašnji propusti ne bi ponavljali.Rad svakog opštinskog prihvatilišta treba se kontroliše redovno, bez prethodne najave.U prihvatilištima MORAJU da rade iskreni ljubitelji životinja, kako bi se ona približila posetiocima i kako bi udomljavanje iz njih bilo popularizovano.Samo na ovaj način, udruženim snagama predstavnika opština, države, i udruženja, podrškom medija, možemo napraviti pomak, koji nije napravljen decenijama.A nije napravljen, jer iskrena namera nije postojala, jer je obrazovanje i svest gradjana na ovu temu na nezavidnom nivou , jer zakoni nisu primenjivani, jer ih niko nije poštovao.I kao krajnja mera, po uvodjenju svih prethodnih je SANKCIONISANJE ONIH KOJI NE POŠTUJU GORE NAVEDENO. RIGOROZNE KAZNE. Primer kazni iz sveta.

Australija Vlasnicki pas koji napadne 550 $ Neregistrovani pas 275$ Ako ne uklonite pseci izmet sa javnog mesta 275$ Pas bez povodca na javnom mestu 220$ Pas bez ogrlice 165$ Pas koji nije mikrocipovan 165$ Prodaja neregistrovanog psa 165$ Nedostavljanje podataka o promeni vlasnika 165$. Ako nema kulture, svesti, postoje kazne. Al ko da ih sprovodi? ***************************************************************************************U ovu svrhu jeste potrebno mobilisati snage i raditi udruženo, ali rezultati će se vrlo brzo pokazati, ukoliko javašluk ne preovlada. Sve zavisi od ljudi.

SVAKO KO NE ŽELI DA REŠAVA UZROKE PROBLEMA, NIJE ISKREN U NAMERAMA DA SE BILO ŠTA POBOLJŠA. REŠAVANJE SAMO POSLEDICA NE LEČI I NE POBOLJŠAVA NIŠTA.

OVO SU PSI IZ JEDNE DIVLJE ODGAJIVAČNICE KOJI SU OSTAVLJENI DA SE MEDJUSOBNO POJEDU. LOVAČKI PSI I LOVCI.

Na samom kraju 2016, dok smo još imali malo nade da je odgovornima stalo do smanjenja populacije beskućnih pasa, da lokalnim samoupravama gazduju ljudi zdravog razuma, napisali smo u beleškama na fejsbuku ovaj tekst, napravili smo smernice smanjenja populacije. Do dana današnjeg, svi koji se navodno bave ovom problematikom su dokazali da im je cilj da uličnih pasa bude što više, kako bi na njima što bolje krali. Najveća bruka u celoj ovoj priči je vladina „nevladina“organizacija za zaštitu životinja, koja je mirodjija na svim jalovim sastancima.
Prava istina je da je prostota i neobrazovanje, uz koristoljublje i korupciju pojelo sve institucije, u kojima sede neodgovorni i nesposobni. Odatle nikoga i nema da ovaj problem rešava. A rešenje nije ni skupo ni nemoguće.
Prave , iskrene organizacije koje žele da problem reše se zaobilaze, ne pozivaju na sastanke, eliminišu, kao i na sve ostale teme u našem društvu.
Ipak, na nama svima je da ne odustajemo.

Marina Mo

LOKALNI ŠERIFI KRADU I NA PRIHVATILIŠTIMA ZA PSE, A SVE PREKO JKP.

Onog trena, kad su podobni primitivci na vlasti po opštinama odlučili da se beskućni psi strpaju u prihvatilišta, u tzv zoohigijene pri Javnim komunalnim preduzećima, medju ostale delatnosti, kao groblja, čišćenje ulica i slično, otvoren je put ka koruptivnom korišćenju njihovih nesrećnih beskućnih života u ime lažnog zbrinjavanja, a u svrhu sticanja lične koristi od tendera , Šema kradje je ista kao i na svim ostalim poljima, samo je ovde još gore jer se radi o životima živih bića, koja se smišljeno i sa namerom predstavljaju kao opštinski problem broj jedan kako bi vladajući mafijaši lakše krali na njima.

Oni samo menjaju partije, kako bi neprekidno vladali i svakom bili poslušni, svakoj vlasti iznad. Nažalost, ni jedna vlast do sada nije zaustavila korupciju u JKP. Ni jedna.

