Koalicija Za Život No Kill Coalition

Početak » Vranje Azil za Pse

Category Archives: Vranje Azil za Pse

Kategorije Categories

ARHIVA ČLANAKA

Vranjanski bermudski trougao za pse

Bermudski trougao za pse. Nestaju. Netragom.

Vranje je Bermudski trougao gde psi , uhvaćeni od JKP Komrad, smešteni u Davidovac tzv prihvatilište, nestaju bez traga. Samo fakture za njihovo hvatanje i boravak u tom Domu Sreće ne nestaju. One su jedine realne  u toj zoni sumraka.

Kako ih uhvate radnici , šinteri JKP Komrad, vrlo često i uz pratnju policije koja maše pendrecima i viče Odbij, deportuju u lažno prihvatilište, Davidovac, plaćeno od budžeta opštine da bude pravo, a ne lažno, oni nestanu. Naravno, Davidovac, (koji vode veterinari, direktor Veličković  i jedan od vlasnika Tričković, koji je ujedno i predsednik skuštine opštine, trenutno, pa „nije vlasnik“) nema pojma. Oni sve rade po zakonu. Tako im i psi nestaju, po zakonu. a svaki košta preko 6.000 dinara budžet grada, trošak Davidovac „prihvatilište“, plus troškovi JKP KOmrad, sve zajedno oko 100 eura po psu.

ug2

Uvek su vraćeni na teren, propisno sterilisani, a na terenu sterilisanih nema. Nema ni čipovanih. Mada i kada bi ih bilo, KOmrad , koji se skoro hvalio kako je kupio čitač čipa, za celih 16 000 din, ga ne koristi. Tako psi ni čipovani, ni vraćeni, ni čipovi iščitani, a sve po zakonu.  Naravno, verujemo vam. Kako ne bi.

Kad vas veterinarska inspekcija proglašava ispravnim, ko vam ne bi verovao?

Kad pse skupljate uz prisustvo policije, ko vam ne bi verovao?

link članka 

I to one iste, koja je pravila nered početkom februara, izazivala ulučne pse i tukla ih, pa posle pretila odvodjenjem u šinteraj, a što se ispostavilo kao obična laž. Kad to kaže načelnik, mora da je tako.

Dopisi i tučeni pas.

 

I tako nastavljate, a sve po zakonu, nikad pasa dosta. Da im se dobronamerno pomogne.

Link šinterske deportacije u Davidovac Pseća Sreća

Još samo da napišete na ulasku u srećno „prihvatilište! – Der Tod macht  frei , Sieg Heil !

Oslobodjeni ne mogu da svedoče. Šteta. Ali vam verujemo.

Vi ste svi ozbiljni dobrotvori, koji rade za korist gradjana i dobrobit pasa. Uopšte niste korupcijske lopovčine , kojima se mučenje i smrt ne gadi. Ne, to je nemoguće. Vi ste samo deo zone sumraka, koja je obavila beskućne pse Srbije, a koja nam se pričinjava.

Za otvorena prihvatilišta za pse za sve posetioce svuda u Srbiji i regionu

Za otvorena prihvatilišta za pse za sve posetioce svuda u Srbiji i regionu.

Doba praistorijskih šintera je prošlo, al se ukorenjeni, sramotni odnos prema
životinjama teško menja.A sklonost korupciji još teže. Sva prihvatilišta za pse moraju biti otvorena za posete. Ona koja to nisu, moraju promeniti upravu neljudi i otvoriti se. Pravo je nas, gradjana, da možemo da udjemo u javni objekat, plaćen našim novcem. Ne tražimo ulazak u vojnu bazu, vec u prihvatiliste za pse, koje bi trebalo imati humanitarni karakter. Dosta je primitivaca i divljaka, koji nas sve brukaju pred svetom, samo da bi oni beskrajno krali na životima nemoćnih.

 

Prihvatilišta za pse moraju biti otvorena za posete i udomljavanje.
Žalosno je što moramo da se borimo za osnovno, što je svakom dobronamernom
čoveku jasno, a iz nekih, veoma diskutabilnih razloga, upravi prihvatilišta
nije. Ti diskutabilni razlozi se zovu Korišćenje budžetskih sredstava u privatne svrhe, Korupcija, Neljudski odnos prema beskućnim životinjama.
Prihvatilišta za pse su U SUŠTINI ZATVORENA, SEM PONEKAD.

Neka su otvorena samo dva dana u nedelji, i to u vreme kada svi rade ili
idu u školu, pa niko i  ne može da ih obidje. Od 10 do 12 pre podne.
Posete se ne podržavaju i nisu dobrodošle. Neka prihvatilišta u unutrašnjosti
su otvorena samo kada se to upravi čefne i samo za odabrane posetioce. Oni ih nazivaju DOBRONAMERNIMA. A to su oni koji ne kritikuju i ćute. Ili u nekim slucajevima cak i placaju ulaz.

Mnogim udruženjima, koja su pokazala istinsku brigu i drznula se da kritikuju i hoće
bolje za pse, je javno, bez pardona onemogućen, zabranjen ulaz. Nezakonito, jer žive od budzetskih sredstava, sredstava gradjana. To je slučaj sa
Loznicom, JKP Naš dom, Vranje Davidovac, JKP II Oktobar Vršac, od skoro i Pančevo, Smederevo, Požega, Ruma, Zrenjanin…… i mnogim drugima
gde  radi kako ko hoće od samozvanih vladara, bahatih i oholih.

Naravno, sve se ovo odvija sa znanjem predsednika opština i direktora JKP zoohigijena, koji rade udruženo. Ne na dobru, već na zlu. Za bolje ne znaju, a do skoro ih niko i nije za bolje pitao. Prosto su navikli tako, da im se može. Decenijski jarani.

Avenija MB ni ne pomišlja da otvori svoja vrata, iako je debelo plaćena i preplaćena od
strane tih istih gradjana, koji nemaju pristupa u njihovu nadaleko poznatu oazu
dobrobiti. A ako se neko tu i nadje, prinudjen je, da bi izvukao svog psa iz smrada govana, da potpiše kako je sve divno i po zakonu. Nateran da potpiše LAŽ.

aranjdelovac
Iza ovih peći u kojima prevoze pse ostaju samo krvavi tragovi.

