Koalicija Za Život NVO

Početak » Vesti » Srbija vesti (Strana 2)

Category Archives: Srbija vesti

Kategorije Categories

ARHIVA ČLANAKA

TROJANSKI KONJ

Svima nam je više ili manje poznata priča o Trojanskom konju.

Elem, videći da ni posle deset godina opsade ne mogu da probiju zidine Troje , Grci su smislili lukavstvo, napravili su šupljeg drvenog konja i u šupljinu smestili ratnike . Grčka vojska je kao tobož napustila ratište a Trojanci su konja , pošto ih je u to ubedio grčki špijun , prihvatili kao znak dobre volje i simbol prekida dugogodišnje opsade. Bilo je u Trojanaca i onih koji su upozoravali da je u pitanju klopka i zla namera, ali im niko nije verovao. I tako, dok su Trojanci proslavljali „pobedu“, iz konja su izašli sakriveni grčki ratnici i otvorili kapije Troje kako bi ostatak vojske ušao u grad. Epilog – grad je opljačkan, muškarci pobijeni a žene i deca odvedeni u ropstvo.

U Srbiji je 2009 godine donet Zakon o dobrobiti životinja , koji je jedan od naprednijih zakona u svetu, posebno u delu koji se odnosi na kućne ljubimce. Precizno je definisana obaveza svih lokalnih samouprava da obezbede na svojoj teritoriji prihvatilišta za napuštene životinje kao i službu koja će ih sklanjati sa ulice .

Pravilnikom o uslovima koje trebaju da ispunjavaju prihvatilišta i pansioni , a koji je na Zakonu o dobrobiti zasnovan akt ,određeni su uslovi koje ovi objekti moraju da ispune da bi se mogli upisati u Registar objekata i da bi mogli dobiti rešenje za rad.

http://www.vet.minpolj.gov.rs/legislativa/pravilnici/Pravilnik%20o%20uslovima%20koje%20moraju%20da%20ispunjavaju%20prihvatilista%20i%20pansioni%20za%20zivotinje.pdf

Takav, na Zakonu zasnovan pravilnik postoji i za odgajivačnice.

http://www.zzps.rs/novo/kontent/stranicy/propisi_podzakonski_akti/odgajivacnice.pdf

Zakon je predvideo sankcije i za pravna i za fizička lica , za različite vidove zlostavljanja, zanemarivanja i nehumanog postupanja sa životinjama .

2015 Udruženja su se srela sa mogućnošću izmene Zakona o dobrobiti životinja . Promene koje je tada pripremilo Ministarstvo poljoprivrede bile su takve da bi njihovim usvajanjem „prava“ životinja bila i te kako redukovana . Jedna od najopasnijih predviđenih izmena bila je suštinska izmena definicije dobrobiti koja je po novom predlogu trebala da označava stepen prilagodljivosti životinje na spoljne uslove . U praksi je to značilo da čovek nije dužan da obezbedi uslove dobrobiti već je dobrobit životinje njena mogućnost da se prilagodi spoljnim uslovima. Bilo je tu još toga, predlog uspostavljanja karantina za napuštene životinje , iz kojeg bi se one mogle otuđivati i prodavati trećim licima, recimo za eksperimente. Tada smo branili, i odbranili Zakon o dobrobiti.

Ono na šta smo tada ukazivali, ponavljamo i sada kada su okolnosti nešto drugačije a zagovornik promena nije država već pojedinci koji traže pooštravanje zakona , zanemarujući činjenicu da se ni postojeće odredbe nisu primenjivale i da od donošenja Zakona, do danas država i njeni organi nisu učinili ništa da bi obezbedili njegovu primenu. Da jesu, red bi odavno već bio uveden u oblasti dobrobiti životinja.

Poznavaocima situacije jasno je da svaki ulazak Zakona u skupštinsku raspravu gde poslanici SNS imaju većinu za predlaganje amandmana i odlučivanje ,otvara mogućnost vraćanja uzgoja krznašica, uvođenje zakonite eutanazije nakon određenog vremenskog perioda koje životinje provedu u prihvatilištima po ugledu na evropske zakone, dozvoljene trke pasa, prodaju napuštenih pasa i mačaka trećim licima i mnogo štošta još.Jer,niko nakon ulaska Zakona u skupštinu nema kontrolu nad time šta će se u njemu menjati.Može se promeniti sve, oni predlože, imaju većinu i usvoje.To je svima jasno.Ili bar svima.

Zato se pitamo šta je pozadina zahteva Fondacije Levijatan za čačkanje Zakona o dobrobiti radi pooštravanja kazni ako se zna da se zakon nije adekvatno primenjivao ? Zar nije logično i svrsishodno izvršiti pritisak , koji već veliki broj organizacija civilnog društva vrši na Ministarstvo i Upravu i tražiti da državni organi obezbede primenu Zakona, i tako doći do cilja bez rizika .Ne otvarati Pandorinu kutiju , koja se neće zatvoriti tek tako. Koja nosi različita zla a koju niko od nas ne može da zatvori. To može samo vlast koja ima skupštinsku većinu.

Upućeni kažu da se inicijativi već raduje Marjan Rističević , predsednik skupštinskog odbora za poljoprivredu koji zastupa interese UNO Serbia odgajivača činčila . I eto nama, u Trojanskom konju, povratka uzgoja krznašica. A onda i ostalo. Učinjena šteta biće nepopravljiva.

Zato se vraćamo na početak priče o Trojanskom konju. Pročitajete je još jednom. Poučna je. Kaže da je danas i ovde u pripremi nešto slično .

. MiRa

***********************************

Deo iz „Zakona o dobrobiti životinja“

https://www.youtube.com/watch?v=6j_6JqjYrlQ&list=UU716yrYJ37dyw9MgVkz1dRw&index=24

VI KAZNENE ODREDBE

Član 82

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako:

1) prema životinji ne postupa sa pažnjom dobrog domaćina u skladu sa članom 6. stav 4. tačka 1) ovog zakona;

2) ne obezbedi blagovremeno veterinarsku pomoć životinji u skladu sa članom 6. stav 4. tačka 2) ovog zakona;

3) zlostavlja životinju (član 7. stav 1. tačka 1);

4) napusti, odnosno odbaci životinju čiji opstanak zavisi neposredno od čoveka (član 7. stav. 1. tačka 2);

5) drži, odnosno reprodukuje životinju na način kojim joj se nanosi bol, patnja, strah i stres (član 7. stav 1. tačka 4);

6) prisiljava životinju na uzimanje hrane, ako to nije u zdravstvene ili naučnoistraživačke svrhe (član 7. stav 1. tačka 5);

7) koristi tehničke uređaje ili druga sredstva kojima se životinja kažnjava i kojima se utiče na njeno ponašanje, uključujući bodljikave ogrlice ili sredstva za obuku ili gonjenje upotrebom električne energije ili hemijskih materija, osim u obuci službenih pasa, suprotno članu 7. stav 1. tačka 6) ovog zakona;

8) hvata životinju zamkama kojima joj se nanosi bol ili povreda (član 7. stav 1. tačka 7);

9) povećava agresivnost životinje selekcijom ili mehaničkim metodama (član 7. stav 1. tačka 8);

10) vrši nahuškavanje životinje na ljude ili druge životinje, osim u postupku dresure službenih životinja (član 7. stav 1. tačka 9);

11) koristi žive životinje za ishranu drugih životinja, osim ako je to jedini način za ishranu tih životinja (član 7. stav 1. tačka 10);

12) koristi žive životinje kao mamce za lov ili obuku drugih životinja (član 7. stav 1. tačka 11);

13) organizuje trke životinja na način kojim se prevazilaze fizičke mogućnosti životinja i životinjama nanosi povreda, bol, patnja, strah i stres (član 7. stav 1. tačka 12);

14) reprodukuje životinju suprotno članu 7. stav 1. tačka 13) ovog zakona;

15) pusti u divljinu reprodukovanu, othranjenu i pripitomljenu divlju životinju ako nije prethodno pripremljena za preživljavanje u takvom životnom okruženju (član 7. stav 1. tačka 14);

16) dodeljuje životinje kao nagradu u igrama na sreću (član 7. stav 1. tačka 15);