Cela šema koruptivne priče, je odlično predstavljena u ovom insajderovom videu. Ovako se krade i u svakom JKP na prihvatilištima za pse. U svakom, bez izuzetka. Ovo je priča i o Loznici, i o Vršcu, i o Požegi,Bačkoj Palanci, itd.itd. i o svim opštinama koje imaju tender sa Avenijom MB, o Azi itd.itd.  

Pogledajte video. Traje samo 5 minuta a objašnjava šemu kradje i nedodirljivosti, jer kadija te tuži, kadija ti sudi, kako se nekada govorilo.

Lokalni šerifi i lokalna pravda – mehanizam zloupotrebe javnih nabavki i javnih preduzeća video INSAJDERA

SCREEN SHOT SA VIDEA. U OKVIRU JKP SU I PRIHVATILIŠTA ZA PSE.

Pošto su lokalni šerifi ogrezli u korupciju, samim tim I JKP, neophodno je prihvatilišta za pse izmestiti daleko van njihovog domašaja. Daleko od korumpirane lokalne vlasti. Daleko od njihovih podobnih slugu, šintera, gde mahom mesto nalaze ili beskrvni bezosećajni tipovi ili totalne psihopate, kojima je plaćeno iživljavanje na psima.

Prihvatilišta za pse moraju da vode I u njima rade isključivo ljubitelji životinja I oni koji ih razumeju I poznaju ponašanje pasa. Iskreno se nadamo da će I taj dan doći u Srbiji.

Ovo je šinter iz Loznice , dok se u tzv azil još moglo ući. Sad je to zabranio čuveni Janko Aleksić.

A ovo je foto iz azila u Luksemburgu. Uporedite sami.

Ovako se šinter iz Dimitrovgrada obraća našem aktivisti. Pokazuje srednji prst. To je „čovek“ zaposlen u JKP.

Interesantna je činjenica da azili u Srbiji koštaju grad mnogo više nego ovaj u Luksemburgu. Lopovi jedu budžete opština. Opštine vode lopovi, a zapošljavaju mediokritete psihopatski nastrojene.

Marina Mo

TRANSPORT TELADI , PUT PAKLA.

Ako ste se ikada zapitali šta je pakao , odgovor možete naći u ovom video snimku. Prijevoznici u Francuskoj snimljeni kako udaraju i muče telad

Snimak je preneo samo delić užasa kojima su svakodnevno izloženi milioni životinja, različitih vrsta U njemu je prikazan samo delić patnje, bola i straha , koji ova živa bića doživljavaju u svojim kratkim životima u kojima su rođeni da bi najveći i najozloglašeniji predator na planeti- čovek jeo meso, pio mleko, nosio cipele i tašne od kože…

Neopisiva je patnja svih bića u prirodi, a samim tim i same prirode,koju prouzrokuje čovek- to „razumno“ i „svesno“ biće, koje na isti ovakav način ubija i pripadnike svoje vrste. Setimo se samo miliona nevine dece i odaslih,koji umiru od gladi u zemljama trećeg sveta, dok se hrana baca nemilice , a dok bogatstvom planete upravlja mali procenat izabranih.
Čovečanstvo još nije ušlo u civilizaciju. Genocid koji se svakodnevno vrši nad milionima ostalih vrsta, na sve moguće načine, prikrivene licemenim pričama o humanom ubijanju, je daleko od civilizacije. Divljaštvo u svom najgorem mogućem obliku. Divljaštvo gde su samo metode ubijanja i mučenja savremenije nego one iz praistorije.
Da bi se opravdale ostale vrste su proglašene bezosećajnim.
Ali , svako živo biće želi da živi i beži od nasilne smrti. Oseća je. Tako i ova jadna telad, odvojena od majki, na putu u klanicu. I svi su isključivo mužjaci, jer se ženke ostavljaju za pakleni krug osemenjavanja, radjanja, odvajanja od teladi i na kraju ubijanja, kad više ne mogu da radjaju.
Pakleni krug smrti i bednog bitisanja.
Da bi njihovi leševi bili pojedeni, da bi njihovo mleko bilo popijeno, da bi se na svemu tome zaradjivalo.
Na putu u smrt ih tuku, prebijaju im noge, je radnike nervira njihovo dozivanje upomoć.