Krvi je svuda do kolena, al to ne uznemirava republičke veterinarske inspekore. Saradjuju. Saradjuju i sudije. Pa se zlodela JKP Zrenjanin ne podvode pod mučenje pasa, Njima je nepoznat član 269 Krivičnog zakonika, gde se kaže, da je to kažnjivo. Jarani.

blato2

Ovo nije mučenje u Zrenjaninu. Po presudi sudije.

Ovo je divan Loznički azil, u kog ulaza nema, al ga predsednik opštine samo hvali.

Ovo je Ćopa iz Davidovca, Vranje, koji je navodno pušten srećan i sterilisan, po primljenoj dokumentaciji. Umire u kavezu. A ovo je štene koje je navodno sterilisano sa mesec dana, na tom istom mestu.

Sva prihvatilišta su plaćena novcem gradjana, ali saradnje nema. Odbija se svaka pomoć i uvid Udruženja u prljave radnje koje se tu vrše. Odbija se pomoc za bolje, jer ONI NECE BOLJE.

Nema transparentnosti rada, nema dobre volje. A posle svega što se svuda po tim
takozvanim prihvatilištima dešava, jedino što je definitivno jasno je, da su to
mesta gde se na psećim životima krade na sve moguće načine.
Zato su i zatvorena, da se ne vidi i ne zna kako se sa psima postupa.
A ogromne sume koje nestaju u privatnim džepovima lako je sabrati, samo preko
javnih nabavki i tendera, koji su na nesreću uprave javni podaci. I čak i kada
se obelodane, moćna ruka saradnika, čitave mreže korupcijskih paukova, stupa na
scenu sa već čuvenim demantijima i uvek istim pričama o zlobnim udruženjima,
koja nemaju druga posla nego da ih blate.
Baš zato, da bi lepota i čistota namera uprave, koja za ogroman novac, brine o
jadnim, napuštenim psima, bila svima jasna, da biste dokazali da ste čisti,
poštenih namera, a ne surove ubice i lopovi, kako vas zlonamerno neki
prozivaju, otvorite vrata, u vreme kada svako može da vas poseti.
Zaposlite kulturne ljude, ljubitelje životinja, svakog pristiglog psa oglasite
na sajtu, pozovite škole, da vas posete, propagirajte udomljenje.
Sve je to moguće, ali …… ljudi ne menjaju ćud samo sa jednom obukom o
dobrobiti, koju niko i nije prošao. A i da jeste, ne bi se promenio preko noći.
Mi ne želimo da sa psima rade podobni, bezosećajnici.Želimo da budemo prisutni.
Doba praistorijskih šintera je prošlo, al se ukorenjeni, sramotni odnos prema
životinjama teško menja.A sklonost korupciji još teže.
Zapanjeni smo činjenicom da je čak i na teritoriji Beograda, prihvatilište
Zemun otvoreno samo utorkom i sredom od 10-12,
a Rakovica svaki dan, ali od 10 do 12. Ko to može da dodje u to doba? Da li je
bolje da što manje ljudi dodje? Za koga je to bolje?

Ima nas mnogo i nećemo odustati. Ne mogu nas prevatiti ni lažne slike idile, dok
blato, prljavština i glad caruju iza zaključanih vrata.
Hoćemo azile otvorene bar tri dana u nedelji od 2 do 5 i bar jedan dan
vikendom. To je minimum.

Pravo je nas, gradjana, da možemo da udjemo u javni objekat, plaćen našim
novcem. Ne tražimo ulazak u vojnu bazu, vec u prihvatiliste za pse, koje bi trebalo imati humanitarni karakter. Dosta je primitivaca i divljaka, koji nas sve brukaju pred svetom, samo da bi oni beskrajno krali na životima nemoćnih. 

otvorena-prihvatilista.

KO TO TRENIRA STROGOĆU NA PSIMA NOĆU? U VRANJU……………………..

 

KO TO TRENIRA STROGOĆU NA PSIMA NOĆU? U VRANJU……………………..
Dopis je poslat načelniku policije. A u njemu piše…….

Poštovani,
u noći 01.02.2017.godine,na samom gradskom šetalištu došlo je do ekcesa, koji su prema svedočenju uznemirenih gradana izazvali pripadnici policije.Naime,policajci koji su ,po rečima očevidaca, bili na dužnosti ,su najpre namerno uznemiravali i provocirali pse koji se nalaze na samom setalistu,a zatim ih i tukli.Takvo ponasanje organa reda je nedopustivo i predstavlja ne samo kršenje kodeksa ponašanja lica zaposlenih u policiji,vec i urusava ugled Ministarstva unutrasnjih poslova. Ponasanje pripadnika policije, koji tuce palicom psa zato sto pas laje !!je neprihvatljivo u savremenom i civilizovanom društvu.Pri tom,osionost i bahacenje u obracanju uznemirenim gradanima koji su probudeni u cik zore lavezom i zavijanjem inače mirnih i tihih životinja,koje unazad duže vreme borave na toj lokaciji,i koje nikoga ne samo da ne diraju,već zaista uživaju u prisustvu građana,vole da se sa njima pomaze,daju šapu..jednom rečju govorimo o psima kojim su prošli CNR program,koji su socijalizovani,zdravi!!
Na pitanje gradjana zašto tuku pse,policajci su odgovorili da ih psi ometaju u vrśenju službene dužnosti!!!
Poštovani,da li jedan pripadnik policije može i treba na ovaj način da izvrgava ruglu uniformu koju nosi i posao koji obavlja??
Nakon toga pripadnici policije,akteri u ovom događaju nastavljaju da se obraćaju gradanima na neprimeren način…prete da će zvati „Davidovac“, lokalni šinteraj, poznat po zlu, te da će pse pokupiti šinteri i da ce ih prijaviti kao agresivne,što za psa sa takvom prijavom znači zatočeništvo u šinteraju u najboljem slučaju,a najverovatnije smrt.
Mislimo,da se slažete da pripadnici policije ne smeju da insinuiraju,da se služe lažima i prevarom,lažnim svedočenjem….psi kojima je jedina mana to što laju za kolima ne mogu se ,po ličnom nahođenju,proglašavati agresivnim,od strane za to nestručnih lica, kojima je zadatak da štite ljude i imovinu a ne da tuku napuštene pse.
Molimo da se zainteresujete za ovaj događaj,da ispitate sve činjenice i okolnosti koje su vezane za ovaj slučaj.Takođe,u cilju razvoja građanskog društva i negovanja pozitivne saradnje između građana i pripadnika organa reda,molimo da u razgovoru sa licima koja su ucestvovala u ovom incidentu edukativno utičete na njih,i usmerite ih na saradnju sa građanima i po pitanju napuštenih gradskih pasa….jer i oni su deo vaseg grada..