17) koristi doping, stimulanse i druge supstance koje se koriste radi bržeg razvoja životinje i poboljšanja proizvodnih i fizičkih osobina (član 7. stav 1. tačka 16);

18) hrani ili napaja životinju supstancama koje načinom upotrebe ili sadržajem mogu da izazovu nepotrebnu patnju ili bol životinje (član 7. stav 1. tačka 17);

19) izlaže životinju direktnom uticaju nepovoljnih vremenskih prilika ili nedostatku kiseonika (član 7. stav 1. tačka 18);

20) propagira aktivnosti koje su ovim zakonom zabranjene, osim ako se time ukazuje na negativne posledice takvih aktivnosti (član 7. stav 1. tačka 20);

21) održava borbe između životinja ili između životinja i ljudi, odnosno organizuje klađenje ili se kladi u borbama između životinja (član 7. stav 1. tačka 22);

22) drži, reprodukuje, obučava ili vrši promet životinja, kao i ako stavlja na raspolaganje objekte, zemljište ili materijalna sredstva drugom licu radi borbe između životinja ili između životinja i ljudi (član 7. stav 1. tačka 23);

23) ubija i zlostavlja životinju radi proizvodnje filmova, reklama i drugih dela na filmskoj traci, video traci i drugim nosačima slike i tona ili ako stavlja u promet, iznajmljuje i javno prikazuje takav film, reklamu ili drugo delo (član 7. stav. 1. tačka 24);

24) daje lekove, medicinska sredstva i druga slična sredstva koja nemaju za cilj dijagnostiku, preventivu, lečenje životinje i poboljšanje njenog zdravstvenog stanja, a koje mogu dovesti do promene u ponašanju, fizičkim i psihičkim sposobnostima životinje (član 7. stav 1. tačka 25);

25) poseduje, upotrebljava i prodaje lekove i supstance u cilju dopingovanja životinja (član 7. stav 1. tačka 26);

26) podstiče, podržava, pomaže i prikriva doping životinja (član 7. stav 1. tačka 27);

27) obavlja obuku životinja suprotno članu 7. stav 1. tačka 28) i članu 10. stav 2. ovog zakona;

28) upotrebljava otrove i druga hemijska sredstva koje izazivaju bol, patnju i smrt životinja, osim u cilju kontrole populacije glodara (član 7. stav 1. tačka 29);

29) prodaje ili poklanja kućne ljubimce licima mlađim od 18 godina bez dozvole roditelja ili staratelja (član 7. stav 1. tačka 30);

30) lovi izgubljene i napuštene kućne ljubimce (član 7. stav 1. tačka 31);

31) zanemaruje životinje lišavanjem osnovnih životnih potreba (član 7. stav 1. tačka 32);

32) zloupotrebljava lekove na životinjama (član 7. stav 1. tačka 33);

33) navikava životinje na aktivnosti koje su za nju neprirodne i samouništavajuće (član 7. stav 1. tačka 34);

34) drži, reprodukuje i koristi divlje životinje u cilju izlaganja u cirkusima i na takmičenjima i priredbama i izložbama suprotno članu 7. stav 1. tačka 35) ovog zakona;

35) drži, reprodukuje, uvozi, izvozi i lišava života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože (član 7. stav 1. tačka 37);

36) organizuje cirkuse, izložbe, takmičenja i priredbe suprotno odredbama člana 8. st. 1, 2. i 4. ovog zakona;

37) promeni lokaciju javnog prikazivanja životinja suprotno članu 8. stav 5. ovog zakona;

38) ne poseduje rešenje o odobrenju korišćenja životinje radi proizvodnje filma, reklame i drugog dela na filmskoj traci, video traci i drugom nosaču slike i tona (član 9. stav 1);

39) obučava životinje, a nije upisan u Registar lica za obuku životinja iz člana 11. stav 1. ovog zakona;

40) koristi životinje za rad suprotno članu 12. ovog zakona;

41) obavlja intervencije na životinjama suprotno čl. 13. i 14. ovog zakona;

42) liši životinju života suprotno članu 15. ovog zakona;

43) liši životinju života na javnom mestu suprotno članu 16. ovog zakona;

44) liši životinju života bez prethodnog omamljivanja u slučaju koji nije predviđen ovim zakonom (član 17. stav 2);

45) liši životinju života suprotno članu 17. stav 3. ovog zakona;

46) drži, uzgaja i stavlja u promet životinju u objektima koji nisu upisani u Registar objekata (član 18. stav 2);

47) drži životinju, a nije obezbedio uslove iz čl. 20. i 21. ovog zakona;

48) prevozi životinju a nije upisan u Registar prevoznika životinja, odnosno prevozi životinju bez ovlašćenja za prevoz iz člana 22. ovog zakona;

49) prevozi životinju a ne poseduje plan prevoza životinje u skladu sa članom 24. stav 1. ovog zakona;

50) životinje u toku prevoza ne prati pratilac u skladu sa članom 24. stav 3. ovog zakona;

51) prilikom gonjenja, utovara, pretovara, istovara i u toku prevoza nanosi bol, patnju, povrede, odnosno lišava životinju osnovnih fizioloških potreba ili prouzrokuje smrt životinje (član 25. stav 1);

52) mesta na kojima vrši utovar, pretovar ili istovar životinje, kao i mesta za odmor i kontrolne stanice ne ispunjavaju uslove za zaštitu života i dobrobiti životinja (član 25. stav 4);

53) prevozi životinje suprotno članu 26. ovog zakona;

54) radi obuzdavanja životinja koristi sredstva koja prouzrokuju bol i patnju (član 28. stav 3);

55) vrši klanje životinja bez stručnog i na propisan način izvedenog omamljivanja (član 29. stav 1);

56) radi omamljivanja životinja koristi sredstva iz člana 29. stav 2. ovog zakona;

57) vrši klanje životinja bez prethodnog omamljivanja u slučaju koji nije propisan ovim zakonom (član 30. stav 1);

58) omamljivanje i klanje životinja ne obavlja obučeno lice u skladu sa članom 31. stav 1. ovog zakona;

59) sprovodi ogled na životinjama, a ne poseduje rešenje o odobrenju sprovođenja ogleda na životinjama (član 34);

60) ne odredi stručno lice za zaštitu dobrobiti životinja (član 35. stav 2);

61) sprovodi ogled na životinjama suprotno odredbama člana 36. ovog zakona;

62) sprovodi ogled na životinjama koje nisu u vlasništvu, odnosno posedu lica registrovanih za držanje, reprodukciju i promet oglednih životinja (član 37. stav 1);

63) sprovodi ogled na životinjama u nedozvoljene svrhe (član 38);

64) sprovodi ogled na životinjama suprotno odredbama čl. 39, 40, 41. i 42. ovog zakona;

65) ne vodi i ne čuva evidenciju o držanju, reprodukciji, prometu i sprovođenju ogleda na životinjama (član 43. st. 1. i 5);

66) sprovodi ogled na životinjama u obrazovne svrhe suprotno članu 44. ovog zakona;

67) vrši publikovanje naučnih radova, u slučaju da je ogled na životinjama sproveden suprotno odredbama ovog zakona (član 45);

68) sprovodi genetske modifikacije i manipulacije u ogledima na životinjama suprotno svrsi za koju je odobreno sprovođenje ogleda (član 46);

69) ne obezbedi kućnom ljubimcu uslove iz člana 53. ovog zakona;

70) se bavi reprodukcijom kućnih ljubimaca u komercijalne svrhe, a ne brine o zaštiti zdravlja, života i dobrobiti legla (član 56. stav 1);

71) drži, odnosno reprodukuje i koristi kućne ljubimce u nedozvoljene svrhe (član 57);

72) drži i reprodukuje divlje i egzotične životinje kao kućne ljubimce bez odobrenja (član 58. stav 1);

73) divljim i egzotičnim životinjama koje se drže i reprodukuju kao kućni ljubimci ne obezbedi uslove iz člana 58. stav 2. ovog zakona;

74) prodaje kućne ljubimce u objektima za prodaju kućnih ljubimaca ili odgajivačnicama koje nisu upisane u Registar objekata, kao i ako vrši promet pasa i mačaka u prodavnicama životinja (član 59. stav 1);

75) ne vodi evidenciju o broju prodatih životinja, kretanju, ishrani i lečenju životinja (član 59. stav 2);

76) ne izda pismeno uputstvo o načinu držanja za svaku prodatu životinju (član 59. stav 3);

77) ne ispunjava uslove za zaštitu dobrobiti životinja u pansionu i prihvatilištu (član 61. stav 1);

78) ne vodi i ne čuva evidencije iz člana 63. stav 3. ovog zakona;

79) ne obezbedi veterinarsku pomoć životinji (član 65. stav 1. tačka 2);

80) drži i uzgaja životinje u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu, prihvatilištu, odnosno odgajalištu za divlje životinje, a ne ispunjava uslove (član 71);

81) zoološki vrt, prihvatilišta, odnosno odgajališta za divlje životinje ne ispunjavaju uslove propisane u članu 72. ovog zakona;

82) vrši promet divljih životinja koje su pod posebnim režimom zaštite suprotno članu 73. ovog zakona

ISTRAŽIVANJE NA PSIMA U PRIHVATILIŠTU NOVA GAJDOBRA!!!?