Pogledajmo se i zapitajmo se da li je parče šnicle ili komad sira koji ćemo danas da pojedemo vredno patnje ove teladi, ove dece koja osećaju baš kao i deca naše vrste. Nemoj da vas lažu da postoje humani uslovi, da je na drugim mestima bolje i lepše, da je ovo samo jedan ekces, da nije pravilo, da životinje uživaju dok čekaju na smrt…Istina je da ne postoji humano ubijanje !!!
Izbor je vaš, da li ćete ili nećete učestvovati u ovom genocidu, mučenju i ubijanju, NI INDIREKTNO.

Mirjana Raščanin

KAD LJUDSKA GRAMZIVOST NEMA GRANICA UMEŠA SE PRIRODA.

Kako novinar CNNa, Endrju Stivens javlja, a N1 prenosi , ove godine će , zbog epidemije svinjske groznice, koju kineske vlasti prikrivaju, biti ubijeno izmedju 150 i 200 miliona svinja u Kini. To je trećina njihove proizvodnje.

Što znači da 600 MILIONA SVINJA biva ubijeno svake godine , samo u Kini, za ljudsku ishranu. Žive u užasnim uslovima, ogradjeni metalnim boksom u kome ne mogu da se okrenu, već samo legnu i ustanu. Svinje koje imaju prasiće ne mogu ni to. Osudjene su da leže dok prasići  sisaju, tj oni koji su preživeli. Seku im se zubi kako ne bi ubijale svoj porod i grizle metalne šipke, jer su istraumirane konstantnim nekretanjem i boravkom u kavezima.Ne kreću se kako bi se što brže gojile i bile spremne za klanje.

I tako svake godine 600 miliona puta.

Ljudska gramzivost i večita glad za mesom nema kraja.

Ovo su uslovi u kojima svinje preživljavaju svoj bedan život do klanja.

Ali Priroda se pobrinula za interesantan obrt. Svinje obolevaju od bolesti za koju ne postoji vakcina. Tada počinje masovno ubijanje i spaljivanje leševa.

Pad proizvodnje donosi skok cena na tržištu. Kina je inače najveći proizvodjač svinjskog mesa u svetu. Skok cena smanjuje kupovinu svinjskog mesa. Smanjenje kupovine smanjuje proizvodnju.

Hoće li ljude Piroda naučiti da mučenje i ubijanje drugih vrsta nema smisla i da postoji alternativna ishrana? Hoće li ljudska rasa do svog konačnog nestanka živeti u uverenju da ostale vrste postoje samo zato da bi se ona iživljavala na njima? Čemu sav ovaj užas?

A do tada, ovim inteligentnim bićima preostaje samo strah i patnja.

Marina Mo

HLADNOKRVNO I BESOMUČNO UNIŠTAVANJE PARKA PRIRODE -TIKVARA.

Zаštićеnо pоdručје Pаrk prirоdе „Тikvаrа“ sе nаlаzi u јužnој Bаčkој, uz lеvu оbаlu rеkе Dunаv, nа tеritоriјi оpštinе Bаčkа Pаlаnkа. Park priro​dе „Тikvаrа“ је zаštićеnо pоdručје III kаtеgоriје – zаštićеnо pоdručје lоkаlnоg znаčаја, a prеmа klаsifikаciјi svеtskе uniје zа zаštitu prirоdе (IUSN) је V kаtеgоriја. Prvi put је zаštićеn 1993. gоdinе. Nајvеći dео zаštićеnоg pоdručја prеdstаvlја Pаlаnаčki rit sа brojnim rukаvcima, bаrama, rеčnim grеdama rаzličitih stаrоsti, i u sklаdu sа tim prеdstаvlја mоzаik vlаžnih stаništа. Cеlоkupаn prоstоr Parka prirode „Тikvаra“, prоglаšеn је 2009. gоdinе lоkаlitеtоm оd mеđunаrоdnоg znаčаја zа pticе, a tоkоm 2011. gоdinе pristuplјеnо је rеviziјi zаštitе Pаrkа prirоdе „Тikvаrа“ i tom prilikom је pоvеćаnа pоvršinа Pаrkа prirоdе sа 508 hа nа 553 hа.Pаrk prirоde „Tikvara“ je stanište mnogobrojnih zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta.