U Vranju postoje i građani koji brinu o napuštenim životinjama. Atakujući na ovaj način na bespomoćne životinje,diskriminiše se deo građanstva koje gaji empatiju prema njima.
Sila,i upotreba sile nikada nisu pozitivno rešenje,pa ni u ovom slučaju.
Mi ne želimo ,da ovakvi slučajevi ruše ugled Ministarstva i drugih njegovih pripadnika koji svoje radne dužnosti obavljaju besprekorno.
Zato,očekujemo od vas da u okvirima svojih ovlašćenja preduzmete sve potrebne mere kako se ovakvo neprihvatljivo ponašanje pripadnika policije ne bi ponovilo.
U potpisu Koalicija za život NoKillCoalition

Ovo je Meda, sterilisan, vakcinisan pas, koji svima daje šapu, ali „ometa policiju u vršenju dužnosti „jer laje na točkove kola, te ga zato  treba ubiti , jer je agresivan, a pre toga, izlupati pendrekom.

Ko je bio dežuran te noći i hoće li snositi odgovornost za ovo ????

Naš dopis Načelniku policije Vranje

16402823_1629610503722332_5568938321407268328_o

Da li je ovo naručena provokacija il prosto dosada bahatih, ne znamo. Al znamo da se ne sme ponoviti. Šta bi bilo da je neko uzeo u zaštitu ovo jadno biće? Da li bi i on dobio pendrekom po glavi ?

A ovo je uobičajeno , kad krene šinteraj u skupljanje pasa koji su dakle sterilisani, mirni, prošli CNR program, u gradu koji još uvek nema donesen program mera, prati ih policija i preti gradjanima. Da li je to normalno? Pogledajte video . 

Pendreci i pištolji uz šintere ?????  Kao da je teroristički napad. Odvratno treniranje moći bez potrebe. 

Koliko sve ovo košta i zašto se ovakve stvari bespotrebno dešavaju?  Dobronamerno nije. Zlo jeste. Zašto?  Gde je ljudskost? Gde je humanost? Il je sve pojela korupcija?

 

 

Tužna Lea Ursula simbol zarade na psima svih ajkula redom

 

Tužna Lea Ursula simbol zarade na psima svih ajkula redom
Simbol iskorišćavanja pasa u sve nemoralne svrhe, simbol nepoštovanja zakona, simbol svih onih na kojima se debelo zaradjuje, a koji se kao poslednje djubre tretiraju od strane svih, koji se proglašavaju za velike dobrotvore.JKP, veterinarske stanice, udruženja izvoznici, ino udruženja uvoznici.
Takvih pasa ima na desetine hiljada, kojima se trag gubi.
Njen smo igrom slučaja uspeli da propratimo, i još ga pratimo.
Lea Ursula se evo već 7 nedelju prodaje na danskom sajtu kupi prodaj, po sniženoj ceni.
ursula1-copy

ursula-2-copy

Piše da je vakcinisana i čipovana. Ne i sterilisana, mada nije samo to problem.

Ovaj pas se zvao Lea, uhvacen je u Vranju od strane Komrad, kada mu je povredjena šapa, odveden je u tada neregistrovani azil vet stanice Vranje,gde joj nikakva pomoć nije pružena. Dat je ili prodat, nesterilisan , a sterilizacija je gradu naplaćena, udruženju Alisa iz Negotina, da bi osvanuo na sajtovima za prodaju pasa u Danskoj.
Po zadnjem oglasu, pas nije sterilisan. Dakle, to nije uradila ni VSVranje, ni udruženje Alisa. Pri tome je internet preplavljen samohvalom dotičnog spasitelja. A vet stanica Vranje naplaćuje gradu neizvršene usluge. Ne zna se gde je psima gore. Spasitelji svi redom. Al sa kojim ciljem? Dobrobiti ili profita?
U ovom članku je cela priča objašnjena. 

Ima tu mnogo pitanja.

Na koji nacin se u Dansku izveze 80 pasa, a iz opštine, iz koje se izvoze uzorkuje se materijal za 3 titar testa? Obavezan je. Po podacima Pasterovog zavoda, foto je u članku koji je priložen. A evo iz Pastera i ovde. I udomljeni veseli.


I šta biva sa psima koji se prodaju, kome, za koje svrhe? A ne daju se na udomljenje u zemlji, i to drsko.
Mi razumemo da se ovde radi o izboru zlo il gore, što se tiče pasa, jer svakako su u rukama ajkula, ali svi redom, od prvog do zadnjeg moraju da poštuju zakon, jer broj 1 koji ga ne poštuje, vodi do broja 2, koji ga ne poštuje. I tako redom.
Psi pate, nestaju, bivaju ubijeni, sredstva se kradu, bez ikakve želje za boljim. A lažni dobročinitelji se samopromovišu i koriste sve što mogu bez i trunke srama.
Gde je Lea? Samo jedna od mnogih žrtava bezakonja, koje nema nameru niko od odgovornih da zaustavi.
Beskućni psi su žrtve mnogih, koji već decenijama kradu na njihom mršavim kostima i krvi.
A broj lopova samo raste.
Zakon postoji i mora da se poštuje. To je jedini način da se ovo nehumano zlostavljanje zaustavi.

15281948_1561083660575017_1026284346_n

LEA U RUKAMA KOMRADA

19 07 slomljena noga bez pomoci

LEA U RUKAMA VETERINARSKE STANICE VRANJE TADA NEREGISTROVANOG AZILA

Odatle slika ima samo sa sajta KUPI PRODAJ DANSKA. Korupcija , nezakonit izvoz, tragedija i sram. Ko je kriv? Koristoljubivi primitivci,kojima je dato da upravljaju azilima za pse i svi oni koji ih podržavaju.

Besomučna kradja iz dzepova gradjana Srbije a na ime brige o psima.

