Koalicija Za Život NVO

Početak » Posts tagged 'zoohigijene srbija'

Tag Archives: zoohigijene srbija

Kategorije Categories

ARHIVA ČLANAKA

Zoohigijene se bave zoologijom

 

 

Zoohigijene se bave zoologijom.

Kako se zlonamernom obmanom javnosti prikrivaju najobičniji ŠINTERAJI. Ali opisi su zvučni i ko ne zna, može u svašta da poveruje.

Zoohigijena je nauka koja proučava uticaj faktora životne sredine na zdravstveno stanje i proizvodne osobine životinja. Predaje se kao predmet na fakultetu Veterine. 

Zoologija (od grčkog zoon „živo biće“) je biološka disciplina koja se bavi proučavanjem životinja, odnosno, oblikom i građom tela (morfologija, anatomija), životnim aktivnostima (psihologijom), razvojem i poreklom (uključujući paleontologiju), naslednim odlikama (genetikom), odnosom s okolnom (ekologijom), rasprostranjenošću (zoogeografijom) i ponašanjem životinja.

Kada je donesen zakon, po kome opštine moraju osnovati svoja Prihvatilišta za napuštene životinje , opštinske skupštine, potpuno neupućene u problematiku, a tradicionalno usmerene na rešenja tipa, šinteraji, lovci, odvuci sa ulica, ubij, su se našle u nebranom groždju. Tako su osnovane takozvane „zoohigijene“ (naziv nauke) u okviru javnih komunalnih  preduzeća, koja nikakve veze sa humanošću nemaju, a nemaju ni pojma kako se postupa sa beskućnim životinjama. Ali, negde su strpali takozvana prihvatilišta, koja se ni pored sve opreme, za koju su izdvojena ogromna sredstva, nikada nisu preobrazila u prava prihvatilišta, jer nikada nije ni postojao ljudski faktor koji bi ih preobrazio, sem u lične posede i novostvorene izvore korupcijskog korišćenja novih žrtava. Sve aminovano zakonom o komunalnim delatnostima. Ko ga je pisao?

Javna komunalna preduzeća su poslednje mesto na koje se može smestili prihvatilište za pse. Zna se čime se bave, i o čemu moraju da brinu. To nisu humanitarne ustanove. A delatnost „zoohigijene “ je opisana ovako:  14) delatnost zoohigijene obuhvata poslove: hvatanja, prevoza, zbrinjavanja, smeštaja napuštenih i izgubljenih životinja u prihvatilište; kontrole i smanjenja populacije izgubljenih i napuštenih pasa i mačaka; neškodljivog uklanjanja i transporta leševa životinja sa javnih površina i objekata za uzgoj, držanje, dresuru, izlaganje, održavanje takmičenja ili promet životinja do objekata za sakupljanje, preradu ili uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla na način koji ne predstavlja rizik po druge životinje, ljude ili životnu sredinu; sprovođenja mera za smanjenje populacije glodara, insekata i štetnih mikroorganizama merama dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije na javnim površinama.

Oni se uporedo bave i uništavanjem gamadi, dezinsekcijom, uklanjanjem leševa sa ulica i brigom o beskućnim životinjama. Vrlo često se sakupljanje zdravih pasa sa ulica vrši istim prevoznim sredstvom, kojim se i leševi uklanjaju i to nedezinfikovanim. Imamo podatke i o tome.

Koliko je neiskrena sama pobuda da se ovim jadnim beskućnim životinjama uopste ikako pomogne, govori sama činjenica kome je i kako poverena briga o njima. O čemu svedoči i činjenica da su za sve direktore JKPa do sada, beskućne životinje, u ovom slučaju psi, uvek i zauvek u rečniku „lutalice“, gamad, koju treba da deratizuju, što je i jedino što znaju, kad je gamad u pitanju.

Mi ne možemo ni očekivati od ljudi koji nisu obrazovani za humanitarni rad, ništa bolje. Njihov posao je vodovod, pogrebne usluge, sadjenje cveća, održavanje čistoće u gradu, i to je za svaku pohvalu. Ali prihvatilištima za pse tu nije mesto. Šinteraji su prevazidjena kategorija, svuda u svetu. Kod nas postoje, preodenuti u ruho naučne organizacije, zoohigijene, u kojoj ne rade naučnici, već je profil zaposlenog hvatača pasa maksimum srednja škola, ako se i to desi. Nivo većine je osnovna. Obuku o dobrobiti životinja niko nije prošao. A i da jeste, teško da bi razlike u odnosu prema onima koje bi trebalo da zaštite, a ne muče, bilo.

Čak i veterina Beograd ima interesantan opis delatnosti. I oni se bave zoohigijenom.