Na teritoriji parka prirode raste četiri strogo zaštićene biljne vrste koje su proglašene od nacionalnog i medjunarodnog značajaPored toga u Parku prirode je 2011 godine zabeležena jedna strogo zaštićena vrsta insekata i to je Pilemia tigrina koja je zabeležena na svega pet lokaliteta u Srbiji, pored nje Park naseljavaju brojne vrste tvrdokrilaca, leptira, vilin konjica i mnogih drugih insekata od kojih se mnoge nalaze na listi zaštićenih vrsta. 

U samom jezeru Tikvara po kome je Park i dobio ime nastanjeno je 25 ribljih vrsta od kojih je 13 vrsta u manjoj ili većoj meri zaštićeno. Takodje u Parku prirode svoj dom je pronašlo i 11 vrsta vodozemaca i 6 vrsta gmizavaca što čini 48% od ukupnog broja vrsta koje nastanjuju čitavu Srbiju i svi su na listi zaštićenih vrsta.

Posebnu vrednost ornitofaune ovog područja čine ptice vezane za barska staništa, pogotovo za Cvrcinu baru koja predstavlja stanište ptica kakve se vrlo retko mogu naći u ovom delu Podunavlja. Cvrcina bara je lokalitet gde se gnezdi ćubasti gnjurac, eja močvarica i trstenjaci a prisutne su i mrke čaplje, čapljice i belobrke čigre.Sva ova lepota i još mnogo toga što živi u Parku prirode „Tikvara“ nije dovoljan razlog da čovek ceni, štiti i poštuje dragulj koji mu je priroda poverila na čuvanje.

Naime, sredinom prošle godine čelnicima lokalne samouprave opštine Bačka Palanka je došla ideja kako bi, kao i mnogo toga lepog u ovom gradu, uništili a uz to da neko od njih ili njima bliskih i lepo napuni svoje džepove parama iz budžeta. Došli su na suludu ideju da unište Park prirode „Tikvara“ i da od njega naprave sportsko-rekreativni kompleks.– Zone i kompleksi turističko-sportsko-rekreativnih sadržaja treba da su u funkciji sporta, rekreacije i različitih vidova turizma – zapisali su, pored ostalog, ovdašnji urbanisti. – Ovde će se moći razvijati izletnički, nautički, lovni, ribolovni, pa i tranzitni turizam. Dozvoljena je izgradnja izletišta, strelišta, jahališta, hipodruma, golf terena, kupališta (akva parkova i bazena). Ovaj prostor biće pogodan za škole u prirodi, umetničke kolonije, letnje pozornice, ali i za eventualnu gradnju hotela, motela, restorana, apartmana i kampova… 

Revitalizacija „Cvrcine bare“ i privođenje nameni regatne staze sa izgradnjom pratećih sadržaja u Bačkoj Palanci se smatra za projekat decenije a svi namerno ili slučajno zaboravljaju šta se sve nalazi u toj Cvrcinoj bari i da to područje nije bez razloga stavljeno pod zaštitu još pre skoro tri decenije. Zašto zarad profita, zarad koristi malobrojne grupice ljudi dozvoljavamo da nam se uništi jedno blago koje je majka priroda dovela do savršenstva i koje treba da bude ponos Bačke Palanke? Zar treba da se dozvoli da neko ko gleda samo svoj interes uništi blago koje se decenijama prenosi sa kolena na koleno? Zar treba da odjurimo, uništimo, pobijemo sva ta predivna i nedužna živa bića ćiji opstanak zavisi od Parka prirode „Tikvara“?

Još 2011 godine kada je radjena revizija utvrdjeno je da sportsko-rekreativni karakter Parka prirode kao i intenzivno šumarstvo u značajnoj meri dovelo do narušavanja ekoloških uslova u zaštićenom području. Posle svega razmislite malo gde ćete u lepom letnjem danu imati da odvedete svoje unuče daleko od saobraćaja, daleko od gradske gužve na neko mirno mesto sa čistim vazduhom? Gde ćete svom detetu ili unučetu imati priliku da pokažete u prirodi divlju patku kako vodi pačiće, labuda, čaplju ili rodu? Ako dozvolimo da nam se uništi to malo pače prirode, naša deca će te životinje moći da vide samo na slikama a mnoge vrste će biti osudjene na izumiranje usled uništavanja njihovih staništa.

Miloš Vlaškalić

AVENIJA MB ŠIRI ZARAZU PASA PO SRBIJI, DOK DRŽAVNI MEDIJI ŠIRE PROPAGANDU O NJIHOVOJ HUMANOSTI.