 

Gradjani Srbije, mrzitelji il ljubitelji beskućnih pasa, iz vašeg dzepa se krade. A neodgovorni vlasnici, sami tome doprinosite.

Nedavno smo objavili  članak o korupcionom koriscenju budžetskih sredstava na primeru puta psa Lea , od kada je uhvaćana i odvedena sa ulica Vranja od strane JKP Komrad, smeštena u privatni objekat Davidovac, od nedavno registrovan kao prihvatilište za pse, pa otudjena , predata il prodata, privatnom prihvatilištu Alisa Negotin a odatle izvezena preko izvoznika , organizacije UFFAC u Dansku, gde se pojavila na sajtu za prodaju pasa. Ona je samo jedna od mnogih i ovde želimo da ukažemo na svakodnevno kršenje zakona i kradju budžetskih sredstava. Na samovolju i korupciju.

Ovo je clanak detaljno.

Novine Vranjske su objavile članak na ovu temu, što je od ogromnog značaja u procesu stajanja na put korupciji  u celoj zemlji, i upoznavanju gradjana  opština,  o tome šta se ustvari dešava sa njihovim novcem.

 

Naročito je to važno na temu korupcije na beskućnim psima, kojoj se malo značaja pridaje, u ovom kontekstu . Kada se pomenu beskućni psi , naglasak je uvek na opasnosti besnila, ujedima, ogromnim troškovima opština izdvojenim za njih. A baš to je i uzrok omogućavanja i prikrivanja ove korupcije. Jer sem troškova za ujede, lažne il istinite, novac ne odlazi ni na rešenje problema brojnosti populacije, ni na dobrobit životinja. Ide u privatne džepove , baš onih koji su najglasniji u širenju laži o strašnoj opasnosti i svom bezrezervnom zalaganju. A zaradjuju i ostali humanitarci.

Ono iza čega se kršioci postojećeg zakona skrivaju su  psi opasnost za gradjane, troškovi ujeda, a to im omogućava kradju, kao spasiocima.

Naravno da ih sterilizacija pasa, human odnos prema njima, ishrana , udomljavanje, ne zanima.

Zašto sebi da kvare biznis? Zanima ih da psi osvanu na fakturi. A šta će s njima biti , nebitno je.

Po Zakonu prihvatilište je dužno da psa po prihvatu vakciniše, čipuje, steriliše, izmedju ostalog. Od sredstava budžeta.

Takav sredjen pas bi trebao da se vrati na lokaciju, ako nije agresivan.

Medjutim, ne vraćaju se na lokaciju. Nestaju.

Neki kreću i u srećne nove domove, preko udruženja koja ih izvoze. Nije sporno da psi nalaze dom u bolje stojećim porodicama u inostranstvu, gde je sigurno bolje nego u prihvatilištima koja se ne daju opisati. Pozdravljamo svako udomljenje.

Ali….. ko daje pravo lokalnom prihvatilištu da psa otudji, bez promene imena vlasnika mikročipa na licu mesta, da ga samovoljno (u ovom slučaju) daje osobi iz drugog grada, a ne udruženju koje je o psu brinulo i pre nego što je uhvaćen.

Ko daje pravo prihvatilištu da pse prodaje? Predaje? A ni prstom ne mrda da otvori svoja vrata i da ih iskreno udomljava. Pse gradske,  plaćene iz gradskih sredstava.

Nadalje,  udruženje koje preuzima psa, ili pojedinci, a ne udomljavaju ga, već koriste kao predmet dalje trgovine,iako zaklonjeni iza plašta beskrajnih humanista , su ustvari samo jeftini trgovci.

Posebna vrsta.

Da li je svim psima koji izlaze iz zemlje  uradjen titar test, a koji je obavezan, jer je Srbija u očima EU, zemlja visokog rizika na besnilo? Šta se dešava sa brojnim psima koji ga nemaju, a koji završe u inostranim karantinima? Bivaju ubijeni, naravno.

Titar test košta 4000 dinara. To je oko 33 eura. Ako  se radi o trgovinskom izvozu, to i nije mnogo.

Interesantno je da je prema podacima Pasterovog zavoda, izdat broj uradjenih titar testova zanemarljivo mali u odnosu na broj pasa koji se izvoze, samo prema broju koji se objavljuje po stranicama uvoznika, a pod naslovom spašeni.  Ostali, za koje ne znamo, su posebna prica.

15592279_1578405595509490_537422773_n

 

 

15555099_1578405638842819_258656316_n

15592101_1578405608842822_1149857317_n

Udruženja koja uvoze pse su takodje veliki humanitarci. Neki to i jesu. Većina nije. Ne radi se dzabe , samo iz ljubavi. I ne kažemo, ima tu troškova, ako je sve po zakonu. Ali troškove puta i smeštaja plaćaju donatori, naivne dušice, a psi, ako im ne zapnu za oko, odoše na javnu prodaju. Kome, u koje svrhe, dobre il loše, sumnjamo da proveravaju. Prodat, krug se zatvara, a dobavljač kreće u novi  humani poduhvat.

Jedino sto razlikuje udruženja i „udruženja“ jeste to što jedni rade za iskrenu pomoć životinjama, a jedni za iskrenu pomoć svom dzepu. Isto kao i lažna prihvatilišta.

Ko je ko, teško je reci. Govore dela.

Ali činjenica je da je ovo veliki biznis u koji su umešani mnogi.

Naravno, da su azili Srbije u rukama poštenih ljudi, što većina nije, da Uprava veterine radi svoj posao, što ne radi, da lokalni veterinarski inspektori, postupaju po zakonu, da opštinski oci ovo ne aminuju, ovo se ne bi dešavalo. Korupcija radja nove i nove lopove. Psi  ne govore, umiru bez glasa.

Obilazimo azile, insistirajmo, kontrolišimo. Pratimo.  Insistirajmo na sprovodjenju zakona. Obaveštavajmo gradjane koji ne znaju, koji su namerno učeni da mrze, pa dok mrze, da im se lakše gurne ruka u džep.Komunicirajmo. Širimo istinu.

 

Papir sve trpi Mrtvi ne laju a Korupcija pokriva leševe živim krečom

Papir sve trpi Mrtvi ne laju a Korupcija pokriva leševe živim krečom. Crni Davidovac Vranje.

