Koalicija Za Život NVO

Početak » Posts tagged 'mučenje životinja Srbija'

Tag Archives: mučenje životinja Srbija

Kategorije Categories

ARHIVA ČLANAKA

ŠTA BOLI VIŠE?

Šta više boli?

Svakodnevna agonija namučenih životinja ili saznanje da živimo uz „ljude“ koji su spremni na svako zlo, samo zato što ne podnose te mačketine i one dzukele.

Svaki jutarnji izlazak na ulicu obojio je strah od onoga što ćemo videti. Još jedan grozan dan, još jedno zlo. Da li ćete naleteti na leš beskućnog psa, koji umire od otrova, da li ćete ugledati sugradjanku koja izbacuje kesu sa tek rodjenim mačićima u kantu, a onda se brzo udaljava, da li ćete naleteti na pregazen leš na putu, da li ćete gledati te pse, mačke, kako šepaju, vuku se gladni, smzavaju ili umiru od žedji, dok ih vaši „sugradjani“ teraju, gadjaju čim stignu, psuju, vrište, a onda to isto rade i vama, ako pokažete i trunčicu empatije. Da li ćete se otimati sa iskeženim , neandertalskim facama šintera da ne odvuku nekog jadnika u svoj logor, gde će nestati, „srećno udomljen“.

Da li ćete se zapitati Šta je to sa ovim ljudima i da li su uopšte ljudi? Gde su im ljudske osobine? Milosrdje, empatija? dok se deru na vas sa Vodi ih kući.

Šta boli više? Muke nesrećnih, beskućnih životinja koje gledamo I proživljavamo svaki dan ili saznanje da rod kom I sami pripadamo, u našem društvu , ima odnos prema njima kao čopor besnih kromanjonaca, spremnih samo da ubija I mrzi. I da li su ti kromanjonci većina???????

Vaši sugradjani su ti koji bacaju otrov po ulicama, prave grupe čiji je cilj da osmisle najefikasnije ubistvo beskućnih pasa i mačaka po ulicama, gde razmenjuju recepte tipa kilo mesa sa ekserima, ili sa staklom , daju savete jedni drugima gde da nabave otrov i kako da ga filuju pa raseju po ulicama. Vaše komšije prosipaju leti vodu iz šerpi da ti odvratni stvorovi ne bi pili na 40 stepeni, vaši sugradjani daju gas kad vide psa kako prelazi ulicu, deca vaših sugradjana im guraju petarde u usta i pale ih, lome štencima noge, vade im oči. Ne svi, ali većina je spremna na tako nešto, jer je opšta sramota pokazati ljubav i samilost. Medju većinom se tumači kao slabost. Teško shvatljivo ljudima koji imaju ljudske osobine, saosećanje za svaku patnju, a ne samo za svoju. Većina tih koji ne podnose te dzukele i te šugave mačketine su odrasli uz primitivne roditelje koji su ih učili da su životinje prljave i moraju da služe za bar nešto, da bi imale pravo da postoje. I nikada se nisu izdigli iz tog blata. Neki jesu. I za to što su bolji ljudi, plaćaju cenu uvreda, podsmeha I blaćenja.

Šta radi sudstvo koje ne postupa po brojnim krivičnim prijavama, šta radi Grupa za dobrobit životinja pri Upravi veterine u kojoj sede sve sama zvučna imena već godinama, šta rade mediji kojima ova tema skoro nikada nije tema, a ako i jeste onda pozovu nekog od tih istih zvučnih imena da demantuje svoj nerad i da se sve nastavi kao i pre.

I tako decenijama. Svest neljudi se ne razvija, ljudi pate, beskućnici pate, samo zato jer naše društvo u podilaženju neljudskosti ne vidi problem, jer je za mnoge, pa i za one koji su plaćeni da bi brinuli, ovo samo priča o bekućnim džukelama i onim šugavim mačketinama.

Zakon se ne sprovodi, a ako se zakon ne sprovodi svesno I namerno, da li ga treba uzeti u svoje ruke????? Da li nam je samo to preostalo? Ili ipak ima nade da postanemo civilizovano društvo, koje brine o slabijima i nemoćnima, u kome bismo se svi osećali mnogo bolje?

Link celog albuma ubijenih , izbačenih i otrovanih, na fejsbuk stranici Koalicija za Život.

Marina Mo

MUČENJE KONJA U NIŠU NIKOM BITNO. PRETVORENO JE U OBRAČUN DESNIČARA I ROMA.

Kad nemate kome da prijavite mučenje životinje, koje je zakonom kažnjivo, a koji se ne sprovodi, onda dolazimo do ovakvih situacija, gde pojedinci preuzimaju pravdu u svoje ruke. Postoji i Zakon o dobrobiti životinja i član Krivičnog zakona koji mučenje  sankcioniše, ali to je predmet podsmeha u društvu kome su životinje svedene na nivo djubreta, sa kojima može da radi ko šta hoće i kako hoće. Mučenje se u retkim slučajevima kažnjava.

Tako je i ovaj slučaj batinanja konja, koji je izazvao zgražanje kod mnogih koji još imaju empatije pokrenuo medije da o tome progovore, ali, u priči koja je ispolitizovana sa naglaskom na uzimanju pravde u svoje ruke i obračunu desničara sa Romima.

Ne ulazimo u detalje ko je i da li je desničar, već želimo da ukažemo na nezainteresovanost svih relevantnih faktora, kojima je dužnost da zakon sprovode.

Mučenje životinja je kažnjivo.

Šta biste vi uradili kada bi videli čoveka , mladog čoveka, koji mučki tuče konja? Ćutali, prošli svojim putem, zvali policiju( što ste i dužni po zakonu, a za koju znate da neće doći ili će doći pa vas ismejati, što je redovna pojava) ili ako možete, odveli to jadno biće i spasili ga batina.

U ovom slučaju je reagovalo udruženje Srpska čast iz Niša, koje je privremeno oduzelo konja , vlasnicima koji su Romi, pa je to dalo celom slučaju i političku notu. Jer, radi se Romu, koji je konja tukao i desničarskom udruženju kako to mediji navode. U celoj priči o mučenju i kršenju zakona ni reči. Bitne su reči Romi i desničari. Ne ulazimo u način na koji su preuzeli konja , uzeli , ko su i ne zanima nas. Znamo da bi svaki čovek, koji mučenju prisustvuje morao da reaguje. A kako da reaguje u društvu u kome je mučenje svakodnevna pojava koja se ne sankcioniše?

Da li bi slučaj uopšte bio pomenut da su žene iz nekog udruženja, slučajni prolaznik ili bakice spasile konja iz ruku pobesnelog seoskog gazde koji ga je tukao? Naravno da ne bi. Jer konj nije bitan , mučenje nije vest. A zakoni koji štite i nas koji imamo empatije i životinje od mučenja su mtrvo sloov na papiru već decenijama, oduvek, od dana kad su nekom čudnom igrom slučaja i nastali u ovoj zemlji, koja kasni sa zaštitom životinja 200 godina iza civilizovanih zemalja, a životinje služe samo za profitiranje na njima.

Zato se ovakve situacije i dešavaju. Ne funkcionišu insistucije, nemate kome da prijavite zlodelo, a ako to i učinite, vući će vas godinama po sudovima, a konj če odavno biti mrtav kad dobijete dopis da vam je prijava odbijena.

Ovakvih slučajeva će biti još mnogo i možda je zaista i vreme da se pravda uzme u svoje ruke, jer kad nepravda postane zakon, otpor je obaveza.