Preduzeće obavalja komunalnu delatnost zoohigijene u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima koji obuhvata:
– Hvatanje,zbrinjavanje,veterinarsku negu i smeštaj napuštenih i izgubljenih životinja (pasa i mačaka) u prihvatilišta za životinje;
– Lišavanje života za neizlečivo bolesne napuštene i izgubljene životinje;
– Kontrola i smanjenje populacije napuštenih pasa i mačaka;
– Neškodljivo uklanjanje leševa životinja sa površina javne namene do do objekta za sakupljanje;
– Preradu ili uništavanje otpada životinjskog porekla;
– Sprovođenje mera kontrole i smanjenja populacije štetnih organizama,glodara i insekata;
– Sprovođenje mera dezinfekcije,dezinsekcije i deratizacije na površinama javne namene.
Preduzeće ima ISKLJUČIVO PRAVO obavljanja komunalne delatnosti zoohigijene na teritoriji Grada Beograda.

To što je neko veterinar, ne daje mu neprikosnoveno pravo na razumevanje potreba napuštenih pasa i brigu o njima. To ne znači da je i human, na žalost. Da nas neko pita, veterinari ne bi smeli nikako biti upravnici prihvatilišta, zbog opasne mogućnosti sukoba interesa. A kakvog, to oni znaju najbolje.

Iz „zoohigijena“ smeštenih na pogrešno mesto, kreće i sva dalja zloupotreba, nebriga, kršenje zakona o dobrobiti životinja , krivičnog zakona, zakona o veterinarstvu i sve dalje mućke i problemi neotvorenosti prihvatilišta, lažne otvorenosti samo za odabrane, korupcije, nezakonitog ubijanja i sveg zla sa kojim se srećemo širom Srbije.

U medjuvremenu su novostvorene zoohigijene, (firme prvobitno registrovane za dezinsekciju kao Avenija MB, AZA , najnovija, počele da sklapaju ugovore sa opštinama , delatnost zoologije. To piše kao šifra javne nabavke. Opet nauka.

ugovor

Da li je moguće podvesti nehumano i agresivno mučenje pasa pri hvatanju , trpanje u ovo vozilo, tandrkanje po 200 km po temperaturama od plus 40 do minus 10, pa trpanje u takozvano prihvatilište, zatvoreno za sve, ili izbacivanje usput, pod šifru  zoologija ???

11737947_10204620059729266_1836536182788689045_n

Po rečima gospodina Stevanovića, ovo je vozilo u koje može da stane 30 pasa. ????

Koji veterinarski inspektor može da stavi svoj potpis na ovo? Mnogi mogu i znaju zašto mogu. Imaju opipljive razloge.

Ono što želimo da kažemo jeste da, prihvatilišta ne smeju da budu u okviru javnih komualnih preduzeća, da hvatanjem pasa ne smeju da se bave firme tipa Avenije MB, Aza i hvatači javnih komunalnih. Nikako. Prihvatilišta za pse moraju biti samostalna u okviru opština, ali pod upravom iskrenih i osvedočenih ljubitelja životinja, stalno otvorena za posete, bez upliva bilo kakvih netransparentnih i partokratskih uticaja. Takvi će i oformiti sopstvene , zaista humane službe za humano hvatanje beskućnih mučenika, kako i treba da se nazivaju ta jadna bića.

Javni konkurs, nezavisna komisija, otvoren rad. Rezultati rada će biti vidljivi, udomljavanje pasa mnogo veće, a troškovi mnogo manji. A kradje će presahnuti.

Naravno, ovo zahteva zajedničku akciju , koju bi mnogi koji bi i morali da je pokrenu, najradije izbegli. Iskrenim udruženjima za zaštitu životinja, gradjanima kojima je prekipelo se ne gadi. Rado će je pokrenuti. Dosta nam je svima ovakvih naučnika !

ZOOHIGIJENA NAUKA

 

 

 

 

 

 

Začarani krug pseće nesreće

Začarani krug pseće nesreće .
Za sve one koji smatraju da se mnogo čini za „te lutalice“, da mnogo koštaju zajednicu, da se sami od sebe stvaraju na ulicama, da je nemoguće rešiti problem „tih džukela“ sem šikaniranjem i ubijanjem.
Ne, mnogo koštaju oni koji profitiraju na njihovoj nesreći.
Razlozi su primitivizam, pokvarenost i koristoljublje. A to su ljudske osobine,
ne i pseće.

Začarani Krug kreće ovim putem.
Negradjani, neljudi , u skladu sa srednjovekovom tradicijom pse koje drže
isključivo zbog toga što im za nešto služe (lajanje sa lanca, prodaju štenadi)
neželjene štence izbacuju na ulicu, u kante za djubre, u grmlje, na autoputeve,
na pijace, gde god stignu.
Ljudi koji ih pronalaze čine sve da ih spasu i nadju im dom.
Težak posao, jer izbačenih je sve više, a i broj neljudi se umnožava.
Kada nanjuše spasioca, teško njemu. Štenad će mu ostavljati ispred vrata,
kradom, da se ne vidi, a javno će u njega upirati prst i ismevati humanost i
ljudskost.