U objektu koji nije imao dozvolu za rad , vršena nezakonita istraživanja na napuštenim psima.U istraživanju učestvovala i veterinarska ambulanta kojoj je istekao Ugovor o pružanju veterinarskih usluga !!! Zdrave pse ubacili u legla krpelja!!!

Napušteni psi u logorima u Srbiji svakodnevno su izloženi najraznovrsnijim načinima zlostavljanja. Za njih se iz budžeta izdvajaju milionske sume a oni stradaju gladni, žedni, bolesni… Na njima se zarađuje . U tom lancu svako uzima svoj deo kolača , šinteri, veterinari, zaštitari , a stradaju životinje.

U oktobru mesecu 2018 godine na psima u Prihvatilištu za napuštene pse u Novoj Gajdobri, Bačka Palanka, sprovedeno je istraživanje pod nazivom „Kožne bolesti pasa lutalica u Bačkoj Palanci“. Istraživanje je sprovedeno u suorganizaciji Veterinarske ambulante Va Va Vet , a sprovela ga je dr Lidija Plojević iz Beograda, sa ciljem kako se u izveštaju kaže da se potkrepi teza da bi betoniranjem azila, deratizacijom i dezinsekcijom potpuno nestao problem krpeljske epidemije a zamenom žice kojom je ograđen azil a koja je dotrajala i oštećena , nestali bi troškovi lečenja pasa od ubodnih rana koje nastaju provlačenjem pasa kroz žicu!?

Bez dozvole nadležnog Ministarstva, ova studija slučaja sprovedena je na 60 ženki, koje su hvatane na ulici, za koje je izveštajem utvrđeno da su bile dobrog zdravstvenog stanja , da nisu bile zaražene piroplazmozom, i da nisu imale spoljne parazite. Ženke su sterilisane, zatim su im stavljeni zaštitni spoton preparati , ogrlice protiv buva i krpelja i kao poptpuno zdrave odnete su u Prihvatilište.

U vreme ovog nezakonitog eksperimentisanja , već je bio istekao Ugovor između Opštine Bačka Palanka i VA VA Veta o pružanju veterinarskih usluga psima u Prihvatilištu, pa je jedno od pitanja koje se postavlja sa kojim ovlašćenjima i dozvolama su veterinari ove ambulante vršili nadzor nad životinjama. Zatražili smo odgovore nadležnih u opštini Bačka Palanka.

Dakle, 60 živih i potpuno zdravih ženki odneto je i ostavljeno u objekat koji je radio bez dozvole nadležnog ministarstva, za koji je u avgustu mesecu u izveštaju konstantovano da je okružen njivama sa naseobinama krpelja , da istih naseobina sa milionskim brojem krpelja ima i u samom prihvatilištu i to 7 rupa iz kojih su izvirali krpelji svih sojeva…

Posle desetodnevnog boravka među krpeljima rezultati su bili šokantni

6 pasa je uginulo od posledica piroplazmoze

54 pasa je bilo invadirano krpeljima

Kod 20 pasa koji su bili prekriveni ogromnim brojem krpelja , krvnim analizama utvrđeno je prisustvo piroplazmoze , a ostale 34 ženke, kaže se u izveštaju, bile su prekrivene krpeljima ali kako su bile dugodlake nije primećeno prisustvo zaraze.

Pitamo učesnike u ovom nezakonitom ogledu, da li su obilazili pse tokom boravka u objektu, i zašto nisu? Doveli ste zdrave pse i ostavili ih da ih deset dana jedu stotine krpelja? Postojanje krpelja je već bilo očigledno i znalo se da su čitave kolonije u nebetoniranom delu, šta se ovim zaista istraživalo ? Koliko su preparati (ne)efikasni ? Šta je stvarna pozadina ovog nehumanog eksperimenta? Ono što je sigurno jeste da se radi o nezakonitom eksperimentisanju sa napuštenim životinjama u Prihvatilištu , koje za cilj ima testiranje nekih, ko zna kakvih preparata, za ko zna čiji račun . Naravno , sve je to lepo upakovano u humanost i požrtvovanost onih koji bi morali da štite te pse a ne da ovako saučestvuju u njihovom zlostavljanju i ubijanju.

Vrhunac licemerja učesnika u ovom, protiv života životinja usmerenom istraživanju, jeste „udomljavanje“ sva 54 psa preko dr Plojević i kako se kaže u izveštaju VA VA Veta , „pronadjeni su im domovi preko njenih kontakata sa udruženjima u Beogradu i dalje preko njih sa udruženjima iz Srednje Evrope!!!“

Da li treba da se pitamo gde su završili psi iz ovog istraživanja ? Mi mislimo da treba, jer svi koji se bave aktivnostima udomljavanja znaju koliko je teško udomiti jednog psa , a ne desetine pasa u toku jednog meseca. Gotovo je nemoguće, osim ako se kojim slučajem ne radi o organizovanim transportima pasa u prihvatne centre u okruženju , odakle se oni kasnije prodaju i završavaju kao žrtve između ostalog u bordellima i u borbama pasa. Naravno, sve pod plaštom udomljavanja !

Zakon o dobrobiti životinja čl. 42 . tačka 4. jasno kaže da se ogled ne sme sprovoditi na napuštenim životinjama i životinjama u Prihvatilištu. To bi morali da znaju i predstavnici struke , a i pojedinci iz društva za zaštitu životinja koji su u tome učestvovali. Prijave Etičkom komitetu i drugim nadležnim organima su poslate.

Napušteni psi su idealna meta za trgovce psima i takozvanu pseću mafiju. Kontigenti pasa koji nezakonito izlaze iz Srbije završavaju u azilima širom Rumunije, Bugarske, Madjarske ,Austrije, i koji se odatle se dalje distribuiraju širom Evrope nisu plod mašte, već surova istina koja se neće svideti svima koji profitiraju od pseće nesreće.

M.Raščanin.

AZIL ŠABAC- PRIVLAČNO NAŠMINKANI CENTAR ZA MASOVNO EUTANAZIRANJE PASA POD RAZNIM „OPRAVDANIM „ RAZLOZIMA. STOPA SMRTNOSTI 90 POSTO.

Azil za pse u Šapcu je izgradjen 2013, kao najsavremeniji azil u Srbiji.

Na sajtu JKP Stari Grad , stranica zoohigijena, ovako je opisan. Idilično.Vreme kada je otvoren za posete, nije navedeno, a bavi se sakupljanjem pasa lutalica.

Grad je imao jedno vreme Pogram CNR, po kome su se psi sterilisali i vraćali na ulicu. Sada tog programa više nema. Psi se navodno udomljavaju ali u malom broju. U velikom broju umiru pod čudnim okolnostima.

