Od zastitarskih lobija i običnih ljudi ,do raznoraznih stručnjaka koji već godinama pričaju kako je odnos prema životinjama više nego katastrofalno loš…. kako prema njima tako i prema jedinim životinjama koje imaju glasa-ljudima…
Na priču o beskućnim psima i u opšte na beskućne životinje – pse u Srbiji i na Balkanu sjatili su se svi i svja, pa i zastitari sa poznatim floskulama zdušnog požrtvovanog pomaganja i zbrinjavanja , kako bi iz poslednje kapi njihove krvi izvukli još po koji euro. Pravi triler licemerja u kome masa profitira. dok životinje nastavljaju da pate bez glasa….
Prema jednoj studiji EU-a, godišnje se preko 550.000 pasa ilegalno preveze preko granice, a to su samo oni koji su uhvaćeni. Uz Bugarsku i Rumuniju , Srbija se vrlo često spominje kao centar ilegalnog izvoza u glavnom pasa, mačaka, životinja za zemlje zapadne Europe.
Rešenje postoji i izvodljivo je ALI GA NE ŽELE BAŠ SVI na taj pravi način, rešavajući uzrok , pa tek onda posledicu. Postojeći zakon, kao i predviđene sankcije za njiegovo nepoštovanje i kršenje su odlični ALI ko ga uopšte poštuje i sprovodi… A mnogima i to nepoštovanje i nesprovođenje zakona u određenim segmentima , uz saradnju sa svim onima njima sličnima i te kako savršeno i odgovara.
Perfidni krvavi ŠOU bez kraja koji traje već decenijama i poprima sve perfidnije i morbidnije oblike.Svih vrsta mučitelji, trovači, koljači, ubice,štanceri, hordaši, preprodavci životinjskih sudbina…. sve to prolazi nekažnjeno…I svi oni sa bukadžijskim stilom koji raspredaju hvalospevne samoreklamirajuće priče o rešenjima svih psećih sudbina trčeći za svim onim likovima koje omirišu da mogu eventualno da im budu korisni u nekim od njihovih planski osmišljenih igara savrsenih zastitara i samo njima svrsishodnim samoreklamiranjima… a pri tom bez ikakvog iskrenog, pravog interesa za bilo kakvom promenom u bilo kom pravom kontekstu smanjenja nesrećnih duša na ulicama jer dokle god ih ima – dotle ima i zarade. O drugim životinjama ni reči… glasa. A da ne pominjemo šinteraje- logore i šinterajsku mafiju koja dodatno profitira na životinjskoj muci… I sve to traje i traje…više od trinaest godina… I ništa….
Ali bitniji je faktor ljudskog frustriranog ega…gde su etika i moral ugušeni u toj industriji zastitarskog lobija i trulog korumpiranog drzavnog i drustvenog sistema.
Odnos čoveka prema životinjama je pitanje koje zahteva uporno i konstantno preispitivanje…. Čovek je taj koji boluje od nedostatka prave empatije koji i organski i konstitucijski jezivo zaostaje. Kakav je to razum kao kruna ljudskog razvoja kojem nedostaje pravi iskreni koren empatije….Da li je to vecito kompleksirano samodokazivanje i rivalstvo, materijalno i karijerističko prevazišlo sve ostale ljudske iskreno humane norme.
Ako neko biće pati, ne može biti nikakvo moralno opravdanje da se ta patnja odbija videti na pravi istinski način. Bez obzira na vrstu tog bića, načelo jednakosti zahteva da se njegova bol i patnja izjednači sa jednakom boli i patnjom bilo kojeg drugog bića.
A ko još od “carstva” zastitarskog ima pravog iskrenog sluha za vapaje svih životinja… koliko je onih pravih koji istinski osecaju koliko je u njima patnje i boli?!? Koliko nepravde! I svako ko ih razume na pravi način može da se i ponosi što imam tu moć da čuje svu snagu tog govora svih tih očiju i da se na pravi način bori za njihovu dobrobit.
Ovo je jedna od pijaca na kojima se najbolje moze videti odnos coveka prema zivotinjama. I niko ne reaguje.