Kao deo opšteg imaginarijuma u kome živimo, i Avenija MB se bacila na propagandu. Na TV ekranu sve je lepo i divno, kao u bajci, dok u stvarnosti krv pasa teče potocima.

U ovom prilogu RTS objavljuje slatku priču o kujici koja je spašena iz reke, a koja je našla srećan dom u prihvatilištu Novo Selo, gde je pregledaju humani čika veterinari, koji će joj pomoći da se okuci. Naravno, humani vlasnici Avenije , mama Andja i njen dobri sin Nenad će naći domove za njene štence, a ona će živeti srećno sterilisana do kraja života.

LINK VIDEA RTSa O HUMANOJ AVENIJI MB

Naravno, na pomenutom mediju, u vlasništvu države, nikada nećete čuti nijedno drugo mišljenje. Još jedan dokaz da neko u vrhu ima debele koristi od ove po zlu poznate firme.

A ovo je stvarnost.

Svi psi na silu pokupljeni iz Majdanpeka, a koji su vraćeni su zaraženi štenećakom. Njih 6 od 15. ostali su nestali, a objašnjenja nema .

Link gde možete videti teške trenutke,  kroz koje je prolazila Bubica,iz Majdanpeka, koja je posle neuspešne borbe, uginula u mukama.

Link našeg članka o tom nemilom dogadjaju.

Evo i svedočenja iz Velikog Gradišta. Udruženje Puž je objavilo slike psa, koji je u konc logoru Avenije proveo 4 dana. Peuzet bolestan, zaražen.

Ovakvih svedočenja ima na stotine, ali na alternativnim mrežama, ne i na javnom servisu, koji mi plaćamo.

Ogromne sume novca se kradu iz budžeta opština na ime zbrinjavanja pasa. Avenije MB se uhlebila u ovoj vlasti i postoje sumnje da svako ima svoj deo kolača. Nema drugog objašnjenja za ovoliku otimačinu oko ugovora sa opštinama. Psi plaćaju životima, ne govore, a zločinci, svi zadovoljni.

Krivične prijave, po jaranskom odnosu, propalo, korumpirano sudstvo, opštinski moćnici završavaju u fijokama. Uprava veterine tapše ručicama i nema ama baš nikakvih zamerki.

Marina Mo

Andjelija i Nenad Stevanović okrvarili ruke i u Majdanpeku. 15 novih žrtava porodične firme,koja sprovodi profitabilan genocid pasa Srbije.

05og aprila su beskrupulozni šinteri radnje za čišćenje zgrada i ostale usluge u poljoprivredi, nazvane zvučno Avenija MB na silu potrpali u svoju prikolicu 15 pasa, od toga dva šteneta starosti oko 7 meseci. I pored protivljenja prisutnih članova grupe Ortaci Majdanpek, Monika Jukić i Belka Majdanpek, Igor Janković i pored objašnjavanja da su psi sterilisani, vakcinisani, da imaju staratelje, bahati šinteri su ih na silu strpali u svoju dušegupku i odvezli u svoj konc logor Novo Selo, udaljen oko 235km, skoro 4 sata vožnje. Usluge, pa makar i bespotrebne, izmišljene i nezakonite, moraju da se naplate. Pasa nikad dosta za apetite vlasnika ove takozvane firme i njihove jarane iz koruptivnih opština. A pravde ni na vidiku. Opština nema prihvatilište koje je po zakonu odavno trebala da izgradi, ali zato ima milione dinara koje iz budžeta zdušno ubacuje u duboki džep AV MB. Koliki je procenat, ne zna se, kao što se ne znaju ni detalji ugovora sa ovom firmom.

Posle upornog zvanja, dopisa koji je poslat inspekciji, stigao je odgovor da se tamo nalazi 6 pasa. Gde su ostali nestali i kako verovati inspekciji, koja se do sada pokazala nekooperativnom?

Onda je 6 pasa vraćeno na teren, posle 20 dana. Svi do jednog zaraženi štenećakom. Svi neuhranjeni, kosti im se vide. Zatim je pronadjen još jedan pas, sa izbodenim ušima, u bezuspešnim pokušajima stavljanja bespotrebne, odvratne markice, koja ionako ne sprečava bezdušnike da ga ponovo hvataju. Gde su ostali, to niko ne zna, a kako proveriti kad je ulazak u konc lager strogo zabranjen. Ni novinare ne puštaju u svoje carstvo smrti.  Veterinarski inspektori koji saradjuju sa zlatnom kokom, nemaju primedbi. Nema primedbi ni Uprava veterine. Opštinske vlasti su gluve, slepe i neme, može im se. Svi se verovatno sećate razgovora od prošle godine, koji je Igor Janković imao sa upravom opštine, kada je toliko izvredjan da je završio na hitnoj pomoći.