Volonteri navode da je saradnja sa upravom azila veoma loša i da im se prati svaki korak kad u azil udju. Fotogafisanje pasa, u cilju udomljavanja je zabranjeno. Azil nema sajt za udomljavanje , niti se time bilo ko bavi. Ali, ono što najviše brine je stopa smrtnosti.Broj pasa, „eutanaziranih“, tj ubijenih u knjizi uginuća je alarmantan i upućuje na nepravilnosti i očito kršenje zakona o dobrobiti životinja. Eutanazija zdravih pasa u azilima je zabranjena. Nema vremenskog roka posle kog mogu ubiti ubijeni. Zakon ne zanimaju kapaciteti azila. U prevodu, ako nemate mesta, ne smeštajte pse u azil.

Izgleda, da su se JKP Stari grad šabac i Vet Stanica Šabac, koja ima ugovor sa JKP za brigu o zdravlju pasa, dosetili kako da njihov broj uspešno smanjuju izigravajući zakon . Pse ubijaju nemilice pod raznim „opravdanim“ razlozima. Od ukupno 592 uhvaćena psa u toku 2017. godine, njih 490 je “uginulo” ili eutanazirano. Preciznije, 48 pasa je udavljeno, 138 uspavano zbog agresivnosti, 43 zbog bolesti, 60 uginulo zbog povreda, 12 uspavano iz drugih razloga, a 189 pasa je uginulo iz “nepoznatih” razloga.“Znači, oko   90 posto pasa je ubijeno.

Na svakih deset, preživi jedan.

Liste „uginuća“ sa stranice sajta Pomoć Psima u Šapcu.

Ovo je nedopustivo . Ko je vet. stanica Šabac koja ih spašava muka , a ih bolesne uspavljuje?Na svom web sajtu se zaklinju u human odnos prema životinjama. Kako je ovo humano? Kako je moguće da je 138 pasa bilo agresivno? Kako je moguće da je 48 pasa udavljeno? Kad su to uspeli da udave jedni druge u savremenom azilu gde se o njima brinu? Kako je 60 uginulo zbog povreda, kad su veterinari tu da o njima brinu? Kojih je to 12 “drugih razloga”?I kojih je to 189 “nepoznatih razloga”?

Za svoje usluge vet stanica je jako dobro plaćena. Kada je 490 pasa iz raznih razloga iz azila otišlo na onaj svet, 2017. God. plaćeni su 2.898.320 dinara ili 24.152 eura. Oko 2000 eura mesečno.

Troškovi su ogromni, ali izgleda da beskućni psi od tolikog novca nemaju koristi.

Grad odvaja za usluge zoohigijene , stalne troškove 20 miliona dinara, a specijalizovane usluge 11 miliona dinara. Ukupno 31 milion dinara. Za šta? Koje su to specijalizovane usluge? Kada od 10 pasa jedan preživi, koliko je sterilizacija izvršeno? Koliko je pasa vakcinisano?

Kako je moguće da vet stanica koja svoje veterinare  reklamira kao osobe od poverenja može da dozvoli smrtnost od 90 posto? Da li je to njima normalno?

Svojevremeno se digla bura oko nadaleko čuvenog konc logora u Požegi, gde je veterinar Božić, sadašnji predsednik opštine Požega, ubijao pse masovno I nemilice, a sada se ćuti o situaciji u Šapcu. Azil je uredan, u boksovima su posude sa vodom, čisto je, čak je u članku o otvaranju navedeno da ima I podno grejanje,  pa se suština “prijatnog boravka”pasa u njemu lako prikrije. Umivena klanica, tako ga zaštitnici životinja, koji su upoznati sa dešavanjima, zovu.

TROŠKOVI ZOOHIGIJENE

Zar se svaki dobar veterinar ne bi zabrinuo da mu je stopa smrtnosti u azilu 90 posto? I koje to usluge koštaju 2000 eura mesečno? Kako se biraju oni koji će preživeti ovaj azil I biti srećno udomljeni? I kako se uopšte udomljavaju, kad sajt za udomljavanje ne postoji, a posete azilu nisu česte, a ni poželjne. Ne možemo tvrditi da su zabranjene, ali ni podataka o otvorenosti azila na sajtu JKP nema. Postoji samo podatak da služba zoohigijene radi od 7 do 15h radnim danima, što se odnosi na – pozovite šintere.

U cifre je teško poverovati. Neefikasno utrošeno za zoohigijenu,  20 miliona dinara stalnih troškova  166.666 eura , 11 miliona dinara specijalizovanih usluga je 91.666 eura. Neefikasnim smatramo svaku sumu, koja ne rezultira smanjenjem populacije pasa na ulicama. Gde odlazi taj novac? Zašto se populacija pasa na ulicama ne smanjuje?

Kako je moguće da se godišnje ubije oko 500 pasa iako Zakon o dobrobiti životinja izričito zabranjuje eutanaziju zdravih životinja, jer očito je da nisu svi agresivni I bolesni I  da su se medjusobno  pojeli? Ubijanjem se problem ne rešava.  A I kažnjivo je. Koliko je nehumano , da I ne govorimo.

 Trošenje miliona iz budžeta , da bi se kolo vrtelo, a bez rešavanja poblema populacije beskućnih pasa, isključivo humanim putem, bez masovnog čipovanja vlasničkih, sterilizacije svih, baze podataka, neće dati nikakve rezultate, sem punjenja privatnih džepova.  Nezakonito ubijanje pasa,je krivično delo.  

Zašto opština Šabac nije drugačija I bolja od ostalih, kad se već naziva slobodnom i progresivnom opštinom? Šta na sve ovo kaže gradonačelnik slobodne opštine Šabac? Šta kaže direktor JKP Šabac? Pitaćemo ih.

 Nadamo se da nisu isti kao gradonačenici I upravnici JKPa opština pod vlašću vladajuće partije,  kad se pokrene pitanje transparentnosti I volje za poboljšanjem uslova života, tj preživljavanja beskućnih pasa, koji su u njihovoj brizi , za šta se sredstva iz budžeta I ovde više nego velikodušno koriste.

UBIJENI PAS MILUTIN.

Marina Mo

ODNOS PREMA BESKUĆNIM PSIMA U SRBIJI JE KATASTROFALAN. PSIMA JE SVEJEDNO KO JE NA VLASTI. SVI KOJI SE DOČEPAJU AZILA SU SKORO ISTI.

Zakon o dobrobiti životinja donesen je 2009 godine. Ni pre njegovog donošenja, ni posle, nije poštovan. Svi koji su bili i jesu, na čelu opština, na čelu javnih komunalnih preduzeća, u koja su utrpana prihvatilišta za pse, ili ono što se naziva azilima za lutalice, ili uopšte nisu imali pojma o njegovom postojanju, ili su činili sve da ga izigraju, tumače kako im se svidi i napuštene pse u svojoj nebrizi, iskoriste na najbolje moguće načine za sticanje lične koristi, kradući sredstva iz budžeta namenjena brizi o tim jadnim bićima. Bez obzira na partiju na vlasti u opštinama, odnos prema psima je uvek isti, primitivan i varvarski. Samo što je kradja i mučenje negde suptilnije prikriveno, a negde se uopšte ne prikriva.

Na čelo javnih komunalnih preduzeća svaka partija postavlja svoje izabranike, a svaki trči da odgrize svoj deo kolača. Tako se radi i sa prihvatilištima, azilima za pse, zlatnim kokama iz kojih se izvlače milioni dinara godišnje, na ime humanog cilja, smanjenja populacije beskućnih pasa, koje uporno nazivaju lutalicama, na ime njihovog zbrinjavanja, a ustvari mučenja i ubijanja.

Svako prihvatilište radi netransparentno. Na zakon o javnom informisanju se vise ne obaziru.  Podaci su vojna tajna. Vrata prihvatilišta, javnih objekata su ili otvorena u vreme kad niko ne može da stigne da ih poseti ili nikada. Sajtovi za udomljavanje ne postoje.A članovi udruženja za zaštitu su nepoželjni i ulaz im se zabranjuje. Snimanje pasa je zabranjeno. Snimanje objekta je zabranjeno. U prihvatilištima rade samo oni podobni, koji nikakve empatije ni razumevanja za  životinje nemaju. Imaju samo spremnost da ćute i prikrivaju sve što vide. Jedino što se još ne radi sa beskućnim psima jeste da se u Srbiji ne jedu. Sve ostalo je moguće. Eksperimenti, izvoz, mučenje, život bez hrane, u prljavštini, bez veterinarske nege, koja se naplaćuje, eutanazija zdravih, koja je zakonom zabranjena. Dakle, sve se to radi. Samo se ne prodaju za ishranu.