Zato smo mi ovde. Da govorimo umesto njih.
18og oktobra je JKP Komrad Vranje u svojoj akciji hvatanja pasa beskućnika , sa užeg centra grada, sakupilo 16 pasa.
Deportovali su ih u konc logor Davidovac, Vranje, prema dokumentima koja su nam na zahtev dostavljena.
22og oktobra su aktivisti udruženja Borba za život Vranje posetili Davidovac, u koji nisu pušteni, a ispred čijih zaključanih vrata su sačinili zapisnik.
Tabla za zabranjen ulaz je postavljena, ali se boksovi vide kroz žice ograde, što je dokumentovano I u videu.

 

Video 22oktobar2016 Pasa nema
Boksovi su bili prazni, sem dva. U prvom su se nalazila dva šarplaninca a iz drugog se čulo skičanje štenadi.
Od pasa sakupljenih 18.10., njih šesnaest(16)nije bilo ni jednog.
Dok su aktivisti išli ka takozvanom azilu Davidovac, pored njih je prošao kamion Komrada, koji se nije zaustavio u azilu…Gde je otišao?
Nova akcija u toku.
Psi ne smeju da presuše.
Zatražili smo informacije od javnog značaja:
1. Od Komrada , koliko su akcija preduzeli u oktobru, koliko je pasa sakupljeno I fakturu ispostavljenu opštini za hvatanje oktobar.
2. Od RVI(republička veterinarska inspekcija) Pčinskog okruga zatražili smo da izvrše nadzor i provere dokumentaciju o primljenim psima i njihovoj daljoj sudbini.

Dobili smo sledeće:
1. JKP Komrad je fakturisao opštini 282. 222 din za oktobar mesec, Sakupljeno je 80 pasa, za 13 radnih dana. To je 2.351 euro.
2. Doo vet.stanica Vranje,azil Davidovac je sve pse primljene 18 oktobra, stručno obradila, dakle mikročipovala, sterilisala, I pustila  na lokaciju posle 15 dana. To znači da je za svakog psa obračunato po 6.000 dinara. ??????? I svi srećno vraćeni u život ????

komrad-okt-cene

rvi-davidovac

 

Ne kaže se na koju lokaciju, jer ih na staništu sa kog su uzeti nema. A nije ih bilo ni 22og oktobra u Davidovcu,iako su tada morali da budu tamo , po dopisu I fakturi.
Znamo da papir sve trpi.

Postavlja se pitanje da li su psi uopšte ikada dovedeni u Davidovac, ili su odmah u dogovoru odvedeni na deponiju, ili negde drugo? Da li su odmah ubijeni, ili ostavljeni da se negde u nekoj pustari oni koji prežive dalje razmnožavaju, na radost Komrada I Davidovca, koji će na njima opet zaraditi u novom krugu akcionog sakupljanja te „strašne pošasti“, koje grad nikako da se reši.
A sve od sredstava gradjana koji se svesno I namerno uče da mrze taj „ološ „od pasa, na kojima njihovi „dobročinitelji“, koji pomažu gradu, lepo pune svoje prljave dzepove .
Opštinska kasa je u ime humanog zbrinjavanja životinja I rešenja problema beskućnika I smanjenja populacije ojadjena za 6200 eura u oktobru mesecu.

Pomaka u humanom zbrinjavanju nema. Nikakvog. A idu novembar I decembar, nove fakture,nova hvatanja…mora da se krade I nadalje.
Pitanje humanosti nećemo postavljati. Da li su ubijeni, da li su samo izbačeni da se broj ne smanji, to ne znamo.
Znamo sigurno da ništa nije učinjeno po zakonu. I ništa za bolje sutra I opšti progres, već samo za ličnu korist.  Humanost je ubijena prljavim ljudskih šapama.
Ko je sve umešan, možemo da nagadjamo.
U ugovoru o javnoj nabavci zaključenim između grada i veterinarske stanice nema cene za eutanazije. u slučaju teško bolesnih i neizlečivih pasa. ..

Da li nema razlike izmedju zdravih i teško obolelih , il je svaka smrt ovde „gratis“ , za džabaka brajko, ili smrti nema, jer su svi mrtvi već po ulasku, sami od sebe ,  to ne znamo.
Al dobro znamo, da ovde korupcijski smrad seže do oblaka, a da svi ćute I skrivaju ga, kao da se smrad moze sakriti. Ne može i neće, ma koliko se umešani trudili.

Beskrupulozno profitiranje na psima pod velom humanosti

Ko sve I kako zaradjuje na beskućnim psima pod velom humanosti? Skupljanje novčanica na ulicama jednako hajka na beskućne pse. Čist profit. Primer Lea .

Imali smo uvid u putešestvije psa Lea Ursula, pa evo te priče o opštem koristoljublju i korišćenju jednog života , bez imalo griže savesti . Ovo je samo primer. Jedna od desetine hiljada iskorišćenih svake godine.

Lea,ulični vranjanski pas..uhvaćena je u akciji hvatanja 19.07.2016. Na njenom tužnom primeru  ćemo pokazati ko sve i kako zarađuje na napuštenom psu- društvenom proizvodu br.1.na prostorima Balkana.

Lea,slikana pri nehumanom hvatanja gde joj je povredjena noga. JKP Komrad.

15281948_1561083660575017_1026284346_n

 

Kao i svi drugi ulicni psi i Lea se jednog dana pojavila na vranjanskom asfaltu. Možda ju je izbacio neodgovorni vlasnik,možda se i rodila na toj istoj ulici ,kao potomak izbačenih roditelja..možda ju je u Vranju po poslednjoj modi izbacilo komunalno preduzeće iz neke od susednih opština. Bilo kako bilo,Lea je dane provodila na ulici,imala svoju improvizovanu kućicu,staratelje,drugare.. Tog 19.juna.2016.JKP Komrad  je organizovao skupljanje novčanica po ulicama Vranja, popularno nazvano  hajka na ulične pse u kojoj je pokupljeno pet nesretnih pasa .Jedan od njih bila je i Lea. Od momenta kada vozilo, sa radnicima JKP upali motor I krene u svoj “humani pohod” radi taksimetar. Naplaćuju se kilometri, sati, ljudi, amortizacija, sve..Ovo su fakture i zapisnik.