Bahata uprava opštine, bahatih drskih moćnika, ugovor sa firmom bahate bezosećajne porodične firme bezosećajnih ljudi, namerno gluvi veterinarski inspektori, nezakoniti ugovori i slatke pare od pseće krvi, tj od krvi džukela, jer to su za takve samo džukele, al korisne. Zato i ne čine ništa da se populacija pasa na ulicama smanji humanim putem. Zašto bi? Na kome će onda krasti budžet?

FOTOSI VRAĆENIH PASA.

Link video Igor jankovic Jedan od zaraženih pasa se bori za život 

Sada , te jadne pse, one vraćene, koje je Avenija zarazila u svom smrdljivom logoru il dušegupki, na svoj račun leče zaštitnici životinja. Nadamo se da će preživeti sva zla koja su prošli zbog zlih ljudi, koji su se domogli mesta, na kojima ne bi smeli biti, da živimo u zemlji u kojoj sklonost ka korupciji nije ulaznica u „visoko društvo“.

LINK video Igor jankovic .Još jedan od bolesnih.

Sve ovo nije bilo potrebno. Ali zli i gramzivi ne umeju da urade ništa dobro, već samo zlo.

Treba li više dokaza za zlodela Avenije MB i njenih vlasnika i radnika ?

GDE SUROVE UBICE AVENIJE MB PRODJU, TU VIŠE NI TRAVA NE RASTE. SAMO LEŠEVI PASA OSTAJU ZA NJIMA .

Zoran Babić (Koridor) i Nenad Stevanović su svojevremo radili zajedno u JKP Beli izvor, Vrnjačka Banja. Protiv obojice su podnete krivične prijave zbog zloupotrebe položaja i preprodaje grobova. Da li ta saradnja ima veze sa nedodirljivošću Avenije MB i njenim neometanim haranjem po Srbiji i ogromnim zaradama iz ugovora sa opštinama, koje pustoše gradske budžete, na ime „humanog zbrinjavanja uličnih pasa“?????

Avenije MB, registrovana radnja za čišćenje i ostale usluge u poljoprivredi u vlasništvu Andjelije Stevanović, čije će ime ostati krvavim slovima upisano u APR, hara i dalje Srbijom. I pored brojnih krivičnih prijava, svakodnevnog kršenja zakona, oni su iznad zakona.

Njihova dušegupka na 4 točka se kotrlja drumovima, njihovi surovi, bahati, primitivni šinteri, u pravom smislu te reči, dakle, ubice bez ikakvog osećaja empatije i ljudskosti surovo hvataju pse, trpaju ih u smrdljivu prikolicu i deportuju u konc logor Novo Selo, a sve pod velom „humanog hvatanja pasa Lutalica“, i „rešavanja problema uličnih pasa“ brojnih opština sa kojima imaju sumnjive ugovore.

Često pse uhvaćene u jednoj opštini istovare u sledećoj, u zavisnosti od popunjenosti kapaciteta i brzine ubijanja.

U njihov konc logor nema ulaska.

Na sramotu Srbije , ova slika strašne bezdušnosti i nemoralnosti svih koji sa njima imaju ugovore, kao i same ove takozvane firme,  nikako da prestane.  

Predpostavljamo da su se tako i ova 4 psa, našla u mestu Gračac, kod Vrnjačke banje, čije je slike objavila Dragana Zdravkovic na fejsbuku pre 2 dana. Psi su u jezivom stanju totalne iznurenosti.

Da se prisetimo, ko bi to mogao biti veliki zaštitnik ovih“ iskusnih hvatača pasa“ koji su omastili brkove unosnim poslom? Krvavim istina, ali to njih ne uzbudjuje. Zarada samo preko podataka dostupnih preko javnih tendera od 2014 do 2018 je preko MILION EURA. Bez nedostupnih podataka.

Od poslova čišćenja su se naglo 2013 god preorijentisali na hvatanje pasa i od tada iako bez ikakve obuke, (imaju lažnu za koju tvrde da je verodostojna) sklapaju ugovore u milionima dinara sa opštinskim vlastima. Firmu su preregistrovali na Beograd, pa se sad vode kao beogradska firma.

