Koalicija Za Život NVO

Početak » Posts tagged 'smanjenje populacije beskućnih pasa i mačaka'

Tag Archives: smanjenje populacije beskućnih pasa i mačaka

Kategorije Categories

ARHIVA ČLANAKA

KAKO HUMANO SMANJITI POPULACIJU BESKUĆNIH PASA I MAČAKA Rešenje je lako i jeftino , ali odgovorne to ne zanima.

Da bi se populacija beskućnih pasa i mačaka smanjila moramo krenuti od rešavanja UZROKA PROBLEMA a ne POSLEDICA.Uzrok problema su NEODGOVORNI LJUDI I KORISTOLJUBIVI LJUDI, što nas dovodi i do ZLI LJUDI. Ne možemo čekati na razvoj svesti, jer se to ni u jednom društvu nije desilo preko noći. Neophodno je pravo usmerenje i sankcionisanje. Zajednička akcija na nivou cele zemlje, Uprava veterine, Opštine, Zoohigijene, Udruženja, komunalna policija. A sve propraćeno medijima. Potrebno je uraditi sledeće:

  1. Evidencija svih vlasničkih pasa – Sinhonizovana akcija na teritoriji cele Srbije

Kako bi se uspešno sprovela, registracija mora biti besplatna. Obaveštenje svima preko medija da je u toku akcija besplatne sterilizacije, čipovanja i da će trajati godinu dana.Mikročipovanje treba da se vrši na licu mesta sa svim podacima.Registracija u bazu podataka u opštini, koja će se slivati u zajedničku bazu podataka na nivou Uprave veterine ii sličnog tela, koje je zainteresovano da to obavlja. Sredstva za akciju treba obezbediti iz sredstava opština, države. Jedna brza i efikasna akcija će koštati manje od decenijskog trošenja na posledice. Svako opiranje rešavanju ukazuje na želju da se agonija I zajednice i pasa produži kako bi se i nadalje sredstva koristila za privatnu korist. Sigurni smo da bi i brojni pojedinci pomogli, ukoliko bi imali poverenja da će sredstva biti potrošena za pravu namenu.2. Oporezivanje svih nesterilisanih treba da počne po isteku perioda za sterilizaciju i obavezno čipovanje , a o tome treba obavestiti vlasnike i javnost.Svaki vlasnik nesterilisanog mužjaka ili ženke koji nije prijavljen u APR, a ni u KIN savez Srbije plaća porez u visini 12 sterilizacija godišnje. (Kazne treba da budu znatne , visina može da se odredi. Ovo je samo smernica.)Svi odgajivači plaćaju porez, što sada nije slučaj.