15327739_1559694094047307_1798959236_n

15300602_1559696974047019_2047216976_n

Ovde počinje profitiranje na osečajnim bićima, koja se tretiraju kao prenos djubreta sa jednog mesta na drugo. 

Od 23.03.2016 do31. 10.2061,Jkp Komrad je po zapisnicima sakupio 530pasa. Gde su???????

.JKP Komrad je za mesec jul fakturisao gradu 307.026. dinara za 14 radnih dana u kojima su psi sakupljani.Tog 19.jula sakupljeno je „samo „5 pasa.Prostom računicom dolazimo do iznosa od 4386 dinara po psu koji je ovo JKP naplatilo gradu za Leu.

Lea je koštala 4.386 din, što je oko 36 eura, od ulice do Davidovca, konc logora.

Pri tom, Šinteri u Vranju ne nose čitač čipa. Ne  treba im jer je cilj akcije sakupiti što veći broj pasa…tada ga nisu ni imali,kupili su ga skoro i to nakon visemesečnog pritiska organizacija za zaštitu životinja. Ali ni novopristigli ne nose. Zato nose , šinteri u Vranju  zabranjena klešta kojima povređuju pse.Lei su povredili prednju levu nogu. Tako povređena,Lea je sa ostalim psima transportovana u koncentracioni logor Davidovac,tada neregistrovan,bespravan objekat koji je radio punom parom iako nije posedovao rešenje nadležnog Ministarstva!!

U logoru se psi istovaraju i ubacuju u kaveze bez ikakvog protokola.Logično!!Kakav je protokol bio moguć u objektu van Zakona???Medju ljudima kojima je dobrobit životinja nepojmljiva misao.

Lea u Davidovcu, iza zardjalih žica, bez ikakve veterinarske pomoći.

19 07 slomljena noga bez pomoci

Nepoštovanje Pravilnika o prihvatilištima , nepružanje neophodne pomoći, kršenje Zakona o dobrobiti, neće smetati da Doo Veterinarska stanica Vranje ,naplati kompletnu uslugu u tretiranju prihvaćenih pasa. Sve će biti fakturisano-i urađeno i neurađeno…treba „pokriti“iznos ugovora između Veterinarske stanice i grada.  A Ugovor kaže  cena veterinarskog zbrinjavanja jednog psa je 6000 dinara. Povredjena Lea ,nekoliko dana leži bez ikakve veterinarske pomoći –lokalnom udruženju se ne dozvoljava da je povede kod drugog veterinara i da joj pruzi pomoć o svom trošku.Preti im se,zabranjuje im se ulaz… Sve se fakturiše, a psi se ni ne pogledaju. Ulaz se zabranjuje, tako da nadzora I nema. Kad nema nadzora sve je moguće pa i to da psi za čije je zbrinjavanje grad platio preko dva miliona nestanu,nikada se vise ne pojave ni na jednoj lokaciji..

zabrane

Ali ,grad ne prati ni javnu nabavku,niti trošenje sredstava iz budžeta tako da su psi prepušteni na milost i nemilost vlasniku ovog objekta .Da li će biti bačeni u jame,na deponiju ili pušteni,živi,zdravi i veseli nije nikada izvesno.

Jedno je sigurno ..troskovi se pišu i fakturišu gradanima da plate!! Uprava veterine i njeni službenici žmure na sve prijave,pritužbe,zahteve..

A Lea je i dalje u zapišanom kavezu…. Troškovnik otkucava kao da je u luksuznom hotelu! Psi koji poput nje završe u ovom logoru za pse,mogu se nadati svemu samo ne povratku na slobodu.A i kako bi??  Grad nema Program mera za humano smanjenje broja napuštenih pasa i mačaka,nema Pravilnik o njihovom hvatanju,Odluka o držanju sadrži protivustavne odredbe..Ali zato grad Vranje ima privatnu veterinarsku stanicu koju godinama unazad finansira kroz ugovore o zbrinjavanju napuštenih pasa. Jedna Lea koštala je poreske obveznike Vranja najmanje 10.000dinara !!!

Tako onih 6.000 dinara najčešće predstavljaju čistu dobit za privatnu stanicu koja u zbrinjavanje i negu napuštenih pasa ne ulaže ni dinar sredstava ni minut rada!! A i zašto bi???Najveći broj uhvaćenih će netragom nestati…. Ovako ili onako-na lokalnoj deponiji,u jami sa leševima krava i teladi ,a mozda kao nesretna Lea u rukama trgovaca psima!!!

Taj poseban soj zaštitnika životinja ima svoj interes u celoj priči.Oni vrebaju i čekaju ….Pas sa polomljenom nogom u šinteraju ,odlična je prilika za prikupljanje donacija ,zato se alarmiraju mentori iz inostranstva i kreće se po psa…

Trgovci psima imaju odličan odnos sa vlasnikom logora Davidovac, poznaju se,na istoj su strani. Šinterima trebaju poltroni koji će zarad svog interesa da potvrđuju sve što treba …. Trgovcima trebaju šinteri-ima tu i rasnih pasa.. Saradnja zarad ličnog interesa a preko leđa napuštenog psa. Tako je Lea otuđena iz logora Davidovac i data Udruženju Alisa iz Negotina.Nije udomljena. Da li je sterilisana,koji joj je broj mikročipa,koji pasoš,sve su to nepoznanice..kao i to koliko će novca trgovac zaraditi po psu. Koliko je konkretno na Lei zarađeno od strane trgovaca, nije ono što nas interesuje. Interesuje nas sa kakvim sertifikatom i sa čijim pasošima i čipovima izlaze transporti pasa? I tu se krši zakon.

U Upravi za veterinu su naši Zahtevi za informacijama od javnog značaja. U Poreskoj upravi su naši Zahtevi za informacijama,takođe. Čekaju odgovore. A korišćenje pasa, bezakonje i izvoz pod upitnikom, Ljubav ili novac, se nastavlja.

 

Pošto namučena Lea, sada Ursula, izgleda nije baš po dolasku u Dansku uletela u raširene ruke nestrpljivih udomitelja , koji su je dočekali sa suzama radosnicama, pošto nije baš tako udomljiva poput haskija, iz istog Davidovca, Lea se sada prodaje na sajtu za 200 e.