Sve je moguće, jer je ljudski faktor truo. Prihvatilištima rukovode gmizavci zainteresovani samo za iskorištavanje beskućnih pasa. Ljudi bez integriteta i savesti. Primitivci kojima pseći život ne znači ništa. Žrtve su idealne za korišćenje . Ne govore. A mržnja prema psima se konstantno podstiče. Beskućni psi se nazivaju lutalicama, manipuliše se ujedima, koji odlično služe kao dimna zavesa za opravdanje kradje. Sama činjenica da se zanimanje šinter, u šifarniku zanimanja, Službeni glasnik   56/2018,     nalazi u grupi UKLANJANJE OTPADA, uz FEKALISTA i ODNOŠENJE SMEĆA govori sve. To je prava istina o odnosu prema ovim bićima, na kojima javna komunalna zaradjuju milione. Sva dubina primitivizma i zaostalosti je oličena u ovom šifarniku. „Psi lutalice“ su otpad. A njima se bave šinteri. Članom 2. Zakona o komunalnim delarnostima, zoohigijenske sluzbe su proglasene za komunalne sluzbe, cime se zivotinje svrstavaju u komunalni otpad.

Najgori primeri , ako je poredjenje izmedju gori i najgori uopšte moguće su

Vršac  2017. god. zbog kradje hrane za pse, u zimskim mesecima, količina hrane je smanjena,  , što je dovelo do masovnog pokolja medju psima, što je upravnica prikrivala.Krivične prijave nisu procesuirane, radnica je dobila otkaz jer je sve obelodanila. Azil je prekriven izmetom, psi su u jezivom stanju.Fotografije kruže internetom. Niko nikada nije kažnjen. Upravnica prihvatilišta je ostala na svom radnom mestu iako postoje dokazi o njenoj direktnoj krivici za pokolj pasa. Priča se da je njen muž opštinski javni tužilac.

Bačka Palanka–  Ulaz zabranjen. Azil u Gajdobri zatvoren na 60 dana  zbog loših uslova po nalogu inspektora. Ipak neometano radi.  Radnik ne dozvoljava ulazak ekipi N1. decembar 2018.

Postoje podaci da se psi iz azila koriste za eksperimente . U toku oktobra meseca na psima iz prihvatilišta vršeno je istraživanje od strane zaposlenih lica u veterinarskoj ambulanti VA VA VET u koje je uključeno 60 kuja iz prihvatilišta . Ovo istraživanje evidentirano je kroz Mesečni izveštaj obavljenih veterinarskih usluga za oktobar mesec koji je ova veterinarska ambulanta podnela opštini Bačka Palanka, kada je i konstatovano da je stopa smrtnosti u ovom istraživanju bila 10% .
Član 42. Zakona o dobrobiti jasno zabranjuje bilo kakva istraživanja na napuštenim  životinjama u prihvatilištu.
Obzirom da je ne tako davno veliki broj pasa „Udomljen“ iz ovog prihvatilišta preko inostranih organizacija pitamo se i kakva je njihova dalja sudbina? Da li su i kako udomljeni ili su žrtve trgovaca psima?

Avenija MB Novo Selo Vrnjačka Banja. Ulaz za sve zabranjen. Prihvatilište privatno. Ali, sredstva iz budžeta više od 50 opština Srbije se slivaju u Aveniju MB. Vlasnik Avenije Nenad Stevanović, bliski saradnik Zorana Babića, u periodu kada su radili u JKP Beli izvor Vrnjačka Banja. Zarada za 4 godine preko million eura. Ugovor sa Vranjem zaključen 2018 na 37.500 eura. Preživelih pasa u Novom Selu sigurno nema.

Loznica Azil KJP Naš Dom. Ulaz zabranjen. Istorija kivičnih prijava protiv direktora KJP Janka Aleksića. Nikada nisu procesuirane. Stanje u azilu katastrofalno. Postoje prijave vezane za šverc oružja iz azila I prodaju.

Vranje Imalo je ugovor sklopljen sa veterinarskom stanicom Vranje, čiji je jedan od vlasnika, bio I predsednik opštinskog veća. Prihvatilište je godinama radilo neregistrovano. Onda je proglašeno registrovanim. U februaru 2018  Ugovor se medjutim sklapa sa Avenijom MB koja nema prihvatilište na teritoriji grada, u tom periodu, pa pse odvozi u Novo Selo, više od 200 km udaljeno. Svi koji su otišli da spasu pse iz tog konc logora su ucenjivani, vredjani, a usluge čuvanja pasa sui m naplaćivane, iako su već plaćene iz budžeta grada Vranja. Sada se psi opet smeštaju u prihvatilište vet stanice Vranje , detalji novog ugovora su još nepoznati. Link članka

Šabac  –Pihvatilište za pse izgradjeno po svetskim standardima , 2013. , ulickano,  sa kapacitetom 150 pasa , iako godišnje prima oko 600 pasa, (podaci za 2017) nikada ne prelazi svoje kapacitete.

U godini 2017oj od 592 psa, eutanazirano je njih 490. ( 48 pasa je udavljeno, 138 uspavano zbog agresivnosti, 43 zbog bolesti, 60 uginulo zbog povreda, 12 uspavano iz drugih razloga, a 189 pasa je uginulo iz “nepoznatih” razloga.)

Pošto je eutanazija zdravih pasa u Srbiji zabranjena, očito je da su razlozi ubijanja izmišljeni , lažirani. Za ove usluge , veterinarskoj stanici Šabac , koja se zaklinje u etičnost , je isplaćeno po ugovoru 2017 oko 2.900.000 din, 24.166 eura. Šta se to radi za oko 2000 eura mesečno?

Direktor vet stanice Šabac, davor Šašić je I predsednik Vet Komore Srbije. Da li smemo posumnjati u njegovu etičnost?

Dimitrovgad Azil za pse , nedovršen, neregistrovan je primao pse. Ulaz zabanjen. Pošto je brzinski, posle prijave registrovan, ulaz je I nadalje zabranjen. Psi iz azila , po svedočenju zaštitnika nestaju.

Ovo je samo deo podataka u vezi tzv azila koje smo stigli da ispratimo. Istraživanje zahteva dug rad velike ekipe . Na nivou zemlje ne postoji organ koji bi se ovim bavio.

Po postovima svedoka na internetu , možemo videti da je situacija skoro svuda ista.

Azili za pse u Srbiji su farsa , laž. Retki su izuzeci, ako ih ima. Pogrešni ljudi na pogrešnim mestima, opšta korumpiranost, I psi, žtve koje ne govore. To je situacija danas, bez obzira koja je partija na vlasti po opštinama. Ono što nas plaši je da će tako I ostati, bez obzira na promene ili ne , koje nastupe ili ne nastupe.

Marina Mo

PODRŽAVAMO PROTESTE #1 OD 5 MILIONA# ZAHTEVAMO SPROVODJENJE ZAKONA O DOBROBITI ŽIVOTINJA! OTVORENO PISMO

Nivo razvoja jednog društva meri se odnosom zajednice prema slabijima.

Državni organi u Srbiji od donošenja Zakona o dobrobiti 2009 godine do danas , nisu imali nameru da obezbede njegovu primenu niti da sankcionišu njegovo kršenje.

Mi , građani sa razvijenim osećajem empatije prema životinjama, bićima koja zavise od čoveka, mi koji svakog dana, svakog momenta, gledamo njihovu bol i patnju, mi, koji se svakodnevno suočavamo sa ljudskom surovošću, bezosećajnošću i arogancijom prema životinjama, mi smo ,
opozicijo,glasačko telo, kao i ostali građani .
Mi podržavamo građanske proteste i obraćamo se onima koji pretenduju da postanu vlast.