Sredstva ovako prikupljena idu u Fond za sterilizacije pri oštini, isključivo za tu namenu.Registar pri opštini prosledjuje podatke na Registar pri upravi veterine, koji je centralni. Uvid u registar imaju sva zainteresovana lica.Smrt svakoga psa mora da potvrdi veterinar i da to uvede u podatke o mikročipu.Lovački psiSve gore navedeno važi i za ovu vrstu pasa, sa tim što , ukoliko se Lovački pas nadje napušten, ustreljen, a to nije prijavljeno veterinaru Ili bazi podataka pri opštini, vlasnik plaća kaznu od 12 sterilizacija .O smrtnosti lovačkih pasa i njihovim vlasnicima treba voditi posebnu bazu podataka, jer postoji opravdana sumnja da lovci starije pse ubijaju ili napuštaju.Ukoliko se nadje lovački pas stariji od 2 meseca, koji nije zaveden u bazu podataka i čipovan, oduzima se, smešta u azil Uprave veterine, gde se steriliše, ukoliko starosno doba to omogućava, čipuje, udomljava.OdgajivačniceRegistracija pasa u odgajičnicama ne sme biti besplatna. Svi psi u vlasništvu odgajivačnice moraju biti čipovani na odgajivačnicu. Svi psi koji se prodaju, moraju pri prodaji biti čipovani na novog vlasnika, ili ukoliko starosno doba šteneta to ne dozvoljava, biti registrovani kao nečipovani.SVE ODGAJIVAČNICE MORAJU BITI ZAVEDENE PRI APR-U.SVE ODGAJIVAČNICE MORAJU BITI PRIJAVLJENE U MINISTARSTVU POLJOPRIVREDE, KAKO BI DOBROBIT PASA U NJIMA BILA KONTROLISANA.Evidenciju , po kućama , obavljaju komunalni policajci sa predstavnikom Udruženja za zaštitu životinja. Bilo bi mnogo bolje da to obavlja posebno obučena grupa ljudi.(Pri evidentiranju pasa je nedozvoljeno služiti se pretnjama o izbacivanju pasa i ovu evidenciju koristiti da bi se broj pasa po domaćinstvima evidentirao. Ovde je bitno napomenuti da se i zakoni o broju kućnih ljubimaca moraju ponovo razmotriti, jer su u suprotnosti sa akcijom smanjenja populacije beskućnih pasa i mačaka, i direktno iniciraju napuštanje životinja, kao i težak psihički stres za njihove spasioce).Gore navedeno će imati velikog uticaja na smanjenje populacije beskućnih pasa. Isto važi i za mačke.Beskućni psi/ mačke – Uloga PrihvatilištaNajvažnija uloga Prihvatilišta bi trebala da bude sterilizacija, lečenje, smeštaj, briga , napori na udomljavanju. To nije svuda slučaj.Neophodno je sve zdrave mačke se po sterilizaciji i čipovanju vratiti na stanište.Poznato nam je da program CNR postoji ( to je program Uhvati, Steriliši, Vrati), ali se ne poštuje, pa ponavljamo i dodajemo :Svaki pas se po hvatanju MORA čipovati, u skladu sa zdravstvenim stanjem, sterilisati čim je to moguće. Svaki pas se vraća na stanište ukoliko ima ko o njemu da brine. ( Ovo u zavisnosti da li je stanište na prostoru gde ima ljudi, koji otvoreno ispoljavaju mržnju prema psu.)Svako prihvatilište mora da ima stranicu na kojoj oglašava pse, na kojoj se vide svi pristigli, njihove fotografije i podatci, korektno i redovno ažurirani. Svi podatci prihvatilišta se prosledjuju u centralnu bazu podataka pri Upravi veterine , dok se neko bolje rešenje ne nadje. Podatci su javni.Svako prihvatilište mora da poštuje javnost rada.Svako prihvatilište mora da bude otvoreno subotom i nedeljom, kako bi ljudi koji rade mogli da ga posete. Nijedno prihvatilište NE SME da zabrani ulazak posetiocima.Svako prihvatilište mora da ima kamere u prostorijama prihvatilišta.Uhvaćeni psi se ne mogu i ne smeju prevoziti na razdaljinu veću od 50 km.To znači da oni koji hvataju pse ne mogu da ih od mesta hvatanja prevoze do prihvatilišta daljeg od 50 km.Da bi se sve ovo poštovalo, veterinarske inspekcije, koje kontrolišu rad prihvatilišta moraju da vrše redovnu kontrolu sa još dva nezavisna člana, jednog sa teritorije drugoga grada a jednog predstavnika udruženja za zaštitu. Ovo u cilju da se dosadašnji propusti ne bi ponavljali.Rad svakog opštinskog prihvatilišta treba se kontroliše redovno, bez prethodne najave.U prihvatilištima MORAJU da rade iskreni ljubitelji životinja, kako bi se ona približila posetiocima i kako bi udomljavanje iz njih bilo popularizovano.Samo na ovaj način, udruženim snagama predstavnika opština, države, i udruženja, podrškom medija, možemo napraviti pomak, koji nije napravljen decenijama.A nije napravljen, jer iskrena namera nije postojala, jer je obrazovanje i svest gradjana na ovu temu na nezavidnom nivou , jer zakoni nisu primenjivani, jer ih niko nije poštovao.I kao krajnja mera, po uvodjenju svih prethodnih je SANKCIONISANJE ONIH KOJI NE POŠTUJU GORE NAVEDENO. RIGOROZNE KAZNE. Primer kazni iz sveta.

Australija Vlasnicki pas koji napadne 550 $ Neregistrovani pas 275$ Ako ne uklonite pseci izmet sa javnog mesta 275$ Pas bez povodca na javnom mestu 220$ Pas bez ogrlice 165$ Pas koji nije mikrocipovan 165$ Prodaja neregistrovanog psa 165$ Nedostavljanje podataka o promeni vlasnika 165$. Ako nema kulture, svesti, postoje kazne. Al ko da ih sprovodi? ***************************************************************************************U ovu svrhu jeste potrebno mobilisati snage i raditi udruženo, ali rezultati će se vrlo brzo pokazati, ukoliko javašluk ne preovlada. Sve zavisi od ljudi.

SVAKO KO NE ŽELI DA REŠAVA UZROKE PROBLEMA, NIJE ISKREN U NAMERAMA DA SE BILO ŠTA POBOLJŠA. REŠAVANJE SAMO POSLEDICA NE LEČI I NE POBOLJŠAVA NIŠTA.

OVO SU PSI IZ JEDNE DIVLJE ODGAJIVAČNICE KOJI SU OSTAVLJENI DA SE MEDJUSOBNO POJEDU. LOVAČKI PSI I LOVCI.

Na samom kraju 2016, dok smo još imali malo nade da je odgovornima stalo do smanjenja populacije beskućnih pasa, da lokalnim samoupravama gazduju ljudi zdravog razuma, napisali smo u beleškama na fejsbuku ovaj tekst, napravili smo smernice smanjenja populacije. Do dana današnjeg, svi koji se navodno bave ovom problematikom su dokazali da im je cilj da uličnih pasa bude što više, kako bi na njima što bolje krali. Najveća bruka u celoj ovoj priči je vladina „nevladina“organizacija za zaštitu životinja, koja je mirodjija na svim jalovim sastancima.
Prava istina je da je prostota i neobrazovanje, uz koristoljublje i korupciju pojelo sve institucije, u kojima sede neodgovorni i nesposobni. Odatle nikoga i nema da ovaj problem rešava. A rešenje nije ni skupo ni nemoguće.
Prave , iskrene organizacije koje žele da problem reše se zaobilaze, ne pozivaju na sastanke, eliminišu, kao i na sve ostale teme u našem društvu.
Ipak, na nama svima je da ne odustajemo.