Koalicija Za Život NVO

Početak » Posts tagged 'beskućni psi srbija'

Tag Archives: beskućni psi srbija

Kategorije Categories

ARHIVA ČLANAKA

PANDORINA KUTIJA NESREĆE BESKUĆNIH PASA

Za sve one koji smatraju da se mnogo odvaja i čini za te džukele, za te lutalice, za beskorisna bića, da svi oni mnogo koštaju ljudsku zajednicu, da svi ti nesretni psi padaju sa neba , da je rešavanje problema tolikog broja „tih džukela“ u patološkom maltretiranju, gnusnom ubijanju…a da niko za te duše ne odgovara.
Koliko koštaju svi oni koji gnusno profitiraju u ovom začaranom krugu psećeg holokausta.
Razlozi su toliko evidentni… patološki morbidni primitivizam, podla alavost i trulo koristoljublje. A to su sve ljudske osobine… a koje su pseće?!? 
U lavirint Pandorine kutije ugrađeni su svi oni čije stope smrde nečoveštvom, neljudi
koji u skladu sa skorojevićko primitivnom tradicijom pse vide kao NEŠTO sto služi nečemu a ne iziskuje previše, kao “alarm” na metar lančuge, produžavanje i pothranjivanje bolesno frustriranog libida i psihe klađenjem u borbama pasa, besomučnom štancanje gde se štenad prodaje po svim vrstama pijaca natrpani u kaveze i kutije po vrućinčini ili jezivoj hladnoći,a sve one
neželjene štence koji se eto tako dese – izbacuju- bacaju po kantama za đubre u dobro zavezanim najlon kesama, u kutijama po žbunjima i sumama, po autoputevima,
gde god im na morbidno primitivan um padne…
A sa druge je strane ona vrsta ljudi koja ove nesretnike pronalazi,koji čine sve sto može učiniti da ih spasu iz ambisa agonije i mračne smrti i nadju im stalni dom….
Borba sa vetrenjačama, Sizifov posao jer je ovih nesretnih duša izbačenih sve više i više, a i broj patoloških primitivnih i morbidno zlih se virusno ekspanzivno uvećava sa čitavim spektrom apokaliptičnih ideja.
Od upiranja prsta i ismevanja humanosti i
ljudskosti pa na dalje…
Pošto su spasioci na crnoj listi lokalnih zoohigijena, jer im zagorčavaju parazitiranje na životima ovih nesrećnika svojim 
bezobraznim kritikovanjem užasnih uslova koji vladaju u lokalnim
prihvatilištima, i oni će učiniti sve što je u njihovoj moći da im dodaju još soli na ranu.Pozivaće im komunalnu policiju , pretiće im svime što je u njihovim gnusnim mogućnostima.
Sve dok ih ne vaspitaju da je u Srbiji i regionu, humanost prema „džukelama” ne isplatljiva.
Potpirivaće medije i štampu, promovisati svoju malenkost pojavljivanjima u lokalnim medijima lažući zdušno i obilno o ogromnim sredstvima koja eto, oni tako humano troše na te mnogobrojne lutalice.
Njima svima ustvari svi ti likovi kojima ovi mučni psi predstavljaju razno razne korisne objekte, stvari, čine veliku uslugu ne smanjivanjem populacije beskućnih pasa sa nekontrolisanim razmnožavanjem,
da im kojim slučajem roba za trgovinu ne ponestane. Jedna tura pasa u lažnim prihvatilištima
se naplati, pobije totalnom nebrigom a druga već pristiže.
Oni koji su preplaćeni da o beskućnima brinu, ne brinu uopšte, a oni koji to
rade bez ikakve pomoći trpe frustrirana iživljavanja i ponižavanja.
Ovakva situacija radja i pojavu ostalih parazitarskih koristoljubaca.
Pansioni -niču kao pečurke posle kiše po svim mogućim i nemogućim rupama. Ovde se govori o lažnim pansionima, ne o onim pravim, jer takvih je izuzetno malo.