Mi smatramo da nema potpune slobode, sve dok se prema životinjama ne postupa humano, sa empatijom, dostojanstveno. Naša sloboda da živimo i radimo u miru je ugrožena činjenicom da smo svakodnevno svedoci nemerljive patnje životinja u svakom gradu , svakom selu naše države. Životinje se zlostavljaju svugde , nema razlike da li je reč o takozvanim slobodnim opštinama ili o gradovima gde vlada Srpska napredna stranka.
U Srbiji je Zakon o dobrobiti životinja donet 2009 godine, sa zakašnjenjem od 100 godina u odnosu na razvijenija društva u kojima je potreba suživota svih bića na ovoj planeti , mnogo ranije nego u Srbiji prepoznata. Od tada pa do danas, Zakon se ne poštuje.
Tretman takozvanih proizvodnih životinja, divljih životinja, ugroženih vrsta ptica, je daleko ispod svakog nivoa na kome bi se društvo i moglo nazvati civilizovanim. Tretman domaćih životinja i najboljeg čovekovog prijatelja, psa, je za svaku osudu.
Zlodela, mučenja, sakaćenja , trovanja, beskućnih ali i vlasničkih pasa i mačaka koje dele prostor sa ljudima se ne kažnjavaju. Mržnja prema njima se podstiče. Predstavnici vlasti po gradovima Srbije su u saradnji sa javno-komunalnim preduzećima razvili čitav mafijaški sistem njihovog iskorišćavanja preko takozvanih prihvatilišta. Novac namenjen brizi o životinjama se zloupotrebljava . Korupcija na tenderima za njihovo navodno zbrinjavanje je dostigla nivo epidemije. U ovom kolu su i takozvane slobodne opštine iste kao i one koje su u rukama vladajućeg SNSa. Sve je gotovo isto kao i pod svakom vlašću ranije, samo je sistem korupcije usavršen. Mediji uglavnom ćute, istina o korupciji se prikriva i narod malo zna o ovome.
Iz budžeta svih opština se kradu milioni eura godišnje na ime brige o napuštenim psima i mačkama, problem ulične populacije se ne rešava, a isti ljudi, neljudi, samo menjaju dresove, kako bi se kradja nastavila. I ne samo kradja, već i mučenje. Mučenje tih jadnih bića i mučenje nas, koji smo svesni njihove patnje i kojima je zaista toga dosta. Dosta nam je i zahtevamo da i državni i sudski organi konačno počnu da rade svoj posao i na ovom polju, koje nije nebitno ako želimo da postanemo civilizovano društvo i zauvek prekinemo tradicionalno tradicionalno primitivan odnos prema životinjama.


Zato i zahtevamo sledeće


Da se državni organi kako na lokalnom tako i na republičkom nivou obavežu na saradnju sa predstavnicima organizacija civilnog društva , i to ne samo sa onim organizacijama koje su im dopadljive već sa svim organizacijama i udruženjima koje iskažu nameru da se bave pitanjima
dobrobiti.


Zahtevamo otvorenost svih prihvatilišta za pse i mačke za javnost, transparentnost rada, prisustvo predstavnika udruženja u radu prihvatilišta , javne konkurse za radnike, izmenu dosadašnjeg profila hvatača pasa i drugih zaposlenih u objektima od surovih ,polupismenih osionih šintera u ljude sa empatijom za životinje .


Zahtevamo momentalnu zabranu nezakonite saradnje skoro 50 opština sa Avenijom MB, u kojoj se kradu milioni budžetskog novca, kao i saradnju opština sa Azom, sestrinskom firmom, koje rade mimo svih zakona i uredbi državnih organa .

U cilju smanjenja brojnosti populacije napuštenih uličnih pasa i mačaka, zahtevamo da država dotira sterilizacije, porez na nesterilisane pse i mačke u vlasništvu, kazne za vlasnike koji ne postupaju u skladu sa zakonskim odredbama.Da podsetimo, obeležavanje životinja je zakonska obaveza koju
veliki broj vlasnika ne poštuje, a državni organi ne obezbeđuju primenu mnogih postojećih zakonskih odredbi pa i ove o obaveznom obeležavanju.


Zahtevamo zakonsku registraciju svih odgajivačnica pasa i mačaka. Zahtevamo strožiju regulaciju obaveza odgajivača i kontrolu legla. Zahtevamo kazne za one odgajivače koji ne ispune zakonom
propisanu obavezu upisa u registar odgajivačnica Ministarstva poljoprivrede , šumarstva i vodoprivrede.


Zahtevamo kažnjavanje svih onih veterinarskih inspektora, koji omogućavaju kradju sredstava iz budžeta lokalnih samouprava tako što prikrivaju nezakonitosti kako u državnim prihvatilišta, tako i
zločine Avenije MB i Aze, koji potpisuju zapisnike sa lažnim podacima o broju, tretmanu i sudbini uhvaćenih životinja .


Zahtevamo ostavke ozloglašenih službenika Uprave veterine, zahtevamo ukidanje lažnog etičkog komiteta za dobrobit životinja i formiranje novog sa predstavnicima udruženja i nevladinih organizacija .
Ukratko , zahtevamo da država obezbedi primenu Zakona o dobrobiti životinja .
Za nas, nema slobodnih opština dok se u Srbiji odnos ljudi prema životinjama ne postavi u okvire
humanosti i ljudskosti, koji će se obezbediti i primenom zakonskih sankcija ako kao društvo nismo dostigli taj stepen razvoja na kome se empatija podrazumeva kod većine građana. Slobodna opština slobodnih građana je ona, u kojoj se sprovode i poštuju i oni zakoni koje mnogi smatraju nebitnim i marginalnim, što je, mi znamo , slučaj i sa Zakonom o dobrobiti životinja.
Ne prihvatamo da i nadalje živimo u državi u kojoj je briga o slabijima mrtvo slovo na papiru, prazna ljuštura, forma bez sadržaja, licemerje koje služi samo za kradju sredstava iz budžeta i ličnu korist podobnih pojedinaca.
Srbija je i naša država.

KOALICIJA ZA ŽIVOT nevladina organizacija

LEŠEVI PASA NA DEPONIJI DOKAZ UBIJANJA U KONC LOGORU ZA PSE KJP„NAŠ DOM“LOZNICA. 17 MILIONA GODIŠNJE IDE U PRIVATNE DŽEPOVE.

GRADONAČELNIK VIDOJE PETROVIĆ I DIREKTOR KJP JANKO ALEKSIĆ GODINAMA OBMANJUJU JAVNOST.

Godinama u Prihvatilište KJP Naš Dom Loznica ne može da se udje. Od kada su volonteri Udruženja Etika obelodanili zločinačko ponašanje prema psima, mučenje, zapuštenost objekta, prljavštinu, septičku jamu,počinje progon njihovih članova, a vrata lažnog prihvatilišta im se zatvaraju ispred nosa. U isto vreme se po tabloidima pojavljuju izjave brižnih gradonačelnika i direktora Komunalnog, u kojima izjavljuju kako se psi hrane specijalnom hranom, pa ne sme niko od posetilaca da ih hrani, kako nedobronamerni nisu dobrodošli, ( a zlonamerni su svi koji govore istinu),  kako je psima u „azilu“ divno, a iz azila se čuje zavijanje, a pri svemu tome uzimanja iz budžeta za njihovu dobrobit samo rastu, katanac je na vratima,  kamere postavljenje. Ipak, istina je procurela.

VIDEO „LEVIJATANA“  POGLEDAJTE

Na deponiji KJP, Udruženje za zaštitu životinja Levijatan je otkrilo gomilu leševa pasa, koji nisu stradali na ulici u saobraćajnim nesrećama. Nadjeni su bačeni na gomilu, neki u kesama, neki ne. Ko je to mogao da odjednom baci veliki broj leševa pasa na deponiju? Samo i jedino KJP Naš Dom.

Naravno, sada će krenuti prikrivanje tragova, kao i uvek do sada. Samo, tragove je nemoguće prikriti. Iako su gradonačelnik Vidoje Petrović i direktor KJP Janko Aleksić bog i batina u Loznici, bahati moćnici koji arče i tabače, istina je izašla na videlo.

Brojne krivične prijave koje je lokalno Udruženje za zaštitu životinja Etika podnosilo , kao i brojna udruženja Srbije, završavala su u fioci, po dobro proverenom receptu , saradnja u korupciji izvršne i zakonodavne vlasti. Nekažnjeno kršenje brojnih zakona nastavljalo se godinama. Postoji osnovana sumnja da je azil služio i kao mesto za šverc oružja i preprodaju. Nadjeni su brojni leševi pasa koji su, sumnja se, služili kao žive mete u isprobavanju oružja.