Sin vlasnice Andjelije je Nenad Stevanović, koji zaista i upravlja firmom je bivši uravnik groblja JKP Beli izvor, koji je radio sa Zoranom Babićem, tadašnjim direktorom JKP Beli izvor, (ista osoba koja je kasnije avanzovala do skupštinskog odbornika, direktora Koridora, da bi prinudno dao ostavku na taj položaj)a protiv obojice su pokrenute krivične prijave zbog zloupotrebe položaja u vezi preprodaje grobova. Zoran Babić , naravno, nikada nije stigao do suda, jer nisu mogli da ga nadju. Stevanović nikada nije osudjen. Obojica su karijeru nastavili nesmetano.

LINK TEKSTA O PREPRODAJI GROBOVA.

Početkom 2011. protiv tadašnjeg upravnika groblja Nenada Stevanovića i Zorice Jovanović podignute su optužnice za zloupotrebu službenog položaja. Naime, otkriveno je da za oko stotinu grobnih mesta prodatih od 2004. do 2008. u preduzeću „Beli izvor“ ne postoje dokazi da su plaćena ili je dokumentacija o tome sumnjiva.

Slučaj je završio na sudu, a gonjeni su samo poslovođa sektora za groblje Zorica Jovanović i upravnik groblja Nenad Stevanović, ali ne i Babić. Babić je, kako nam je nezvanično rečeno u Osnovnom sudu u Kraljevu, dva puta pozivan, ali se nije pojavio.
– Na sudu su bili oni koji su bili bliski Babićevi saradnici, ali ne i on – kažu u sudu. ——————————————

O tom slučaju postoje brojni linkovi na guglu. Interesantno je da je link Blica, članak iz 2011 netragom nestao. Ali ostalih ima.

Interesantna je ta veza dvojice kolega. Avenije MB se pokazala nedodirljivom. Šta mislite zašto? I dokle će zbog ovakvih prljavih igara slika Srbije koju šaljemo u svet biti jadna, bedna i sramotna?Zemlja u kojoj je čak i pseća smrt, krv i poslednji dah mogućnost kradje  miliona dinara   iz opštinskih budžeta. Smrt na kojoj najgori ponosno i nekažnjeno profitiraju, a uprava veterine i veterinarski inspektori ih štite. Tako su nisko pali.

Na našem sajtu je kategorija Avenija MB, gde se možete bolje upoznati sa radom ove monstruozne firme.

Marina Mo

Ljudi Arogantna Rasa Samoproklamovanih Vladara Planete moraju postati zaista LJUDI

Činjenica da hodate na 2 noge, da ste rodjeni kao ljudsko biće, ne čini vas I evoluiranim čovekom. Ako ste naučili 3 pravila za preživljavanje u svetu ljudi

U se, Na se I Poda se, nemate I pravo  da se smatrate gospodarem planete. Ipak, I najgori medju ljudskim bićima, krajnje nemoralni I stupidni , smatraju sebe bogovima , čudom prirode. Što su manje obrazovani I amoralniji, to sebe više dižu u visine. Interesantno je da takvi , samoživi, najbrže I jure ka centrima moći, ne obraćajući pažnju na potrebe onih oko sebe.

Samim pripadanjem ljudskom rodu, bićima koja poseduju samosvest, čovek je sebi  dao za  pravo da se izdigne iznad svih ostalih i smatra sebe gospodarom planete. Ako je zaista gospodar, da li mu samosvest nameće i odgovornosti za sve one, koje posmatra sa visine , kao niža bića? Da li mu položaj koji je sebi dao nameće i odgovornost za opstanak planete kojom gospodari, odgovornost za dobrobit svoje vrste i ostalih vrsta? Trebalo bi da je tako, ali nije.

Sem samosvesti, osobine koje  bi  čoveka trebale da zaista učine evoluiranim čovekom, su Saosećanje, Milosrdje, Humanost. Nažalost, poseduju ih samo retke jedinke.  Većina  su baloni napunjeni egom, kojima rukovode najniži instikti. Većina nije odmakla od nivoa pećinskog čoveka iako se presvukla u odela i stavila kravate, umesto životinjskih koža, kojima su se pokrivali naši daleki preci.