Lea Ursula na prodaju 200 eura LINK

 

Posto je u medjuvremenu UFFAC izbrisao ovu prodaju, evo je sacuvane, da se vidi.

uffac-lea

Zar to nije tužno i strašno? Ko će kontrolisati kome se prodaje, u koju svrhu, ko će je kupiti i zašto?

Nadamo se da će udruženje koje je uvezlo, UFFAC,  I ono koje je izvezlo, ALISA Negotin, legalno ili ne, pogledati kom prodaje to namučeno stvorenje , čiji je životni put, zahvaljujući profiterima na psima, zapravo čisto mučenje životinja po svim važećim zakonima ,a tragedija I sramota zemlje koja ne sankcioniše korupciju na psima i dozvoljava njihovo mučenje .

Ovo je samo primer jednog psa, al je model po kom se krade. Hiljade pasa i mačaka su žrtve ove igre.

Ko je zakazao? Vlasti, kako na nivou države, tako I lokalne. Da su azili ono za šta se izdaju I za šta su plaćeni, sveg ovog mučenja ne bi bilo. Da korupcija I kradja, nije svakodnevnica , da postoji dobra volja I saradnja, a ne ovaj sramotni lov u mutnom, ovoga ne bi bilo . Ni izvoznika trgovaca, ni prekobrojnih beskućnika.

 

Psi Korupcija Srbija2

 

Svako Udruženje za zaštitu životinja, koje se bori iskreno za sprovodjenje zakona, koje piše dopise, pritužbe, tužbe, koje se satire u nadi da postoji neko u administrativnom aparatu ko je čovek i želi da živi u humanom društvu je došlo i dolazi u situaciju šah mat pozicije, gde shvata da je državna administracija korumpirana, neradnička, nezainteresovana ni za šta, sem za jalovo bitisanje, primanje plate i klimanje glavom nalogodavcu, šefu, šefovom šefu, predsedniku opštine, vodji partije, pa tako do vrhovnog kadije.
21 je vek, a vreme kadija je aktuelnije nego ikada. Točkići državne administracije se biraju po nedostatku stava i mišljenja. Što poslušniji, što nerazumniji, tim bolji.
Tako je i na temu dobrobiti ovih jadnih životinja, kojima nikada nije bilo gore. U opštoj bedi, jedino što džabe raste je beskućni pas i mačka, pa su se brojne duhovne nakaze sjatile da se o njihovoj kvazi dobrobiti okoriste.

pas-dobra
A na grbači gradjana, kradji opštinskih fondova, koja se svim silama prikriva, širenjem magle o opasnim beskućnim psima, lažnim ujedima i lažnom brigom za našu jadnu decu.
Dubina podlosti je neizmerna.

A stoglava aždaja , računajući na ljudsku koristoljubivost, uključuje one najniže bednike koji su spremni da isceniraju ujede i naprave drame, medije koji će da doliju ulje na vatru, pa opravdaju gašenje požara od strane šintera koji kreću u sveti rat – skupi, uništi te užasne zveri, da bi korumpirane JKP zoohigijene opstale, pa opštine koje će nadalje nesmetano da kradu na, obezbedjivanju humanih azila, izgradnja, najam, uh, mogućnosti kradje, hrana, vakcine, čipovi, sve na papir, pa eliminacija čim stignu. Onda nova tura.
Ko nema azil, ima tender sa Avenija MB, stručnjaci za dezinsekciju buba,ili privatni azil od opštinskih para, Vet Stanica Vranje, al to je nivo državnog vidjenja opasnih pasa i mačaka štetočina. Nivo humanosti. Takvi su im i izvršioci.

Naravno da opštine baš briga za pse i za Aveniju, al pare su slatke kad se podele. Desetine hiljada eura, od kojih bi mogli da izgradimo hotele sa 5 zvezdica. Neće oni, hoće pare, sad i odmah, jer ko zna, sledeći mandat, šta će da bude.
To su opštinski oci, koji kradu svoje gradjane.

13177953_1357420167618044_8920697679478257410_n
Onda, Uprava veterine, koja ni po koju cenu neće da uradi ama baš ništa na registraciji i kontroli ilegalnih odgjivačnica i nelegalnoj prodaji pasa.
A to im je posao. Ali nemaju pojma. Zašto?
Nemaju pojma ni kada je bilo kakvo zakonsko postupanje u vezi nezakonitosti u pitanju.
Zašto? Ismevanje nevladinih organizacija, svih nas, Udruženja za zaštitu, koji radimo iz humanosti i želje za boljim, ponižavanje, ili nešto više od toga? Koji god da je razlog, ne ide im u prilog.
Trenutno, da, postižu cilj podržavanja korupcije i promociju svojih jarana.
Ali na duže staze, ne.
Ignoracija preporuka, nerazmatranje, nepostupanje, običnih službenika državne administracije, jer svi su oni samo službenici, koji koriste svoje položaje, a to već vodi u drugu priču, kažnjivu, koja bi mogla mnogima da se obije o glavu.

Judge Striking Gavel While Holding Scale With Money
Za sada, nesprovodjenje zakona i vrlo verovatno, rad na legalizovanju bezakonja, što je tipično za sve priče ove vrste, je u toku. Do tada se sprovodi bezakonje, pošteni diskriminišu i ućutkuju, bilo kojim sredstvima.
Genocid bespomoćnih životinja se, prećutno opravdan, zdušno nastavlja, a gradjani lažu, udruženja namerno prave budalama, a korupcija nastavlja.
Ovo je lanac korupcije, gde se svako ko joj ne pripada i ko se pokaže neposlušan uništava.
Ali, postavlja se jedno pitanje, koliko ste nisko pali, kad baš morate korumpirano da koristite i one najnemoćnije i kakva je kazna za to propisana, ako iko ikada bude kažnjen? I da li svojim ponašanjem možda kažnjavate i svoju decu i svoje unuke, prljajući i kradući rodjenu zemlju svojih krvavim rukama?

Podsticanje Korupcije umesto Sprovodjenja Zakona

Podsticanje korupcije umesto sprovodjenja zakona, na svaku temu, pa tako i na temu Zakona o dobrobiti životinja.

Korupcija iznad svih zakona.