Kada se nađe napusteni pas ili mačka na ulici, a nemate kuda sa njim, umesto da ga odnesete u
normalno, pristojno prihvatilište, znajući situaciju, odnesete ga u privremeni smeštaj-
pansion, pa ga odatle udomljavate.
Lažni spasioci- vešti skupljači novca na ime zdušne brige o psima, vrlo često čak ni ne postoje. Ili strpaju pse po kojekakvim rupama, podrumima, budzacima, za ta nesretna bića nikad ništa ne plate, a patetično kamče pare upravo u to ime.
Izvoznici… ta vrsta “spasitelja” se takodje predstavljaju kao liga dobrotvora, „spašavajući” samo
odabrane pse koji očigledno donose zaradu, koje kanališu uz pomoć saradnika iz inostranstva, obično nelegalnim putem prodaju, tj „udomljavaju“ u to isto inostranstvo. Pse “udomljavaju”-prodaju, obično
prevoze bez odgovarajuće ili falsifikovane dokumentacije,bez obaveznog titar testa, čime direktno stavljaju sve te ose u visoko riskantne situacije da
budu zadržani na granici u karantinima i eutanazirani injekcijom zvanom “BOLJI ŽIVOT”.
Ovo je svakodnevnica, jer Zakon o dobrobiti, Krivični zakon, Program mera koje mnogi gradovi i nemaju, niko ništa ne poštuje, niko ništa ne sprovodi.
Nesprovodjenjem Zakona koji postoje cveta anarhija, gde svako može šta i kako hoće da radi. 
Poenta je u podsticanju prljave trule gramzivosti i morbidne neljudskosti. Odatle i nekažnjavanje svih zločina počinjenih nad životinjama i evidentno i drsko nepoštovanje Zakona. A sve to vuče korene od vrha, jer…ako vrh krade mnogo,
onda su otvoreni svi putevi i kanali da i oni koji ga podržavaju smeju da kradu i kraduckaju. A to je njihovim podguznim muvama dovoljno.
Divlja anarhija, koju podstiču organi vlasti koji je koriste za svoj lov u mutnom. Humanost je na ivici potpunog istrebljenja, a oni koji još uvek u sebi imaju humanost veruju u nju su izloženi primitivnom ruglu od strane bezskrupuloznih lopova i hladnokrvnih ubica. Humani se ismevaju, a varvari tapšu po ramenu i glorifikuju na pijedestale koji smrde na patološko zlo. A svi oni pravi 
ljudi i sve one osećajne duše duboko pate…. Kada sve ovo sagledamo, onda je sasvim jasno zašto je „nemoguće“ rešiti problem invazije napuštenih i beskućnih pasa po ulicama.
Jednostavno, medju odgovornima ne postoji nikakva želja da se ovo reši.
Na svest i odgovornost nesvesnih i neodgovornih ne možemo računati.
Njihovo obrazovanje, edukovanje će potrajati, a dok traje naštancaće još gomilu novih neodgovornih i totalno zatrovati svu ljudsku sredinu.
Možemo samo računati na jako sprovodjenje zakona. Na čvrste obaveze i drastične kazne i konstantno vršenje pritiska na sve one koji su dužni, koji moraju da ih sprovode.
Za ne tako dugo vreme situacija bi mogla da se promeni na bolje ali tek onda kada bi svi oni koji su direktno odgovorni hteli da učestvuju u registraciji svih vlasničkih, naročito
lovačkih pasa i pasa lažnih odgajivača, tj štancera- kotitelja u većini, u sterilizaciji,u preusmeravanju ukradenih sredstava po zoohigijenama i opštinama u programe 
sterilizacija beskucnih pasa , smeštaj i propagiranje udomljavanja, u kažnjavanje svih nepoštovalaca zakona. U obaveznu smenu svih umešanih u dosadašnje kradje po zoohigijenama i besomučnu korupciju !!!!!
Naravno, sve je ovo izvodljivo, moguće, ali… postavlja se važno pitanje —
Kako će onda svi oni 
redom krasti?!?!?!