I to je kamen spoticanja, te retke ljudske osobine, osobine poštovanja prirode, brige o njoj,brige o slabijima od sebe, ostalim vrstama, sa kojima delimo planetu,  osobine ljudskosti, ČAST, SAOSEĆANJE, MILOSRDJE , HUMANOST, koji nikako da preskočimo i zakoračimo u Civilizaciju.

Razvili smo tehnologiju, ali ne i ljudsku dušu.  Ona je ostala zarobljena u večitoj mantri  U se, na se i poda se, u najnižim instiktima. Jedi, grabi za sebe, razmnoži se i osvajaj teren. I danas, u 21om veku, većina se rukovodi samo ličnim interesima. Mala razlika od homo sapiensa , iz daleke praistorije.

To će i biti poslednja podela medju ljudskim bićima. Ne ona na rase, nacije, religije, već na evoluirana, civilizovana ljudska bića i na ona koja to nisu. U ovom svetlu, iz ovog ugla, posmatrajmo i naš odnos prema prirodi i ostalim živim bićima.

 Odnos prema životinjama, koje se svuda , širom planete, smatraju nižim, nesvesnim bićima, a u mnogima i bićima, koja nisu sposobna da osećaju bol i patnju svedoči o aroganciji rase ljudi , samoproklamovanih vladara planete.

Većini ljudi sama pomisao na životinje donosi samo jednu ideju- kako ih što bolje iskoristiti za ličnu korist. Životinje postoje da bi ih superiorni ljudi koristili. Da nije tako, ne bi trebale ni da postoje.

Retki su svesni da smo svi deo eko sistema i da je naše postojanje neraskidivo povezano.

Tako još uvek, u 21om veku, većina društava živi u mraku primitivizma, prostakluka, divljaštva. Pa i naše.

Sa neljudskim odnosom prema prirodi i životinjama  se susrećemo svaki dan.

Nivo razvoja jednog društva meri se odnosom prema slabijima u njemu.

Koliko smo zaostali na lestvici razvoja? Koliko se razlikujemo medjusobno, samo u okviru jednog društva, jedne zemlje?

Veoma smo zaostali i jako se medjusobno razlikujemo. Odatle i nepoštovanje postojećih zakona koji štite prirodu, životinje, jer većina jednostavno nema sluha ni  interesovanja da ih poštuje i sprovodi. Jako smo primitivni i to treba otvoreno da priznamo. Da, živimo u jednom primitivnom društvu u kom su evoluirani manjina. Manjina je zabrinuta zbog pomora pčela pesticidama i svesna da će to doprineti kolapsu celog ekološkog lanca, manjinu brine trovanje retkih vrsta ptica, manjinu brine gmo seme, manjinu boli sakaćenje i mučenje životinja koje žive uz nas, profitiranje na njima, dok se većina smeje u svojoj gluposti i samozadovoljstvu , nesvesna dubine idiotizma u koji je potonula. Mantra im je mržnja svega i svih koji nisu isti. Da, u takvom društvu živimo.

Kome je stalo do časti, morala, saosećanja i milosrdja? Gde su nestale te osobine? A bez njih, kako se možemo nazivati ljudskim bićima?Ne možemo.  

U društvu gde su institucije okupirali lezilebovići i koristoljupci, gde se zakon ne sprovodi, čovečnost ismejava, moramo uložiti nadljudske napore da isplivamo iz blata i krenemo u razvoj evoluiranog čoveka, svim raspoloživim sredstvima. Ne smemo odustati od insistiranja na poštovanju zakona, od prijava svih zločina, od širenja istine, jer neophodno je izmeniti mišljenje javnog mnjenja, koje će recipročno uticati i na okorele medije, koji ne umeju da propagiraju pozitivno i humano, da izmene stavove.

Moramo uporno raditi na promeni, ma koliko to teško i mučno bilo u ovom trenutku. Ne želimo da živimo medju bezosećajnim zombijima, jer je bolno gledati oko sebe i ne videti ljudskost, već glupost i samoživost. To nije društvo kom težimo.

Čast, humanost, saosećanje i milosrdje, to treba da budu odlike čoveka. Odgovornost prema prirodi i životinjama, koji zavise od nas, a nemaju glas da se za sebe bore. U takvom društvu želimo da živimo dostojanstveno i tek tada ćemo moći reći da živimo u CIVILIZACIJI.

Marina Mo