I roditelj koji maltretira životinju pred detetom pravi potencijalnog nasilnika… A deca koja zlostavljaju životinje rade to zato što su baš tu lekciju naučili u okrilju sopstvene kuće …kao i njihovi roditelji, oni na ljutnju ili frustraciju reagiraju nasilno. I naravno njihovo nasilje je usmereno na jedino živo biće u porodici koje je ranjivije od njih samih – na bespomoćnu životinju.
Ako neko želi i može da udomi ovu nesrećnu kujicu , javite se. Nadamo se da je još živa. Inače, nećete moći da odete da je vidite u Prihvatilište Dimitrovgrad, jer nezakonito ne dozvoljavaju ulazak u javni objekat izgradjen novcem gradjana, već će vam je doneti u grad.
Teške psihopate su medju nama i treba im pokazati da rade dela kažnjiva zakonom . Mi treba javno da ih osudimo, prijavimo, insistiramo da budu osudjeni, da odgovaraju za svoja zlodela, jer to je naša gradjanska i moralna dužnost.Nije normalno bacati mačke sa sprata, nije normalno oštriti štapove , praviti od njih kolce i nabijati pse na njih, zato što gaze cveće il nizašto, jer psihopata će uvek naći razlog zašto. Takve osobe ne smeju da imaju pristup životinjama, a ne da se javno hvale preko društvenih mreža svojim zlodelima.
Stvarna, istinska iskrena dobrota čoveka se pokazuje u svoj svojoj čistoti i slobodi samo u odnosu prema nekome ko ne poseduje nikakvu moć- životinji. Pravi ispit ljudskog morala, onaj osnovni (iskren do te mere i tako dubok da jednostavno izmiče našem pogledu) jeste u odnosu čoveka prema onima koji su mu prepušteni na milost i nemilost – prema životinjama. A upravo tu je došlo do fundamentalnog debakla, do mračnog moralnog ponora čoveka, u toj meri da i svojim okretanjem glave- ne reagovanjem sistematski kontinuirano učestvuje u ovom sistematskom kontinuiranom zlu.
Osobe koje ubijaju i muče životinje su psihopate ili šizoidne ličnosti. Onaj ko je danas povredio životinju, sutra isto može i da učini čoveku- JAKO JE TANKA LINIJA IZMEĐU. Psihijatrija i psihologija su odavno ukazali na ovaj problem. A kod nas se javnost laže, jer su životinje diskriminisane i smatraju se nižim bićima, na kojima svako može da se iživljava nekažnjeno.
Od momenta rodjenja do smrti, oni žive u paklu. Bilo da su rodjeni na ulici ili izbačeni iz kuće, na deponije, u kante za djubre, bore se da prežive , dok ih muče, tuku, truju, seku im noge, uši, oslepljuju ih, hvataju i stavljaju u logore, zvane prihvatilišta, gde ih izgladnjuju a onda ubijaju. Retki su spašeni.
Pogledajmo se i zapitajmo se da li je parče šnicle ili komad sira koji ćemo danas da pojedemo vredno patnje ove teladi, ove dece koja osećaju baš kao i deca naše vrste. Nemoj da vas lažu da postoje humani uslovi, da je na drugim mestima bolje i lepše, da je ovo samo jedan ekces, da nije pravilo, da životinje uživaju dok čekaju na smrt…Istina je da ne postoji humano ubijanje !!!
Koje to kvalitete treba da imaju šinteri ?
Retko ko, ko jede meso, može da bude svedok njegove proizvodnje.
KOALICIJA ZA ŽIVOT NVO 