Lidija Mitrović Ćorković

Šinterska firma AZA otela i deportovala Žuću u nepoznatom pravcu! Pas ubijen!Vlasnik se vredja i ponižava!

 

Ovo je Žuća, star 13 godina, koga je 8.Marta.2018, ispred njegove kuće, uz prisustvo svedoka, čije izjave imamo, oteo i strpao u prikolicu uz divljačke udarce Zoran Božičić , navodni direktor ove firme, a koji je prema podacima APRa, zakonski zastupnik Zoohigijena D.O.O. AZA Odžaci. Pri tome je vredjao i ismevao gospodju Zoricu Jagodić, uz prisustvo još jednog šintera, govoreći joj „Beži baba, šta ti znaš“, dok su krvavog Žuću , čipovanog i čuvanog psa, sadistički trpali u dušegupku gde trpaju sve pse.

29356720_1858789044418668_4178213824148537344_n

Nećak vlasnice, Bartolović Irene, Bernard Bartolović je krenuo  u potragu za porodičnim psom. I naišao na užase , kakve samo psihopatološki poremećena stvorenja mogu da stvore. Na živo zlo.

A i mi, naknadnom istragom.

Bernard Bartolović je tražio psa toga dana svuda, dobio niz dezinformacija, dok nije sutra, 09.03. stigao do komunalnog inspektora Aničića  u Baču, koji je odmah krenuo sa kaznom , drsko, na šta je čovek pristao i tražio da mu se vrati pas. Tu je sve zakazalo.

Pretnje nisu palile, pa je Aničić, dao broj telefona gospodina direktora Božičića, koji je opet krenuo sa pretnjama kaznama, ne bi li prikrio najverovatniju smrt psa ili  njegov nestanak ko zna gde. Gospodin Bermard je čak otišao lično do Božičiča, koji se , prema pismu koje smo dobili, ismevao sa Bernardom i tvrdio kako je 17 pasa ostavio da „cijuču“ celu noć u prikolici u navodnom prihvatilištu, JKP „Belilo“ u Sremskim Karlovcima. Mnogo je tvrdji da ih je ustvari držao u svom dvorištu.

Da li tako reaguje ljudsko biće?  Ko je taj „čovek“? 

Daljim istraživanjem smo utvrdili da AZA Odžaci ne saradjuje sa kafilerijom Sombor. Gde se odlažu pseći leševi? Utvrdili smo da Veterinarska stanica „Donji Srem“ Kupinovo , od ugovora 08.01. nije izvršila nijednu intervenciju u takozvanom prihvatilištu AZE. Nikada nisu bili pozvani. Kako to? I ko je onda izvesni Jovanović koji se izdaje za zastupnika  u tzv. prihvatilištu Sremski Karlovci, a koji nam je potvrdio da je pas mrtav, i to danas je potvrdio u drskom telefonskom razgovoru , 20.03.2018.  i da je poslat u kafileriju u Sombor. ??? Onu istu sa kojom nemaju ugovor! Još nas je i upozorio A šta bi bilo da je pas ujeo dete? Koji pas? Ovaj kog ste pretukli, ubili i koji je imao 13 godina!

Suština priče je prljava i gadna, neljudska.

Kad se ovako postupa sa vlasnikom psa i vlasničkim psom, kako li se tek nasladjuju mukama onih, za koje niko ne pita. Ali, Jovanovići, Božičevići, svi koji koristite sredstva iz budžeta za lično mahnitanje, idemo po zakonu.

Upućen je dopis za hitnu veterinarsku inspekciju dotičnog objekta nazvanog prihvatilište AZE u Sremskim Karlovcima. Ići ćemo do kraja, dok se ne otkrije cela ova gnusna tragedija.

ZAHTEV ZA INSP KONTROLU SR KARLOVCI

 

Ovo su fotosi dotičnih šintera. AZA, posestrima notorne AVENIJE MB.

 

 

 

Registracija takozvane šinterske firme AZA.

21077420_2028832364016048_4712337638562739398_n

Video jedne od gnusnih akcija , osoba , gde je iživljavanje i uživanje u tome tako očito. Pa se  moramo zapitati da li su zaista ljudska bića i gde im je zapravo mesto? 