Posao svih onih, kojima je posao da štite zakon i humanost kada su beskućne životinje u pitanju, se na kraju sveo u prikrivanje tragova, laganje , odugovlačenje i trpanje dokumentacije i prijava u fijoke, kako bi se korupcija nesmetano nastavila.
Sprovodjenje zakona se namerno ometa. Za to vreme konc logori zoohigijena , a sada i novi privatni, trpaju pare u dzepove zaradjene na krvi i leševima pasa. Bezdušno i sa prećutnom dozvolom lopova, koji kradu mnogo više, pa što da ne dopuste svojim slugeranjama da i oni omrse brkove.
I svi plaćeni da svoj posao ne rade, da kradu svoje budžete. Svoj narod.
Kakvu to sliku pruža svetu, o tome niko ne haje. A koliko siromaši svoju kasu, to još manje. 

Kradimo dok možemo. 

Ni narod ne interesuje što ga kradu. I nema veze, psi su ionako omrznuta bića, od strane većine. Vole ih samo kao predmet korišćenja.
Nikog ne zanima opšte potonuće u septičku jamu Evrope.
Retki entuzijasti rade na prijavljivanju zlodela, koja postaju samo gluvi predmeti, mrtvi medju duhovnim leševima takozvanih odgovornih, koji su se prodali pre fizičke smrti. Predmeti, koji bi odavno bili rešeni na prostorima gde se poštuje zakon.

Retki pretvaraju svoje domove, kuće i dvorišta u spasilačke centre, od svojih sredstava, da bi bili ismevani i pljuvani od strane sredine u kojoj žive.
A mnogi su se dosetili i medju kvazi zašitarima da i oni mogu da kradu.
Caruje ego i lopovluk.
Od saradnje ni govora, Jer nije bitno rešiti problem, već biti najpametniji.
Beskorisno bla blaisanje od donošenja Zakona o dobrobiti 2009, bez pomaka.

Dakle, opšte puzanje po blatu.
I rad na izdizanju najnižeg proseka medju mudrace. Na svim nivoima negativna selekcija.
Pljuvanje po zakonu, od strane kobajagi sprovodioca zakona, bez stida. Samo se još retki sramote , i to oni koji ni za šta nisu krivi, a najviše se zalažu za bolje.

Ali, dokle god postoji i mrvica mogućnosti korupcionog korišćenja pasa, boljitka neće biti.
A sa ovako (ne) uredjenim sistemom organizacije takozvanih konc lagera , zoohigijena i njihovih jataka, privatnih konc lagera Avenije MB , Davidovac Vranje , opstinskih Loznica, Zrenjanin, Kikinda itd. možemo samo da pratimo debelo plaćeni genocid pasa. Iz našeg džepa.

Vreme za plakanje nad promocijom pokvarenosti i idotizma.
Da plačemo, mi , iskreni protivnici nepravde i zločina, iskreni poštovaoci zakona, životinja, pasa, koji smo  bezvredni i niko, u svojoj rodjenoj zemlji, gde se cene samo lopovi i pokvarenjaci, a isplaćuju poslednji bednici za lažne ujede, kako bi se podsticala mržnja, kako prema tim jadnim bićima, tako i prema nama, svima, koji ih štitimo.I krade.

Sve naopako i sve sa zlom namerom.
Trenutno je srećan  samo onaj pas koji se u ovim uslovima nikada nije ni rodio. Ne i za uvek. Odgovaraćete za zločine. Kad, tad.

Nećemo dozvoliti. Bićemo uporni, a ako vreme i pokaže da je korupcija iznad svakoga i svega, sve će imati svoje posledice i svi će biti odgovorni.

Fotosi takozvanih azila, konc logora  Ruma, Zrenjanin, Loznica, Davidovac Vranje, Požega, Vrnjačka Banja Avenija MB. Ima ih još .

 

Davidovac registrovano „prihvatilište za pse“ ????

07.11.2016.logor je upisan u Registar pri Upravi za veterinu!!

Dakle, za registaciju prihvatilista u Srbiji je dovoljno staviti bodljikavu zicu i natpis zabranjeno snimanje! Uputili smo Zahtev za dostavom kopije dokumentacije na osnovu koje je RVI dao saglasnost za upis ovog objekta

Upis u Registar ne zaustavlja postupanje organa po predstavkama u vezi zloupotrebe ovlascenja i prikrivanja nezakonitosti kao i onih u vezi zakljucenja nezakonitih ugovora javnih nabavki, a ne oslobadja lokalnu samoupravu obaveze za obezbedivanje sopstvenog prihvatilista, donosenja programa mera i na njemu zasnovanih pravilnika i odluka….

Logor za pse Davidovac,Vranje…bodljikava žica,lanci,katanci…

Da bi obišli gradske pse koje šinteri dovezu u ovaj logor, a za koje grad iz budžeta plaća zbrinjavanje, morate da dobijete ausvajs od vlasnika ovog neregistrovanog objekta koji kao takav i nije mogao po Zakonu o javnim nabavkama uopšte da bude ponudjač za javnu nabavku, niti da se sa njim zaključi ugovor. Da li zna javni pravobranilac u Vranju, za ove nelegalnosti??Da li je to u Vranju, u glavama ovih prekršioca zakona države Srbije, vreme zaustavljeno na 1941?? Kako i gde psi naplaceni 7000 po glavi,iz budzeta, nestaju neznano kuda? Kuda? U smrt? Gde , u koju rupu?

Upis u Registar ne zaustavlja postupanje organa po predstavkama u vezi zloupotrebe ovlascenja i prikrivanja nezakonitosti kao i onih u vezi zakljucenja nezakonitih ugovora javnih nabavki, a ne oslobadja lokalnu samoupravu obaveze za obezbedivanjem sopstvenog prihvatilista, donosenja programa mera i na njemu zasnovanih pravilnika i odluka….
Programa mera nema, nikada nije ni donesen.

To što se po Zakonu i prijavama ne postupa, to što se nezakonitosti prikrivaju, a ovakvi objekti, zvanično registruju, postavlja mnoga pitanja. Postavićemo ih i postavljamo ih. Nema nedodirljivih. Ili po Zakonu ili nikako. Trenutna diskutabilna registracija će se razmotriti, kao i sva dosadašnja dokumentacija.
Davidovac radi, a psi nestaju. Samo džukele? Zlatne koke? Kako za koga.