Fotosi sa stranice udruženja Etika Loznica. LINK POSTA  ZA 7 DANA IZBAČENO 18 ŠTENADI , 6 SA MAJKOM I 12 GLADNIH !!!

maj 2017 18 sten 6 sa majkom

A ovo su izbačeni u Dimitrovgradu.

 

Ima ih još mnogo, ali ne možemo sve da stavimo u ovaj članak, trebalo bi nam 100 strana.

Pošto su spasioci na crnoj listi lokalnih zoohigijena, jer im zagorčavaju život
bezobraznim kritikovanjem užasnih uslova koji vladaju u lokalnim
prihvatilištima, i oni će učiniti sve što je u njihovoj moći da im dodaju soli
na ranu. Navaliće im komunalnu policiju na vrat, pretiće im svime što mogu.
Sve dok ih ne nauče da se u Srbiji i regionu, humanost prema „džukelama „ne
isplati.
Pri svemu tome će se pojavljivati na medijima lažući zdušno i obilno, bez da
trepnu, o ogromnim sredstvima koja eto, oni, humano troše na te lutalice.
Njima neljudi ustvari čine uslugu nesprečavanjem nekontrolisanog razmnožavanja,
jer im roba za trgovinu ne ponestaje. Jedna tura pasa u lažnim prihvatilištima
se naplati, pobije nebrigom, druga stiže.
Oni koji su preplaćeni da o beskućnima brinu, ne brinu uopšte, a oni koji to
rade bez ikakve pomoći trpe poniženja.
Ovakva situacija radja i pojavu ostalih koristoljubaca.
Pansioni -niču kao pečurke po svim rupama. Ovde govorimo o lažnim pansionima, ne
o onim pravim, jer takvih je malo.
Kada nadjete psa na ulici, a nemate kuda sa njim, umesto da ga odnesete u
normalno, pristojno prihvatilište, znajući situaciju, odnesete ga u privremeni
pansion, pa ga odatle udomljavate.
Lažni spasioci. -Ti skupljaju novac na ime brige o psima, koji vrlo često čak ni
ne postoje. Ili strpaju psa gde stignu, za njega nikad ništa ne plate, a kamče
pare u njegovo ime.
Izvoznici.- Takvi se takodje predstavljaju kao dobrotvori, „spašavaju samo
odabrane pse“, koje posle sa saradnicima iz inostranstva, obično nelegalnim
putem prodaju, tj „udomljavaju“ u inostranstvu. Pse koje prodaju, obično
prevoze bez obaveznog titar testa, čime ih direktno stavljaju u situaciju da
budu zadržani u karantinu i ubijeni.

Ovo je svakodnevnica, jer Zakon o dobrobiti, Krivični zakon, Program mera, koje
mnogi gradovi i nemaju, niko ne poštuje, niko ne sprovodi.
Nesprovodjenje Zakona koji postoje radja anarhiju, gde svako može šta i kako
hoće. Poenta je u podsticanju prljave gramzivosti i neljudskosti. Odatle i
nekažnjavanje i nepoštovanje Zakona. To ide sa vrha, jer.. ako vrh krade mnogo,
onda je dobro da i oni koji ga podržavaju smeju da kradu malo. I to im je
dovoljno.
Vlada totalna anarhija, koju podstiču organi vlasti koji je koriste da love u
mutnom. Humanost je ubijena, a oni koji još uvek u nju veruju su izloženi ruglu
od strane lopova i ubica. Humani se ismevaju, a varvari tapšu po ramenu. I
ljudi, pravi ljudi i osećajna bića duboko pate. Kada sve ovo sagledamo, onda je
sasvim jasno zašto je „nemoguće“ rešiti problem prekobrojnosti napuštenih i
beskućnih pasa na ulicama.
Jer, medju odgovornima ne postoji želja da se on reši.
Na svest i odgovornost nesvesnih i neodgovornih ne možemo računati.
Njihovo obrazovanje će potrajati, a dok traje izrodiće gomilu novih
neodgovornih i totalno zatrovati sredinu.
Možemo samo računati na sprovodjenje zakona. Na obaveze i kazne i konstantno
vršiti pritisak na one koji moraju da ih sprovode.
Za samo tri godine bi situacija mogla da se promeni nabolje, kada bi svi
direktno odgovorni hteli da učestvuju u registraciji svih vlasničkih, naročito
lovačkih pasa i pasa lažnih odgajivača, tj štancera u većini, u sterilizaciji,
masovnoj, u preusmeravanju ukradenih sredstava po zoohigijenama i opštinama u
sterilizaciju , smeštaj i propagiranje udomljavanja, u kažnjavanje
nepoštovalaca zakona. U obaveznu smenu svih umešanih u dosadašnje kradje po zoohigijenama i korupciju !!!!!
Naravno, sve je ovo moguće, ali… postavlja se važno pitanje Kako će onda svi
redom krasti?????????