Dodajemo foto još jednog psa, uhvaćenog istog dana, kujica sa 3 mala šteneta. Još jedna od njih 17 , ostavljenih bez vode celu noć , kako se Božičević hvalio gospodinu Bernardu, vlasniku Žuće. „Kako su cijukali“, tim rečima!

pas radmile nićiforović ista akcija sakupljanja

Humano hvatanje napuštenih pasa je prihvatljivo , ukoliko je zaista humano i ukoliko im omogućava smeštaj i krov nad glavom do udomljenja, ali hvatanje pasa radi mučenja, ubijanja i zadovoljavanja najnižih psihopatoloških nagona, kombinovano sa kradjom opštinskih sredstava, sredstava svih gradjana, je teško krivično delo. Niko ne sme da svojim ćutanjem učestvuje u tome. A očito je da je ovde umešana velika grupa prevejanih neljudi sa istorijom malverzacija i kradja!

 

AZA I ŽUĆA

Ponosan Slobodan Pas Meda sa granice Dimitrovgrad na sigurnom

 

 

Timski rad čuda čini i sve se može i sve je moguće. Ima ljudi.
Meda se pojavio na granici Dimitrovgrad, prebijen, šepao je, a opet sa neverovatnom verom u ljude, od kojih su mu mnogi samo zlo spremali. Neki iz straha, iako je uporno mahao repom, a neki iz čiste pakosti. Ipak, imao je sreće da nadje zaštitnika u Meliti , koja ga je hranila i pazila.
Pokušavali smo preko našeg sajta za udomljavanje da nadjemo nekog da mu pruži makar delić svog dvorišta, ali bez uspeha.
Ovako je izgledao. Link naše objave sa sajta Kampanja Pomozimo napuštenim psima i macama. 

Slike sa granice.

 

meda1

Ni Melita nije prošla bolje u svojoj sredini. Nikoga nigde za tog divnog psa.
Kada je situacija postala alarmantna , a pretnje trovanjem počele da se nižu, zajednički smo, sa Melitom, uputili apel za pomoć, svima koji nas čitaju i koje znamo i ne znamo, da nam pomognu da ponosnog dobricu Medu, smestimo na sigurno, daleko od trovača i agresivaca.
I sve je moralo biti obavljeno, što pre, odmah.
Slobodni psi , koji se nikada nisu vozili kolima, koji ne znaju šta je to zatvoren prostor, nisu baš laki za prevoz, a pogotovo nije lako, kad taj prevoz treba naći sada i odmah.
Smestaj u maloj oazi , ljude kojima bezrezervno verujemo smo imali. Ali, ima li mesta? Dobre duše kao što jesu, su ga našle.
Imamo li ljude odane, koji će pomoći oko troškova, jer Meda mora da putuje oko 440 km. A treba nešto i da jede, da se vakciniše, steriliše, čipuje. Našlo se, nas 5. Na apel na stranici su se ljudi odazvali. I hvala vam, divni ljudi.
Učestvovalo je nas pet, Melita, Zora, Dušanka, Lidija, Marina.
Tako su krenuli Meda i Melita posle noćne smene, na putešestvije do Novog Sada, pa do Fruške Gore. Samo 440 km u jednom pravcu. Sitnica.

meda putuje
Kad je timski rad i ljubav u pitanju, da, to je sitnica.
I stigli srećno na našu radost.
Meda je sada u sigurnim rukama. Mažen, pažen, da se privikne na novu sredinu, da izleči rane, da procveta.Hvala Gordana, hvala Robert.

 

 

Najnovije.

 

Ovo je pas koji je proganjan jer je STRAŠNA OPASNA ZVER.  Pa, sram vas bilo. Ko je zver?

Naravno, na putu je da se UDOMLJAVA , isključivo pravim, iskrenim ljubiteljima.
Svi mi , koji razumemo pse , možemo da zamislimo kakve muke oni preživljavaju u toku prilagodjavanja novoj sredini. Teško je to. Psi osećaju , vole, plaše se, mada im te osobine većina (ne)ljudi , ne priznaje. Srećom, Meda je sada na brizi ljudi koji znaju i umeju.
A svima nama, koji smo samo i malo tome doprineli, je srce puno. To je poklon, veći od ičega na svetu. Umeti davati i saosećati. I biti deo tima, tima dobrih ljudi.

Doba je predprazničkog raspoloženja. Setimo se svih onih kojima je pomoć potrebna.