FOTOSI PASA PROSTRELJENIH MECIMA

Naravno da je katanac na vratima bio i jeste, još uvek , neophodan kršiteljima. Da se ne zna.

FOTO ZABRAVLJENOG AZILA.

LINK ČLANKA O DEŠAVANJIMA U TAKOZVANOM AZILU.

LINK ČLANKA ŠVERC ORUŽJA

Bahatost osionih je dostigla maksimum. Veliki novac je u pitanju. A ovaj konc logor za pse je zlatna koka za izvlačenje novca iz budžeta i pljačkanje sopstvenog grada.

„Azil“ je zastrt krpama, da se ništa ne vidi. Ulaz u javni objekat je samovoljom direktora zabranjen. Kako će objasniti leševe na deponiji? Možda pojavom lokalnog MASOVNOG UBICE PASA, manijaka koji juri po Loznici i ubija masovno pse, koje ostavlja na deponiji. Ili je ceo video lažan?

Ogorčeni smo ćutanjem medija, nepostupanjem sudskih organa i smatramo da je krajnje  vreme da se stane na put ovakvim zločinima nad psima i  kradji budžeta preko njihovih leševa.

Korupcija i kradja nisu ništa manji zločin ako su njihove žrtve psi, mada u ovom slučaju  žrtve su i svi gradjani grada Loznice, jer iz njihovog džepa se krade već godinama.  Gospodinu direktoru je ukraden samo sef.

Psima se kradu životi, a gradjanima dostojanstvo i novac. Ponižava se duh čitavog grada, pljuje na humanost i ljudskost. To rade oni kojima su ruke krvave od pseće krvi i ne može ništa da ih opere.

Mala je satisfakcija krivična kazna. Mala, ali neophodna, kako se više ovakvi slučajevi ne bi ponavljali.

PODRŽAVAMO PROTESTE- JEDAN OD 5 MILIONA- I PORUČUJEMO I POZICIJI I OPOZICIJI – OBEZBEDITE PRIMENU ZAKONA O DOBROBITI ŽIVOTINJA .

OTVORENO PISMO JAVNOSTI

Podržavamo proteste – Jedan od 5 Miliona- i iznosimo svoj stav i zahteve na temu koju niko ne pominje – Standardi tretmana životinja u našem društvu i korupcija koja je pojela Zakon o dobrobiti životinja.

Nivo razvoja jednog društva meri se odnosom prema slabijima.

Nijedna vlast u Srbiji do dana današnjeg, nije imala sluha ni iskrene namere da  humanizuje odnos prema životinjama, koje zavise od ljudskih bića, da obezbedi primenu Zakona o dobrobiti životinja i sankcioniše njegovo kršenje.

Zato se obraćamo i poziciji i opoziciji sa sledećim zahtevom :

ZAHTEVAMO DA SE OBEZBEDI  PRIMENA ZAKONA O DOBROBITI ŽIVOTINJA ŠTO PODRAZUMEVA  NADZOR NAD NJEGOVIM SPROVODJENJEM I SANKCIONISANJE PREKRŠITELJA.

Mi, kao ljudska bića sa razvijenim osećajem empatije prema slabijima od sebe, prema svim živim bićima, kao bića koja svakog dana, svakog momenta, osećamo njihovu bol i patnju, sa kojom se u našem društvu srećemo, na svakom koraku, mi, koji živimo svakodnevno suočeni sa  ljudskom surovošću, bezosećajnošću, arogancijom prema bićima, koja zavise od ljudske milosti, mi, koji smo glasačko telo, kao i svi ostali ,

Smatramo da, nikada neće biti ni jedne slobodne opštine, sve dok se nivo civilizacijskog razvoja ne bude merio odnosom prema slabijima od sebe, onima koji nemaju glas da se za sebe bore. Mi smo njihov glas, glas životinja koje zavise od ljudi. Mi nosimo njihovu patnju i borimo se za civilizovan, human, ljudski način odnosa prema njima.

U Srbiji je Zakon o dobrobiti životinja donesen 2009 godine. Sa zakašnjenjem od 100 godina u odnosu na zemlje sa razvijenijom svešću o potrebi poštovanja potreba ostalih živih bića. Od tada pa do danas se ne poštuje.

Tretman takozvanih farmskih životinja, divljih životinja, ugroženih vrsta ptica je ispod svakog nivoa civilizacijskog odnosa. Tretman domaćih životinja i najboljeg čovekovog prijatelja, psa, je za svaku osudu.

Zlodela, mučenja, sakaćenja , trovanja, beskućnih , pa i vlasničkih pasa i mačaka koje dele prostor sa ljudima, se ne kažnjavaju. Mržnja prema njima se podstiče, korišćenjem medijskog prostora i pokretanjem hajki. Predstavnici vlasti po opštinama, su u saradnji sa javnim komunalnim preduzećima razvili čitav mafijaški sistem njihovog iskorištavanja preko takozvanih prihvatilišta, za korišćenje novca namenjenog njihovom zbrinjavanju u lične svrhe. Korupcija , korišćenje tendera za njihovo navodno zbrinjavanje je dostigla nivo epidemije.

U ovom kolu su i takozvane slobodne opštine, iste kao i one koje su u rukama vladajućeg  SNSa. Sve je isto kao i pod svakom vlašću ranije, samo je još gore. Sistem korupcije je usavršen. Nijedna vest se ne obelodanjuje, istina o korupciji se prikriva  i narod malo zna o ovome.

Iz budžeta svih opština se kradu milioni eura godišnje u ime brige o napuštenim psima i mačkama, problem ulične populacije se ne rešava, a isti ljudi, neljudi, samo menjaju dresove, kako bi se kradja nastavila. I ne samo kradja, već i mučenje. Mučenje tih jadnih bića i mučenje nas, koji smo svesni njihove patnje i kojima je dosta. Dosta nam je i zahtevamo da i izvršni organi i sudski konačno počnu da rade svoj posao , i na ovom polju, koji nije nebitan, ako želimo da budemo civilizovano društvo i zauvek prekinemo tradicionalno primitivan odnos prema životinjama.

Zahtevamo poštovanje Zakona o dobrobiti životinja i sprovodjenje Zakona, kao i sankcionisanje nesprovodjenja i nepoštovanja.

U tom cilju zahtevamo:

Da se u svakoj opštini kao i na republičkom nivou omogući saradnja sa predstavnicima udruženja za zaštitu životinja na svim pitanjima koja se tiču životinja.

Zahtevamo otvorenost svih prihvatilišta za pse i mačke za javnost, transparentnost rada, prisustvo predstavnika udruženja u radu, javne konkurse za radnike, izmenu dosadašnjeg profila radnika hvatača pasa od surovih , polupismenih osionih šintera u kulturne ljude koji imaju empatiju i razumevanje.

Zahtevamo momentalnu zabranu dosadašnje nezakonite saradnje opština sa notornom Avenijom MB, kojom se kradu milioni iz opštinskih budžeta, sa Azom, sestrinskom firmom, zahtevamo humanizovanje prihvatilišta , van dometa partijskih uticaja i opštinskih vlasti, gramzivih i osionih ,gladnih kradje na ovim bićima.

Šema korupcije u prihvatilištima i opštinama je ista kao u svim drugim oblastima i još gora, jer se ovde krade na živim bićima, koja osećaju bol i patnju.

U cilju smanjenja broja populacije napuštenih uličnih pasa i mačaka, zahtevamo obavezno čipovanje i popis, bazu podataka svih vlasničkih pasa i mačaka, dotirane sterilizacije, porez na nesterilisane pse i mačke u vlasništvu, sprovodjenje kazni za nepoštovanje obaveznog čipovanja.

Zahtevamo registraciju svih odgajivača pasa i mačaka, svih od preko 3000 koliko ih ima u Kinološkom savezu, a od kojih je registrovano samo 13. Zahtevamo strožiju regulaciju obaveza odgajivača i kontrolu legla, koja se sada ne sprovodi.

Zahtevamo kažnjavanje svih veterinarskih inspektora, koji saradjuju u kradji sredstava iz budžeta i prikrivanju zlodela opštinskih JKPa i prihvatilišta, zlodela Avenije MB i Aze.

Zahtevamo smenu ozloglašenih dugogodišnjih predstavnika Uprave veterine, koji saučestvuju u prikrivanju zlodela, zahtevamo ukidanje lažnog Etičkog komiteta za dobrobit životinja i formiranje novog sa predstavnicima udruženja koja nisu provladina lažna udruženja.

Zahtevamo da nam  se konačno omogući da učestvujemo u formiranju društva, koje će se ponositi svojim odnosom prema slabijima od sebe, a ne bespomoćno gledati urušavanje svake ljudskosti.

Za nas, nema slobodnih opština dok se odnos prema životinjama ne postavi na civiizacijske osnove, humanost i ljudskost, a što sada nije slučaj.  Slobodna opština slobodnih ljudi je ona, u kojoj se sprovode i poštuju svi zakoni, pa i oni, koje mnogi smatraju nebitnim i marginalnim, kao Zakon o dobrobiti životinja, donesen tek 2009, a koji se ne poštuje ni u jednoj opštini Srbije, a njegovo nepoštovanje ne kažnjava.

Nivo razvoja jednog društva se meri odnosom prema slabijima od sebe.

Ne prihvatamo da živimo i nadalje u društvu u kom je briga o slabijima od sebe mrtvo slovo na papiru, prazna ljuštura, forma bez sadržaja, licemerje,  koje služi samo za kradju sredstava iz budžeta i ličnu korist podobnih pojedinaca, točkića sistema mafijaške organizacije.  Zahtevamo hitne promene, jer želimo da živimo u humanom društvu.

Zahtevamo poštovanje vladavine prava, prava koje nam je oduzeto i koje se svakodnevno gazi.

Koalicija Za Život NVO

NESREĆNI ZATOČENIK ZOO VRTA „DOBRE NADE“ U BEOGRADU, MEDVED MIŠA, NAJAVLJUJE PROLEĆE

Koliko je naše društvo nesvesno patne životinja zatočenih u ovom kazamatu , koji licemerno nosi ime Vrt Dobre Nade, svedoči i vremenska prognoza TV N1.

Smatramo da je krajnje neumesno sa osmehom na licu stajati pored ovog kaveza , smeštenog duboko u hodnicima Beogradske tvrdjave, gde sunce retko dopire, nesvestan uslova u kojima je prinudjeno da živi ovo jadno biće i govoriti o slatkom medvedu Miši , koji na Sretenje najavljuje proleće.

Miša se nije uplašio svoje senke, a proleće nam stiže. Simpatično zvuči ova vest, ali ne i istinito. Proleće ne stiže ovom medvedu, nikada. I žalosno je što toga ljudi nisu svesni.

Taj Miša u svom malom kavezu ne vidi ni drvo, ni pčele, ni cvet, a sunce samo ponekad i to na kratko. Njemu su sva godišnja doba ista. I kao neslana šala zvuči povezivanje ovog kaveza, ropstva mede Miše i vremenske prognoze.

Možda je mogla, bar  nekada da se potkrade neka vest o (ne)uslovima u kojima Miša i njegovi sapatnici žive , neka mala vest, koja bi možda pomogla da se uslovi izmene na bolje, ali nije. Nikada, ni na jednoj televiziji. A možda o tome urednik N1 razmisli. Možda.

Marina Mo

Populističke vesti tabloida- DNK analiza psećeg izmeta

Populističke vesti tabloida ne zaobilaze ni pseća govanca. DNK analiza psećeg izmeta još jedan uspeh „Zlatnog doba“ u Srbiji ili još jedan način izvlačenja novca iz gradske kase. Ili samo još jedna „vest“, da se nešto piše.

U ime promocije tehnološkog progresa Srbije i dostignuća zlatnog doba , pojavila se još jedna senzacionalistička vest u Blicu.  Izjava zamenika Gradonačelnika, gospodina Vesića, o obaveznom čipovanju i uzimanju DNK kućnih ljubimaca svedoči o olakom davanju neozbiljnih izjava i potpunom nepoznavanju tematike kojom se bavi.

Link teksta.

Još 2005 godine, Zakonom o veterinarstvu je propisano obavezno čipovanje kućnih ljubimaca, koje nikada u potpunosti nije sprovedeno u delo. Znači da se ne može ponovno uvesti, već se postojeći zakon može samo sprovesti. Pominjanje uzimanja DNK je u oblasti naučne fantastike u zemlji u kojoj je od preko 3000 odgajivača pasa, dakle, vlasnika, prijavljenih samo u Kinološkom savezu, (što ne znači i registrovano), samo 13 registrovano pri APR-u i Min.Poljoprivrede, Uprava veterine, što zakon nalaže. Interesantno da to nikoga ne zanima. Koliko bi se sredstava moglo sakupiti putem njihove registacije i kontrole, to gradu nije zanimljivo. Ali, DNK analiza i trošenje sredstava na još jedan projekat, bez smisla i rezultata, koji će obrstiti gradsku kasu, je izuzetno aktuelan. Doprinosi iluziji da se nešto, pa makar i besmisleno radi da se očiste ulice od neidentifikovanih psećih govanaca neodgovornih vlasnika, koji ne nose sa sobom plastične kesice i lopatice, i ne čiste za svojim psima naš beli grad.

Ulice su pune izbačenih pasa od strane neodgovornih vlasnika i time se niko od odgovornih iskreno ne bavi, ali se uporno izmišljaju novi načini za kradju budžeta, jer nikoga i ne zanima sudbina tih namučenih bića.

Postoje načini da se vlasnici kućnih ljubimaca učine odgovornima, ali u upravi grada ne postoji iskrena namera, ni volja, ni znanje, da se ovo sprovede u delo.

I tako to traje već decenijama. Samo se sistem kradje novca iz budžeta usavršava.

PORODICA IZ PAKLA NEKAŽNJENO HARA VRANJEM, MUČI ŽIVOTINJE A LJUDE NAPADA I VREDJA.

Pisali smo o ovoj porodici , likovima iz horor filma još 2016 godine i poslali prijavu tužilaštvu u Vranju. Nikada nije rešena, a oni su nastavili da maltretiraju i svoje sugradjane i životinje.

Odavno je primećeno da sin Vladica Stevanović u svoje dvorište donosi štenad i odrasle napuštene pse, kojima se kasnije gubi trag. Iz dvorišta se čuje cviljenje i zavijanje.

U sakupljanju mu pomaže i majka, Gordana,  koja svakoga ko joj se približi vredja i napada. I sin i majka su mentalno zaostali, ali u komunikaciji sa ljudima veoma agresivni. U kući živi i ćerka, koja se retko pojavljuje van kućnog dvorišta.

Ovo je poslednji slučaj , gde ih je Marko Spririć uočio na groblju 17.jan 2019. sa kesom u kojoj se nešto pomeralo. Kesa je bila zavezana, nije mogao da je otvori, pa je pocepao. Unutra je bilo štene, koje nije moglo da diše.

Nasilnici su ga vredjali, a onda pobegli.

link posta sa facebooka.

Ovo je foto koji smo mi objavili 2016.god.

Fotosi koje je Marko Spiric objavio u postu, na fejsbuku.

KESA U KOJOJ JE PAS BIO.

SPASEN JE.




Spašeno štene je Marko uspeo da udomi kod prijatelja, Stefana Smiljkovića.

Prisebno je pozvao policiju, koja je napravila zapisnik. Sam će podneti krivičnu prijavu, a javni tužilac je dužan da postupi prema zapisniku i pokrene postupak protiv ovo dvoje ljudi. Jedno štene je spašeno, ali.. koliko će drugih stradati u rukama ovih osoba?

Na post koji je objavio dobio je ovaj komentar. Da li ove osobe zaista jedu pse?

Šta radi socijalna služba? Očito je da se radi o mentalno  poremećim , opasnim osobama. I da li će javni tužilac reagovati ili će opet, do narednog slučaja, sve biti zaboravljeno? Zašto odgovorni ne rade svoj posao?