Došla je zima tužna i hladna. Jao Psima i Mačkama u Srbiji!

 

Ulice gradova, sela su prepune beskućnih pasa, štenadi, koje negradjani , nesvesni , izbacuju i štancuju na angro Sistem zaštite ne funkcioniše, jer ga vode nezainteresovani. Tragedija opšteg tupila se nastavlja. Saosećajnost i humanost ne postoje, sem retko.

Mnogi će se nasmejati i reći, A kako je ljudima? Tačno. Ni ljudima nije lako, ali sve probleme treba rešavati paralelno i može se, ako onih zainteresovanih za rešenja ima. A vlasti, očito, rešenja ne zanimaju.

Dok novogodišnja rasveta svetli, sve ostalo je u totalnom mraku, hladnoći i jadu.
A najdeblji kraj će izvući najslabiji, nemoćni.
Mi smo samo udruženje za zaštitu životinja, pa ne možemo ovde da se bavimo svim onima koje izbacuju iz svojih domova i prave beskućnicima. Time se bave oni koji su za to i osnovani. Ali saučestvujemo i u tim mukama.
Možemo da se bavimo patnjama, beskrajnim i užasnim patnjama beskućnih pasa,mačaka, jadnih životinja, koje se, namerno i svesno ne rešavaju decenijama. A ne rešavaju se jer je cilj ne rešavati ih.
Takvo ponašanje vlasti prouzrokovalo je i podržava sve one negradjane, neopevane , neodgovorne, nedotupavne i zle ljude , koji , bez ikakve empatije, razmnožavaju te jadnike i izbacuju ih na ulicu, jer nemaju ni svesti, ni savesti.
Nema saosećanja, ni za koga, sem samo za sebe. Retki se bore za bolje, za one bez glasa. A i ti retki su na ivici snage, jer pravosudje ne funkcioniše, jer je korupcija opšta, jer su zoohigijene konc logori, jer je Pokradi i Uništi Opšta mantra lopova. Humanost je umrla, još se ponegde koprca u blatu.
Koprcaju se i te nesretne životinje, krive jer su žive. Još su malo žive, al će se banda postarati da uvek pristignu nove žrtve, kako bi Avenija MB, opštinski lopovi, JKP zoohigijene uvek imale nove žrtve. Za novu zaradu iz džepova budžeta. Neiscrpna koka za kradju. Zlatna koka. Etički komiteti umuju, al bez rešenja. Rekao bi neko ,Tupe ga. I s pravom. Ne zanima ni njih ništa sem zarade. I tako, psi po ulicama, smrznuti, pretučeni, pregaženi, na izvolte svakom frustriranom skotu, ko ne može jaće od sebe da bije.
A mi, udruženja , plaćamo njihove oporavke, spašavamo, dok nas pri svemu tome kradu oni , čiji je to posao.
Pa dobro, i da je samo tako.
Al ti negradjani, nišći, koji čitava legla izbacuju na ulice, ko su oni? Buba švaba narod? Pa Kinološki savez Srbije, koji ni prstom ne mrda da se nešto poboljša? Etički komitet Vet Komore Srbije? Pa dal je moguće da je svuda baš sam ološ? A Uprava veterine? Oni su u posebnom svetu.

A ovo je pravi svet, prava istina, koju mnogi sa svojih visina , ne mogu da vide.
Slike sa ulica, sela, jaraka i budžaka. Napušteni psi, nove žrtve, novi krug kradje.

 

 

Mučenik sa ulice. Dimitrovgrad. A dole su štenci ostavljeni u kutiji na Ubu, ispred prihvatilišta. Ostavljaju se svuda, a onda progone.

 

 

Izbačeni u Loznici.

loznica maj17

loznica izbačen

Pas koji je bio kobajagi udomljen, pa opet izbacen, na milost i nemilost mnogima. Dimitrovgrad, tuzan grad,gde mnogo takozvanih ljudi ne voli pse, a nisu ni jedini. Ovo je tuga sveopste nehumanosti.

Gde je Saosećajnost, Humanost, Ljudskost? Nema ih, izgleda. A nase misljenje, misljenje Udruzenja , Premudri ne čuju od sopstvene vode u ušima. Šušti , šušti profit.